Ђура Јакшић

Staze

Dve preda mnom staze stoje:
Jedna s cvećem, druga s trnjem;
Gvozdene su noge moje:
Idem trnjem da se vrnem...
Ja ustupam cveća staze
Kojima je noga meka;
Nek po cveću žene gaze,
A trnje je za čoveka.

Ciao!

Mozda bih mogao da ti pomognem. Za sta ti to treba? Za skolsku analizu? Dobro...
Motiv trnja je cest; pojavljuje se skoro uvek pri pesnickim opisima traganja za necim sto je "vredno" bola(ideal, ljubav, lepota, obecana zemlja, itd.). Bol je u ovoj pesmi prominentan, na sta nam skrece paznju "gvozdene su noge moje". To znaci da se pesnik zrtvovao necemu, tj. da je otupeo na bol, da ga ne oseca. Otupeo? Mozda se metal ne moze dovesti sa otupeloscu u vezu. Onda - ocelicio se, dozvolio je sebi da otvrdne prema bolu, zato sto ga na kraju ceka nesto vise. Tj. mozda je bol iskupljen, kada covek dostigne to za cim je i krenu preko trnja. Mnogi tvrde da covek i nema izbora, da je svaki put trnovit. Prva stanca oznacava da Jaksic u to ne veruje. Izbor postoji. Dakle, on bira, i zrtvuje se. To je, kao i trnje, cest romanticarski motiv.

"Idem trnjem da se vrnem ". To me podseca na Rilkea i na naturaliste. Zrtva je jos veca, zato sto zrtva nije prineta idealima, nego proslosti, mozda arhetipu proslosti.

"Noga meka". Neko ko bol jos uvek oseca. Dakle, meka noga je mozda simbol nevinosti, simbol andjela. Njima pripada cvece. U tonu ovih stihova moze da se oseti ceo senzibilitet i kompleksnost osecanja. Da bi pojacao poentu, stavlja "zena" u sledeci stih. Zenu je poistovetio sa andjelom, i prethodni stihovi postaju jasniji. Vraca se da je nadje. Znaci da je negde nekad bio gresan. Pesma dobija na tezini, i u sustini je vrlo lepa.

Za danasnje pojmove, pesma je plitka i prevazidjena u stilskom smislu, ali emocionalno je vrlo jaka. Jaka i jednostavna, primerena idealu romanticne lepote.

Nadam se da sam ti malo pomogao, mozda ce se jos neko pridruziti sa drugacijom analizom.

Pozdrav!
 
021123456789. Da bi pojacao poentu:
Kojima je noga meka;
Nek po cveću žene gaze,
A trnje je za čoveka

Hm...A, šta misliš, da li je u ovom slučaju, Pesnik namerno slabiće, slabe muškarce, nazvao - ženom? Za ženu, kao slabiji pol, razumljivo je da odabere lakši cvetni put, a on je ..." a trnje je za čoveka" - muškarac? I kao muškarac, čovek, on svesno bira teži put da bi..."idem trnjem da se vrnem"- mogao hrabro pogledati svakoga u oči?
Kliknite za proširenje...
 
Bi2:
Kojima je noga meka;
Nek po cveću žene gaze,
A trnje je za čoveka

Hm...A, šta misliš, da li je u ovom slučaju, Pesnik namerno slabiće, slabe muškarce, nazvao - ženom? Za ženu, kao slabiji pol, razumljivo je da odabere lakši cvetni put, a on je ..." a trnje je za čoveka" - muškarac? I kao muškarac, čovek, on svesno bira teži put da bi..."idem trnjem da se vrnem"- mogao hrabro pogledati svakoga u oči?
Kliknite za proširenje...


Izvini, ne mogu bas sasvim da te pratim. Mislis da sam autor sebe vidi kao slabica, pa se naziva zenom? "Slabiji pol" spada u argo, nisam siguran da bi to u ovoj pesmi proslo. Tako ispada da je ugao pesme puko kavaljerstvo. U to doba su pesnici mislili da su zene i muskarci, bar u njihovom socijalnom delu fantazije, jednaki. Mislis da je za zenu laksi put sam muskarac? Ja to ne vidim iz stihova, ali moguce je. Mislis da ja njega vidim kao nekog macho tipa koji zivi hard-core da bi bio faca? Mozda nisam dovljno jasno napisao prethodnu poruku, pisao sam na brzaka i malo zgusnuto. U stvari, ne znam kako da shvatim tvoje pitanje.
 
021123456789:
Izvini, ne mogu bas sasvim da te pratim. Mislis da sam autor sebe vidi kao slabica, pa se naziva zenom? "Slabiji pol" spada u argo, nisam siguran da bi to u ovoj pesmi proslo. Tako ispada da je ugao pesme puko kavaljerstvo. U to doba su pesnici mislili da su zene i muskarci, bar u njihovom socijalnom delu fantazije, jednaki. Mislis da je za zenu laksi put sam muskarac? Ja to ne vidim iz stihova, ali moguce je. Mislis da ja njega vidim kao nekog macho tipa koji zivi hard-core da bi bio faca? Mozda nisam dovljno jasno napisao prethodnu poruku, pisao sam na brzaka i malo zgusnuto. U stvari, ne znam kako da shvatim tvoje pitanje.
Kliknite za proširenje...

Ma, ne. Ne, na protiv. Pesnik je znao da je "čovek", u smislu čovek sa obrazom, moralom, ponosom, i da je samim tim za njega kao takvog već odredjen onaj teži put, ili način. Zbog toga je verovatno i rekao "idem putem da se vrnem" misleći da će jednog dana kad se vrne, zbog odabranog težeg puta, moći da pogleda hrabro ljudima, narodu u oči. Neće mu niko zameriti zbog kukavičluka, recimo.
' Ajde, opet...Šta misliš, da li je Pesnik misleći na žene, zapravo mislio na slabiće, bez obzira na pol, koji se ponašaju kao da su žene, slabiji pol? Za slabiće je razumljiva cvetna, lakša i mekša staza, a on je čovek sa ponosom, moralom i on je za sebe izabrao teži put, al put koji će mu doneti čast?...( al sam ga sad smutila...:lol:..)
Hm...jel tebi ova pesma liči na ljubavnu?
 
Bi2:
Za slabiće je razumljiva cvetna, lakša i mekša staza, a on je čovek sa ponosom, moralom i on je za sebe izabrao teži put, al put koji će mu doneti čast?...( al sam ga sad smutila...:lol:..)
Hm...jel tebi ova pesma liči na ljubavnu?
Kliknite za proširenje...

Pa, i kriminalci se zale da im je put tezak. Hocu da kazem, ja je vidim kao ljubavnu, da. Medjutim, ne znam koliko se tu radi o casti. Narator pesme (ko god da je to) mozda misli i da nece naci moral kada se vrati, jer mozda ni ne zna gde ce se vratiti. Meni to sve mirisi malo na povratak prirodi. Sa druge strane, ako je vec dovoljno castan da prizna da je otvrdnuo/otupeo, zasto bi se vracao po cast? Mozda je zaboravio kuda je krenu, ili tako nesto. Mozda ne moze da prati meke noge, mozda ne moze da prati zene, ne moze da prati andjele? Ko zna. Andjeli su uglavnom sa "onu stranu" puteva. Sta je njima cvece, a sta trnje? Trnje i cvece, povezani jednom stabljikom, dakle, univerzalnim "sokovima". Sok- mozda je to kljuc. Mladost. Mozda trazi mladost, ali nisam siguran da bi smeo na javnom forumu da mu pripisem patetiku. Mozda i ima necega u "stabljici". Mozda odatle treba i poceti, pa se tamo i vratiti. U ideju, u ideal? "Ideja" se dugo nije pojavljivala u poeziji, mozda mu ja sada pripisujem nesto na sta on nije ni mislio. Telesna je, u svakom slucaju, cela pesma. Ne znam dalje. :| Da li ima mesta za ideje u ljubavi? Sta mislis?
 
021123456789:
Pa, i kriminalci se zale da im je put tezak. Hocu da kazem, ja je vidim kao ljubavnu, da. Medjutim, ne znam koliko se tu radi o casti. Narator pesme (ko god da je to) mozda misli i da nece naci moral kada se vrati, jer mozda ni ne zna gde ce se vratiti. Meni to sve mirisi malo na povratak prirodi. Sa druge strane, ako je vec dovoljno castan da prizna da je otvrdnuo/otupeo, zasto bi se vracao po cast? Mozda je zaboravio kuda je krenu, ili tako nesto. Mozda ne moze da prati meke noge, mozda ne moze da prati zene, ne moze da prati andjele? Ko zna. Andjeli su uglavnom sa "onu stranu" puteva. Sta je njima cvece, a sta trnje? Trnje i cvece, povezani jednom stabljikom, dakle, univerzalnim "sokovima". Sok- mozda je to kljuc. Mladost. Mozda trazi mladost, ali nisam siguran da bi smeo na javnom forumu da mu pripisem patetiku. Mozda i ima necega u "stabljici". Mozda odatle treba i poceti, pa se tamo i vratiti. U ideju, u ideal? "Ideja" se dugo nije pojavljivala u poeziji, mozda mu ja sada pripisujem nesto na sta on nije ni mislio. Telesna je, u svakom slucaju, cela pesma. Ne znam dalje. :| Da li ima mesta za ideje u ljubavi? Sta mislis?
Kliknite za proširenje...

Sada si me totalno sludeo... :???:
Meni ova pesma uopšte ne miriši na ljubavnu...Ne mogu da zamislim da je on ovo napisao kao ljubavnu pesmu.....Lično, nigde ne vidim ni andjele, ni stabljike, ni sokove...

Sad' ću da potražim u zbirci neku njegovu ljubavnu, poredjenja radi..:wink:
 
KOGA DA LJUBIM....

Koga da ljubim i šta da volim?
S nesreće svoje mrzim se sam,
Mrzim na ljude, mrzim...o, Bože!
Ja samo mrzost u srcu znam !
A tebe nema -o, dušo moja!
Onaku sjajnu uze te Bog-
Da ništa nemam lepo i milo
U večnoj mržnji života svog!
 
Vece


Kao zlatne toke krvlju pokapane,
Dole pada sunce za goru, za grane.
I sve nemo cuti, ne mice se nista,
Ta najbolji vitez pade sa bojista!
U srcu se zivot zastrasenom taji,
Samo vetar huji... To su uzdisaji...
A slavuji tiho uz pesmicu zale
Ne bi li im hladne stene zaplakale.-
Nemo potok bezi - ko zna kuda tezi?
Mozda grobu svome - moru 'ladjanome!
Sve u mrtvom sanu mrka ponoc nadje,
Sve je izumrlo - sad mesec izadje!...
Smrtno bleda lica gore nebu leti...
Poginuli vitez... eno se posveti!...


Da li bi neko mogao da mi objasni stihove koji su boldovani
 
I ovaj kamen zemlje Srbije,
Sto pretec suncu dere kroz oblak,
Sumornog cela mracnim borama
O vekovecnosti prica dalekoj,
Pokazujuci nemom mimikom
Obraza svoga brazde duboke.

Vekova tavnih to su tragovi-
Te crne bore, mracne pecine;
A kamen ovaj, ko piramida
Sto se iz praha dize u nebo,
Kostiju krsnih to je gomila,
Sto su u borbi protiv dusmana
Dedovi tvoji voljno slagali,
Lepeci krvlju srca rodjenog
Misice svojih kosti slomljene,
Da unucima spreme busije,
Oklen ce nekad smelo preziruc
Dusmana cekat cete grabljive.

- I samo dotle, do tog kamena,
Do tog bedema...
Nogom ces stupit, mozda, poganom?
Drznes li dalje?... Cuces gromove,
Kako tisinu zemlje slobodne
Sa grmljavinom strasnom kidaju,
Razumeces ih srcem strasljivim
Sta ti sa smelim glasom govore,
Pa ces o stenja tvrdom kamenju
Brijane glave teme celavo
U zanosnome strahu lupati,
Al' jedan izraz, jednu misao
Cuces u borbe strasnoj lomljavi
"Otadzbina je ovo Srbina!..."
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Baudrillard
Konkurs Đura Đukanov za najbolju zbirku priča
Odgovora
2
Pregleda
326
Duki Lu
Duki Lu

Back
Top