Ludvig Van Beethoven (1770-1827)
Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 73

Tema: Ludvig Van Beethoven (1770-1827)

  1. #1
    Početnik
    Učlanjen
    30.10.2003.
    Poruke
    27
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Ludvig Van Beethoven (1770-1827)

    Pozivam dobre poznavaoce muzike ovog velikog stvaraoca,da iznesu svoja zapazanja o njegovoj muzici,zivotu i epohi kojoj je pripadao.Svakako ce obogatiti nasa saznanja.



  2. #2
    lp
    Guest

    Podrazumevano

    e brate svaka cast sto slushas klasiku!Ja volim i njega i Mozarta i Vivaldija i sve ostale!

  3. #3
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    16.01.2004.
    Lokacija
    Forgotten Realms of Sorrow
    Poruke
    103
    Reputaciona moć
    49

    Podrazumevano

    ne mogu mnogo da razglabam o Beethovenu,nemam bash mnogo vremena, samo cu reci da mi je drago shto ima josh onih koji vole klasiku, and of course, "moonlight sonate"... mmmm :wink:

  4. #4
    Elita bleach (avatar)
    Učlanjen
    11.01.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    na ivici...
    Poruke
    5.222
    Reputaciona moć
    100

    Podrazumevano Re: Ludvig Van Beethoven(1770-1827)

    8)

  5. #5
    Primećen član
    Učlanjen
    22.05.2003.
    Lokacija
    zemlja cuda
    Poruke
    590
    Reputaciona moć
    55

    Podrazumevano

    Citat Original postavio Yavanna
    ne mogu mnogo da razglabam o Beethovenu,nemam bash mnogo vremena, samo cu reci da mi je drago shto ima josh onih koji vole klasiku, and of course, "moonlight sonate"... mmmm :wink:
    uhhh da mesecheva sonata....predivna je ! A shto se tiche Beethovena...genije od choveka mnogo mi se svidja...njegov stil i uopshte harmonija dela...

  6. #6
    Početnik
    Učlanjen
    16.10.2003.
    Lokacija
    ns
    Poruke
    26
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Imala bih mnogo toga reci o Betovenu ali se ne usudjujem, jer ko sam ja da govorim o njemu....recimo samo da je jedan od mojih najsretnijih trenutaka u zivotu bio kada sam savladala njegovu "Pateticnu sonatu"....sta reci,muzika za dusu, muzika za sve vremena.

  7. #7
    Obećava
    Učlanjen
    05.02.2004.
    Lokacija
    From The Transvaal Inlands To The Ural Mountains
    Poruke
    58
    Reputaciona moć
    47

    Podrazumevano

    Klasicna muzika je korjen a sta lepse nego vratiti se korjenima muzike :].Muzika koja u sebi ima dramaticnost i tragediju,dirljivost i zavodljivost je muzika koja najbolje pokazuje sta vredi a sta ne.Ne znam mnogo o Beethovenu kao coveku i ne zelim da pametujem ali drago mi je da ima ljudi koji ga spominju isto tako vredi pomenuti Vivaldija,Bacha i Schuberta iako je Schubert malo 'noviji'.Od Beethovena mi se najvise svidja njegov original od obrade iz Clockwork Orange (ne znam da li je 'Funerals of Queen Mary'). Pozdrav svima.

    PS.Svaka cast Iris:].

  8. #8
    em3pac_iverson
    Guest

    Podrazumevano Re: Ludvig Van Beethoven(1770-1827)

    Citat Original postavio bojanbeader
    Pozivam dobre poznavaoce muzike ovog velikog stvaraoca,da iznesu svoja zapazanja o njegovoj muzici,zivotu i epohi kojoj je pripadao.Svakako ce obogatiti nasa saznanja.
    Nisam uopste bas veliki poznavalac ni takve muzike,ni Betovena,ali koliko ja znam o njemu ,covek je bio genije!

  9. #9
    Početnik
    Učlanjen
    30.10.2003.
    Poruke
    27
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano SIMFONIJA broj 1.C-Dur,opus 21.

    Betoven je još 1791.godine,imao nameru da napiše muziku na Šilerovu "Odu radosti".Polazeći od te ideje,tragao je za najprihvatljivijim rešenjem.Dugo ga nije mogao naći,pa su se tokom 32 godine duge potrage rodile njegovih devet simfonija.Ns desetom simfonijskom delu,rad je prekinula smrt i od nje je sačuvan samo prvi stav.
    Punih deset godina,radio je Betoven na svom prvom simfonijskom delu.Započeo ga je te sudbinske 1791.godine,dovršio ga je 1797,a simfonija je premijerno izvedena 1801.godine.Uzgred,sve Betovenove simfonije,imale su svoju premijeru u Beču.
    Simfonija je trajanja 23 minuta i,poazeći od dostignuća Hajdna i Mocarta,donosi i neke značajne novine.
    Već u prvom stavu,u laganom uvodu,začuje se snažna disonanca,u ono vreme smatrana za kakofoniju.A zatim,stav se razvija u poletni Allegro molto.Drugi stav je pisan u stilu Betovenovih slavnih prethodnika,a ima i karakteristične intervalske skokove.Mada treći stav ima naziv menuet,to je više jedan prkosan skerco,koga Betoven uvodi u simfoniju.Finale je jedan šeretski rondo,pisan u Hajdnovom stilu.

  10. #10
    Aktivan član
    Učlanjen
    01.01.2004.
    Lokacija
    zemlja snova
    Poruke
    977
    Reputaciona moć
    57

    Podrazumevano

    njegova oda radosti mi se jako ne svidja
    sve ostalo je prihvatljivo
    ne volim previse mracnu stranu njegove muzike

  11. #11
    Elita bleach (avatar)
    Učlanjen
    11.01.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    na ivici...
    Poruke
    5.222
    Reputaciona moć
    100

    Podrazumevano

    8)

  12. #12
    Aktivan član
    Učlanjen
    01.01.2004.
    Lokacija
    zemlja snova
    Poruke
    977
    Reputaciona moć
    57

    Podrazumevano

    to ne poricem...samo kazem da je preterana...nije da nevolim malo mracnog u muzici al on je bas preteran...
    cini ga jedinstvenim, samo sto semeni ne svidja

  13. #13
    James
    Guest

    Podrazumevano

    Nisam ljubitelj njegove muzike ali ga ipak postujem .

  14. #14
    ljubitelj muzike
    Guest

    Podrazumevano Re: Ludvig Van Beethoven(1770-1827)

    OK Pisano je o Betovenu, Maleru, Sumanu...znas li nesto o Astoru Pjacoli?

  15. #15
    Aktivan član
    Učlanjen
    01.01.2004.
    Lokacija
    zemlja snova
    Poruke
    977
    Reputaciona moć
    57

    Podrazumevano

    za to se dragi moj otvara nova tema...

  16. #16
    Elita bleach (avatar)
    Učlanjen
    11.01.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    na ivici...
    Poruke
    5.222
    Reputaciona moć
    100

    Podrazumevano

    8)

  17. #17
    ljubitelj muzike
    Guest

    Podrazumevano

    Citat Original postavio Ernesto_Che
    za to se dragi moj otvara nova tema...
    Dobro. Hvala na savetu.

  18. #18
    Početnik
    Učlanjen
    30.10.2003.
    Poruke
    27
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano SIMFONIJA broj 2.D-Dur,opus 36.

    Dve godine iza Prve,u vreme Betovenovog "Hajligenštatskog testamenta",svojevrsne majstorove ispovesti zbog gluvoće koja je sve više uzimala maha,nastala je Druga Simfonija.U njoj međutim,nema ni najmanje odraza ove Betovenove lične tragedije.Simfonija sva odiše vedrinom i optimizmom.Premijerno je izvedena 1803.godine i trajanja je 34 minuta.
    Prvi stav počinje laganim uvodom,Adagio,koga karakteriše snažni početni nastup orkestra.On zatim prelazi u sonatni Allegro con brio,izrazito pokretne melodijske i ritmičke gradacije.Drugi stav je Larghetto,velike melodijske topline.Treći stav je najzad,pravi Skerco,osoben po tehnici kojom se mora izvesti:svaka nota,mora se pojedinačno taktirati.Četvrti stav,finale,je opet jedan hajdnovski rondo.

  19. #19
    Aktivan član Loengrin (avatar)
    Učlanjen
    22.03.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pomoravlje
    Poruke
    1.126
    Tekstova u blogu
    16
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano Betovenovi Klavirski Koncerti

    Ludvig Van Betoven,kompozitor epohe prelaza iz klasicizma u romantizam,napisao je pet klavirskih koncerata.U njima se očituje razvoj,od dostignuća zrelog,klasičarskog Mocarta,do koncertantnog oblika lične ispovesti,karakterističnog za romantizam XIX veka.U njima Betoven unosi lične i dramatičnije crte svoje umetničke ličnosti.
    KONCERT ZA KLAVIR I ORKESTAR broj 1.C-Dur,opus 15.Nastao je 1795.godine.Betoven ovde polazi od one tečke do koje je stigao Mocart,ali već unosi i svoja umetnička dostignuća:snažnije melodijske i ritmičke obrise.To se posebno uočava u prvom i trećem stavu,dok je drugi stav,''Largo'',izuzetne melodijske lepote,sa izražajnom temom u hornama,u pravom smislu te reči i vrhunac Koncerta.
    KONCERT ZA KLAVIR I ORKESTAR broj 2.B-Dur,opus 19.Nastao je istodobno sa Prvim,ali je prerađen 1798.godine.Ovde je Betoven u muzičkom pogledu najbliži svojim prethodnicima,pre svega Mocartu.Koncipiran je u tri klasična stava i nema snažnije dramatske naboje.
    KONCERT ZA KLAVIR I ORKESTAR broj 3.c-moll,opus 37.Nastao je 1800.godine i sa njim Betoven menja nasleđena obeležja ovog žanra.Od nekadašnjeg tipično koncertantnog oblika,Koncert sada postaje lična muzička ispovest.Proširene su mu dimenzije,dati dramatičniji melodijsko-ritmički obrisi,a srednji,lagani stav,opet je vrhunac dela.
    KONCERT ZA KLAVIR I ORKESTAR broj 4.G-Dur,opus 58.Nastao 1806.godine,ovaj Koncert predstavlja korak napred u klavirskom virtuozitetu.To se posebno uočava,najpre u prvom stavu,gde odmah na početku nastupa prva tema u klaviru,a zatim u drugom,kratkom laganom stavu,gde klavir svira doslovno ''una corda'',a orkestar nastupa u unisonu.Finalni treći stav je jedan od najrazigranijih koncertanatnih Ronda.
    KONCERT ZA KLAVIR I ORKESTAR broj 5.Es-Dur,opus 73.Poslednji Betovenov klavirski koncert je i njegov vrhunac i najmonumentalnije delo ovog muzičkog roda.Nastao je 1809.godine i njime je Betoven u potpunosti revolucionisao ovaj rod,dajući mu snažnu izražajnu ulogu.Nazvan je ''Carski''.Prvi stav,''Allegro'',ima prvu u istoriji klavirskog koncerta ispisanu kadencu(do tog trenutka,solisti su kadencu sami improvizovali,pre završne kode).Drugi stav je ''Adagio un poco mosso'',dok je treći stav blistavi rondo,sa karakterističnim betovenskim kaskadama.
    Klavisrkim koncertima,možemo dodati i HORSKU FANTAZIJU,za klavir,hor i orkestar,c-moll,opus 80.To je poslednje Betovenovo koncertantno delo,nastalo 1811.godine,i njime Betoven,u formi jednostavačne fantazije,uprkos naivnom tekstu(slično kasnije Devetoj Simfoniji),eksperimentiše sa horom.Temu najpre donosi klavir,nju zatim razrađuje orkestar i na kraju,nastupa hor.

  20. #20
    Početnik
    Učlanjen
    01.02.2004.
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    7
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Betoven i Vagner... ima neka tajna veza

    Autor teme o Betovenu i Vagneru... Da li je isti? Ili se, oprostite mi, klonirate ugledajuci se jedan na drugog ili jedno na drugo?

  21. #21
    Aktivan član Loengrin (avatar)
    Učlanjen
    22.03.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pomoravlje
    Poruke
    1.126
    Tekstova u blogu
    16
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano Ostali Betovenovi koncerti

    Osnovni ton ostalim Betovenovim koncertantnim delima,daje jedan muzički instrument,violina.Ta dela su:
    DVE ROMANSE ZA VIOLINU I ORKESTAR:BROJ 1. G-Dur,opus 40. i BROJ 2.F-Dur,opus 50.To su kompozicije zabavnog žanra,nastale 1804.godine.Posebno svojom lepotom pleni druga romansa,za razliku od ponešto robustne teme prve romanse.
    TROSTRUKI KONCERT ZA VIOLINU,VIOLONČELO,KLAVIR I ORKESTAR,C-Dur,opus 56.Ovaj koncert,za klavirski trio i orkestar,nastao je 1806.godine znači,u vreme Četvrtog Klavirskog Koncerta.I ovo je delo zabavnog žanra,samo pred izvođače postavlja velike zahteve i povećanu koncentaciju.Koncipirano je u klasičnoj koncertnoj šemi od tri stava,a za polaznu osnovu ima dostignuća tradicije baroknog ''končerta grosa'',gde se međusobno takmiče i suprotstavljaju dva instrumentalna korpusa.
    KONCERT ZA VIOLINU I ORKESTAR,D-Dur,opus 61.Ovo koncertantno delo,monumentalnih dimenzija,nalepše je u Betovenovom koncertantnom opusu.Njime je Betoven trasirao put violinskim koncertima kakve će tokom celog XIX i na početku XX veka,stavarati majstori poput Mendelsona,Čajkovskog,Bramsa i Sibelijusa.I ovaj Koncert,nastao je 1806.godine.
    Prvi stav,''Allegro ma non troppo'',proširuje klasičnu formalnu strukturu do džinovskih razmera.Počinje sa četiri karakteristična udara timpana na tonu ''d''(tonici),i dalje razvija veličanstvene melodijske arabeske.Drugi stav je suptilno nežni ''Larghetto'',kome osnovni ton daju sordinirane violine.Nakon njega,razigrani i vedri finale,''Rondo:Allegro'',direktno se priključuje i okončava delo iznenadnom,silovitom provalom snage,nakon zamiruće prethodnice.

    I na krajuostojale su među Betovenovim manuskriptima i skice za Šesti Klavirski Koncert u D-Duru,međutim taj koncert nikada nije napisan.

  22. #22
    Početnik
    Učlanjen
    13.05.2004.
    Lokacija
    ns
    Poruke
    2
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Ludvig Van Beethoven(1770-1827)

    Citat Original postavio ljubitelj muzike
    OK Pisano je o Betovenu, Maleru, Sumanu...znas li nesto o Astoru Pjacoli?
    svaka cast na izboru! Obozavam Piazzollu, samo...jedino sto znam o njemu je da je rodjen u Argentini i da ima odlicnu muziku...

  23. #23
    Elita DJ_MaRe (avatar)
    Učlanjen
    28.01.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    NBG [62s]
    Poruke
    5.386
    Reputaciona moć
    100

    Podrazumevano

    ma biti gluv, a komponovati onakvu muziku... svaka njemu cast... obozavam svih 9 simfonija, kao i mesecevu sonatu, za Elizu...
    ne bih da teoretisem, samo da se javim kao obozavalac... :wink:

  24. #24
    Aktivan član Loengrin (avatar)
    Učlanjen
    22.03.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pomoravlje
    Poruke
    1.126
    Tekstova u blogu
    16
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano SIMFONIJA broj 3.Es-Dur,opus 55. EROIKA

    Ovo je prvo Betovenovo simfonijsko remek-delo.Simfonija je nastala tokom 1803. i 1804.godine,a premijerno je izvedena u Beču 7.aprila 1805.godine,u organizaciji tada istaknutog violiniste i koncertmajstora Franca Klementa.Prvobitno je bila zamišljena kao oda Napoleonu,dok se verovalo da on pronosi Evropom ideje Francuske revolucije.No,1804.godine sam se proglasio carem,pošao putem tiranije,pa je Betoven uništio naslovnu stranu i istu iznova napisao.Napisao je i novu posvetu,pod naslovom ''U spomen na jednog heroja''.Delo je nazvao ''Sinfonia Eroica''.Simfonija je koncipirana u četiri opsežna stava i trajanja je 49 minuta.
    Prvi stav je ''Allegro con brio'',koji počinje sa dva udara u orkestru i u ekspoziciji donosi snažan tematski materijal.Razvojni deo je veoma opsežan,dok nakon reprize,u kodi,muzika ''ječi i podrhtava''.Ovaj monumentalni stav je apoteoza heroja i njegove titanske borbe.
    Drugi stav(''Marcia funebre:Adagio assai'')je kolosalni posmrtni marš,jedan od najpotresnijih u svetskoj muzičkoj literaturi.Tema marša se postupno razvija,nabujava i u dva vrhunca silovito izbija u svojoj snažnoj provali očajanja.Potom,tema se nastavlja u jednom snažnom pokretu i postupno zamire,kao poslednji znak života.Ovaj stav je Betoven posvetio generalu Aberkrombiju,koji je poginuo u bici kod Aleksandrije 1801.godine.
    Treći stav je ''Scherzo:Allegro vivace'',i u svojim bočnim delovima nam donosi melodijske i ritmičke kaskade,mračno radosne,demonske.Središnji trio,upečatljiv je po svojim fanfarama rogova.Nakon toga,sledi četvrti stav(Finale:''Allegro molto''),sa brzom uvodnom temom,koja se zatim razvija kroz jedanaest varijacija.Pretežno pobedonosnog raspoloženja,okončava ovo delo jednom žustrom kodom u tempu ''Presto''.
    Ovaj Betovenov simfonijski kolos(samo je Deveta Simfonija dužeg trajanja),veoma je često prisutan u programima koncerata simfonijskih ansambala širom sveta.Mnogi dirigenti se uvek nanovo vraćaju ovom zahvalnom simfonijskom delu,iako ono u početku,u Betovenovo vreme,nije nailazilo na razumevanje,zbog smelog proširivanja klasičnog sonatnog oblika i veoma snažnog tematskog materijala.

  25. #25
    Aktivan član Loengrin (avatar)
    Učlanjen
    22.03.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pomoravlje
    Poruke
    1.126
    Tekstova u blogu
    16
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano SIMFONIJA broj 4. B-Dur,opus 60.

    Nastala 1806.godine,ova Betovenova simfonija je jedna osobena idila,nakon burnih melodijskih izliva ''Eroike''.Klasična u svojoj formalnoj strukturi,vedra po raspoloženju,ona priprema dalji i još snažniji razvojni put Betovena simfoničara.Posle nje,sve do Devete,svaka če simfonija biti grupisana po parovima jedna iza druge(Peta i Sedma će predstavljati burne dramatske razvoje,dok Šesta i Osma svojim pastoralnim karakterom predstavljaju idilični predah).Simfonija je trajanja 30 minuta.
    Prvi stav je ''Adagio.Allegro vivace''.Najpre je to lagani uvod u nežnom melodijskom toku,koji postupno nabujava i prelazi u jedan sonatni stav sa temama punim duhovitih melodijskih skokova.Drugi stav je osećajni ''Adagio''.To je još jedna u nizu Betovenovih posveta ljubavi,posvećena grofici Terezi Brunsvik.Ljubav više odsanjana nego doživljena.U trećem stavu,Betoven se ponovo vraća galantnom menuetu iz razdoblja Hajdna i Mocarta,samo,sada mu daje svoja,dramatičnija obeležja.Živahni finalni,četvrti stav,reminiscencija je na Mocartove,raskošne i ''vesele'' harmonije.
    Kao veoma uspele interpretacije ovog Betovenovog simfonijskog dela,mogu se navesti interpretacije dirigenata Hermana Abendrota sa Simfonijskim Orkestrom Radio-Berlina i Stanislava Skrovačevskog sa Simfonijskim Orkestrom iz Montreala(na festivalu u Lanodjeru(Kanada),1993.godine).

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •