Kontrolni iz filozofije!!! Pomozte molim vas, dobicu asa

[_ne_znam_nista_]

Ako mozete molim Vas pomozite, sutra imam kontrolni iz filozofije, a profanka je malo fijuuu
Daje pitanja tipa "kakva je slicnost izmedju nekih likova i evergreen pesme i sl... neke kornjace i zecevi, sove i gluposti......uzaaaaaaaaas!!!


Sad, treba mi pomoc ...znaci ako mozete da mi odgovorite na par pitanja ili da me uputite na neke linkove ka tome...

tipa..

treba mi sve o sofistima, Sokratu, Platonu, Aristotelu...
Ne mislim bas sve, nego ono sto bi bilo dovoljno za jedan kontrolni...

Hajde ljudi, stavite se u moj polozaj, molim vaaaaas...pomozite!!!!!!!

Pozdrav
Ivan

[_nista_ne_znam]

Samo jos da kazem da nemam knjigu i u tome je najveci problem...

Molim Vas pomozite!

[фигхтер]

Samo jos da kazem da nemam knjigu i u tome je najveci problem...

Molim Vas pomozite!

па како очекујеш да прођеш ако немаш књигу?!?! :shock:

[xox]

e kako je prosao kontrolni???

[dfdsfdf]

zao mi je sto sam kasno procitao poruku!!! ali ako si dobila asa i treba da ga popravis evo ti nesto o sokratu:
SOKRAT-HEROJ -@IVOT ZA IDEJE

Sokrat-simbol helenske filozofije rodjen je 469. g.p.n.e. u Atini od oca Sofronika-vajara i majke Fenerete-babice. Iako je Sokratov otac pripadao srednjem stale`u bio je uticajan gradjanin Atine. Sokratu su bile poznate filozofeme Heraklita, Empedokla i Demokrita, ali kosmolo{ka filozofija nije bila predmet njegovog interesovanja, ve} ljudski `ivot. Poznavao je misao Homera i Hesioda, Euripidove drame i filozofiju sofista.
Sokrat nije napisao ni{ta, ve} je po ~itav dan bio na ulicama i trgovima, radionicama i borili{tima i razgovarao sa ljudima koji su to hteli, ulazio u razli~ita podru~ja dru{tvenog `ivota, otkrivao njihove protivre~nosti i na posletku dolazio do istine, koju sam nije znao. Za Sokrata filozofija nije bila sadr`aj ve} neprestano traganje koje je i{lo za tim da otkrije {ta je vrlina, a {ta je dobro.
Sokrat se odlikovao izuzetnom hrabro{}u, samodovoljno{}u i samozatajivanjem tj. sposobno{}u da zaboravi na sebe sve dok ne re{i problem koji razmatra. Sokrat je imao jo{ jednu osobinu: ose}ao je unutra{nji, bo`anski glas, a taj glas mu je govorio da se ne bavi dr`avni~kim poslovima. Politi~ke prilike u Atini su opravdale ovu odluku, pa je zato odlu~io da druge podu~ava kako da budu dobri dr`avnici i gradjani.
Po{to je istinu javno iznosio i branio, to je zasmetalo vlastima i da bi se uklonio iz javnog `ivota, 3 ugledna gradjanina Atine Anit, Melet i Likon podigli su optu`bu protiv njega. Ta optu`ba je glasila: “ Sokrat predaleko ide kad ispituje ono {to je pod zemljom i na nebu i kad tome druge podu~ava. Sokrat je kriv jer kvari omladinu, jer ne veruje u bogove u koje veruje dr`ava nego u neka druga bi}a demonska.”
Glavni uzrok klevete jeste Sokratova umnost. Kad je Delfsko proro~i{te izreklo da je Sokrat najmudriji Helen, nastale su optu`be. Kad god se neko javi kao mudriji, ve{tiji, hrabriji, uspe{niji, javlja se savez prose~nih i ispodprose~nih (pogotovo ako su na vlasti) i tada nastaju ogovaranja, klevete, optu`be i na kraju osida najumnijih i najsposobnijih.
Sokratov stav: “Upoznaj samog sebe radi one poslove za koje si najsposobniji” bitan je uslov sre}e pojedinca i zajednice i taj stav terao je Sokrata da ljude tome podu~ava. Posle iznete optu`be Sokrat dokazuje da je nevin i od optu`enog se pretvara u tu`ioca. Porota je brojala 501-og sudiju, 281 se izjasnio da je Sokrat kriv, a 220 da nije. Po{to je progla{en krivim, pre{lo se na predlaganje kazne, tako da je tu`ilac tra`io smrtnu kaznu, a Sokrat je sebi predlo`io kaznu od jedne mine (manja jedinica od drahme) ili da jede tamo gde jedu arhonti. To je uvredilo sudije i 360 je glasalo za smrtnu kaznu. Po{to je osudjen na smrt odveden je u tamnicu, pa iako su mu u~enici organizovali bekstvo, a i sama vlast je to o~ekivala, Sokrat je 399.g.p.n.e. popio otrov od kukute.
Njegova smrt je zapravo bila njegova filozofija i u tom smislu on se mo`e porediti sa Budom, Zaratustrom, Konfu~ijem, Isusom.
Sokrat je simbol duhovne nesavitljivosti.

SOKRATOVA DIJALEKTIKA-Tajna babi~ke ve{tine ili mudrosti `ivota

Glavni Sokratov cilj bio je dovodjenje do samog saznanja , ne samo sebe ve} i drugih. Da bi taj cilj ostvario Sokrat se slu`io naro~itom ve{tinom u vodjenju razgovora tj. svojom dijalektikom. Metodi~ko ishodi{te-nastajanje znanja jeste saznanje neznanja, a da bi Sokrat ostvario taj cilj, svojom dijalektikom je oslobadjao sagovornika prividne mudrosti ili prividnog znanja (tj. neznanja). Njegova dijalektika obuhvata dva postupka:

1) postupak ironije 2)postupak majautike

Postupak ironije zna~i pitati, zanimati se pitanjima, pretvarati se i zato se Sokrat obra}a drugima ne bi li na{ao ~oveka koji ne{to zna, jer se on pretvara da ne zna ni{ta. Cilj njegove ironije nije u tome da sagovornika izlo`i podsmehu, ve} da pomogne njegovom trudnom duhu da porodi ono {to je u njumu sakriveno kao dragoceno blago. Otuda je postupak ironije negativna metoda koja treba da uka`e na neznanje.
Tra`e}i put istini, Sokrat je spretnim postavljanjem pitanja i popravkom dobijenih odgovora nastojao da kod sagovornika podstakne njegovu misaonu snagu, da sam dodje do odredjenog re{enja. Zato je atinski mudrac babi~kom ve{tinom (majautikom) dovodio sagovornika do saznanja.
Sokrat pravi razliku izmedju mnjenja i znanja. Do znanja se po Sokratu dolazi induktivnom metodom kojom se otkrivaju misaoni izrazi su{tine stvari (pojmovi). Dakle, do pojma Sokrat dolazi preko pojedina~nih slu~ajeva.
Glavni cilj Sokratove dijalektike nije pojmovna filozofija, ve} odgovor na centralno pitanje moralnog `ivota: “Kako treba da `ivimo?” Po Sokratu cilj `ivota je postizanje individualnog bla`enstva.
Prvi uslov i sastavni deo bla`enstva jeste znanje- otuda je vrlina znanje. Po{to se sve ~ovekove vrline zasnivaju na znanju-vrlina je jedna. Znanje se posti`e neprestanim radom duha, a kako se vrlina temelji na znanju, vrlina se mo`e nau~iti tj. vrlina je posti`iva.
Po Sokratu ~ovek gre{i samo iz neznanja. Gre{i, ne zato {to ne}e dobro, ve} zato {to ne zna dobro. Po{to je znanje ne samo sadr`aj ve} i sredstvo morala, Sokrat je na poziciji eti~kog intelektualizma.
Sadr`aj znanja koji ~oveka ~ini moralnim jeste saznanje dobra, a to znanje se posti`e neprestanim radom na svojoj du{i tj. samousavr{avanjem. Samousavr{avanje dovodi do individualnog bla`enstva, {to ga ~ini dobar rad i lep napredak.
Kao Atinjanin Sokrat se bavio i pitanjem dr`ave. Zakoni su osnov reda u dr`avi i ko ho}e da `ivi u njoj mora da ih po{tuje. Sokrat je svojim u~enjem i `ivotom to pokazao iako mu je u~injena nepravda. Po Sokratu se zakoni mogu menjati, ali ne silom ve} odlukom gradjana. Osnovna Sokratova politi~ka misao jeste vladavina intelektualne i moralne elite. Kraljevi-vladaoci moraju da znaju da vladaju, jer sa polo`ajem raste odgovornost, pa se dr`avni~ki poslovi ne mogu prepustiti slu~aju.

ipak nadam se da si dobro prosla da ti ovo nece trebati!
samo da znas kod mog profe je bolje, knjiga ti ne treba, obn diktira. ovo je on diktirao!

[dfdsfdf]

P.S.

AKO TI TREBA NESTO I O PLATONU I ARISTOTELU IMAM OTKUCANO I MOGU TI POSLATI: JAVI MI SE NA E-MAIL: [email protected]

vozdra