Nevinost bez zaštite

Jedna od najjačih osobina dece je njihova stalna težnja da pomeraju granice.
Oni na taj način upoznaju svet onom brzinom kojom su spremni da ga prihvate i shvate na svoj način.....

Sa druge strane žive u zaštićenom svetu, ili bi trebalo tako da bude.
Ta zaštićenost od emotivnih odluka prvenstveno ,a i krivica....je ono što omogućava da se izgradi ličnost koja u većoj meri odgovara samom detetu , a istovremeno nije uslovljena spoljnim neželjenim dogadjajima.

Tako se stvara slobodan um, istraživački um.....
To je ono što čini dobrog istraživača , kad uspe da zadrži živo to dete u sebi....dete koje stalno pomera granice , a istovremeno nije zatrovano ličnim frustracijama, ambicijama i težnjama ili nekim vidovima "osvete".


Društvo ne želi stvaranje ovakvih nevinih istraživača.....(i tesla i mnogo veći broj nepoznatih pojedenih genijalaca to su osetili na svojoj koži)

Ni filozofi nisu poštedjeni ovakvih uticaja današnjice na sebe.....

Niko od gradjana nije ni spreman ni voljan da obezbedi ovakvo okruženje onima koji bi da se bave i imaju sposobnosti da nešto ovako i učine.....

Interes...lični i sebični .........

---------------------------------------------
Zaštitite decu........u odraslima.....
Da? ....... Ili Ne?

“Cista volja, neoslabljena svrhom, oslobodjena zudnje za ucinkom, na svaki je nacin savrsena.” Alister Krouli

“Doziveti svaki trenutak svezinom deteta…” Antoni De Melo

“Sebicnost nije kad zivis svoj zivot po sopstvenoj volji, sebicnost je kad od drugih ocekujes da zive njihove zivote po tvojoj volji.” Antoni De Melo

Deciji svet nema granica i ne podleze zakonima logike, zato sto su deca imaginativna bica. Naravno da odrasli treba da sacuva sposobnost imaginacije, u suprotnom je jalov i prozaican.

Nema logike kod dece?

Logicko misljenje se razvija saznavanjem sveta i njegovih zakona, kratko receno obrazovanjem. Kako jaca logika, sposobnost imaginacija biva potisnuto. Tako je kod vecine.
Bukvalisto.

To se tvoje vidjenje logike kod drugih razvija , ako je njihova logika bliža tvojoj.....

divlja:

Logicko misljenje se razvija saznavanjem sveta i njegovih zakona, kratko receno obrazovanjem. Kako jaca logika, sposobnost imaginacija biva potisnuto. Tako je kod vecine.
Bukvalisto.

Kliknite za proširenje...

Hm, ...ja sam mislila da se TO 'krsti' kao 'iskustvo'? Ovaj deo: ...saznavanjem sveta i njegovih zakona,
Svaka imaginacija ima svoje zakonitosti, prihvatali mi to svesno ili ne. Logično?
Logičko mišljenje se razvija stepenom nivoa obrazovanja, slažem se.

.....
Heh, eto mene ponovo na filozofiji.

Jeste, to se zove iskustvo.
Mislis li da proces imaginacije ima svoje zakonitosti ili da njeno "ostvarenje" ima zakonitosti?

dete u choveku, dobro treba, genij ovo ono, nishta tu nije sporno, meni je zanimljivije pitanje kako stalno odrzhavati to "dete" u sebi, obnavljati.

Tako što ga ne biješ po glavi....
Čuli ste za izraz , da je dete naglo odraslo....da više nije dete iako je dete po godinama....
To muka , trauma, povredjenost dovede do toga da ne samo iluzije , već i ideali, poštovanje, i članstvo u društvu biva ukinuto....
Nije usamljena, bukvalno, ali takva osoba je ukinula prava pristupa drugih ka svojim odajama.....

mene nikada nisu tukli po glavi (ok malo po guzi jesu)...i spremno svima otvaram vrata odaja svojih osjecaja...sacuvala sam dijete u sebi...ali ne znam da li je to bas dobro????
Mnogi kazu da sam ostala naivna u pogledu na svijet i imam ideale koje ne prilice odrasloj osobi...i cesto mi je jako jako tesko s tim razmisljanjem opstati...ponekad imam ogromnu zelju da napokon odrastem...

Ljudi koji nisu uspeli da sacuvaju makar tragove deteta u sebi su, po pravilu, tuzni ljudi.Bez vedrine, razdraganosti, ljubavi prema zivotu, optimizma..Na zalost, cesto nisu oni odgovorni za to ..
Cuvam ovu "devojchicu" u sebi kao najvecu dragocenost

Tuzni_patak:

Jedna od najjačih osobina dece je njihova stalna težnja da pomeraju granice.
Oni na taj način upoznaju svet onom brzinom kojom su spremni da ga prihvate i shvate na svoj način.....

Sa druge strane žive u zaštićenom svetu, ili bi trebalo tako da bude.
Ta zaštićenost od emotivnih odluka prvenstveno ,a i krivica....je ono što omogućava da se izgradi ličnost koja u većoj meri odgovara samom detetu , a istovremeno nije uslovljena spoljnim neželjenim dogadjajima.

Tako se stvara slobodan um, istraživački um.....
To je ono što čini dobrog istraživača , kad uspe da zadrži živo to dete u sebi....dete koje stalno pomera granice , a istovremeno nije zatrovano ličnim frustracijama, ambicijama i težnjama ili nekim vidovima "osvete".


Društvo ne želi stvaranje ovakvih nevinih istraživača.....(i tesla i mnogo veći broj nepoznatih pojedenih genijalaca to su osetili na svojoj koži)

Ni filozofi nisu poštedjeni ovakvih uticaja današnjice na sebe.....

Niko od gradjana nije ni spreman ni voljan da obezbedi ovakvo okruženje onima koji bi da se bave i imaju sposobnosti da nešto ovako i učine.....

Interes...lični i sebični .........

---------------------------------------------
Zaštitite decu........u odraslima.....
Da? ....... Ili Ne?

Kliknite za proširenje...

tesko je jer ako jedan uspe mravi-radnici ce da ga mrze...
znaci moras da imas neku podlogu da te hrani neko ko te jako jako voli...kome si potreban

kada to srusis...i ti postajes mrav ili trazis drugog koji te snabdeva...

a mrav obicno ima ogranichenja...ovo je dobro ovo nije dobro ovo je ovako ovo onako :I

ali to dete mozhe da nastrada mozhda...tako mu kazhu

a mozda je ovo samo neko lupetanje mislim jedan je ajnshtajn mogu da se lozim da sam mozda i ja ali ne vidim svoju nauku...

jer ti da bi tkao funkcionisao ne smes da mislis na pare?? ili mislis na njih kad ti se misli

e sorry ako sam vam upala u druzhenje

patak da li ti mislis da si TAJ? ja sam mislila ali mislimda mi se u stvari svidjash kao ja sam nimfomanka a i jesam :I

ok recimo da su ovo losi tripovi zbog ovih stvari mozes da ubijes nekog!!!

ako te "sputaju" kazes to je ok to je za moje dobro

jer ako te niko ne sibne po glavi odlepices

:I
samo sto retko ko ume da sibne u pravom trenutku

ma cim se.resh o tome nista od tebe... to je samo neko secanje zamishljanje blabla??

ovo su neki fragmenti ne umem da vam kazem jasno

Tuzni_patak:

Niko od gradjana nije ni spreman ni voljan da obezbedi ovakvo okruženje onima koji bi da se bave i imaju sposobnosti da nešto ovako i učine.....

Kliknite za proširenje...

У принципу, ово питање је решено на нивоу државе: грађани путем пореза обезбеђују "окружење" научницима, уметницима, културњацима итд. (тим парама се финансирају разни институти, установе, културно-научни центри итд) али није у томе проблем него -- држава од њих очекује да се баве оним што њој треба и одговара, а не оним што би хтела њихова спонтана креативност. Они су дакле плаћени и обезбеђени су им услови за рад, али нису слободни, а дете је креативно само зато што је слободно да се бави оним што њега лично привлачи.

I tu dolazimo do onoga što sam rekao.....DAJ pare da ne bi morao da razmišljaš ni o čemu i da ne radiš ništa.....(za sapun da bi oprao ruke)

Шта да ти кажем?

Постоји и друга могућност: "Ако имаш кућу -- добро је, ако немаш -- још боље!"

Одреци се многих матријалних удобности, сведи материјалне потребе на пуки минимум, и бићеш слободнији да будеш свој.

Узмимо неког сликара који има јаку потребу да слика нешто што нема прођу у свету у коме он живи. Шта ће да уради? Хоће ли да почне да слика ствари које не жели (али уме) да слика и да скупо продаје те слике, па да има пара да купи кућу, или ће да се задовољи собицом у поткровљу, да се одрекне пара од сликања, и да слика оно што стварно жели.

Звучи мало поједностављено, али бојим се да је ово у суштини истинита слика нашег живота. Бар ја сам стално у ситуацији да бирам између велике плате и слободе (слободног времена, духовне слободе) и увек се одлучим за ово друго. И не жалим се на сиромаштво, јер је то моја свесна одлука. Не можемо имати и јаре и паре.

Ne, ovo su reči osobe koja ima rešeno stambeno pitanje,ima svoj kutak.......Uticaj biološkog i teritorijalnog kod ljudi je tako forsirano zanemaren u proučavanju, ali nije u realnosti.....

„Ми само једном бирамо – бирамо између тога хоћемо ли бити обичан човек или ратник. Друге прилике за избор нема. Не на овом свету.“ (Дон Хуан)

Па ти бирај!

Хоћеш ли да очекујеш да ти неко (ко?) обезбеди, забога, оптималне услове за живот и рад, па да се онда жалиш што ти то није обезбеђено (а најчешће није) или ћеш сам себи да обезбедиш услове макар за оно што ти је најважније (нека то буде уметничко стварање) па макар морао да се одрекнеш много чега другог за љубав тог најважнијег (ово сам ја урадила). Тврдим да не можемо имати и јаре и паре.

I ovog trenutka si zauzela stav povodom teme.(Lični je stav, pa nemam ništa protiv,čak naprotiv)

Znači ubijaj decu u odraslima.
Zajebi naučnika, nek i on malo kopa kanale i radi nešto što donosi pare.....

Ja kažem da to nije odlika jednog naprednog društva, već jednog prizemnog i sebičnog društva , za koje sam siguran da će dovesti sebe do samodestrukcije....
Pri tome ne aludiram na Srbiju trenutno, tu je potreban manji mentalni napor da bi se videlo kuda kola voze....
Za one koji smatraju da je tako oduvek bilo, da navedem da je oduvek bilo i ravnoteže , tj onih koji su se trudili da ustanove upravo suprotan sistem....
Danas medjutim ,valjda zato što su razlike manje uočljive ili je odredjivanje kvaliteta zamaskirano raznim tablicama, bodovima (što nije loše samo po sebi, ali je loše kad se sve prisiljava da ide istim putem, pa svi postaju jednaki talenti, vrednosno istovetni , štanc mašina....)

Не значи: убијај децу. И не ради се о копању канала него о филозофији која каже: не можемо испунити баш све своје жељице и хирове, и то не због друштва него зато што сами немамо довољно енергије за то, а и питање је да ли би то било добро („Сачувај нас боже остварења наших жеља“).

Најмудрије је искрено поразговарати са собом и идентификовати ону најважнију и најдубљу жељу (потребу) које нипошто не можемо да се одрекнемо, без које одбијамо да живимо (а та потреба потиче управо из аутентичног „детета“ у нама). „Одрасли“ у нама, потом, преузима обавезу да ту потребу некако испуни у овом свету у коме за себе мораш да се бориш (а у тој борби имаш прилике да извучеш из себе максимум креативности).

Што се тиче осталих, мање важних жеља (потреба): ако може – може, ако не – жалим случај, мораћу (и моћи ћу) да преживим и без тога.

У мом случају то је „слобода“ (онако како је схвата „дете“ у мени). Ја нисам уметник, и нисам научник, али сам зато истраживач-авантуриста (типа Гетеовог Фауста) и успевам да се изборим за неопходну независност свог ума (а то је у овом манипулаторском свету изузетно тешко).

ПС: речи „дете“ и „одрасли“ преузела сам од Ерика Берна, где су ти аспекти нашег бића одлично дефинисани. Свима препоручујем његове књиге: „Коју игру играш“ и „Шта кажеш после здраво“, као и књигу његовог колеге Томаса Хариса „Ја сам О.К. ти си О.К.“ Обојица се слажу да је „дете“ најважнији аспект нашег бића, али да је „одрасли“ тај који је одговоран за „самореализацију“ тог „детета“.

Vidiš, dete hoće da iskaže znanje i nadje one koji su mu slični....
Odrastao će to znanje poneti u grob, samo ako nema motiva (čitaj novca) da to znanje "energično" ispolji......

Ovo je samo jedna tačka gde je novac totalno zatrovao ljude i potisnuo njihovu kreativnost u borbu ("odraslih") za priznavanje kreativnosti , a ne za ispoljavanje kreativnosti.....

Toga je oduvek bilo, ali kao što rekoh, uvek je bilo i onih koji su naočigled svima bili razbijači tog sistema....Medjutim danas takvi ljudi niti su očigledni niti uočljivi, niti funkcionalni u onom smislu kao što su mogli biti u prošlosti...

Lukavost, odgovornost, mudrijašenje , ili kako već vidite ovo ponašanje, je pozitivno, tj. neophodno za mnoge , ako ne i za sve....
Ono što se ne uočava je sigurna frustracija koja se ovde ugradjuje u osobu koja to radi....
Zato se mnogi odlučuju da svoje izuzetno umeće u hobijima ne naplaćuju i komercijalizuju....

Potrebnost snage, u startu uključuje po definiciji postojanje otpora.Ne procene , već otpora....ne razvoja , već zahteva.....

Tuzni_patak:

Ovo je samo jedna tačka gde je novac totalno zatrovao ljude i potisnuo njihovu kreativnost u borbu ("odraslih") za priznavanje kreativnosti , a ne za ispoljavanje kreativnosti.....

Kliknite za proširenje...

Е, сад поново препоручујем оне горе књиге, јер оне говоре баш о испољавању (реализацији) "дететове" креативности и о одговорности "одраслог" да то омогући.

Али пазите: та два човека користе те две речи ("дете" и "одрасли") у сасвим посебном смислу. Баш зато те књиге морају да се прочитају. Тамо је то веома лепо објашњено. Ко није прочитао, не може да разуме шта сам горе рекла.

Али није ни битно да разумете мене. Битно би било да прочитате те књиге (све су преведене код нас) јер су одличне и веома корисне.

Могла бих да кажем овако: "дете" у вама радоваће се да прочита те књиге.