prvo, voleo bih da mi onda kazes na sta se tacno mozemo ugledati u slucaju sad, onako, fakultativno pitanje.
a drugo, facijalne kontrakcije koje se zovu osmeh, tuga, strah itd. pocinju da se pojavljuju oko 25-te nedelje. to jeste kasnije cak i od treceg meseca, tako da si definitivno pokazao da nemas jasnu predstavu o tome kada se ovaj fenomen manifestuje, dakle ni jasnu pretstavu o ontogenezi ljudske jedinke u periodu prvih devet meseci zivota. moj odgovor ti je dakle prost (posto nemas osecaja za stilske figure i anegdote) - radi se o utriranom izrazu koji, kao i ceo tekst, podvlaci sustinu navedenog postupka. da si informisaniji i pazljiviji morao bi da primetis da s u prvih dva meseca o 'mlataranju rukama i nogama' takodje ne moze direktno govoriti, iako se pokreti ekstremiteta zaista mogu fiksirati. ali dobro, glavno je da si ti imao svoj cilj - da ukazes na svoju ekspertizu u utvrdjivanju kada je jedinka samo masina u fazi sastavljanja a kada postaje samostalno regulisan organizam. a to je najveca nebuloza koju covek moze da izrekne, pored one da ima period kad je covek samo bioloska masa i period kada on postaje l i c n o s t. e ta mi je najmilija, a obe su neraskidivo povezane, te teorije koje si tako suvo i otsecno ispljuvao. sta je bioloska struktura a sta licnost? imas petlju da taj deo diskusije isteras do kraja - molim te da podelis svoje misli sa nama koji ne vidimo razliku, a ako nemas - sto stitis tezu za koju nemas argumente?
p.s. kvisko: je li, ako je fetus samo bioloska struktura u nastajanju, koja se hrani, u odredjenom smislu sere i odredjenom smislu krece u svojoj sredini - i to nazivamo preovladjujucim instinktima a ne potrebama licnosti, onda za pocetak kreni od zastite sebe od ubistva u situacijama u kojim si toliko gladan da nista drugo ne mozes da pojmis i pitanje hrane je pitanje momentalno - zivota ili smrti. ili kad ti se jako pisa, i sav si fokusiran na pisanje. ili kad ti se digne i moras nesto da poebes ili da se olaksas na neki alternativni nacin i samo o tome mislis. ili kad se nadjes u nekom skripcu, tesnom prostoru i sputan si, i sav se pretvaras u instinkt fizickog oslobadjanja od tuda... kazi mi prijatelju, da li ja u tom momentu smem da te ubijem, posto je po tebi to moralno ispravno - u tom momentu ti nisi licnost - ti si bioloska struktura u bazicnoj, instinktivnoj realizaciji. smem? ne smem? zasto? zato sto ces kroz koji minut ponovo da budes covek koji voli, zali, masta, stremi - za nekim manje instinktivnim, 'uzvisenijim' stvarima i vrednostima od sranja zdranja i jebanja? el to? pa i dete ce, za koji mesec isto tako, protivrecni i zbunjeni stvore.
)
