- Poruka
- 587
Kako je biti Srbin u Moskvi i koliko se o nama tamo zna i govori?
Biti Srbin u Moskvi je izuzetno prijatno! Srela sam, na primer, Ruskinju u sirogojno džemperu, ili Rusa u simpatičnoj majici sa likovima nama dragih heroja koje progone vampirice iz nevladinih organizacija i antihristov haški sud. Patriotska štampa reklamira Baju Knindžu i razne (č)etno grupe, na primer list „Zavtra”. Mnogi obični ljudi pokazuju interesovanje za naše nedaće, osuđuju proameričku Jeljcinovu i Putinovu politiku (na primer, povlačenje ruskih trupa sa Kosmeta ministar odbrane Ivanov objasnio je potrebom da se uštedi 25 miliona dolara!)...
Kad je Putin Bušu izjavio saučešće posle 11. septembra, bile su demonstracije protiv proameričke politike predsednika. Jedan vladika mason rekao je da su Amerikanci prožeti čak svetošću, kao stradalnici, posle parastosa koji je služio žrtvama. Zaboravio je da služi parastos za žrtve američkih bombi širom sveta, od Srbije do Iraka.
Rusi nisu zaboravili podlo bombardovanje Srbije. Srbija ima svog iskrenog prijatelja i ambasadora u Rusiji. Reč je o istoričarki Jeleni Guskovoj, koja u medijima raskrinkava poluistine i površne komentare nekih soroševskih analitičara. Ona daje celovitu i realnu istorijsku i geopolitičku analizu balkanske krize. Borislav Milošević, brat pokojnog predsednika, takođe časno zastupa srpski narod u medijima.
Kod nas se mnogo piše i govori o našoj dijaspori na Zapadu. O vama, istočnoj dijaspori, znamo nedovoljno. Kakva je njena struktura?
U Rusiji žive potomci Srba iz raznih epoha. Upoznala sam ljude čiji su preci došli pre 250 godina, kao vojnici. Srela sam, na primer, potomka jednog Golootočanina. Zatim, interesantna je pravoslavna emigracija, koju čine ljudi, vezani za duhovne škole i akademije. Oni kupuju kuće oko svetih mesta, kao što je Svetotrojicka Lavra Sv. Sergija, ili Divjejevo. Postoje, kao što znate, politički emigranti, kao što su Mira i Marko M. Čitava armija građevinara uspešno radi širom Rusije. Ima stručnjaka svih profila, od inženjera do lekara. U Moskvi i širom Rusije raste imperija braće Karić. Naši ljudi su talentovani za umetničke poslove, u modi i kulinarstvu, pojavljuju se u medijima.
TV kanal „Kultura” nedavno je prikazao remek-dela srpske kinematografije. O nama se može čuti i videti na Trećem kanalu, u programu „Ruski vzgljad”, uglavnom o rusko-srpskim crkvenim vezama, ali i o napadima SAD i EU na Srbiju i Republiku Srpsku. U nekim školama ruska deca uče srpski kao strani jezik, po izboru roditelja. Na Međunarodnoj slavjanskoj akademiji izučavaju se naš jezik i kultura.
U sovjetsko vreme srušeno je drevno Srpsko crkveno podvorje u centru Moskve. Moskovska Patrijaršija poklonila je našoj Crkvi hram sv. Apostola Petra i Pavla za podvorje. Ako čitaoci vašeg lista dođu u Moskvu, neka svrate u naše podvorje, kod stanice metroa Kitaj gorod, u Petropavlovskom pereulku. Na kraju, da zaključim, mi Srbi, kao i Ukrajinci, Bugari i Belorusi, u matuški Rusiji ne osećamo se kao dijaspora, volimo Rusiju, kao što ona voli nas. Rusija je otadžbina svih pravoslavnih Slovena. Smatram da bi za naš narod bilo dobro da uđe u sastav Rusije, kao recimo Kalinjingradka oblast, koja je fizički odvojena od RF.
Šta dobijamo srljanjem u evroatlantske strukture? Gubimo Kosmet, otvara se pitanje Raške i Vojvodine. NATO standardi su ogroman teret za naš budžet. Svaki predstavnik tzv. međunarodne zajednice donosi spisak nemogućih zahteva. Nudi nam se da budemo deponija EU, novog svetskog poretka. U laboratorijama svetske zakulise osmišljen je plan: svi obrazovani, zdravi, mladi i talentovani treba da emigriraju i budu tehnokrate „zlatne milijarde”.
Šta ako se Srbi opamete i krenu putem evroazijskih integracija?
Da u sastavu Rusije, kao federalna jedinica, sarađujemo sa Kinom, Indijom i drugim azijskim džinovima? Ko bi smeo da nam otme Kosmet? Mi bismo imali veto u Savetu bezbednosti, nuklearni štit, raketnu odbranu, unutrašnje ruske cene resursa, gasa i nafte. To bi za našu ekonomiju bilo blagotvornije od svih skupih zapadnih kredita. Zatim, naš ulazak u evroatlantske integracije je krajnje neprirodan. Nametati se u EU i NATO, neprijatelju koji nas neprestano ucenjuje, ponižava, bombarduje, otima teritorije, zatvara granice, može zaista samo narod lišen moralnog osećanja za dobro i zlo, što je prvi simptom ludila!
Čime se trenutno bavite ovde, Otadžbini?
U srpskim Paštrovićima, iznad Miločera, u malom manastiru Rustovo osveštan je hram posvećen sv. Carskim Mučenicima, Caru Nikolaju, Carici Aleksandri, i njihovim čedima, velikim kneginjama Tatjani, Olgi, Anastasiji, Mariji i careviću Alekseju. Tamo sam sa ekipom moskovskog pravoslavnog radija „Radonjež” snimala emisije o istoriji odnosa Ruske Imperije i naših manastira u srpskom Primorju. Snimila sam nekoliko TV i radio emisija posvećenih Rusiji i predala u štampu rukopis knjige o Aleksandru Prvom, koji je carsku krunu zamenio podvigom molitve i posta, dobrovoljnim stradanjem u surovom Sibiru. To je velika sibirska tajna o belom Caru...
http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Komentari/2007/latinica/054.html
Biti Srbin u Moskvi je izuzetno prijatno! Srela sam, na primer, Ruskinju u sirogojno džemperu, ili Rusa u simpatičnoj majici sa likovima nama dragih heroja koje progone vampirice iz nevladinih organizacija i antihristov haški sud. Patriotska štampa reklamira Baju Knindžu i razne (č)etno grupe, na primer list „Zavtra”. Mnogi obični ljudi pokazuju interesovanje za naše nedaće, osuđuju proameričku Jeljcinovu i Putinovu politiku (na primer, povlačenje ruskih trupa sa Kosmeta ministar odbrane Ivanov objasnio je potrebom da se uštedi 25 miliona dolara!)...
Kad je Putin Bušu izjavio saučešće posle 11. septembra, bile su demonstracije protiv proameričke politike predsednika. Jedan vladika mason rekao je da su Amerikanci prožeti čak svetošću, kao stradalnici, posle parastosa koji je služio žrtvama. Zaboravio je da služi parastos za žrtve američkih bombi širom sveta, od Srbije do Iraka.
Rusi nisu zaboravili podlo bombardovanje Srbije. Srbija ima svog iskrenog prijatelja i ambasadora u Rusiji. Reč je o istoričarki Jeleni Guskovoj, koja u medijima raskrinkava poluistine i površne komentare nekih soroševskih analitičara. Ona daje celovitu i realnu istorijsku i geopolitičku analizu balkanske krize. Borislav Milošević, brat pokojnog predsednika, takođe časno zastupa srpski narod u medijima.
Kod nas se mnogo piše i govori o našoj dijaspori na Zapadu. O vama, istočnoj dijaspori, znamo nedovoljno. Kakva je njena struktura?
U Rusiji žive potomci Srba iz raznih epoha. Upoznala sam ljude čiji su preci došli pre 250 godina, kao vojnici. Srela sam, na primer, potomka jednog Golootočanina. Zatim, interesantna je pravoslavna emigracija, koju čine ljudi, vezani za duhovne škole i akademije. Oni kupuju kuće oko svetih mesta, kao što je Svetotrojicka Lavra Sv. Sergija, ili Divjejevo. Postoje, kao što znate, politički emigranti, kao što su Mira i Marko M. Čitava armija građevinara uspešno radi širom Rusije. Ima stručnjaka svih profila, od inženjera do lekara. U Moskvi i širom Rusije raste imperija braće Karić. Naši ljudi su talentovani za umetničke poslove, u modi i kulinarstvu, pojavljuju se u medijima.
TV kanal „Kultura” nedavno je prikazao remek-dela srpske kinematografije. O nama se može čuti i videti na Trećem kanalu, u programu „Ruski vzgljad”, uglavnom o rusko-srpskim crkvenim vezama, ali i o napadima SAD i EU na Srbiju i Republiku Srpsku. U nekim školama ruska deca uče srpski kao strani jezik, po izboru roditelja. Na Međunarodnoj slavjanskoj akademiji izučavaju se naš jezik i kultura.
U sovjetsko vreme srušeno je drevno Srpsko crkveno podvorje u centru Moskve. Moskovska Patrijaršija poklonila je našoj Crkvi hram sv. Apostola Petra i Pavla za podvorje. Ako čitaoci vašeg lista dođu u Moskvu, neka svrate u naše podvorje, kod stanice metroa Kitaj gorod, u Petropavlovskom pereulku. Na kraju, da zaključim, mi Srbi, kao i Ukrajinci, Bugari i Belorusi, u matuški Rusiji ne osećamo se kao dijaspora, volimo Rusiju, kao što ona voli nas. Rusija je otadžbina svih pravoslavnih Slovena. Smatram da bi za naš narod bilo dobro da uđe u sastav Rusije, kao recimo Kalinjingradka oblast, koja je fizički odvojena od RF.
Šta dobijamo srljanjem u evroatlantske strukture? Gubimo Kosmet, otvara se pitanje Raške i Vojvodine. NATO standardi su ogroman teret za naš budžet. Svaki predstavnik tzv. međunarodne zajednice donosi spisak nemogućih zahteva. Nudi nam se da budemo deponija EU, novog svetskog poretka. U laboratorijama svetske zakulise osmišljen je plan: svi obrazovani, zdravi, mladi i talentovani treba da emigriraju i budu tehnokrate „zlatne milijarde”.
Šta ako se Srbi opamete i krenu putem evroazijskih integracija?
Da u sastavu Rusije, kao federalna jedinica, sarađujemo sa Kinom, Indijom i drugim azijskim džinovima? Ko bi smeo da nam otme Kosmet? Mi bismo imali veto u Savetu bezbednosti, nuklearni štit, raketnu odbranu, unutrašnje ruske cene resursa, gasa i nafte. To bi za našu ekonomiju bilo blagotvornije od svih skupih zapadnih kredita. Zatim, naš ulazak u evroatlantske integracije je krajnje neprirodan. Nametati se u EU i NATO, neprijatelju koji nas neprestano ucenjuje, ponižava, bombarduje, otima teritorije, zatvara granice, može zaista samo narod lišen moralnog osećanja za dobro i zlo, što je prvi simptom ludila!
Čime se trenutno bavite ovde, Otadžbini?
U srpskim Paštrovićima, iznad Miločera, u malom manastiru Rustovo osveštan je hram posvećen sv. Carskim Mučenicima, Caru Nikolaju, Carici Aleksandri, i njihovim čedima, velikim kneginjama Tatjani, Olgi, Anastasiji, Mariji i careviću Alekseju. Tamo sam sa ekipom moskovskog pravoslavnog radija „Radonjež” snimala emisije o istoriji odnosa Ruske Imperije i naših manastira u srpskom Primorju. Snimila sam nekoliko TV i radio emisija posvećenih Rusiji i predala u štampu rukopis knjige o Aleksandru Prvom, koji je carsku krunu zamenio podvigom molitve i posta, dobrovoljnim stradanjem u surovom Sibiru. To je velika sibirska tajna o belom Caru...
http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Komentari/2007/latinica/054.html
