Obeležena godišnjica operacije Bljesak
Autor: Beta - FoNet | 01.05.2007
Služenjem parastosa u hramu Presvete Bogorodice i polaganjem venaca na mostu u Gradiški, Srbi su danas evocirali sećanje na žrtve hrvatske vojno-policijske akcije Bljesak. Na drugoj strani Save u Okučanima svečano je obeležena godišnjica te akcije, koju hrvatske vlasti karakterišu kao legitimnu i opravdanu oslobodilačku akciju, čiji je rezultat bilo vraćanje suvereniteta nad okupiranim teritorijima.
I Srbi i Hrvati, na žalost iz različitih razloga, obeležili su 12 godina od ofanzive hrvatskih snaga na područje zapadne Slavonije, koje je tada bilo u sastavu Krajine. Hrvatske vojne snage su, tokom dvodnevne operacije Bljesak, koja je počela 1. maja 1995. artiljerijskim napadom na Pakrac, preuzele kontrolu nad zapadnom Slavonijom. U akciji je stradao veliki broj srpskih civila, dok ih je oko 30.000 napustilo zapadnu Slavoniju.
U Bljesku su, prema izveštaju hrvatskog Helsinškog odbora za ljudska prava iz 2003, pripadnici hrvatske vojske ubili 83 srpska civila. Tridesetoro njih ubijeno je u napadima na izbegličke kolone, a 53 u svojim kućama. Prema podacima Dokumentaciono-informativnog centra Veritas, iz aprila 2003, prvih dana maja 1995. ubijeno je ili nestalo 283 Srba iz zapadne Slavonije.
Dan po početku akcije bivši predsednik Republike Srpske Krajine Milan Martić naredio je raketiranje Zagreba, koje je trajalo dva dana, zbog čega je kasnije optužen i sudi mu se u Hagu. Snage RSK ispalile su na grad 23 projektila i tada je poginulo šest ljudi, a 176 osoba je ranjeno.
Zbog ratnih zločina u akciji Bljesak tribunal za ratne zločine u Hagu pripremao je optužnicu protiv tadašnjeg predsednika Hrvatske Franje Tuđmana, koji je preminuo 1999. Kao moguć haški optuženik zbog Bljeska pominjan je i načelnik Glavnog štaba Hrvatske vojske, general Petar Stipetić. Njega su u aprilu 2001. u Zagrebu saslušali haški istražioci. Po istrazi, oslobođen je sumnje za učešće u ratnim zločinima tokom akcija Medački džep, Bljesak i Oluja.
Haški istražioci su saslušali i više osumnjičenih hrvatskih oficira, među njima penzionisanog admirala Davora Domazeta, penzionisanog generala Mladena Markača i penzionisanog generala Luku Džanka, koji je komandovao vojnom oblasti Bjelovar, a njegove jedinice učestvovale u okršajima kod Okučana tokom akcije Bljesak.
U martu 2004. Tribunal u Hagu obelodanio je optužniču protiv Mladena Markača za zločine protiv čovečnosti i povrede zakona i običaja ratovanja i on je s haškim optuženikom Ivanom Čermakom dobrovoljno otputovao u Hag. U decembru te godine pušteni su na slobodu do početka suđenja.
Državni tužilač Hrvatske Mladen Bajić potvrdio je da je Tužilaštvo 19. jula 2005. primilo prijavu protiv generala Mladena Kruljca zbog ratnog zločina u zapadnoj Slavoniji 1995. u vreme Bljeska i da je ta prijava prosleđena nadležnom tužilaštvu u Slavonskom Brodu. Protiv Kruljca do sada nije podignuta optužnica. Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić je, 5. avgusta 2005. godine, povodom 10. giodišnjice akcije Oluja unapredio Kruljca u čin general-pukovnika.
Mesić: Individualizovati krivicu
Hrvatski predsednik Stjepan Mesić, predsednik Sabora Vladimir Šeks, premijer Ivo Sanader i delegacije Oružanih snaga Hrvatske, policije, udruženja ratnih vojnih veterana, stradalih u ratu i lokalnih vlasti položili su vence i zapalili sveće kod Centralnog krsta u Spomen-parku hrvatskim vitezovima, u Okučanima, u spomen na poginule u akciji Bljesak.
Stjepan Mesić izjavio je danas da se mora individualizovati krivica za "ekscese neodgovornih pojedinaca" posle vojne akcije Bljesak. Takođe, ocenio je da je ta operacija sprovedena po svim pravilima ratovanja.
- Međutim, posle operacije je bilo neodgovornih pojedinaca koji su izazvali ekscese i ti ekscesi su za osudu. Ali, te nedozvoljene radnje ne smeju umanjiti značaj akcije i baciti senku na najveće zasluge onih koji su obranili Hrvatsku. Zbog pravedne borbe koju smo vodili moramo individualizovati krivicu. Istorija nam sudi i to moramo učiniti zbog generacija koje treba da se ponose onim što smo učinili braneći Hrvatsku - izjavio je Mesić.
Sanader i Šeks su ocenili da su akcije Bljesak i Oluja bile legitimne i opravdane oslobodilačke akcije, čiji je rezultat bilo vraćanje suvereniteta nad okupiranim teritorijima.
Dodik: Evropski put će naterati Hrvatsku da razmotri prava Srba
Premijer Republike Srpske Milorad Dodik ocenio je da će evropski put naterati Hrvatsku da na dnevni red stavi i prava Srba i procesuiranje ratnih zločina.
- Sve nas frustrira činjenica da hrvatske vlasti sprovode selektivnu pravdu, ne želeći da se upuste u traženje odgovornosti za one koji su počinili zločine na okučanskoj cesti - rekao je premijer RS.
Dodik je prisustvovao pomenu Srbima ubijenim u hrvatskoj vojno-policijskoj akciji Bljesak i pritom ocenio da je najtužnije to što su počinioci tih zločina još na slobodi.
- Srpski narod ima mnogo tužnih dana u godini, a ovo je jedan od tužnijih, kada je stradao veliki broj nevinih ljudi u završnoj akciji hrvatske vojske u Zapadnoj Slavoniji, koja je izvedena po nalogu najviših predstavnika tadašnje civilne i vojne hrvatske vlasti -rekao je Dodik.
Premijer RS je istakao da je ta akcija izvedena da bi Hrvatska bila 'očišćena' od Srba, po nalogu tadašnjeg predsednika Franje Tuđamana. Podsećajući na prošlonedeljno obeležavanje godišnjice stradanja Srba u jasneovačkom logoru u vreme Drugog svetskog rata, Dodik je rekao da je ovom narodu potreban mir.
- Moramo da se usmerimo ka budućnosti koja garantuje miran život za sve - poručio je on.
Jelić: Nedopustivo je da za zločine nije niko odgovarao
Predsednik Republike Srpske Milan Jelić smatra da je nedopustivo da pred Haškim tribunalom ili domaćim sudovima još nije odgovarao niko od naredbodavača i izvršilača zločina tokom Bljeska.
- Ignorisanje tog zločina, što rade hrvatske vlasti koje 1. maj slave kao dan oslobođenja Zapadne Slavonije, neće doprineti stvaranju poverenja i jačanju odnosa među narodima, a posebno povratku Srba u Hrvatsku - rekao je Jelić.
