on je presladak i pametan i ima devojku, ali kad sam ja tu ona kao da ne postoji. i nije samo sa njom takav, takav je bio i sa prethodnom devojkom, uhvati ga panika kad me vidi i ne kontrolise se pred njom vec ona jasno moze da shvati da medju nama "ima necheg"...
em pravi budalu od nje, em pravi budalu od sebe, a meni takvo dizanje ega ne prija. pomislim da stvarno moze nesto da bude medju nama i na njihovu vezu gledam kao na nesto privremeno, sto nije fer.
kako da pocnem da ih dozivljavam kao mladica i devojku, kad on nije u stanju da joj pruzi minimum postovanja kad sam ja tu...?
em pravi budalu od nje, em pravi budalu od sebe, a meni takvo dizanje ega ne prija. pomislim da stvarno moze nesto da bude medju nama i na njihovu vezu gledam kao na nesto privremeno, sto nije fer.
kako da pocnem da ih dozivljavam kao mladica i devojku, kad on nije u stanju da joj pruzi minimum postovanja kad sam ja tu...?
da ubijem njegovu devojq, organizujem otmicu njegovih ortaka i da ih deportujem na neko malo pusto ostrvo, u stvari svakog na po jedno ostrvo gde ce umreti od gladi... 
