Mediji dodaju ulje na vatru sandžačke krize
2007-04-23 16:01:12
Posle metaka ispaljenih u okolini Novog Pazara, o akciji koja je predstavljena kao sukob "policije i terorista" u ovom Trouglu iz drugog ugla govori, Aida Ćorović, predsednica nevladine organizacije Urban In iz Novog Pazara.
ĆOROVIĆ: U svetlu najnovijih događaja je i ono što se desilo u okolini Novog Pazara i mislim da je besmisleno da pričam o bilo čemu drugom. Moja moralna i svaka druga obaveza je da pričam o onome što nam se dešava ovde i što je posledica jednog dugog perioda stvari koje se dešavaju u Sandžaku.
Ubijen je jedan, navodno, od vođa Vehabija u Novom Pazaru, drugi je ranjen, ranjen je i jedan policajac. To je epilog onoga što se desilo pre nepun mesec dana, a to je da je nađena jedna pećina sa oružjem u sjeničkoj opštini. Policija je krenula u akciju da uhapsi Vehabije koje su nađene blizu pećine. Dvojica su pobegla. Sada su oni uhvaćeni – jedan je ranjen, a drugi je ubijen.
Šta je priča koja stoji iza toga? Javno mnijenje u Srbiji je ponovo bombardovano gadostima koje permanentno dolaze iz Sandžaka, kako je to teroristička grupa, produžena ruka Al Kaide. Šta je istina? Ona, na žalost, ne može da se objasni tako lako, tako brzo i tako jednostavno.
Priča počinje početkom devedesetih godina kada je Slobodan Milošević krenuo da rastura Jugoslaviju. Godine 1992., jedan od krajeva koji je bio neka sledeća meta napada bio je i Sandžak.
Sandžak je 1992. godine bio opasan tenkovima i topovima. Već tada je to bio signal da je Sandžak sledeći dom za vešanje, sledeće bure barut, da smo mi ona pretnja i da smo mi sledeći za odstrel.
Iz vrlo praktičnog razloga, a to je ekonomska situacija, koja je bila neverovatno dobra u prvoj polovini devedesetih godina, Milošević je ipak odabrao da ne izvrši egzekuciju nad Sandžakom, nego da sakriva strašno mnogo novaca koji nigde nismo videli, užasno mnogo netransparentnog novca, da finansira sebe i svoje ratove. I zaista je priča, da smo mi sledeći i da posle Kosova dolazimo na red, non-stop kružila. Na svu sreću, to se nije desilo. Desila se 2000. godina i 5. oktobar.
Događaj koji se desio 3. oktobra uveče je - Na Dnevniku u 19:30, Slobodan Milošević je rekao potpuno identičnu rečenicu koju slušamo ovih dana. Tada sam bila u Skopju i gledala sam Dnevnik. Slobodan Milošević je rekao:
"Terorističke grupe u Sandžaku pokušavaju da destabilizuju zemlju". Mislim da je tada Slobodan Milošević rešio da napravi svinjariju u Sandžaku. Peti oktobar ga je pretekao i mi smo se izvukli i tog puta.
Na žalost, taj vokabular i taj način pravljenja problema ostao je i do dana danas. Očigledno da ovom zemljom dugi niz decenija upravljaju državno-bezbedonosne strukture, koje su zaista najmonstruoznije strukture, a mi možda ni nismo svensi koliko su to strašni ljudi. Oni su svoj vrhunac doživeli za vreme vladavine Slobodana Miloševića. Milošević je bio istureni politički eksponent, a oni su radili iza šta su hteli, pravili su ratove u bivšoj Jugoslaviji, rasturali su zemlju.
Na žalost, ta priča sa odlaskom Slobodana Miloševića nije završena. Ti ljudi su ostali i dalje tamo gde jesu. Oni su temelji ove države i sve što smo mi započeli 5. oktobra srušilo se ubistvom Zorana Đinđića.
Ti ljudi su ubili Zorana jer im nije odgovarala moderna Srbija. Tim ljudima ne treba moderna, ne treba nova, ne treba zdrava Srbija, njima treba bolesna, nemoćna, glupa, primitivna Srbija, kojom mogu da manipulišu jer fenomenalno u ovoj zemlji funkcioniše priča – zavadi pa vladaj.
Pravi se stalno atmosfera straha i paranoje. Ljudi u Srbiji se decenijama pune raznoraznim budalaštinama, raznim manijama gonjenja i stalno vidimo neprijatelja oko sebe. Tu ne treba da budete mudri, dovoljno je da bacite samo jednu priču i da odmah imate neprijatelja.
Vehabije
Šta sada radi naša država? Poslednjih godina Vehabije kao pokret postoje na području Balkana, tačnije od 1995. godine, posle završetka rata u Bosni. Vehabije, čije je sedište u Beču, polako pružaju svoje pipke ka Balkanu i pokušavaju da naprave impakt i u Bosni i u Sandžaku i na Kosovu i u Crnoj Gori, svuda gde žive Muslimani.
Vehabijski pokret je započeo u XVIII veku sa namerom i ciljem da se vrate tradicionalni koreni Islama. Već od samog početka je bio upotrebljen od strane međunarodnih tajnih službi.
Na žalost, to se i ovde dešava. Verujem da jedan broj mladih ljudi ulazi u vehabijski pokret sa namerom i ciljem da pripada nekom čvrstom Islamu. To što Vehabiti rade, nema nikakve veze sa Islamom.
To se jako dobro videlo kada je Novi Pazar u pitanju. Možda postoji mali broj mladih ljudi koji su iz primitivnih ruralnih sredina, koji su ušli u tu priču, verujući da je to nešto što će ih spasiti. Jedan veliki broj ljudi, zločinci i najgori kriminalci međunarodnog nivoa, su se samo sakrili iza toga, obukli su tu odeću, pustili bradu i ušli u redove Vehabija. Tu su sebi našli trenutno uporište i sklonište.
Prošle godine su se desila dva veoma značajna incidenta. Jedan je prekid koncerta grupe Balkanika, upravo do strane grupice Vehabija, a drugi se desio krajem prošle godine, kada se pucalo u džamiji, što je apsolutno nespojivo sa tradicijom Islama, da neko nosi pištolje u džamiju i da pravi kriminalne radnje.
Policija skoro i da nije reagovala. Na koncertu grupe Balkanika bilo je četiri ili pet uniformisanih policajaca. Da li je bilo nekoga u civilnoj odeći, zaista ne znam.
Kada su oni divljali i bacali instrumente, na užas svih nas koji smo tu bili prisutni, jedan moj prijatelj je prišao policajcu i pitao ga zašto ne reaguju. Policajac je rekao da ne žele da se mešaju u religijska pitanja. To nema veze sa religijom. To su vandali i kriminalci i to je akt koji je uperen protiv bezbednosti. To je kršenje javnog reda i mira. I kada bi Papa to lično uradio, istog trenutka bi bio uhapšen.
Dok god su Vehabije ovde nama pravili probleme, to nije interesovalo nikoga. Ministar Jočić je rekao pre mesec dana: "Mi već tri godine ukazujemo da postoje kampovi". Izvinite, o čemu se ovde radi?
Ukazujem ja kao građanka, kao pripadnica nevladine organizacije. Policija ima da hapsi, a ne da ukazuje. Kome policija ima šta da ukaže.
Vrlo svesno i vrlo namerno se Vehabije navodnjavaju, čuvaju se kao zenica oka. Policiji ni slučajno ne pada na pamet da ih kazni i da ih juri. Oni se drže kao kec u rukavu i kada bude zatrebala destabilizacija, izvučićemo Vehabije.
To se, na žalost, upravo sada dešava. Nemojmo da zaboravimo da mi tri meseca nemamo vladu. Mi se sunovraćujemo u siromaštvo. Gubimo Kosovo. E sada, da im ljudi ne uđu u vladu i ne prebiju i tehničkog premijera i tehničke ministre, a bogami i celu Skupštinu, dajte da napravimo problem. A ko nam je bolji problem nego Sandžak.
Ukazaću da Vehabije nisu jedini problem. Problem je i trgovina narkoticima. Mislim da nema deteta u Pazaru koje ne zna da policija stoji iza trgovaca narkoticima, da je policija organizovala ozbiljan veliki narko-dileraj.
Tu je i priča o javnim kućama. Pre 12 godina sam pisala o tome, u nekom lokalnom listu, i nikome nije palo na pamet da reaguje. Nemojte da zaboravite na raskol između Islamske zajednice Sandžaka i Beograda.
Tu nema skrivanja. U novinama veliki naslovi gde piše - Koštunica podržava Jusufspahića, Tadić podržava Zukorlića.
Kakve su to igre? Postoje strukture unutar Islamske zajednice, pa neka se one same dogovore. Šta ima ljude iz verskih zajednica i verskih ustanova da podržavaju Koštunica, Tadić ili bilo ko drugi. To je odlično da se javnom mnijenju kaže - Pogledajte kako su razjedinjeni. Ne mogu im ni hodže zajedno, a kako bi tek oni sa ostalim narodom u Srbiji živeli mirno.
Pogledajte šta se radi sa političarima. Zar misle da je slučajno da su Rasim i Sulejman ovako suprotstavljeni?
Njihov sukob može da se opiše jednom rečju, a to je rat. Beogradu, da odgovara, imali bi smo jednog jakog partnera ovde. Svi smo mislili da će to biti Rasim jer je on i zbog pozicije ministra uspeo da obezbedi jednu dobru poziciju u Beogradu, ljudi u Srbiji mu veruju, on je simpatičan mladi čovek, ali to nije tako.
Sulejman ima trenutnu zaštitu Vojislava Koštunice, bez zazora. Krše zakone i rade šta hoće, ponašaju se kao na Divljem Zapadu. Sve ono što se dešavalo tokom prošle godine, razne odluke oko opoziva predsednika opštine i rušenja Skupštine, su potpuno nelegalne odluke ministra Lončara.
To su krivična dela ljudi koji stvaraju zakone u ovoj zemlji. Sve to zaista ukazuje da u Sandžaku još dosta dugo neće biti mira i plašim se perioda koji je pred nama.
Željela bih da ljudi u Srbiji malo drugačije počnu da gledaju na ovaj prostor ovde, da ne vide samo ono što im se servira u medijima.
Željela bih da poručim prijateljima i kolegama iz medija da ne budu jednostrani, da, trčeći za senzacijama, dolaze ovamo i pričaju samo sa političarima, nego i da pričaju sa običnim ljudima iz nevladinog sektora.
Građane u Srbiji molim da pokušaju da malo drugačije gledaju na stvari jer možda je krajnje vreme da počnemo da mislimo svojim praznim stomacima, a ne da verujemo svim gadostima koje nam serviraju političari.
Treba zaista da budemo malo mudri, pogotovo posle mnogo godina i ratova i patnje, da pokušamo da svi zajedno probamo da izađemo, da pokušamo da mislimo o sebi i da zaista pokušamo zajedno da izađemo iz ovog strašno teškog perioda za nas.
Autor: Nataša ODALOVIĆ
Slobodna Evropa
http://www.slobodnaevropa.org/article/2007...61a139d052.html
