gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Неразуман је хрватски тријумфализам пред успостављањем косовске државе – сматра хрватски писац Миљенко Јерговић
Од нашег сталног дописника
Загреб, 4. априла – Док службена Хрватска уочљиво уздржано реагује на збивања око утврђивања коначног статуса Косова и Метохије и у својим изјавама не жели ни милиметaр да изађе изван или испред службених ставова ЕУ, хрватска јавност не скрива своје симпатије и подршку стварању независне албанске државе на тлу Србије.
Има ту, наравно, понајвише познатог менталитета у овом нашем поднебљу да „омиљеном” суседу цркне крава, па је тим занимљивије усамљено реаговање популарног хрватског писца Миљенка Јерговића на ту тему у данашњем „Глобусу”.
У великом тексту под насловом „Косовска држава на српском гробу” он подсећа на историјат проблема на Космету од тамошње албанске побуне с почетка 1981. године, покушајима тадашње СФРЈ да заједничким снагама и здруженим полицијским одредима из свих република репресијом реши проблем, па све до Милошевићеве „пацификаторске политике” и коначног наступања НАТО-а, после којег – како наводи – „почиње оно о чему се у Хрватској није писало, ни говорило, а и на Западу је углавном прећуткивано, минимизирано, заборављено, или напросто третирано на начин на који се третирају елементарне непогоде”.
Затим наставља: „Албанци су протеривали преостале Србе, убијали су, силовали и масакрирали жене и децу, палили су и скрнавили средњовековне цркве, пустошили манастире, и у врло високом интензитету, а често под покровитељством својих челника, чинили су све оно што су претходно приписивали својим душманима. Међународне снаге на Косову биле су немоћне, или су желеле да се чини како су немоћне. У вишемесечном, па и вишегодишњем албанском насиљу и терору уништаван је сваки траг српске присутности на Косову, све док – уз изузетак енклава на северу покрајине – Срба није остало тако мало да је сваки добио свог међународног војног заштитника, који га прати на одласку у дућан, на посао и у школу.” „На такав начин странци лече свој сребренички комплекс” – сматра Јерговић и додаје: „Узалудно, неуспешно и јадно. Једна је древна национална и културна заједница, она коју су чинили косовски Срби, дефинитивно уништена, етнички очишћена, лишена свог идентитета, а над њеним симболичким гробом косовски Албанци граде своју државу. Без обзира на то што Срба више нема, ни дан-данас на улицама Приштине није упутно проговорити српски, хрватски, босански, црногорски језик, јер колико год да сте само страни турист, неки би вас локални ентузијаст могао етнички почистити. У Приштини вам је узалуд да тврдите да су српски и хрватски два различита језика.”
Осврћући се на крају на хрватске реакције на актуелна збивања у вези са Косовом и Метохијом, Јерговић напомиње: „Неразуман је хрватски тријумфализам пред успостављањем косовске државе, или додворавање Агиму Чекуу, па и ноторним убицама и криминалцима попут Рамуша Харадинаја. Лоше је када наше новине славе Ахтисаријев план, а још је горе када оде косовској држави упућују хрватски политичари, на челу са Стјепаном Месићем. Једнако као што осамдесетих нисмо смели бити саучесници у терору над Албанцима, тако је недопустиво да се данас стављамо на страну оних који су уништили српску мањину на Косову и њену културу. Поготово што нисмо Холанђани, нити Немци, него први суседи, браћа по круху који смо до пре 17 година јели.” „У лошем је стању наше хрватство ако га данас, 2007, исказујемо као мржњу према Србима, а само то може бити разлог нашег ентузијазма према косовској државности. У културном, па и политичком смислу, Срби су – уз Бошњаке и Црногорце – Хрватима најближи и најважнији народ. Чак ћемо и свој језик у будућој Европи сачувати онолико колико Срби буду сачували свој. Истина, Хрватска би требало да буде друга држава на свету која ће признати Косово. Друга, али после Србије” – закључује Јерговић.
Пренето из ''Политике''.
Од нашег сталног дописника
Загреб, 4. априла – Док службена Хрватска уочљиво уздржано реагује на збивања око утврђивања коначног статуса Косова и Метохије и у својим изјавама не жели ни милиметaр да изађе изван или испред службених ставова ЕУ, хрватска јавност не скрива своје симпатије и подршку стварању независне албанске државе на тлу Србије.
Има ту, наравно, понајвише познатог менталитета у овом нашем поднебљу да „омиљеном” суседу цркне крава, па је тим занимљивије усамљено реаговање популарног хрватског писца Миљенка Јерговића на ту тему у данашњем „Глобусу”.
У великом тексту под насловом „Косовска држава на српском гробу” он подсећа на историјат проблема на Космету од тамошње албанске побуне с почетка 1981. године, покушајима тадашње СФРЈ да заједничким снагама и здруженим полицијским одредима из свих република репресијом реши проблем, па све до Милошевићеве „пацификаторске политике” и коначног наступања НАТО-а, после којег – како наводи – „почиње оно о чему се у Хрватској није писало, ни говорило, а и на Западу је углавном прећуткивано, минимизирано, заборављено, или напросто третирано на начин на који се третирају елементарне непогоде”.
Затим наставља: „Албанци су протеривали преостале Србе, убијали су, силовали и масакрирали жене и децу, палили су и скрнавили средњовековне цркве, пустошили манастире, и у врло високом интензитету, а често под покровитељством својих челника, чинили су све оно што су претходно приписивали својим душманима. Међународне снаге на Косову биле су немоћне, или су желеле да се чини како су немоћне. У вишемесечном, па и вишегодишњем албанском насиљу и терору уништаван је сваки траг српске присутности на Косову, све док – уз изузетак енклава на северу покрајине – Срба није остало тако мало да је сваки добио свог међународног војног заштитника, који га прати на одласку у дућан, на посао и у школу.” „На такав начин странци лече свој сребренички комплекс” – сматра Јерговић и додаје: „Узалудно, неуспешно и јадно. Једна је древна национална и културна заједница, она коју су чинили косовски Срби, дефинитивно уништена, етнички очишћена, лишена свог идентитета, а над њеним симболичким гробом косовски Албанци граде своју државу. Без обзира на то што Срба више нема, ни дан-данас на улицама Приштине није упутно проговорити српски, хрватски, босански, црногорски језик, јер колико год да сте само страни турист, неки би вас локални ентузијаст могао етнички почистити. У Приштини вам је узалуд да тврдите да су српски и хрватски два различита језика.”
Осврћући се на крају на хрватске реакције на актуелна збивања у вези са Косовом и Метохијом, Јерговић напомиње: „Неразуман је хрватски тријумфализам пред успостављањем косовске државе, или додворавање Агиму Чекуу, па и ноторним убицама и криминалцима попут Рамуша Харадинаја. Лоше је када наше новине славе Ахтисаријев план, а још је горе када оде косовској држави упућују хрватски политичари, на челу са Стјепаном Месићем. Једнако као што осамдесетих нисмо смели бити саучесници у терору над Албанцима, тако је недопустиво да се данас стављамо на страну оних који су уништили српску мањину на Косову и њену културу. Поготово што нисмо Холанђани, нити Немци, него први суседи, браћа по круху који смо до пре 17 година јели.” „У лошем је стању наше хрватство ако га данас, 2007, исказујемо као мржњу према Србима, а само то може бити разлог нашег ентузијазма према косовској државности. У културном, па и политичком смислу, Срби су – уз Бошњаке и Црногорце – Хрватима најближи и најважнији народ. Чак ћемо и свој језик у будућој Европи сачувати онолико колико Срби буду сачували свој. Истина, Хрватска би требало да буде друга држава на свету која ће признати Косово. Друга, али после Србије” – закључује Јерговић.
Пренето из ''Политике''.
