Eraserhead
Ističe se
- Poruka
- 2.374
"Povratak ultranacionalizma"
8. maj 2007. | 09:39 -> 11:20 | Izvor: Beta
London, Vašington -- Izbor Tomislava Nikolića za predsednika skupštine označava povratak ultranacionalista na vlast u Srbiji, ocenjuju svetske agencije.
Agencija Rojters piše da izbor Nikolića, iz "ultranacionalističke Srpske radikalne stranke", neki političari u Srbiji ocenjuju kao "povratak na izolacionistički nacionalizam iz 1990-tih godina". Radikali, koji čine najjaču partiju u Srbiji, naslednici su nacionalističke politike pokojnog Slobodana Miloševića, koji je zemlju poveo u četiri rata, piše Rojters.
Kako navodi britanska agencija, radikali su neprijateljski raspoloženi prema članstvu u EU, što je cilj predsednika Srbije Borisa Tadića i prozapadni orijentisane Demokratske stranke.
Sve agencije podsećaju da se lideru srpskih radikala Vojislavu Šešelju sudi u Haškom tribunalu za ratne zločine.
U izveštaju Rojtersa navodi se i da je Nikolić formalno Šešeljev zamenik, kao i da je za mesto predsednika skupštine dobio podršku socijalista.
Ističe se da se i Srpska radikalna stranka i Socijalistička partija Srbije protive izručenju generala Ratka Mladića Haškom tribunalu, što je ključni zahtev EU Srbiji.
Agencija Frans pres dodaje i da je Nikolić, "bivši saveznik pokojnog autoritarnog predsednika Miloševića", na sednici skupštine nosio bedž sa likom Vojislava Šeselja.
AFP ističe da je Nikolić izabran za predsednika Skupštine Srbije posle neuspeha "proevropkih reformatorskih snaga" da formiraju novu vladu.
Izabran je, kako navodi AFP, "zahvaljujući podršci Demokratske stranke Srbije odlazećeg premijera i umerenog nacionaliste Vojislava Koštunice".
Asošijeted pres piše da je Nikolić "žestok nacionalista, poznat po svojim antizapadnim stavovima", da se zalaže da Srbija "zadrži bliske veze sa Rusijom i Kinom", kao i da je bio za srpsku vojnu intervenciju na Kosovu.
Analitičari zabrinuti zbog Srbije
Desničarska parlamentarna većina u Srbiji mogla bi zemlju da skrene sa puta evropskih integracija, smatraju pojedini američki analitičari, dok su drugi uvereni da je evropska budućnost neminovna, ali da se Srbija ka njoj kreće zaobilaznim putem.
Kako javlja "Glas Amerike", na sinoćnoj tribini "Da li Srbija ide ka Evropi" u vašingtonskom Institutu za mir, izražena je zabrinutost što u Srbiji još nije izabrana nova vlada.
Martin Šlezinger, direktor Istočnoevropskih studija u Centru "Vudro Vilson", rekao je da je "sramota da srpski lideri, u ovom periodu kada međunarodna zajednica treba da donese ključne odluke, još ne mogu da se dogovore zbog nekih teoretskih nesuglasica oko nekoliko mesta u kabinetu - i to u vreme kada je budućnost čitave zemlje u pitanju".
Džejms Lajon iz Međunarodne krizne grupe smatra da se Demokratska stranka koncentrisala na popunjavanje ministarskih mesta i kadrovska pitanja, dok DSS ministarske pozicije vidi sa aspekta ideologije i politike.
On, ipak, smatra da bi izbor Tomislava Nikolića iz Srpske radikalne stranke za predsednika parlamenta Srbije mogao da dovede do formiranja vlade između DS-a i DSS-a.
"Ovo je važan trenutak, jer ako premijer Koštunica bude smatrao da će moći da ostvari svoje ciljeve i upravlja državnom politikom kroz parlament, to bi moglo da otvori prostor za određene ustupke Tadiću", rekao je Lajon.
Na pitanje kakve bi reakcije u Vašingtonu izazvao izbor Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine Srbije, Martin Šlezinger je rekao da "to svakako ne bi bio korak u dobrom pravcu a da bi reakcije SAD bile negativne, sa dozom opreza".
On je, međutim, ipak uveren da evroatlanska integracija za Beograd - nema alternativu. -
8. maj 2007. | 09:39 -> 11:20 | Izvor: Beta
London, Vašington -- Izbor Tomislava Nikolića za predsednika skupštine označava povratak ultranacionalista na vlast u Srbiji, ocenjuju svetske agencije.
Agencija Rojters piše da izbor Nikolića, iz "ultranacionalističke Srpske radikalne stranke", neki političari u Srbiji ocenjuju kao "povratak na izolacionistički nacionalizam iz 1990-tih godina". Radikali, koji čine najjaču partiju u Srbiji, naslednici su nacionalističke politike pokojnog Slobodana Miloševića, koji je zemlju poveo u četiri rata, piše Rojters.
Kako navodi britanska agencija, radikali su neprijateljski raspoloženi prema članstvu u EU, što je cilj predsednika Srbije Borisa Tadića i prozapadni orijentisane Demokratske stranke.
Sve agencije podsećaju da se lideru srpskih radikala Vojislavu Šešelju sudi u Haškom tribunalu za ratne zločine.
U izveštaju Rojtersa navodi se i da je Nikolić formalno Šešeljev zamenik, kao i da je za mesto predsednika skupštine dobio podršku socijalista.
Ističe se da se i Srpska radikalna stranka i Socijalistička partija Srbije protive izručenju generala Ratka Mladića Haškom tribunalu, što je ključni zahtev EU Srbiji.
Agencija Frans pres dodaje i da je Nikolić, "bivši saveznik pokojnog autoritarnog predsednika Miloševića", na sednici skupštine nosio bedž sa likom Vojislava Šeselja.
AFP ističe da je Nikolić izabran za predsednika Skupštine Srbije posle neuspeha "proevropkih reformatorskih snaga" da formiraju novu vladu.
Izabran je, kako navodi AFP, "zahvaljujući podršci Demokratske stranke Srbije odlazećeg premijera i umerenog nacionaliste Vojislava Koštunice".
Asošijeted pres piše da je Nikolić "žestok nacionalista, poznat po svojim antizapadnim stavovima", da se zalaže da Srbija "zadrži bliske veze sa Rusijom i Kinom", kao i da je bio za srpsku vojnu intervenciju na Kosovu.
Analitičari zabrinuti zbog Srbije
Desničarska parlamentarna većina u Srbiji mogla bi zemlju da skrene sa puta evropskih integracija, smatraju pojedini američki analitičari, dok su drugi uvereni da je evropska budućnost neminovna, ali da se Srbija ka njoj kreće zaobilaznim putem.
Kako javlja "Glas Amerike", na sinoćnoj tribini "Da li Srbija ide ka Evropi" u vašingtonskom Institutu za mir, izražena je zabrinutost što u Srbiji još nije izabrana nova vlada.
Martin Šlezinger, direktor Istočnoevropskih studija u Centru "Vudro Vilson", rekao je da je "sramota da srpski lideri, u ovom periodu kada međunarodna zajednica treba da donese ključne odluke, još ne mogu da se dogovore zbog nekih teoretskih nesuglasica oko nekoliko mesta u kabinetu - i to u vreme kada je budućnost čitave zemlje u pitanju".
Džejms Lajon iz Međunarodne krizne grupe smatra da se Demokratska stranka koncentrisala na popunjavanje ministarskih mesta i kadrovska pitanja, dok DSS ministarske pozicije vidi sa aspekta ideologije i politike.
On, ipak, smatra da bi izbor Tomislava Nikolića iz Srpske radikalne stranke za predsednika parlamenta Srbije mogao da dovede do formiranja vlade između DS-a i DSS-a.
"Ovo je važan trenutak, jer ako premijer Koštunica bude smatrao da će moći da ostvari svoje ciljeve i upravlja državnom politikom kroz parlament, to bi moglo da otvori prostor za određene ustupke Tadiću", rekao je Lajon.
Na pitanje kakve bi reakcije u Vašingtonu izazvao izbor Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine Srbije, Martin Šlezinger je rekao da "to svakako ne bi bio korak u dobrom pravcu a da bi reakcije SAD bile negativne, sa dozom opreza".
On je, međutim, ipak uveren da evroatlanska integracija za Beograd - nema alternativu. -
