Ja cu napisati kakvu moc fudbal ima na mene kao pojedinca,na najobicniju individuu. Ustvari,probacu da to objasnim.
Od malena (od obdanista) sam bio zagrizen za fudbal. Jos kao dete sa 6-7-8 godina sa gledao sve utakmice (Zvezdine uglavnom) na TVu. Sto fudbalske,manje kosarkase i jos manje odbojkske,ali sam gledao.Sa 12 godina prvi put bio na stadionu Zvezda-Sampa u Sofiji. Znaci fudbal 90%.
Potrudicu se da ne mesam moj odnos prema Zvezde i prema fudbalu,mada je to jako tesko. Jer mi se jednom desilo da sam kao dete od 8-9 godina plakao kao kisa jer je Zvezda izgubila u basketu od Bosne. I da ne pominjem da sam kao osnovac slao pisma Stojkovicu,Prosineckom,Savicevicu,Pancevu na Ljutice Bogdana 1a i trazio samo jedan autogram od nekog od njih.
Naravno nikada nista nisam dobio.
Krajem 80tih godina Pixi i Dejo su u SFRJ bili takve zvezde da ovi sharlatani danas tipa Ronaldo,Ibrahimovic,Raul i ostali mogu o tome samo da sanjaju. Danas mozes da kupis i dres i shal i milion slika da imas i sve drugo,ali onda...onda si mogao da ih vidis samo jednom nedeljno,ako ima TV prenos...o kupovini dresova i sl. da i ne pricam. I samim tim pomama je sve veca,a opsednutost sve jaca. Namerno sam napisao "opsednutost",a ne ljubav,jer je to stvarno tako.
Nego,da se vratim na temu. Stanje mog organizma i moje psihe za vreme utakmice je-NEURACUNLJIVO,ako mogu tako da kazem. Prsti na rukama i nogama su mi hladni,glava mi gori,cupkam nogom ili lupkam prstima i samo cutim i cutim i cutim (ako fudbal gledam na TVu). Ne podnosim da neko trabunja za vreme utakmice.Cuti i gledaj. A ako si na stadionu ne trabunjaj i ne serri nego navijaj. To je moj stav.
Ako gledam utakmicu kod kuce,obavezno mi se ide na pishanje celo poluvreme ili sam uzasno gladan. I onda trpim dok se ne zavrsi poluvreme. Kad je shansa za moj tim onda naglo skacem,trzam nogom,glavom ili rukom kao da ja mogu da dohvatim tu loptu na ekranu ili lupim pesnicom o zid ili vrata. Vristim,urlam. Naravno u sobi u kojoj gledam utakmicu ne sme da bude niko koga utakmica ne interesuje. Za to vreme ne postoje otac,majka,braca,sestre,devojke,familija ne dolazi u obzir...telefonski pozivi ne postoje,cak ni otvaranje vrata ako neko zvoni.Jednostavno ne postoji nista. Jedini pozivi koji postoje to je izmedju mene i mojih par drugara koji isto gledaju utakmicu, pa ako padne gol onda se zovemo i urlamo jedni drugima u slusalicu.
Posle svega toga oseca se jedna velika izduvanost.
Ako se ide na stadion,onda je to malo drugacija prica,ali slicna. Nikada ne pijem kada idem na utakmicu.Uvek pijem vodu do pred sam ulaz na stadion. Na Marakani uvek ulazim na ulaz broj 10 i to se ne menja godinama,niti ce se ikada promeniti. Pre utakmice uglavnom cutim i gledam,tek sa nekim ko je samnom progovorim po neku recenicu. Sedim,dok ne pocne utakmica jer znam da ce mi trebati snage za navijanje. Dok sam na stadionu ne obracam puno paznje na ono sto se desava na terenu,tako da sam gomilu golova propustio da vidim,pa sam ih tek kasnije video na TVu. Desavalo mi se da da sam kod neke ribe i jednostavno moram da gledam tekmu,pa sex moze pre tekme,za vreme poluvremena (mozda) i eventualno posle tekme...ali sat vremena posle. Dok se smirim,ako smo izgubili.
Na stadionu se cesto i smorim,ako pocnu da guse sa nekim glupim pesmama,a posebno se smorim kada pocnu da guse i dave sa kosovskim ciklusom pesama i sl.
Imam obicaj da ne idem na utakmicu ako kartu ne platim po ceni. Preprodavci ne dolaze u obzir. Ako klub odredi cenu karte 10 000 ja cu da platim 10 000,ali ne dam tapkarosu. Tako sam recimo Zvezda-Roma gledao kod kuce.Ali na svu srecu postoje pretplatne godisnje karte sa kojom imate pravo prece kupovine i to se zavrsi za sat-dva, par dana pred utakmicu u upravi kluba. Gospodski i bez guzve,po ceni. Ali mi nije bilo mrsko da zbog nekih utakmica putujem vozom po celu noc,da spavam u parku nekoliko puta,da se przim na suncu,da kisnem,da uvek neko pijan pravi probleme ili vama ili neko iz vase grupe je pijan,pa pravi probleme i sebi i vama i drugima. Dva drugara su mi bila povredjena ozbiljno zbog sopstvene gluposti i velikog pijanstva.
Kada je vikend bez fudbala osecam se bezveze. Dosadno mi je. To mi je tokom godina uslo u krv i jednostavno te vuce. Vuce te da ides na utakmicu. Isao sam i sam. Jednostavno djavo ti ne da mira i moras da odes. Zna da mi bude tesko kada sam negde preko,pa ne mogu da budem na nekoj bitnoj utakmici. Znao sam danima da budem nervozan i odsutan pred neku vaznu utakmicu.Ma, pred zrebanje sam znao danima samo o tome da mislim.
I na kraju kad se pogleda i zamisli desetine,stotine hiljada ljudi,milioni,milijarde ljudi koji imaju slicne simptome,onda nije ni cudo sto fudbal postaje religija. I sto se neke bitnije stvari odlazu i zanemaruju zbog fudbala.
(ko procita sve,ima pivo)
Jesu li to tri piva?
