U sta smo verovali.....

Emily_Bg

Emily_Bg

Aktivan član
Poruka
1.774
Ova anketa 'ko moze vise'' me je podsetila na dzinove i sve te nestvarne likove u koje sam verovala kad sam bila dete.Nekih sam se jako bojala(kao naprimer dzinova),a neke sam prosto zelela da vidim.........Mislim,naravno bila sam tada bas,bas mala ali se secam svih tih mojih strahova i fantazija,ono sto sam zaboravila prepricavaju mi roditelji i brat.......
Pitanje je:Da li se secate u sta ste verovali kada ste bili deca?Vestice,vile,patuljke,vampire.........da li ste se necega plasili?
 
Iako sam od kad znam za sebe voleo horor filmove nikada se nisam plašio njih.To je potvrdio moj prvi crtež u petoj godini - lik odrubljuje drugom liku glavu satarom uz mnoooogo krvi.Ničega se nisam plašio niti sam verovao da neke od tih stvari postoje.Čak,sam i par puta poželeo da postoje Vampiri na primer.
Ipak jedna stvar me je plašila i danas me malo podilazi jeza.Verujem da duhovi postoje i to mi malo i danas uliva jezu.
 
Ni u sta nisam specijalno verovao i nisam se mnogo stvari plasio ali sam se plasio igrackice
cupka - nekog tamo cupavog plavog marsovca, kad god bismo otisli kod prijatelja, posto ga je on drzao u hodniku ! :D
Naravno , kada sam imao 3-4 godine.......
A posle.......plasio sam se lika iz Noc Vestica.....
 
E i ja sam volela horror filmove i mislila sam da sam vampir tako sam u 2 razredu pocela da ujedam decu za vrat pa su me vodili kod psihijatra i nakraju sam promenila skolu i pricala svima da me zaposeo djavo i da su me vodili u crkvu na isterivanje. Uvek sam zivela u nekim fantazijama. A jedina stvar koje sam se plasila su snovi, koji su neverovatno realni. Gledala sam neki horor sa nekim klincem u beloj spavacici i posle sam ga non stop sanjala da stoji pod mojim prozorom i zeli da me povede negde i ja se opirem vristim padnem s kreveta i dok me keva cuje ja ocu da umrem boreci se sa njim da me ne odvede....
I cesto sam padala u neke dilirijume u budnom stanju odjednom vidim veliku kuglu kako mi se priblizava i ne mogu da pobegnem , ukocim se noge me izdaju i padnem , i tad kugtla nestaje to je trajalo negde do 6 osnovne.
Bas sam bila freek, na srecu sad sam normalna buahahahahahahaha :twisted:
 
Kad sam bila maja majena...sa nekih 4, 5 godinica..secam se da sam se plashila jednog strashnog vuka koji je bio nacrtan u jednoj knjizi sa ruskim bajkama...Au...taj vuk je zaista bash bio strashan...
Sanjala sam...uglavnom raznorazne kucice u kojima zivim...i koje su bile sa ogromnim bashtama...Jedan izuzetak od tih dechijih sanjarija je bio period u kome sam zelela da zivim u cipeli. Do dana danashnjeg se secam kako sam zamislila celu tu cipelu, bila je na 2 sprata (poluduboka cipela)....vrlo lepo opremljena... :D
A onda kad sam malo porasla...pochela sam da se plashim duhova...i ostalih pojava koje su po defouiltu trebale da se pojave nocu...ali eto preskochishe me... :lol:
I cini mi se da sam se malko zaglavila sa onim stadijumom o princhevima i princezama... :shock: :lol:
 
Protektor:
Iako sam od kad znam za sebe voleo horor filmove nikada se nisam plašio njih.To je potvrdio moj prvi crtež u petoj godini - lik odrubljuje drugom liku glavu satarom uz mnoooogo krvi.Ničega se nisam plašio niti sam verovao da neke od tih stvari postoje.Čak,sam i par puta poželeo da postoje Vampiri na primer.
Ipak jedna stvar me je plašila i danas me malo podilazi jeza.Verujem da duhovi postoje i to mi malo i danas uliva jezu.
Kliknite za proširenje...
hm... zanimljivo... a zasto se bojish duhova?
 
Joj, a ja se ne sećam da sam u nešto verovala kad sam bija maja... Moj tata mi je rekao da ne postoji ništa strašno u mraku, ni veštice ni vile ni... A Dedu sam mrzela... Plakala sam od njega... Mrzela sam sto me je terao da recitujem i što su mu nalepili bradu...
A najviše na svetu sam volela ''Garfilda'', ''Mikijev zabavnik'' i tata kaže valcer (tako sam polomila iglu od gramofona, kad sam stavljala sama ploču) ...
I znala sam da je to nemoguće, ipak sam silno verovala da postoji negde neki mačak koji govori...
Verovala sam da pilići MORAJU da spavaju tako što će da legnu, a ne čučnu, baš kao u reklami za ''Perfex''...
Plašila sam se neke gorile što sam je videla u filmu...
I plašila sam se klovnova... Nisam volela njihove šale, maske... I danas su mi nekako tužni, ispod tog našminkanog lica... ''Odlazi cirkus iz našeg lepog grada''...
Verovala sam da stvari imaju dušu... Šolje iz kojih sam pila mleko, moja krpena lutka...
Uh, nešto sam se rastužila... Šmrc... :(
 
Verovala sam u sve bajke... u to da svaki covek i zivi svoju bajku, koja se neizbezno mora zavrsiti srecno...Steta sto izgubih tu veru... A princeze, princevi, carobnjaci i vile mi bese omiljeni junaci... Plasila sam se mraka, da ostanem sama u kuci, vracara... ma, brdo nekih bezrazloznih strahova... doduse, tada je verovatno postojao razlog, samo ga se sad ne secam....
 
HELENA33:
hm... zanimljivo... a zasto se bojish duhova?
Kliknite za proširenje...

Iskren da budem,ne znam.Ja se veoma lako prepadam pa valjda je od toga.Inače,rado bih voleo da stupim u kontakt sa nekim duhom.Koliko sam upoznat sa tim stvarima,to je veoma zajebana oblast i ne treba se kačiti sa tim.Postoje oni zli duhovi koji mogu da ti prevrnu mozak naopačke,tj.da odlepiš.Valjda se toga plašim.
 
black_cat_angie:
E i ja sam volela horror filmove i mislila sam da sam vampir tako sam u 2 razredu pocela da ujedam decu za vrat pa su me vodili kod psihijatra i nakraju sam promenila skolu i pricala svima da me zaposeo djavo i da su me vodili u crkvu na isterivanje. Uvek sam zivela u nekim fantazijama. A jedina stvar koje sam se plasila su snovi, koji su neverovatno realni. Gledala sam neki horor sa nekim klincem u beloj spavacici i posle sam ga non stop sanjala da stoji pod mojim prozorom i zeli da me povede negde i ja se opirem vristim padnem s kreveta i dok me keva cuje ja ocu da umrem boreci se sa njim da me ne odvede....
I cesto sam padala u neke dilirijume u budnom stanju odjednom vidim veliku kuglu kako mi se priblizava i ne mogu da pobegnem , ukocim se noge me izdaju i padnem , i tad kugtla nestaje to je trajalo negde do 6 osnovne.
Bas sam bila freek, na srecu sad sam normalna buahahahahahahaha :twisted:
Kliknite za proširenje...

Ma to je sve bila normalna stvar.I meni se dešavalo.Na primer,bio sam fasciniran Fredi Krugerom pa sam napravio rukavicu sa bodežima i nosio je u školu kako bih prepadao društvo.O snovima da ti i ne pričam.I danas sanjam mnogo jezive snove ali to me ne cima.Volim da se po malo uplašim.
Medjutim,u detinjstvu sam imao dva snova koja su se uporno ponavljala.Iz njih su proistekle moje dve najveće fobije - strah od visine i duboke vode.
 
kad sam bila mala moji su mi citali neke cudne bajke... to je bila neka ogromna debela knjiga i stvarno su price neverovatne... i secam se da kad god zeznu glavnog zlocu ja bih rekla "tako mu i treba!"... ne secam se u sta sam sve verovala... verovala sam u te likove iz bajki... inace oduvek se plasim mraka... evo bas sam bila na selu za raspust i tamo je napolju uvece takav mrak da ne vidis apsolutno nista... rukom masem ispred lica i nema sanse da je vidim... jezivo! :-?
 
Protektor:
.O snovima da ti i ne pričam.I danas sanjam mnogo jezive snove ali to me ne cima.Volim da se po malo uplašim.
Medjutim,u detinjstvu sam imao dva snova koja su se uporno ponavljala.Iz njih su proistekle moje dve najveće fobije - strah od visine i duboke vode.
Kliknite za proširenje...

Jao i ja sam imala strah od duboke vode, i onda sanjam kako tonem i tonem i nikad kraja covece onda kao u snu razmisljam ocu li umreti vise...
Ali danas jedino cega se plasim jeste "ja". Plasim se da ne poludim.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Čime su nas plašili kad smo bili mali?
2 3
Odgovora
66
Pregleda
764
*pustinjakinja
*pustinjakinja
Nemoguća Могућност
Sta bi ste uradili?
Odgovora
13
Pregleda
271
Araon
Araon
M
Šta je ostrvo?
Odgovora
5
Pregleda
151
Meliot
M

Back
Top