Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Само четири чланице Савета безбедности подржале "надзирану независност" за Косово. Откуд резервисаност Индонезије према изасланику Уједињених нација
Политика - Пре сат и 54 минута
Мисија Савета безбедности Уједињених нација која треба да испита стање на Косову и Метохији биће упућена на лице места најраније крајем априла. Како је изјавио британски амбасадор при УН Емир Џонс Пери, чланице Савета безбедности најпре треба да се договоре о томе ко ће предводити ту мисију и шта ће тачно бити њен задатак, а до краја месеца биће одржан и састанак Контакт групе, вероватно на нивоу политичких директора министарстава спољних послова шест њених чланица. Главно питање биће да ли ће амбасадори при УН или њихови заменици који ће бити у мисији моћи на основу свог извештаја да мењају Ахтисаријев план. Вашингтон и Лондон у овом тренутку нису спремни да на то пристану.
Договор о слању мисије у Београд и Приштину постигнут је на инсистирање Русије, али су осим Москве за ову идеју заинтересоване и оне чланице Савета безбедности које нису уверене у оправданост плана Мартија Ахтисарија и страхују од могућности да буде разбијена једна чланица Уједињених нација. Русија тражи да се преиспита како је испуњена Резолуција 1244, а на дневни ред би могло да дође и питање већ заборављених стандарда демократског друштва који на Космету нису постигнути, што многе западне дипломате и аналитичари виде као покушај да се купи време и одложи доношење нове резолуције.
"Тешко је веровати да европске и руске дипломате могу да сазнају било шта ново о покрајини, осам година пошто је она стављена под надлежност УН. Међутим, то није случај са дипломатама које представљају несталне чланице Савета безбедности и чији гласови су неопходни да се усвоји или блокира било која резолуција", пише британски новинар и историчар Тим Џуда, одлично обавештен о политици Запада на Балкану. "Многе од њих су слабије упућене у политичке и етнографске зачкољице овог парчета Европе. Те дипломате такође на овај регион гледају кроз перспективу искустава сопствених држава и региона. На пример, афричке државе, од којих многе имају вештачки направљене границе из доба колонијализма с посебном несклоношћу гледају на сецесионистичке покрете", наводи Џуда у тексту за "Балканску истраживачку мрежу".
Он додаје да ће управо због тога и Марти Ахтисари следеће недеље отићи у Акру, главни град Гане, једне од несталних чланица Савета безбедности. Гана је већ изразила забринутост због предлога о независности Косова и Метохије, као и Конго, Индонезија, па и Јужна Африка. За усвајање резолуције којом би та независност била омогућена, неопходно је девет гласова у Савету безбедности, а према ономе што су новинари успели да сазнају после седнице тог тела у уторак, само су четири државе беспоговорно подржале Ахтисаријев предлог. То су Сједињене Америчке Државе, Велика Британија, Француска и Белгија. Већина чланица СБ, њих девет, резервисана је, па план о надзираној независности може да пропадне и без руског вета ако буде довољно уздржаних (седам уздржаних може да потопи план).
Занимљиво је искуство Конга, државе за коју Тим Џуда наводи да би "могла да буде збуњена тиме што генерални секретар УН Бан Ки Мун подржава Ахтисаријев план". У Конгу се још сећају да су управо УН 1960. године ушле у суседни Белгијски Конго да би спречиле отцепљење Катанге, области богате рудом. Контраст са Србијом је очигледан. И Индонезија је већ рекла да не може да подржи разбијање Србије, поготово што се и сама суочава са низом сепаратистичких покрета. При том, Индонежани добро познају Ахтисарија, који је 2005. године посредовао у мировном споразуму за Аче и то на потпуно другачији начин него сада, јер је та покрајина добила само "више од аутономије, мање од независности".
Док се води тешка дипломатска борба за сваки глас у Савету безбедности, највећи проблем Србије може да буде то што још нема владу. Ако тако остане и до доласка мисије Савета безбедности у Београд, кредибилитет Србије био би знатно умањен.
Цена руске подршке
Политика Русије према такозваним замрзнутим конфликтима почела је да даје прве резултате. У посету Москви стигао је потпредседник молдавске владе Андреј Стратан, а руски посматрачи оцењују да је то знак побољшања односа са Кишињевом и отказивања безрезервне подршке сепаратистима у Придњестровљу. У политици према Молдавији Русија се, као и случају Србије, односно Космета, залаже за решење које би било прихватљиво и већини у "спорној" области и централној влади. Према информацијама које је објавио московски лист Комерсант", Кремљ - у замену за такву подршку - од Молдавије тражи да не улази у НАТО.
Владимир Радомировић
Политика - Пре сат и 54 минута
Мисија Савета безбедности Уједињених нација која треба да испита стање на Косову и Метохији биће упућена на лице места најраније крајем априла. Како је изјавио британски амбасадор при УН Емир Џонс Пери, чланице Савета безбедности најпре треба да се договоре о томе ко ће предводити ту мисију и шта ће тачно бити њен задатак, а до краја месеца биће одржан и састанак Контакт групе, вероватно на нивоу политичких директора министарстава спољних послова шест њених чланица. Главно питање биће да ли ће амбасадори при УН или њихови заменици који ће бити у мисији моћи на основу свог извештаја да мењају Ахтисаријев план. Вашингтон и Лондон у овом тренутку нису спремни да на то пристану.
Договор о слању мисије у Београд и Приштину постигнут је на инсистирање Русије, али су осим Москве за ову идеју заинтересоване и оне чланице Савета безбедности које нису уверене у оправданост плана Мартија Ахтисарија и страхују од могућности да буде разбијена једна чланица Уједињених нација. Русија тражи да се преиспита како је испуњена Резолуција 1244, а на дневни ред би могло да дође и питање већ заборављених стандарда демократског друштва који на Космету нису постигнути, што многе западне дипломате и аналитичари виде као покушај да се купи време и одложи доношење нове резолуције.
"Тешко је веровати да европске и руске дипломате могу да сазнају било шта ново о покрајини, осам година пошто је она стављена под надлежност УН. Међутим, то није случај са дипломатама које представљају несталне чланице Савета безбедности и чији гласови су неопходни да се усвоји или блокира било која резолуција", пише британски новинар и историчар Тим Џуда, одлично обавештен о политици Запада на Балкану. "Многе од њих су слабије упућене у политичке и етнографске зачкољице овог парчета Европе. Те дипломате такође на овај регион гледају кроз перспективу искустава сопствених држава и региона. На пример, афричке државе, од којих многе имају вештачки направљене границе из доба колонијализма с посебном несклоношћу гледају на сецесионистичке покрете", наводи Џуда у тексту за "Балканску истраживачку мрежу".
Он додаје да ће управо због тога и Марти Ахтисари следеће недеље отићи у Акру, главни град Гане, једне од несталних чланица Савета безбедности. Гана је већ изразила забринутост због предлога о независности Косова и Метохије, као и Конго, Индонезија, па и Јужна Африка. За усвајање резолуције којом би та независност била омогућена, неопходно је девет гласова у Савету безбедности, а према ономе што су новинари успели да сазнају после седнице тог тела у уторак, само су четири државе беспоговорно подржале Ахтисаријев предлог. То су Сједињене Америчке Државе, Велика Британија, Француска и Белгија. Већина чланица СБ, њих девет, резервисана је, па план о надзираној независности може да пропадне и без руског вета ако буде довољно уздржаних (седам уздржаних може да потопи план).
Занимљиво је искуство Конга, државе за коју Тим Џуда наводи да би "могла да буде збуњена тиме што генерални секретар УН Бан Ки Мун подржава Ахтисаријев план". У Конгу се још сећају да су управо УН 1960. године ушле у суседни Белгијски Конго да би спречиле отцепљење Катанге, области богате рудом. Контраст са Србијом је очигледан. И Индонезија је већ рекла да не може да подржи разбијање Србије, поготово што се и сама суочава са низом сепаратистичких покрета. При том, Индонежани добро познају Ахтисарија, који је 2005. године посредовао у мировном споразуму за Аче и то на потпуно другачији начин него сада, јер је та покрајина добила само "више од аутономије, мање од независности".
Док се води тешка дипломатска борба за сваки глас у Савету безбедности, највећи проблем Србије може да буде то што још нема владу. Ако тако остане и до доласка мисије Савета безбедности у Београд, кредибилитет Србије био би знатно умањен.
Цена руске подршке
Политика Русије према такозваним замрзнутим конфликтима почела је да даје прве резултате. У посету Москви стигао је потпредседник молдавске владе Андреј Стратан, а руски посматрачи оцењују да је то знак побољшања односа са Кишињевом и отказивања безрезервне подршке сепаратистима у Придњестровљу. У политици према Молдавији Русија се, као и случају Србије, односно Космета, залаже за решење које би било прихватљиво и већини у "спорној" области и централној влади. Према информацијама које је објавио московски лист Комерсант", Кремљ - у замену за такву подршку - од Молдавије тражи да не улази у НАТО.
Владимир Радомировић
