Razrada
Zabranjena istorija 2
- Začetnik teme Sveta685
- Datum pokretanja
- stanje
Sedmi deo.
Da rezimiramo neke stvari:
1. Dolazak Rasa – negde oko 4.000. godine pne. (moguce oko 3.800. godine pne.)
2. Ukrstanje sa Zemljanima – nastanak divova.
3. Stvaranje Adama (crnaca).
4. Anuova smrt i najpre neprijateljstva, a zatim i otvoreni sukob Enkija i Enlila (njegovih sinova).
5. Potop (oko 2.100. godine pne.).
6. Enkijeva pogibija (ili ubistvo) i njegovo kloniranje od strane Izide i Hermesa.
7. Radjanje Nimroda (Nina) i njegov sukob sa Enlilom (Setom).
Stigli smo do Nimrodovog rodjenja. Da vidimo kako se ovi dogadjaji mogu uklopiti u zvanicnu istoriju. Pocecemo od mesta gde je Enki kloniran, a rodjen Nimrod – od Egipta (svi citati koji se odnose na stari Egipat su iz knjige „Oksfordska istorija Starog Egipta“ koju je priredio Ijan Sho).
Najpre citat iz Svetog Pisma:
„A sinovi Hamovi: Hus i Mesrain, Fud i Hanan.
A sinovi Husovi: Sava i Evila i Savata i Regma i Savataka.
A sinovi Regmini: Sava i Dadan.
Hus rodi i Nevroda; a on prvi bi silan na zemlji;
Bjese dobar lovac pred Gospodom;
Zato se kaze: dobar lovac pred Gospodom kao Nevrod.
A pocetak carstvu njegovu bjese Vavilon i Oreh i Arhad i Halani u zemlji Senaru.
Iz te zemlje izadje Asur, i sazida Nineviju i Rovot grad i Halah,
I Dasem izmedju Ninevije i Halaha; to je grad velik“
Hus koji je rodio Nimroda je od strane istoricara koji se bave Ninom kao istorijskom licnoscu ( a to je manjina, njega priznaju samo neki istoricari i masonerija) identifikovan kao Huzestan, oblast na istoku od Sumera. Medjutim, Hus je ustvari – Kus (Kush), oblast juzno od Gornjeg Egipta (danas bi to bio severni Sudan). Pretpostavljam da u originalu i pise Kush, jer Grci koji su prevodili Sveto Pismo imaju pravilo da slovo „K“ prevode kao „H“ ( tako su Kaldejci postali Haldejci, ili Kazari - Hazari), kao sto su i „B“ prevodili kao „V“ ( pa je tako Babilon (Ba-Bel) postao Vavilon, a u Novom Zavetu od Barabe – Varava). Najgore je sto i nasi prevodioci iz nekih samo njima znanih razloga nastavljaju da ponavljaju njihove greske.
Dakle, kloniranje Enkija je izvrseno na teritoriji Kusa i tu se i rodio Nimrod (Nino). Odatle je krenuo u uspostavljanje svetskog pancarstva ciji je centar bio na teritoriji Sumera. Da vidimo sta o tome kazu stari istoricari (citat iz knjige „Anticka Srbija“, autor – Jovan Deretic):
„Nino, istorijska licnost koju je narodno predanje poistovetilo sa bogom Bakom, izvrsio je prvi osvajacki pohod u istoriji i osvojio ceo tada poznati svet. Sto se tice odredjivanja vremena stvaranja Prvog svetskog carstva, mi cemo se uglavnom pridrzavati „Vremenika“ Euzebija Pamfila, vladike u Kaesareji, u Palestini, koji je ziveo od 265. do 340. godine n.e. Pored svih istrazivanja i savremenih arheoloskih otkrica, Euzebijev „Vremenik“ se pokazuje kao najtacniji. Prema Euzebiju, Ninovo vreme je bilo od 2.054. do 2.002. godine p.n.e.
Boshar tvrdi da je Nino Nebrod i da je Nino, sin Belov, osvojio za 17 godina celu Zapadnu Aziju uz pomoc Arija kralja Arabije. Prilikom opsade grada Baktre, prestonice Baktrijane, upoznao je Semiramu, zenu jednog od svojih vojvoda, i ozenio se sa njom. Prema Euzebiju, opsada Baktre bila je 2.008. godine p.n.e.“
Zasto je Nino – sin Belov? Nino (Nimrod) je Enkijev klon. Enkijev otac je Anu koji je poznat kao Beli Bog. Nino je, u sustini, sin Belog Boga, ili skraceno Bela (Bel, kasnije Baal). Izgleda da je kasnije ta titula presla (preuzeta) od strane njegovog drugog sina – Enlila.
I jos jedan citat – iz „Rukopisa Inigo Dzonsa“:
„Veliki Hermes (zvani Trismegist, ili tri puta Velik) koji je bio Kralj, Svestenik i filozof (u Egiptu) je pronasao jedan od njih {stubova ispisanih znanjima pre Potopa} i ziveci u svetskoj 2076. godini, za vreme vladavine Kusa, koji je bio Nojev unuk, prvi je poceo da uci Astronomiju, da se divi drugim cudima prirode; dokazao je da je postojao samo jedan Bog, Tvorac svih stvari; podelio je dan na dvanaest casova, a takodje je podelio i zodijak na dvanaest znakova. On je bio svestenik Ozirisa, kralja Egipta, i receno je da je izumeo obicno pisanje, hijeroglife, prve zakone Egipcana; i nekoliko nauka, i preneo ih drugima.“
Da rezimiramo neke stvari:
1. Dolazak Rasa – negde oko 4.000. godine pne. (moguce oko 3.800. godine pne.)
2. Ukrstanje sa Zemljanima – nastanak divova.
3. Stvaranje Adama (crnaca).
4. Anuova smrt i najpre neprijateljstva, a zatim i otvoreni sukob Enkija i Enlila (njegovih sinova).
5. Potop (oko 2.100. godine pne.).
6. Enkijeva pogibija (ili ubistvo) i njegovo kloniranje od strane Izide i Hermesa.
7. Radjanje Nimroda (Nina) i njegov sukob sa Enlilom (Setom).
Stigli smo do Nimrodovog rodjenja. Da vidimo kako se ovi dogadjaji mogu uklopiti u zvanicnu istoriju. Pocecemo od mesta gde je Enki kloniran, a rodjen Nimrod – od Egipta (svi citati koji se odnose na stari Egipat su iz knjige „Oksfordska istorija Starog Egipta“ koju je priredio Ijan Sho).
Najpre citat iz Svetog Pisma:
„A sinovi Hamovi: Hus i Mesrain, Fud i Hanan.
A sinovi Husovi: Sava i Evila i Savata i Regma i Savataka.
A sinovi Regmini: Sava i Dadan.
Hus rodi i Nevroda; a on prvi bi silan na zemlji;
Bjese dobar lovac pred Gospodom;
Zato se kaze: dobar lovac pred Gospodom kao Nevrod.
A pocetak carstvu njegovu bjese Vavilon i Oreh i Arhad i Halani u zemlji Senaru.
Iz te zemlje izadje Asur, i sazida Nineviju i Rovot grad i Halah,
I Dasem izmedju Ninevije i Halaha; to je grad velik“
Hus koji je rodio Nimroda je od strane istoricara koji se bave Ninom kao istorijskom licnoscu ( a to je manjina, njega priznaju samo neki istoricari i masonerija) identifikovan kao Huzestan, oblast na istoku od Sumera. Medjutim, Hus je ustvari – Kus (Kush), oblast juzno od Gornjeg Egipta (danas bi to bio severni Sudan). Pretpostavljam da u originalu i pise Kush, jer Grci koji su prevodili Sveto Pismo imaju pravilo da slovo „K“ prevode kao „H“ ( tako su Kaldejci postali Haldejci, ili Kazari - Hazari), kao sto su i „B“ prevodili kao „V“ ( pa je tako Babilon (Ba-Bel) postao Vavilon, a u Novom Zavetu od Barabe – Varava). Najgore je sto i nasi prevodioci iz nekih samo njima znanih razloga nastavljaju da ponavljaju njihove greske.
Dakle, kloniranje Enkija je izvrseno na teritoriji Kusa i tu se i rodio Nimrod (Nino). Odatle je krenuo u uspostavljanje svetskog pancarstva ciji je centar bio na teritoriji Sumera. Da vidimo sta o tome kazu stari istoricari (citat iz knjige „Anticka Srbija“, autor – Jovan Deretic):
„Nino, istorijska licnost koju je narodno predanje poistovetilo sa bogom Bakom, izvrsio je prvi osvajacki pohod u istoriji i osvojio ceo tada poznati svet. Sto se tice odredjivanja vremena stvaranja Prvog svetskog carstva, mi cemo se uglavnom pridrzavati „Vremenika“ Euzebija Pamfila, vladike u Kaesareji, u Palestini, koji je ziveo od 265. do 340. godine n.e. Pored svih istrazivanja i savremenih arheoloskih otkrica, Euzebijev „Vremenik“ se pokazuje kao najtacniji. Prema Euzebiju, Ninovo vreme je bilo od 2.054. do 2.002. godine p.n.e.
Boshar tvrdi da je Nino Nebrod i da je Nino, sin Belov, osvojio za 17 godina celu Zapadnu Aziju uz pomoc Arija kralja Arabije. Prilikom opsade grada Baktre, prestonice Baktrijane, upoznao je Semiramu, zenu jednog od svojih vojvoda, i ozenio se sa njom. Prema Euzebiju, opsada Baktre bila je 2.008. godine p.n.e.“
Zasto je Nino – sin Belov? Nino (Nimrod) je Enkijev klon. Enkijev otac je Anu koji je poznat kao Beli Bog. Nino je, u sustini, sin Belog Boga, ili skraceno Bela (Bel, kasnije Baal). Izgleda da je kasnije ta titula presla (preuzeta) od strane njegovog drugog sina – Enlila.
I jos jedan citat – iz „Rukopisa Inigo Dzonsa“:
„Veliki Hermes (zvani Trismegist, ili tri puta Velik) koji je bio Kralj, Svestenik i filozof (u Egiptu) je pronasao jedan od njih {stubova ispisanih znanjima pre Potopa} i ziveci u svetskoj 2076. godini, za vreme vladavine Kusa, koji je bio Nojev unuk, prvi je poceo da uci Astronomiju, da se divi drugim cudima prirode; dokazao je da je postojao samo jedan Bog, Tvorac svih stvari; podelio je dan na dvanaest casova, a takodje je podelio i zodijak na dvanaest znakova. On je bio svestenik Ozirisa, kralja Egipta, i receno je da je izumeo obicno pisanje, hijeroglife, prve zakone Egipcana; i nekoliko nauka, i preneo ih drugima.“
Osmi deo.
EGIPAT
Dakle, od vremena posle Potopa je:
- Egipat – lucifarijanska prestonica
- Sumer i okolina – elohijanska prestonica,
S tim sto se vlast i nad jednim i nad drugim menjala (videcemo i kako).
Hronologija po „Oksfordskoj istoriji Starog Egipta“:
1. Nulta dinastija………………………..3200. – 3000. godine pne.
2. Ranodinasticki period………………..3000. - 2686 godine pne.
3. Staro carstvo…………………………2686. - 2160. godine pne.
4. Prvi medjuperiod………………….....2160. – 2055. godine pne.
5. Srednje carstvo....................................2055. – 1650. godine pne.
6. Drugi medjuperiod..............................1650. – 1550. godine pne.
7. Novo carstvo........................................1550. – 1069. godine pne.
8. Treci medjuperiod................................1069. - 664. godine pne.
9. Pozni period...........................................664. – 332. godine pne.
10. Ptolemejski period...............................332. – 30 godine pne.
11. Rimski period.......................................30. pne. – 395. godine ne.
„Jedan od najvaznijih istorijskih izvora za ranodinasticki period (3000. – 2686. godine pne.) i staro carstvo (2686. – 2160. godine pne.) jeste Kamen iz Palerma, deo bazaltne stele iz doba 5. dinastije (oko 2400. godine pne.), na cijim su obema stranama zapisani kraljevski letopisi koji sezu do mitskih praistorijskih vladara. Glavni fragment je poznat od 1866. i sada se nalazi u Arheoloskom muzeju u Palermu na Siciliji, dok se neki delovi cuvaju u Egipatskom muzeju u Kairu i Pitrijevom muzeju u Londonu.“
„Tekst Kamena iz Palerma nabraja letopise kraljeva donjeg Egipta, pocinjuci od hiljada godina tokom kojih su, kako se pretpostavljalo, vladali mitski kraljevi i stizuci do vremena boga Horusa, za kojeg se veli da je darovao presto kralju-coveku Menesu. Potom se navode kraljevi-ljudi do 5. dinastije.“
„Torinski kanon, ramesidski papirus iz 13. veka pre n.e., egipatska je lista kraljeva koja nudi najvise podataka. On polazi od drugog medjuperioda (1650. – 1550. godine pne.) i s prilicnom tacnoscu seze u proslost do vladara 1. dinastije Menesa (oko 3000. godine pne.), pa cak i dalje, u mitsko praistorijsko vreme kada su Egiptom vladali bogovi.“
Zanimljivo. Svi stari spisi koji sadrze liste vladara Egipta pominju „mitske kraljeve“ koji su vladali u vremenima pre Menesa, kao i bogove koji su takodje vladali Egiptom pre ljudi (tu spadaju i Manetonova „Istorija Egipta {Aegyptiaca}, Diodorovi spisi o Egiptu i Herodotovi spisi). Zasto se u knjigama i casopisima koji objavljuju tekstove o starom Egiptu ne objave i ti podaci, pa makar se pisac odmah ogradio od njih? Zasto se samo uzgred pomenu, kao nesto sto ne zasluzuje paznju? Zasto su ti vladari „mitski“, a oni od 3000. godine pne. Nisu „mitski“? Kako to da je neki zapis pola tacan, a pola netacan i ko je kompetentan da to prosudi? Odakle nama znanje o istoriji? Iz starih spisa i eventualno, materijalnih spomenika. A u starim spisima su navedeni vladari koji su vladali i pre Menesa ( i to prilicno dugo pre njega).
U stvari, taj period „mitskih kraljeva“ na Kamenu iz Palerma je period vladavine 120 kraljeva koji su u kasnom predinastickom periodu vladali gornjim i donjim Egiptom pre njegovog zvanicno priznatog ujedinjenja oko 3200. – 3000. godine pne. U Torinskom papirusu se pominje devet dinastija smrtnih kraljeva koji su vladali Egiptom pre Menesa, medju kojima su „Postovani iz Memfisa“, „Postovani sa Severa“, i naposletku, Shemsu Hor (Pratioci, ili Sledbenici Horusovi). Narocito su provokativna poslednja dva reda stupca, koji kao da predstavljaju zbir ili inventar. U njima stoji: „... Postovani Shemsu Hor, 13.420 godina; vladavine pre Shemsu Hor, 23.200 godina; ukupno 36.620 godina“.
Jermenska verzija Euzebijeve „Hronike“, citirajuci „Egipatsku istoriju“ Manetona, kaze: „Oni su bili prvi koji su imali prevlast u Egiptu. Od tada, kraljevska titula je prelazila s jednog na drugog, u neprekinutom nizu ... tokom 13.900 godina... Posle bogova, polubogovi su vladali 1.255 godina; a druga kraljevska loza je bila na vlasti 1.817 godina; zatim je doslo jos 30 kraljeva, koji su vladali 1.790 godina; i onda jos 10 kraljeva koji su vladali 350 godina. Zatim je usledila vladavina Duhova mrtvih .... tokom 5.813 godina“...
I tako u svim spisima. Naravno, mi znamo da ovo nije tacno. Ne znam kako znamo, ali tako kazu autoriteti, a autoritetima se mora bespogovorno verovati.
U svakom slucaju, evo jos jednog vaznog citata:
„Vazan aspekt egipatskog kraljevskog dostojanstva tokom citavog faraonskog razdoblja bilo je to sto je svaki vladar imao nekoliko imena ... Licno ime (ili „nomen“), kao sto su Ramzes ili Mentuhotep, ispred kojeg je stajala titula „sin Rea“, jedino je koje je faraon dobijao na rodjenju ... Ostala cetiri imena – „Horus“, „nebti“ („onaj od dveju gospa“), „Zlatni“ (Horus) i „nesu-bit“ („onaj od trske i pcele“) – dobijao je prilikom stupanja na presto ...Titula „nesu-bit“ je cesto prevodjena kao „kralj Gornjeg i Donjeg Egipta“, ali je njeno znacenje zapravo mnogo slozenije i vaznije. Cini se da se „nesu“ odnosi na nepromenljivog bozanskog kralja (gotovo na samo kraljevsko dostojanstvo), dok rec „bit“ opisuje trenutnog privremenog nosioca dostojanstva: onog jednog, pojedinacnog kralja koji vlada u datom trenutku.“
Ovo moze da znaci da su postojali nadvladari koji su vladali mnogo vecim teritorijama, a da su egipatski vladari bili samo lokalni upravitelji u okviru veceg carstva.
„Prvi koji je poneo „nesu-bit“ ime (Merpabia) bio je Anedzib, vladar pozne 1. dinastije (oko 2900. g. pne.), ali sve do vladara 4. dinastije Sneferua (2613. – 2589. g. pne.) to ime nije bilo uokvireno kartusom nama dobro poznatog oblika (omcom koja je mozda oznacavala beskrajno prostiranje kraljevskog poseda).“
EGIPAT
Dakle, od vremena posle Potopa je:
- Egipat – lucifarijanska prestonica
- Sumer i okolina – elohijanska prestonica,
S tim sto se vlast i nad jednim i nad drugim menjala (videcemo i kako).
Hronologija po „Oksfordskoj istoriji Starog Egipta“:
1. Nulta dinastija………………………..3200. – 3000. godine pne.
2. Ranodinasticki period………………..3000. - 2686 godine pne.
3. Staro carstvo…………………………2686. - 2160. godine pne.
4. Prvi medjuperiod………………….....2160. – 2055. godine pne.
5. Srednje carstvo....................................2055. – 1650. godine pne.
6. Drugi medjuperiod..............................1650. – 1550. godine pne.
7. Novo carstvo........................................1550. – 1069. godine pne.
8. Treci medjuperiod................................1069. - 664. godine pne.
9. Pozni period...........................................664. – 332. godine pne.
10. Ptolemejski period...............................332. – 30 godine pne.
11. Rimski period.......................................30. pne. – 395. godine ne.
„Jedan od najvaznijih istorijskih izvora za ranodinasticki period (3000. – 2686. godine pne.) i staro carstvo (2686. – 2160. godine pne.) jeste Kamen iz Palerma, deo bazaltne stele iz doba 5. dinastije (oko 2400. godine pne.), na cijim su obema stranama zapisani kraljevski letopisi koji sezu do mitskih praistorijskih vladara. Glavni fragment je poznat od 1866. i sada se nalazi u Arheoloskom muzeju u Palermu na Siciliji, dok se neki delovi cuvaju u Egipatskom muzeju u Kairu i Pitrijevom muzeju u Londonu.“
„Tekst Kamena iz Palerma nabraja letopise kraljeva donjeg Egipta, pocinjuci od hiljada godina tokom kojih su, kako se pretpostavljalo, vladali mitski kraljevi i stizuci do vremena boga Horusa, za kojeg se veli da je darovao presto kralju-coveku Menesu. Potom se navode kraljevi-ljudi do 5. dinastije.“
„Torinski kanon, ramesidski papirus iz 13. veka pre n.e., egipatska je lista kraljeva koja nudi najvise podataka. On polazi od drugog medjuperioda (1650. – 1550. godine pne.) i s prilicnom tacnoscu seze u proslost do vladara 1. dinastije Menesa (oko 3000. godine pne.), pa cak i dalje, u mitsko praistorijsko vreme kada su Egiptom vladali bogovi.“
Zanimljivo. Svi stari spisi koji sadrze liste vladara Egipta pominju „mitske kraljeve“ koji su vladali u vremenima pre Menesa, kao i bogove koji su takodje vladali Egiptom pre ljudi (tu spadaju i Manetonova „Istorija Egipta {Aegyptiaca}, Diodorovi spisi o Egiptu i Herodotovi spisi). Zasto se u knjigama i casopisima koji objavljuju tekstove o starom Egiptu ne objave i ti podaci, pa makar se pisac odmah ogradio od njih? Zasto se samo uzgred pomenu, kao nesto sto ne zasluzuje paznju? Zasto su ti vladari „mitski“, a oni od 3000. godine pne. Nisu „mitski“? Kako to da je neki zapis pola tacan, a pola netacan i ko je kompetentan da to prosudi? Odakle nama znanje o istoriji? Iz starih spisa i eventualno, materijalnih spomenika. A u starim spisima su navedeni vladari koji su vladali i pre Menesa ( i to prilicno dugo pre njega).
U stvari, taj period „mitskih kraljeva“ na Kamenu iz Palerma je period vladavine 120 kraljeva koji su u kasnom predinastickom periodu vladali gornjim i donjim Egiptom pre njegovog zvanicno priznatog ujedinjenja oko 3200. – 3000. godine pne. U Torinskom papirusu se pominje devet dinastija smrtnih kraljeva koji su vladali Egiptom pre Menesa, medju kojima su „Postovani iz Memfisa“, „Postovani sa Severa“, i naposletku, Shemsu Hor (Pratioci, ili Sledbenici Horusovi). Narocito su provokativna poslednja dva reda stupca, koji kao da predstavljaju zbir ili inventar. U njima stoji: „... Postovani Shemsu Hor, 13.420 godina; vladavine pre Shemsu Hor, 23.200 godina; ukupno 36.620 godina“.
Jermenska verzija Euzebijeve „Hronike“, citirajuci „Egipatsku istoriju“ Manetona, kaze: „Oni su bili prvi koji su imali prevlast u Egiptu. Od tada, kraljevska titula je prelazila s jednog na drugog, u neprekinutom nizu ... tokom 13.900 godina... Posle bogova, polubogovi su vladali 1.255 godina; a druga kraljevska loza je bila na vlasti 1.817 godina; zatim je doslo jos 30 kraljeva, koji su vladali 1.790 godina; i onda jos 10 kraljeva koji su vladali 350 godina. Zatim je usledila vladavina Duhova mrtvih .... tokom 5.813 godina“...
I tako u svim spisima. Naravno, mi znamo da ovo nije tacno. Ne znam kako znamo, ali tako kazu autoriteti, a autoritetima se mora bespogovorno verovati.
U svakom slucaju, evo jos jednog vaznog citata:
„Vazan aspekt egipatskog kraljevskog dostojanstva tokom citavog faraonskog razdoblja bilo je to sto je svaki vladar imao nekoliko imena ... Licno ime (ili „nomen“), kao sto su Ramzes ili Mentuhotep, ispred kojeg je stajala titula „sin Rea“, jedino je koje je faraon dobijao na rodjenju ... Ostala cetiri imena – „Horus“, „nebti“ („onaj od dveju gospa“), „Zlatni“ (Horus) i „nesu-bit“ („onaj od trske i pcele“) – dobijao je prilikom stupanja na presto ...Titula „nesu-bit“ je cesto prevodjena kao „kralj Gornjeg i Donjeg Egipta“, ali je njeno znacenje zapravo mnogo slozenije i vaznije. Cini se da se „nesu“ odnosi na nepromenljivog bozanskog kralja (gotovo na samo kraljevsko dostojanstvo), dok rec „bit“ opisuje trenutnog privremenog nosioca dostojanstva: onog jednog, pojedinacnog kralja koji vlada u datom trenutku.“
Ovo moze da znaci da su postojali nadvladari koji su vladali mnogo vecim teritorijama, a da su egipatski vladari bili samo lokalni upravitelji u okviru veceg carstva.
„Prvi koji je poneo „nesu-bit“ ime (Merpabia) bio je Anedzib, vladar pozne 1. dinastije (oko 2900. g. pne.), ali sve do vladara 4. dinastije Sneferua (2613. – 2589. g. pne.) to ime nije bilo uokvireno kartusom nama dobro poznatog oblika (omcom koja je mozda oznacavala beskrajno prostiranje kraljevskog poseda).“
Deveti deo.
Mala digresija:
„Boginja Sopdet, poznata kao Sotis u grcko-rimskom periodu (332. g. pne. – 395. g. ne.), bila je personifikacija „pasje zvezde“, koju su Grci nazivali Seirios (Sirijus). Obicno je prikazivana kao zena sa zvezdom na glavi, mada je na najstarijoj predstavi, na plocici od slonovace iz doba kralja 1. dinastije Dzera (oko 3000. g. pne.), nadjenoj u Abidosu, po svemu sudeci prikazana kao krava koja sedi, s biljkom medju rogovima. Buduci da je u faraonskom pismu predstava biljke koriscena kao ideogram cije je znacenje „godina“, Egipcani su mozda jos pocetkom treceg milenijuma povezivali izlazak Sirijusa sa pocetkom solarne godine. S muzem Sahom (Orionom) i sinom Sopedom, Sopdet je cinila trijadu uporedivu s porodicom Ozirisa, Izide i Horusa. Tekstovi piramida opisuju da se sjedinila s Ozirisom i rodila zvezdu zornjacu.“
Opet Orion i Sirijus? Verovatno slucajno.
A onda kao nastavak pre digresije:
„... S jedne strane, rezultati iskopavanja tokom osamdesetih i devedesetih godina 20. veka na nekropolama u Um el-Ka’abu (u Abidosu) nagovestavaju da je pre 1. dinastije postojala nulta dinastija, za koju se ne zna koliko duboko seze u 4. milenijum pre nove ere. To znaci da su bar poslednji vek ili dva „predinastickog“ perioda verovatno umnogome bili „dinasticki“ u politickom i drustvenom smislu.“
Iliti drugacije:
„... Treca i poslednja je Nakada III, koja predstavlja zavrsne faze RD 61-80, a obelezena je pojavom takozvane pozne keramike, oblika koji vec podsecaju na keramiku dinastickog perioda. Prema Pitriju, upravo je tokom Nakade III u Egipat stigla jedna azijatska „nova rasa“, donoseci sobom i seme faraonske civilizacije“.
(Nakadsko doba je procenjeno na oko 4000. – 3200. g. pne.)
„Nakada III (oko 3200. – 3000. g. pne.) poslednja je faza predinastickog perioda prema Kajzerovoj reviziji Pitrijevih redoslednih datuma. Upravo je u tom razdoblju Egipat prvi put teritorijalno ujedinjen u veliku drzavu, a tada je moralo doci i do politicke konsolidacije kojom su udareni temelji ranodinasticke drzave 1. i 2. dinastije. Za pozni deo te faze vezuju se svedocanstva o kraljevima koji prethode 1. dinastiji, a svrstani su u ono sto se danas naziva „nultom dinastijom“. Sahranjeni su u blizini kraljevske nekropole 1. dinastije u Abidosu.“
„U Hijerakonpolisu su otkrivena tri vazna artefakta s reljefnim scenama znacajna za ovaj period: glava buzdovana kralja Skorpiona i paleta i glava buzdovana kralja Narmera. ... Scene i simboli na Narmerovoj glavi buzdovana prikazuju ratne zarobljenike i plen, a porazeni narodi su prikazani i na Skorpionovoj glavi buzdovana. Takve scene ukazuju na to da je u nekom trenutku ratovanje imalo izvesnu ulogu u nastanku prve drzave u Egiptu.“
Zanimljiva je Narmerova paleta. Na njoj je vladar Narmer prikazan kao skoro duplo visi od tzv „zvanicnika“ koji sa njim razgledaju zarobljenike, a vise nego duplo visi od slugu. Verovatno je to simbolicno.
„Mozda najimpresivnije primere rane umetnosti hramova cine tri dzinovska, od krecnjaka izvajana kipa boga plodnosti (Mina?), koje je Pitri otkrio u Koptosu. Restaurirana figura iz Muzeja Eshmolijan visoka je preko 4 metra. Sudeci po stilu, ti kolosi poticu iz doba nulte ili s pocetka 1. dinastije.“
Dakle, rezime. Egipatska civilizacija zvanicno zapocinje izmedju 3200. i 3000. godine pne. Ako su Rasi dosli u periodu izmedju 4000. i 3800. godine pne., period od nekoliko stotina godina odlicno odgovara prvom periodu nemesanja i kasnijem periodu mesanja sa Zemljanima koje rezultuje i uspostavljanjem prvih civilizacija na Zemlji. Prve civilizacije su dobrim delom uspostavili divovi, mada su postojale i naseobine naseljene Rasima, ali su bile zatvorenijeg tipa.
Mala digresija:
„Boginja Sopdet, poznata kao Sotis u grcko-rimskom periodu (332. g. pne. – 395. g. ne.), bila je personifikacija „pasje zvezde“, koju su Grci nazivali Seirios (Sirijus). Obicno je prikazivana kao zena sa zvezdom na glavi, mada je na najstarijoj predstavi, na plocici od slonovace iz doba kralja 1. dinastije Dzera (oko 3000. g. pne.), nadjenoj u Abidosu, po svemu sudeci prikazana kao krava koja sedi, s biljkom medju rogovima. Buduci da je u faraonskom pismu predstava biljke koriscena kao ideogram cije je znacenje „godina“, Egipcani su mozda jos pocetkom treceg milenijuma povezivali izlazak Sirijusa sa pocetkom solarne godine. S muzem Sahom (Orionom) i sinom Sopedom, Sopdet je cinila trijadu uporedivu s porodicom Ozirisa, Izide i Horusa. Tekstovi piramida opisuju da se sjedinila s Ozirisom i rodila zvezdu zornjacu.“
Opet Orion i Sirijus? Verovatno slucajno.
A onda kao nastavak pre digresije:
„... S jedne strane, rezultati iskopavanja tokom osamdesetih i devedesetih godina 20. veka na nekropolama u Um el-Ka’abu (u Abidosu) nagovestavaju da je pre 1. dinastije postojala nulta dinastija, za koju se ne zna koliko duboko seze u 4. milenijum pre nove ere. To znaci da su bar poslednji vek ili dva „predinastickog“ perioda verovatno umnogome bili „dinasticki“ u politickom i drustvenom smislu.“
Iliti drugacije:
„... Treca i poslednja je Nakada III, koja predstavlja zavrsne faze RD 61-80, a obelezena je pojavom takozvane pozne keramike, oblika koji vec podsecaju na keramiku dinastickog perioda. Prema Pitriju, upravo je tokom Nakade III u Egipat stigla jedna azijatska „nova rasa“, donoseci sobom i seme faraonske civilizacije“.
(Nakadsko doba je procenjeno na oko 4000. – 3200. g. pne.)
„Nakada III (oko 3200. – 3000. g. pne.) poslednja je faza predinastickog perioda prema Kajzerovoj reviziji Pitrijevih redoslednih datuma. Upravo je u tom razdoblju Egipat prvi put teritorijalno ujedinjen u veliku drzavu, a tada je moralo doci i do politicke konsolidacije kojom su udareni temelji ranodinasticke drzave 1. i 2. dinastije. Za pozni deo te faze vezuju se svedocanstva o kraljevima koji prethode 1. dinastiji, a svrstani su u ono sto se danas naziva „nultom dinastijom“. Sahranjeni su u blizini kraljevske nekropole 1. dinastije u Abidosu.“
„U Hijerakonpolisu su otkrivena tri vazna artefakta s reljefnim scenama znacajna za ovaj period: glava buzdovana kralja Skorpiona i paleta i glava buzdovana kralja Narmera. ... Scene i simboli na Narmerovoj glavi buzdovana prikazuju ratne zarobljenike i plen, a porazeni narodi su prikazani i na Skorpionovoj glavi buzdovana. Takve scene ukazuju na to da je u nekom trenutku ratovanje imalo izvesnu ulogu u nastanku prve drzave u Egiptu.“
Zanimljiva je Narmerova paleta. Na njoj je vladar Narmer prikazan kao skoro duplo visi od tzv „zvanicnika“ koji sa njim razgledaju zarobljenike, a vise nego duplo visi od slugu. Verovatno je to simbolicno.
„Mozda najimpresivnije primere rane umetnosti hramova cine tri dzinovska, od krecnjaka izvajana kipa boga plodnosti (Mina?), koje je Pitri otkrio u Koptosu. Restaurirana figura iz Muzeja Eshmolijan visoka je preko 4 metra. Sudeci po stilu, ti kolosi poticu iz doba nulte ili s pocetka 1. dinastije.“
Dakle, rezime. Egipatska civilizacija zvanicno zapocinje izmedju 3200. i 3000. godine pne. Ako su Rasi dosli u periodu izmedju 4000. i 3800. godine pne., period od nekoliko stotina godina odlicno odgovara prvom periodu nemesanja i kasnijem periodu mesanja sa Zemljanima koje rezultuje i uspostavljanjem prvih civilizacija na Zemlji. Prve civilizacije su dobrim delom uspostavili divovi, mada su postojale i naseobine naseljene Rasima, ali su bile zatvorenijeg tipa.
Deseti deo.
STARO CARSTVO.
Najveci broj piramida ( a u svakom slucaju tri najvaznije) datiran je u period Starog carstva (2686. – 2160. godine pne.). Graditelj prve (najstarije) piramide je kralj Dzoser.
„Kralj Dzoser, na svojim spomenicima imenovan kao Necherihet (njegovo Horus i „nebti“ ime), jedan je od najpoznatijih vladara u egipatskoj istoriji. U Torinskom kanonu ispred njegovog imena stoji rubrika ispisana crvenim mastilom. ... Nadzemna konstrukcija Dzoserove grobnice rezultat je sest verzija plana, koje su plod postepene spoznaje o svim mogucnostima novog gradjevinskog materijala. Pre Nebke i Dzosera upotreba kamena je bila ogranicena na pojedine elemente grobnica zidanih opekom. Konacna gradjevina jeste sestostepena piramida visoka 60 metara, s osnovom dimenzija 140 x 118 metara.“
„Graditeljska koncepcija i konstrukcija piramide dosegla je savrsenstvo pod Sneferuovim sinom i naslednikom Hufuom (Herodotovim Keopsom, Horusom Medzeduom, 2589. – 2566. godine pne.), cije je puno ime bilo Hnum-Hufu, sto znaci „bog Hnum me stiti“. ... Podaci o njegovoj vladavini i licnosti izuzetno su oskudni. Iako je morao biti sredovecan covek kada je stupio na presto, to nije imalo uticaja na planove o grandioznom nadgrobnom spomeniku. Velika piramida u Gizi, sa osnovom duzine 230 metara i visinom od 146.5 m, najveca je u Egiptu. Grobna odaja je neuobicajeno smestena u jezgro piramide, a ne ispod ili u nivou zemlje. ... Najcesce pominjana brojka od 2.300.000 kamenih blokova prosecne tezine 2,5 tona potrebnih za njenu gradnju mozda je priblizna, ali verovatno nije daleko od tacne procene.“
O coveku koji je izgradio najvecu piramidu u Egiptu postoje samo oskudni podaci? Zanimljivo.
„Hufuov sin bio je i kralj Hafre (Herodotov Kefren, Horus Veserib, 2558. – 2532. g. pne.), cije se ime mozda izgovaralo i Rahaef. On i njegov sin Menkaure (Herodotov Mikerin, Horus Kahet, 2532. – 2503. g. pne.) svoje su piramide izgradili u Gizi. One se po zamisli, dimenzijama i izboru gradjevinskog materijala razlikuju od Hufuove i svedoce o daljem razvoju te vrste spomenika. Dimenzije osnove (duzina stranice 214,5 m) i visina (143.5 m) cine Hafreovu piramidu drugom po velicini u Egiptu, a smisljen izbor mesta, na nesto uzdignutijem zemljistu, stvara utisak da je jednaka Hufuovoj“.
Ono sto je sigurno oko piramida u Gizi je da su sagradjene od strane jednog vladara , da tacno odrazavaju raspored zvezda u pojasu Oriona, i da su sagradjene pre Potopa. Arapski istrazivac i pisac iz 14. veka, Ibn Batuta, kaze: „Henoh je izgradio piramidu pre Potopa, da bi sacuvao svoje knjige mudrosti i znanja, zajedno sa drugim dragocenostima“.
Muhamed ben Abel al-Hakam, takodje kaze: „Mislim da su piramide najverovatnije gradjene pre Potopa, jer da su gradjene kasnije, o tome bismo znali vise“.
Arapski geograf i istoricar (14. vek), Takiad-Din Ahmad ben Muhamad al-Makrizi u svom delu „Hitat“ kaze: „Tada je graditelj u zapadnoj piramidi napravio trideset prostorija od obojenog granita, koje su napunili blagom, instrumentima, slikama i dragim kamenjem, oruzjem od plemenitog metala, koje ne rdja, staklenim predmetima, koji su mogli da se ugibaju a da se ne polome, tajnim svetinjama, cudesnim lekovima i smrtonosnim sredstvima“.
Ko je bio taj graditelj? Prema „Hitatu“:
„Prvog Hermesa su zvali ’Trojni’, jer je bio prorok, kralj i mudrac. On, koga su Jevreji zvali Henoh, je sin Jareda, sin Mahalalela, sin Kenana, sin Enosa, sin Seta i sin Adama; on je Idris“.
Prema arapskim spisima piramide su gradjene pred Potop. Medjutim, sasvim je moguce da su gradjene i u vreme koje im pripisuje zvanicna istorija. O samim piramidama, nacinu gradnje i raznim proporcijama su napisane tone knjiga pa se ovde o tome nece raspravljati.
STARO CARSTVO.
Najveci broj piramida ( a u svakom slucaju tri najvaznije) datiran je u period Starog carstva (2686. – 2160. godine pne.). Graditelj prve (najstarije) piramide je kralj Dzoser.
„Kralj Dzoser, na svojim spomenicima imenovan kao Necherihet (njegovo Horus i „nebti“ ime), jedan je od najpoznatijih vladara u egipatskoj istoriji. U Torinskom kanonu ispred njegovog imena stoji rubrika ispisana crvenim mastilom. ... Nadzemna konstrukcija Dzoserove grobnice rezultat je sest verzija plana, koje su plod postepene spoznaje o svim mogucnostima novog gradjevinskog materijala. Pre Nebke i Dzosera upotreba kamena je bila ogranicena na pojedine elemente grobnica zidanih opekom. Konacna gradjevina jeste sestostepena piramida visoka 60 metara, s osnovom dimenzija 140 x 118 metara.“
„Graditeljska koncepcija i konstrukcija piramide dosegla je savrsenstvo pod Sneferuovim sinom i naslednikom Hufuom (Herodotovim Keopsom, Horusom Medzeduom, 2589. – 2566. godine pne.), cije je puno ime bilo Hnum-Hufu, sto znaci „bog Hnum me stiti“. ... Podaci o njegovoj vladavini i licnosti izuzetno su oskudni. Iako je morao biti sredovecan covek kada je stupio na presto, to nije imalo uticaja na planove o grandioznom nadgrobnom spomeniku. Velika piramida u Gizi, sa osnovom duzine 230 metara i visinom od 146.5 m, najveca je u Egiptu. Grobna odaja je neuobicajeno smestena u jezgro piramide, a ne ispod ili u nivou zemlje. ... Najcesce pominjana brojka od 2.300.000 kamenih blokova prosecne tezine 2,5 tona potrebnih za njenu gradnju mozda je priblizna, ali verovatno nije daleko od tacne procene.“
O coveku koji je izgradio najvecu piramidu u Egiptu postoje samo oskudni podaci? Zanimljivo.
„Hufuov sin bio je i kralj Hafre (Herodotov Kefren, Horus Veserib, 2558. – 2532. g. pne.), cije se ime mozda izgovaralo i Rahaef. On i njegov sin Menkaure (Herodotov Mikerin, Horus Kahet, 2532. – 2503. g. pne.) svoje su piramide izgradili u Gizi. One se po zamisli, dimenzijama i izboru gradjevinskog materijala razlikuju od Hufuove i svedoce o daljem razvoju te vrste spomenika. Dimenzije osnove (duzina stranice 214,5 m) i visina (143.5 m) cine Hafreovu piramidu drugom po velicini u Egiptu, a smisljen izbor mesta, na nesto uzdignutijem zemljistu, stvara utisak da je jednaka Hufuovoj“.
Ono sto je sigurno oko piramida u Gizi je da su sagradjene od strane jednog vladara , da tacno odrazavaju raspored zvezda u pojasu Oriona, i da su sagradjene pre Potopa. Arapski istrazivac i pisac iz 14. veka, Ibn Batuta, kaze: „Henoh je izgradio piramidu pre Potopa, da bi sacuvao svoje knjige mudrosti i znanja, zajedno sa drugim dragocenostima“.
Muhamed ben Abel al-Hakam, takodje kaze: „Mislim da su piramide najverovatnije gradjene pre Potopa, jer da su gradjene kasnije, o tome bismo znali vise“.
Arapski geograf i istoricar (14. vek), Takiad-Din Ahmad ben Muhamad al-Makrizi u svom delu „Hitat“ kaze: „Tada je graditelj u zapadnoj piramidi napravio trideset prostorija od obojenog granita, koje su napunili blagom, instrumentima, slikama i dragim kamenjem, oruzjem od plemenitog metala, koje ne rdja, staklenim predmetima, koji su mogli da se ugibaju a da se ne polome, tajnim svetinjama, cudesnim lekovima i smrtonosnim sredstvima“.
Ko je bio taj graditelj? Prema „Hitatu“:
„Prvog Hermesa su zvali ’Trojni’, jer je bio prorok, kralj i mudrac. On, koga su Jevreji zvali Henoh, je sin Jareda, sin Mahalalela, sin Kenana, sin Enosa, sin Seta i sin Adama; on je Idris“.
Prema arapskim spisima piramide su gradjene pred Potop. Medjutim, sasvim je moguce da su gradjene i u vreme koje im pripisuje zvanicna istorija. O samim piramidama, nacinu gradnje i raznim proporcijama su napisane tone knjiga pa se ovde o tome nece raspravljati.
Jedanaesti deo.
POTOP
Potop je bio oko 2100. godine pne. Da li se u zapisima iz Egipta moze potvrditi ovaj podatak? Izvesno vreme pre Potopa je doslo do sukoba izmedju Enkija i Enlila (najpre neprijateljstava, a zatim i do najveceg rata u istoriji ove planete) i to bi moralo da se odrazi i na situaciju u Egiptu.
Da vidimo. U egipatskoj istoriji period koji odgovara godinama oko Potopa poznat je kao „Prvi medjuperiod“ (2160. – 2055. g. pne.).
„Prvi medjuperiod nije bio samo vreme nereda u pogledu smenjivanja na prestolu Egipta. To je, takodje, bio i period krize i novog razvoja koji su duboko uticali na citavo egipatsko drustvo i kulturu. Ovakav stav se moze razumeti cim se okrenemo samim spomenicima. ... Izgradnja ovih velicanstvenih gradjevina zaustavljena je posle vladavine Pepija II (2278. – 2184. g. pne.), a ozivela je tek izgradnjom zagrobnog hrama Mentuhotepa II (2055. – 2004. g. pne.) u Deir el-Bahariju, u zapadnoj Tebi.“
„U stvari, gradnja velikih razmera moze biti ne samo dobar pokazatelj za razumevanje prirode osnovnih institucija drzave vec i cinjenica da su one jos funkcionisale. Upadljiv nedostatak monumentalnih spomenika tokom prvog medjuperioda stoga ukazuje da je drustveni sistem narusen, i u pogledu politicke organizacije i u pogledu kulturnih obrazaca.“
„Cini se da su, do vremena prvog medjuperioda, cinioci koji su prvobitno zaustavljali kulturnu komunikaciju medju razlicitim drustvenim slojevima prestali da deluju. Prenosenje nasledja kulturne elite sirem krugu korisnika islo je naporedo sa znacajnim gubitkom umetnickog kvaliteta. ... Iako provincijska umetnost prvog medjuperioda cesto pokazuje zavidan stepen originalnosti i kreativnosti, ne moze se ni poreci da su mnogi predmeti jednostavno ruzni i nestrucno uradjeni.“
...“Cak i tako kratak pregled arheoloskog materijala obezbedjuje dovoljno dokaza za tvrdnju da su se, tokom poznog srednjeg carstva i prvog medjuperioda, u provinciji odigrale dalekosezne promene. U odnosu na trenutno stanje istrazivanja, znacenje brojnih arheoloskih pojava o kojima se raspravlja ( i mehanizama koji su ih proizveli) jos su nedovoljno razjasnjena.“
...“Anktifi, nomarh 3. i 4. nome gornjeg Egipta pocetkom herakleopoljskog perioda, primer je novog tipa lokalnog vladara koji su se pojavili tokom prvog medjuperioda. ... Njegov natpis velica njegovu slavu bez imalo lazne skromnosti:
’Dao sam hleb gladnom i odecu nagom. Namazao sam one koji
Nisu imali kozmeticko ulje. Dao sam sandale bosonogima.
Dao sam zenu onome ko je nije imao. Brinuo sam o gradu
Hefatu {to jest Moali} i Hormeruu u svim {kriznim situacijama
kada} je nebo bilo oblacno, a zemlja {sasusena (?) i
kada su svi umirali} od gladi na tim obalama Apopisa. Jug
je dosao sa svojim ljudima i sever je dosao sa svojom decom.
Doneli su najfinije ulje da bi ga zamenili za jecam
Koji im je bio dat. Moj jecam je isao uzvodno sve do donje
Nubije i nizvodno sve do nome Abidosa. Ceo gornji Egipat
Je umirao od gladi i ljudi su jeli svoju sopstvenu decu,
Ali ja nisam dozvolio da iko u toj nomi umre od gladi ...
Tih godina brinuo sam za kucu Elefantine i za grad Iatnegen
Posto su Hefat i Hor-mer bili zadovoljeni ... Bio sam
Za Hefat poput planine koja stiti i poput hladne senke
Za Hor-mer. Anktifi govori: citava zemlja postala je
Kao skakavci koji idu gore-dole (u potrazi za hranom). Ali
Nikada nisam dozvolio da neko ko ima potrebu ode iz ove
Nome u drugu. Ja sam junak kome nema ravnog.’
Ekonomska kriza je jedna od velikih tema u tekstovima tog perioda. ... Nema nikakve sumnje da ovi tekstovi zaista imaju veze sa cinjenicama. To postaje jasno kada se napomene o gladi pronadju i u manje grandioznom kontekstu. Jedan sluzbenik „upravnika svestenika“ iz Koptosa, na primer, pripoveda: ’Stajao sam na ulazu njegove svetosti, upravnika svestenika, Dzefija. Delio sam jecam (stanovnicima) citavog ovog grada ne bi li ga podrzao u bolnim godinama gladi’.“
Ekonomska kriza, „godine gladi“, slabljenje centralne drzave, bas ono sto bi se ocekivalo u periodu sukoba i pre, ili posle, Potopa. Ipak, mozda je do gladi doslo zbog nedovoljnog izlivanja Nila? Sta dalje kaze tekst:
„Nema znakova da su u to vreme ove ekoloske promene uticale na razvoj faraonske civilizacije i stoga se dovodi u pitanje svaka mogucnost njihovog povezivanja sa prvim medjuperiodom. Nedavna arheoloska istrazivanja u Elefantini cini se da cak ukazuju na to da je Egipat tokom prvog medjuperioda doziveo nivo poplava neznatno iznad proseka.“
POTOP
Potop je bio oko 2100. godine pne. Da li se u zapisima iz Egipta moze potvrditi ovaj podatak? Izvesno vreme pre Potopa je doslo do sukoba izmedju Enkija i Enlila (najpre neprijateljstava, a zatim i do najveceg rata u istoriji ove planete) i to bi moralo da se odrazi i na situaciju u Egiptu.
Da vidimo. U egipatskoj istoriji period koji odgovara godinama oko Potopa poznat je kao „Prvi medjuperiod“ (2160. – 2055. g. pne.).
„Prvi medjuperiod nije bio samo vreme nereda u pogledu smenjivanja na prestolu Egipta. To je, takodje, bio i period krize i novog razvoja koji su duboko uticali na citavo egipatsko drustvo i kulturu. Ovakav stav se moze razumeti cim se okrenemo samim spomenicima. ... Izgradnja ovih velicanstvenih gradjevina zaustavljena je posle vladavine Pepija II (2278. – 2184. g. pne.), a ozivela je tek izgradnjom zagrobnog hrama Mentuhotepa II (2055. – 2004. g. pne.) u Deir el-Bahariju, u zapadnoj Tebi.“
„U stvari, gradnja velikih razmera moze biti ne samo dobar pokazatelj za razumevanje prirode osnovnih institucija drzave vec i cinjenica da su one jos funkcionisale. Upadljiv nedostatak monumentalnih spomenika tokom prvog medjuperioda stoga ukazuje da je drustveni sistem narusen, i u pogledu politicke organizacije i u pogledu kulturnih obrazaca.“
„Cini se da su, do vremena prvog medjuperioda, cinioci koji su prvobitno zaustavljali kulturnu komunikaciju medju razlicitim drustvenim slojevima prestali da deluju. Prenosenje nasledja kulturne elite sirem krugu korisnika islo je naporedo sa znacajnim gubitkom umetnickog kvaliteta. ... Iako provincijska umetnost prvog medjuperioda cesto pokazuje zavidan stepen originalnosti i kreativnosti, ne moze se ni poreci da su mnogi predmeti jednostavno ruzni i nestrucno uradjeni.“
...“Cak i tako kratak pregled arheoloskog materijala obezbedjuje dovoljno dokaza za tvrdnju da su se, tokom poznog srednjeg carstva i prvog medjuperioda, u provinciji odigrale dalekosezne promene. U odnosu na trenutno stanje istrazivanja, znacenje brojnih arheoloskih pojava o kojima se raspravlja ( i mehanizama koji su ih proizveli) jos su nedovoljno razjasnjena.“
...“Anktifi, nomarh 3. i 4. nome gornjeg Egipta pocetkom herakleopoljskog perioda, primer je novog tipa lokalnog vladara koji su se pojavili tokom prvog medjuperioda. ... Njegov natpis velica njegovu slavu bez imalo lazne skromnosti:
’Dao sam hleb gladnom i odecu nagom. Namazao sam one koji
Nisu imali kozmeticko ulje. Dao sam sandale bosonogima.
Dao sam zenu onome ko je nije imao. Brinuo sam o gradu
Hefatu {to jest Moali} i Hormeruu u svim {kriznim situacijama
kada} je nebo bilo oblacno, a zemlja {sasusena (?) i
kada su svi umirali} od gladi na tim obalama Apopisa. Jug
je dosao sa svojim ljudima i sever je dosao sa svojom decom.
Doneli su najfinije ulje da bi ga zamenili za jecam
Koji im je bio dat. Moj jecam je isao uzvodno sve do donje
Nubije i nizvodno sve do nome Abidosa. Ceo gornji Egipat
Je umirao od gladi i ljudi su jeli svoju sopstvenu decu,
Ali ja nisam dozvolio da iko u toj nomi umre od gladi ...
Tih godina brinuo sam za kucu Elefantine i za grad Iatnegen
Posto su Hefat i Hor-mer bili zadovoljeni ... Bio sam
Za Hefat poput planine koja stiti i poput hladne senke
Za Hor-mer. Anktifi govori: citava zemlja postala je
Kao skakavci koji idu gore-dole (u potrazi za hranom). Ali
Nikada nisam dozvolio da neko ko ima potrebu ode iz ove
Nome u drugu. Ja sam junak kome nema ravnog.’
Ekonomska kriza je jedna od velikih tema u tekstovima tog perioda. ... Nema nikakve sumnje da ovi tekstovi zaista imaju veze sa cinjenicama. To postaje jasno kada se napomene o gladi pronadju i u manje grandioznom kontekstu. Jedan sluzbenik „upravnika svestenika“ iz Koptosa, na primer, pripoveda: ’Stajao sam na ulazu njegove svetosti, upravnika svestenika, Dzefija. Delio sam jecam (stanovnicima) citavog ovog grada ne bi li ga podrzao u bolnim godinama gladi’.“
Ekonomska kriza, „godine gladi“, slabljenje centralne drzave, bas ono sto bi se ocekivalo u periodu sukoba i pre, ili posle, Potopa. Ipak, mozda je do gladi doslo zbog nedovoljnog izlivanja Nila? Sta dalje kaze tekst:
„Nema znakova da su u to vreme ove ekoloske promene uticale na razvoj faraonske civilizacije i stoga se dovodi u pitanje svaka mogucnost njihovog povezivanja sa prvim medjuperiodom. Nedavna arheoloska istrazivanja u Elefantini cini se da cak ukazuju na to da je Egipat tokom prvog medjuperioda doziveo nivo poplava neznatno iznad proseka.“
Dvanaesti deo. Nastavak.
„Na zidovima Anktifijeve grobnice, vladar (jedan od vladara 9. – 10. herakleopoljske dinastije) pomenut je samo jednom u kratkoj belesci dodatoj uz jednu od zidnih slika: ’Neka Horus podari (dobru) poplavu Nila svom sinu Neferkareu’. Vazno je da je u ovom slucaju molba bila upucena vladaru u njegovoj svetoj ulozi posrednika izmedju ljudi i sila prirode. Ipak, ocigledno je da su njegovu politicku ulogu preuzeli drugi mocnici:
’Bog Horus me je doneo u nomu Edfua radi zivota, napretka
i zdravlja, da bih je obnovio ... Zapravo, Horus je zeleo
da je obnovi i stoga je doneo mene da je obnovim. Posed
upravnika Hua, koji sam zatekao, nalik je mocvarnom imanju
koje je zanemario vlasnik. U stanju je gradjanskih nemira
i pod upravom jadnika. Sada sam ucinio mogucim da
covek zagrli cak i one koji su ubili njegovog oca ili brata,
a sve to da bih obnovio nomu Edfua.’
U Anktifijevom tekstu se Horus, bog Edfua a ne vladar, pominje kao vrhovni autoritet koji upravlja politickom akcijom.“
Upravo tako. A skrenuo bih paznju i na izraz „doneo u nomu Edfua“. Logican bi bio izraz „poslao me u nomu“, ili „naredio mi je da odem“.
Dalje sledi:
„Ovaj koncept nije osobenost samo natpisa prvog medjuperioda. Cak je i ujedinjenje Egipta pod Mentuhotepom II (2055. – 2004. g. pne.) opisano slicnim recima, to jest kao rezultat intervencije boga Monta, velikog boga tebanske nome: ’Dobar pocetak je nastao kada je Mont dao obe zemlje kralju Nebhepetreu (Mentuhotepu II)’ (tekst je zabelezen na steli, pronadjenoj u Abidosu, koja je pripadala upravniku riznice Meruu iz vremena Mentuhotepa II).“
U prvom medjuperiodu jedina releventna je Tebanska dinastija koja je vladala gornjim Egiptom. Herakleopoljska dinastija (donji Egipat) je manje bitna jer o njoj nema mnogo podataka. Zanimljiv je najznacajniji vladar 11. dinastije – Vahanh Intef II jer je njegov period vladavine u godinama Potopa (2112. – 2063. g. pne.)
„Dok su Mentuhotep I i Intef I, prva dva vladara 11. dinastije, vladali samo 15 godina, vladavina brata i naslednika Intefa I, Vahanh Intefa II, duga 50 godina, istice se kao najodlucnija etapa u razvoju nove monarhije. ... Intef II je posegnuo za tradicionalnom titulom dvojnog kraljevstva (nesu-bit), kao i za titulom „sin Rea“ koja je upucivala na dogmu bozanskog porekla vladara. Ipak, on nije preuzeo potpuni vladarski protokol sa pet „velikih imena“, to jest takozvanu vladarsku petostruku titulaturu... U stvari, on je dodao samo Horus ime, Vahanh (trajan za zivota), svom imenu Intef dobijenom na rodjenju.“
„Kao sto je vec receno, postoje valjani razlozi da se poveruje da je poslednji nekraljevski tebanski nomarh vec imao pod svojom vlascu veliki deo teritorije juznog gornjeg Egipta. Intef II je preduzeo odlucujuci pomak ka severu. Osvijio je nomu Abidosa, koja je od vremena starog carstva bila najznacajniji administrativni centar gornjeg Egipta...Dogadjaji su verovatno kulminirali kada je Vahanh Intef II napao Tinitsku nomu i nastavio da se krece prema severu. Njegovo napredovanje su konacno zaustavili nomarsi Asijuta. ...Ipak, jasno je da vojni uspeh Herakleopoljana nije imao trajne posledice, jer se u grobnici Hetija II, sina Iti-ieba, iz vremena Merikarea, pominje potonji sukob sa tebanskim napadacima. Nisu nam sacuvani izvori koji govore o dogadjajima u poslednjoj etapi rata, ali tesko da moze biti sumnje u nasilno osvajanje Asijuta. U svakom slucaju, vladajuca porodica Asijuta nije prezivela tebansku pobedu.“
Zakljucno: „Vecina savremenih egiptologa i dalje prikazuje prvi medjuperiod u negativnom svetlu. Prvi medjuperiod se odredjuje kao vreme haosa, opadanja, nesrece i drustvenog i politickog raspadanja – ’mracno doba’ izmedju dve epohe slave i moci.“
„Na zidovima Anktifijeve grobnice, vladar (jedan od vladara 9. – 10. herakleopoljske dinastije) pomenut je samo jednom u kratkoj belesci dodatoj uz jednu od zidnih slika: ’Neka Horus podari (dobru) poplavu Nila svom sinu Neferkareu’. Vazno je da je u ovom slucaju molba bila upucena vladaru u njegovoj svetoj ulozi posrednika izmedju ljudi i sila prirode. Ipak, ocigledno je da su njegovu politicku ulogu preuzeli drugi mocnici:
’Bog Horus me je doneo u nomu Edfua radi zivota, napretka
i zdravlja, da bih je obnovio ... Zapravo, Horus je zeleo
da je obnovi i stoga je doneo mene da je obnovim. Posed
upravnika Hua, koji sam zatekao, nalik je mocvarnom imanju
koje je zanemario vlasnik. U stanju je gradjanskih nemira
i pod upravom jadnika. Sada sam ucinio mogucim da
covek zagrli cak i one koji su ubili njegovog oca ili brata,
a sve to da bih obnovio nomu Edfua.’
U Anktifijevom tekstu se Horus, bog Edfua a ne vladar, pominje kao vrhovni autoritet koji upravlja politickom akcijom.“
Upravo tako. A skrenuo bih paznju i na izraz „doneo u nomu Edfua“. Logican bi bio izraz „poslao me u nomu“, ili „naredio mi je da odem“.
Dalje sledi:
„Ovaj koncept nije osobenost samo natpisa prvog medjuperioda. Cak je i ujedinjenje Egipta pod Mentuhotepom II (2055. – 2004. g. pne.) opisano slicnim recima, to jest kao rezultat intervencije boga Monta, velikog boga tebanske nome: ’Dobar pocetak je nastao kada je Mont dao obe zemlje kralju Nebhepetreu (Mentuhotepu II)’ (tekst je zabelezen na steli, pronadjenoj u Abidosu, koja je pripadala upravniku riznice Meruu iz vremena Mentuhotepa II).“
U prvom medjuperiodu jedina releventna je Tebanska dinastija koja je vladala gornjim Egiptom. Herakleopoljska dinastija (donji Egipat) je manje bitna jer o njoj nema mnogo podataka. Zanimljiv je najznacajniji vladar 11. dinastije – Vahanh Intef II jer je njegov period vladavine u godinama Potopa (2112. – 2063. g. pne.)
„Dok su Mentuhotep I i Intef I, prva dva vladara 11. dinastije, vladali samo 15 godina, vladavina brata i naslednika Intefa I, Vahanh Intefa II, duga 50 godina, istice se kao najodlucnija etapa u razvoju nove monarhije. ... Intef II je posegnuo za tradicionalnom titulom dvojnog kraljevstva (nesu-bit), kao i za titulom „sin Rea“ koja je upucivala na dogmu bozanskog porekla vladara. Ipak, on nije preuzeo potpuni vladarski protokol sa pet „velikih imena“, to jest takozvanu vladarsku petostruku titulaturu... U stvari, on je dodao samo Horus ime, Vahanh (trajan za zivota), svom imenu Intef dobijenom na rodjenju.“
„Kao sto je vec receno, postoje valjani razlozi da se poveruje da je poslednji nekraljevski tebanski nomarh vec imao pod svojom vlascu veliki deo teritorije juznog gornjeg Egipta. Intef II je preduzeo odlucujuci pomak ka severu. Osvijio je nomu Abidosa, koja je od vremena starog carstva bila najznacajniji administrativni centar gornjeg Egipta...Dogadjaji su verovatno kulminirali kada je Vahanh Intef II napao Tinitsku nomu i nastavio da se krece prema severu. Njegovo napredovanje su konacno zaustavili nomarsi Asijuta. ...Ipak, jasno je da vojni uspeh Herakleopoljana nije imao trajne posledice, jer se u grobnici Hetija II, sina Iti-ieba, iz vremena Merikarea, pominje potonji sukob sa tebanskim napadacima. Nisu nam sacuvani izvori koji govore o dogadjajima u poslednjoj etapi rata, ali tesko da moze biti sumnje u nasilno osvajanje Asijuta. U svakom slucaju, vladajuca porodica Asijuta nije prezivela tebansku pobedu.“
Zakljucno: „Vecina savremenih egiptologa i dalje prikazuje prvi medjuperiod u negativnom svetlu. Prvi medjuperiod se odredjuje kao vreme haosa, opadanja, nesrece i drustvenog i politickog raspadanja – ’mracno doba’ izmedju dve epohe slave i moci.“
Trinaesti deo.
SREDNJE CARSTVO (2055. – 1650. g. pne.)
Posle Potopa, kloniran je Enki, rodjen Nino (Nimrod) i kada je stasao, krenuo je u uspostavljanje svog pancarstva i na osvetu Setu (Enlilu). Njegovo vreme Euzebije odredjuje na period 2054. – 2002. g. pne. Ima li neceg sto bi poduprlo ovu pricu u istoriji starog Egipta?
Evo sta kaze Oksford:
„Prvi vladar 11. dinastije koji je uspostavio kontrolu nad citavim Egiptom bio je Nebhepetre Mentuhotep II (2055. – 2004. g. pne.). Na tebanskom prestolu verovatno je nasledio Nahtnebtepnefer Intefa III (2063. – 2055. g. pne.). Sami stari Egipcani su bili svesni Mentuhotepovog izvanrednog uspeha u pogledu ujedinjenja Egipta i cak se u brojnim privatnim grobnicama 20. dinastije pronalaze natpisi koji ga slave kao osnivaca srednjeg carstva. Porast broja istorijskih izvora i gradjevina, ocigledan napredak zemlje tokom kasnijih godina njegove vladavine i ozivljavanje i razvoj svih vrsta umetnosti jasni su pokazatelji njegovog uspeha u ponovnom uspostavljanju mira. Ironija je da je, posle tako obecavajuceg pocetka, 11. dinastija poklekla samo 19 godina nakon njegove smrti.“
„Medju brojnim grafitima, iz razlicitih perioda, na liticama Vadi Shat el-Rigala, 8 km severno od Gebel es Silsile, nalazi se reljef na kome je prikazana ogromna figura Nebhepetre Mentuhotepa II,...“
Nisam u mogucnosti da reprodukujem sliku (kao nazalost ni mnoge druge), ali evo opisa ispod slike:
„Na steli Nahtnebtepnefer Intefa III i Nebhepetre Mentuhotepa II u Vadi Shat el-Rigalu, iz oko 2055. g. pne., relativna velicina Mentuhotepove figure dvostruko nadvisuje druge figure. Iza njega je prikazana njegova majka, dok su Intef III i kancelar Heti prikazani licem okrenuti prema njemu. Smanjena velicina Intefove figure mogla bi da ukaze na to da je Mentuhotep, kao Intefov naslednik, bio veci nego sto je to bio njegov predak. Figuru Hetija takodje treba pomenuti, jer je veca od figura kralja Intefa i kraljice Iah, sto je veoma neobicno“.
Stela je mozda podignuta i u vreme Intefa III. Zasto bi on u tom slucaju smanjio svoju figuru u odnosu na svog sina koji jos nije (ili je tek) poceo da vlada? Moze biti da nije ni morao da smanjuje svoju figuru? Moze biti da je Mentuhotep II stvarno bio divovskog rasta?
A povodom toga ko je od koga poreklom:
„Reljef {gore navedeni} se dugo koristio kao dokaz da je Mentuhotep II bio sin Intefa III. Isto bi se moglo zakljuciti i na osnovu reljefa sa jednog od blokova koriscenih za izgradnju sa lokaliteta u Todu, gde je Mentuhotep II prikazan kako nadvisuje tri vladara sa imenom Intef, poredjana u red iza njega, sto ponovo ukazuje na porodicne veze sa pomenutim Intefima, a takodje i na dugo vladarsko poreklo. Ovim insistiranjem na „srodstvu“ cini se da se izbegava direktan odgovor na pitanje Mentuhotepovog pravog porekla. Ne bi iznenadilo otkrice da Mentuhotep nije ni bio kraljevski sin, a takodje i da su ovi spomenici bili nameran pokusaj protivteze zahtevima herakleopoljskih vladara kao pripadnicima „kuce Hetija“.
Nesigurno poreklo tako znacajnog vladara? A znaju se preci i mnogih lokalnih nomarha? Zanimljivo.
Inace, sto se tice kuce Hetija:
„Prema Manetonu, osnivac herakleopoljske dinastije bio je vladar koji se zvao Heti. Ovo kratko obavestenje potvrdjuje savremeni epigrafski materijal koji ukazuje na severno kraljevstvo kao na „kucu Hetija“. Nedostaju bilo kakvi podaci i o drustvenom poreklu Hetija i o okolnostima njegovog uzdizanja na presto.“
Herakleopoljani su bili u bloku Elohijanaca. Zato ih je snaslo ovo:
„Nijedan spomenik herakleopoljskih vladara nije sacuvan, ili nije jos otkriven, sto se delom moze pripisati cinjenici da je arheolosko istrazivanje lokaliteta same Herakleopolj Magne (moderna Ihnasija el-Medina) zapoceto tek 1966. godine.“
A sem toga:
„Cinjenica da nijedna od herakleopoljskih piramida nije do sada sigurno identifikovana u nekropoli Sakare moze se smatrati dokazom da su u pitanju pre bile neupadljive gradjevine, mozda nalik maloj piramidi kralja Kakare Ibija, vladara 8. dinastije.“
{a samo da se zna, vladali su oko 185 godina}.
Rekao bih da ih nema zato sto su piramide bile deo lucifarijanske tradicije graditeljstva (od tada do danasnjih dana), a ne elohijanske. Jasno je da su gradjene samo u periodima kada su Egiptom vladali lucifarijanci (period pre Potopa i period Srednjeg carstva).
U svakom slucaju imamo zanimljivu koincidenciju:
- Nino (Nimrod), {prema Euzebiju} ----- 2054. – 2002. g. pne.
- Nebhepetre Mentuhotep II --------------- 2055. – 2004. g. pne.
Nino, Nimrod, poreklom od Belog boga, prikazuje se kao div.
Mentuhotep II, nerazjasnjenog porekla, prikazuje se kao div.
Nino, Nimrod, koga je „porodio Kush“ (recimo, Gornji Egipat).
Mentuhotep II koji u osvajanja krece iz Gornjeg Egipta.
Sve su to, naravno, slucajnosti.
I da, Heti, Het (Set?). Heti, Setovi saborci?
SREDNJE CARSTVO (2055. – 1650. g. pne.)
Posle Potopa, kloniran je Enki, rodjen Nino (Nimrod) i kada je stasao, krenuo je u uspostavljanje svog pancarstva i na osvetu Setu (Enlilu). Njegovo vreme Euzebije odredjuje na period 2054. – 2002. g. pne. Ima li neceg sto bi poduprlo ovu pricu u istoriji starog Egipta?
Evo sta kaze Oksford:
„Prvi vladar 11. dinastije koji je uspostavio kontrolu nad citavim Egiptom bio je Nebhepetre Mentuhotep II (2055. – 2004. g. pne.). Na tebanskom prestolu verovatno je nasledio Nahtnebtepnefer Intefa III (2063. – 2055. g. pne.). Sami stari Egipcani su bili svesni Mentuhotepovog izvanrednog uspeha u pogledu ujedinjenja Egipta i cak se u brojnim privatnim grobnicama 20. dinastije pronalaze natpisi koji ga slave kao osnivaca srednjeg carstva. Porast broja istorijskih izvora i gradjevina, ocigledan napredak zemlje tokom kasnijih godina njegove vladavine i ozivljavanje i razvoj svih vrsta umetnosti jasni su pokazatelji njegovog uspeha u ponovnom uspostavljanju mira. Ironija je da je, posle tako obecavajuceg pocetka, 11. dinastija poklekla samo 19 godina nakon njegove smrti.“
„Medju brojnim grafitima, iz razlicitih perioda, na liticama Vadi Shat el-Rigala, 8 km severno od Gebel es Silsile, nalazi se reljef na kome je prikazana ogromna figura Nebhepetre Mentuhotepa II,...“
Nisam u mogucnosti da reprodukujem sliku (kao nazalost ni mnoge druge), ali evo opisa ispod slike:
„Na steli Nahtnebtepnefer Intefa III i Nebhepetre Mentuhotepa II u Vadi Shat el-Rigalu, iz oko 2055. g. pne., relativna velicina Mentuhotepove figure dvostruko nadvisuje druge figure. Iza njega je prikazana njegova majka, dok su Intef III i kancelar Heti prikazani licem okrenuti prema njemu. Smanjena velicina Intefove figure mogla bi da ukaze na to da je Mentuhotep, kao Intefov naslednik, bio veci nego sto je to bio njegov predak. Figuru Hetija takodje treba pomenuti, jer je veca od figura kralja Intefa i kraljice Iah, sto je veoma neobicno“.
Stela je mozda podignuta i u vreme Intefa III. Zasto bi on u tom slucaju smanjio svoju figuru u odnosu na svog sina koji jos nije (ili je tek) poceo da vlada? Moze biti da nije ni morao da smanjuje svoju figuru? Moze biti da je Mentuhotep II stvarno bio divovskog rasta?
A povodom toga ko je od koga poreklom:
„Reljef {gore navedeni} se dugo koristio kao dokaz da je Mentuhotep II bio sin Intefa III. Isto bi se moglo zakljuciti i na osnovu reljefa sa jednog od blokova koriscenih za izgradnju sa lokaliteta u Todu, gde je Mentuhotep II prikazan kako nadvisuje tri vladara sa imenom Intef, poredjana u red iza njega, sto ponovo ukazuje na porodicne veze sa pomenutim Intefima, a takodje i na dugo vladarsko poreklo. Ovim insistiranjem na „srodstvu“ cini se da se izbegava direktan odgovor na pitanje Mentuhotepovog pravog porekla. Ne bi iznenadilo otkrice da Mentuhotep nije ni bio kraljevski sin, a takodje i da su ovi spomenici bili nameran pokusaj protivteze zahtevima herakleopoljskih vladara kao pripadnicima „kuce Hetija“.
Nesigurno poreklo tako znacajnog vladara? A znaju se preci i mnogih lokalnih nomarha? Zanimljivo.
Inace, sto se tice kuce Hetija:
„Prema Manetonu, osnivac herakleopoljske dinastije bio je vladar koji se zvao Heti. Ovo kratko obavestenje potvrdjuje savremeni epigrafski materijal koji ukazuje na severno kraljevstvo kao na „kucu Hetija“. Nedostaju bilo kakvi podaci i o drustvenom poreklu Hetija i o okolnostima njegovog uzdizanja na presto.“
Herakleopoljani su bili u bloku Elohijanaca. Zato ih je snaslo ovo:
„Nijedan spomenik herakleopoljskih vladara nije sacuvan, ili nije jos otkriven, sto se delom moze pripisati cinjenici da je arheolosko istrazivanje lokaliteta same Herakleopolj Magne (moderna Ihnasija el-Medina) zapoceto tek 1966. godine.“
A sem toga:
„Cinjenica da nijedna od herakleopoljskih piramida nije do sada sigurno identifikovana u nekropoli Sakare moze se smatrati dokazom da su u pitanju pre bile neupadljive gradjevine, mozda nalik maloj piramidi kralja Kakare Ibija, vladara 8. dinastije.“
{a samo da se zna, vladali su oko 185 godina}.
Rekao bih da ih nema zato sto su piramide bile deo lucifarijanske tradicije graditeljstva (od tada do danasnjih dana), a ne elohijanske. Jasno je da su gradjene samo u periodima kada su Egiptom vladali lucifarijanci (period pre Potopa i period Srednjeg carstva).
U svakom slucaju imamo zanimljivu koincidenciju:
- Nino (Nimrod), {prema Euzebiju} ----- 2054. – 2002. g. pne.
- Nebhepetre Mentuhotep II --------------- 2055. – 2004. g. pne.
Nino, Nimrod, poreklom od Belog boga, prikazuje se kao div.
Mentuhotep II, nerazjasnjenog porekla, prikazuje se kao div.
Nino, Nimrod, koga je „porodio Kush“ (recimo, Gornji Egipat).
Mentuhotep II koji u osvajanja krece iz Gornjeg Egipta.
Sve su to, naravno, slucajnosti.
I da, Heti, Het (Set?). Heti, Setovi saborci?
Cetrnaesti deo. Nastavak.
„Herakleopoljski vladar Merikare preminuo je pre nego sto je Mentuhotep stigao do Herakleopolja. Sa Merikareovom smrcu i otpor Herakleopolja je verovatno prestao, jer je njegov naslednik samo nekoliko meseci vladao severnim kraljevstvom. Pobeda nad poslednjim herakleopoljskim vladarom Mentuhotepu je donela mogucnost da ujedini zemlju, ali mi posedujemo samo posredna saznanja o tome koliko su duge i teske bile te borbe.“
„Deo Mentuhotepovog ponovnog osvajanja obuhvatio je i upad u Nubiju kojom je, krajem starog carstva, zavladalo domace stanovnistvo. „
„Pored naglasavanja porekla, Mentuhotepova strategija je delom isla i za tim da, uz pomoc samodeifikacije, poveca sopstveni ugled medju savremenicima i naslednicima. Na dva fragmenta iz Gebelejna oznacen je kao „sin Hathor“; u Denderi i Asuanu je prisvojio krune Amona i Mina, a na nekim mestima je prikazivan sa crvenom krunom koju nadvisuju dva pera. U Kanosu, u blizini File, poprimio je izgled ihtiofalicnog Mina. I navedena ikonografija i njegovo drugo Horus ime, Necherihedzet („bozanski bele krune“), naglasavaju njegovu samodeifikaciju. Podaci iz njegovog hrama u Deir el-Bahariju ukazuju na to da je nameravao da bude slavljen poput bozanstva u svojoj Kuci za milione godina. Time je stotinama godina prethodio idejama koje ce postati, u vreme novog carstva, centralna religijska tema. Izvesno je da je ponovo uspostavio kult vladara.“
„Mentuhotepovo samopromovisanje poput procesa samodeifikacije pratila je i promena imena. Njegovo Horus ime je promenjeno nekoliko puta tokom vladavine, a svaka promena je izvesno naglasavala politicke prelome. Poslednjom izmenom dobio je ime Sematavi („onaj koji ujedinjuje dve zemlje“).“
„Jos jedan pokazatelj nagovestava povratak snazne i jedinstvene uprave zemljom – preduzimanje pohoda izvan granica Egipta. Jedan od slavnih vodja ekspedicija tog vremena bio je Heti (cinovnik prikazan na reljefu iz Shat el-Rigala). Heti je krstario teritorijom Sinaja, a obavljao je poslove i u Asuanu.“
„Pored brojnih vojnih pohoda koje je Mentuhotep II preduzimao tokom svoje vladavine,. duge 51 godinu, podigao je i brojne gradjevine, iako je vecina njih unistena. Izgradjeni su novi hramovi i kapele, od kojih se vecina nalazila u gornjem Egiptu: u Denderi, Gebeleinu, Abidosu, Todu, Armantu, Elkabu, Karnaku i Asuanu.“
{Asi je prelik naziva Rasi, Anu je glavni bog, Asuan bi bio Rasian, Rasijan, Rasion}.
Ipak, najznacajnija gradjevina je:
„... hram u Deir el-Bahariju, u zapadnoj Tebi. Iako je od ovog spomenika danas malo toga ostalo sacuvano, bez sumnje je bio najimpresivnija gradjevina medju njegovim spomenicima koji su opstali. ... Ovaj inspirativni simbol ujedinjenja Egipta oznacava novi pocetak. Na primer, ovo je bila prva vladarska gradjevina koja je otvoreno naglasavala ozirijanska verovanja – odraz religijskog „izjednacenja“ u pogledu funerarnog kulta vladara i obicnih ljudi koje se razvilo tokom prvog medjuperioda. Znacajna novina u ovom hramu bilo je koriscenje terasa i pokrivenih setalista koja su dozidjivana na centralnu gradjevinu. Projekat je ukljucivao gajeve sikomora i tamariska, koji su bili zasadjeni ispred hrama u udubljenjima od po 10 m usecenim u kamen i nasutim zemljom. Dug, nepokriven, uzdignuti put vodio je iz posumljenog dvorista prema gornjoj terasi, iznad koje je bio podignut centralni deo hrama. Centralna gradjevina je mogla da ima oblik kvadratne mastaba-grobnice (iznad koje se mozda uzdizalo brdo).“
„Grobnice vladarevih supruga, kraljica Neferu i Tem, takodje su se nalazile u okviru kompleksa.“
„Iako je hram u potpunosti bio dekorisan, od njegove umetnosti nije se dovoljno sacuvalo da bi pouzdano mogao da se rekonstruise citav sistem dizajna i dekoracije, iako se uocavaju neke posebne teme. Naglasavani su vladarev natprirodni i ozirijski aspekt, ali su prikazivane i scene iz dvorskog zivota.
Zasto je kod ovog vladara narocito istican taj „ozirijanski aspekt“?
„Kraljica Tem je bila majka Sanhkare Mentuhotepa III (od oko 2004. – 1992. g. pne.), energicnog graditelja. ... Vladavinu Mentuhotepa III je obelezio odredjeni broj arhitektonskih novina, ukljucujuci i trojno svetiliste u Medinet Habuu koje je nagovestilo hramove 18. dinastije posvecene „porodicnim“ trijadama.“
„Kada je Mentuhotep III preminuo, oko 1992. g. pne., izgleda da je nastupio period „sedam praznih godina“, koje se pripisuju vladavini Nebtavire Mentuhotepa IV (mozda je u pitanju uzurpator prestola, jer ga u listama vladara nema). Njegova majka je bila iz nizeg staleza i jedina vladarska titula koju je nosila bila je „kraljeva majka“, te je moguce da nije ni pripadao vladarskoj porodici.“
„Najvazniji dogadjaj njegove vladavine bilo je upucivanje ekspedicije u kamenolome Vadi Hamamata. Amenemhat, vezir koji je predvodio ekspediciju, naredio je podizanje natpisa u kamenolomu da bi se zabelezila dva neverovatna znamenja za koja je druzina tvrdila da im je prisustvovala. Prvo znamenje bio je dolazak na svet mladunca gazele na kamenom bloku, koji je bio odredjen za poklopac kraljevog sarkofaga. Drugo cudo bila je divlja oluja sa kisom koja je, kada je utihnula, otkrila izvor deset lakata dubok, do vrha pun vode. U tako besplodnom okolisu ovo je svakako bilo spektakularno, cak i cudesno otkrice. Amenemhat je, sasvim je izvesno, osoba koja je postala prvi vladar 12. dinastije. Poput vecine cinovnika 11. dinastije, on je svakako obavljao razlicite, vazne duznosti. Slabost vladara ili nepostojanje muskog naslednika moglo je da bude uzrok prelaska prestola u ruke vezira.“
- nastavice se...
„Herakleopoljski vladar Merikare preminuo je pre nego sto je Mentuhotep stigao do Herakleopolja. Sa Merikareovom smrcu i otpor Herakleopolja je verovatno prestao, jer je njegov naslednik samo nekoliko meseci vladao severnim kraljevstvom. Pobeda nad poslednjim herakleopoljskim vladarom Mentuhotepu je donela mogucnost da ujedini zemlju, ali mi posedujemo samo posredna saznanja o tome koliko su duge i teske bile te borbe.“
„Deo Mentuhotepovog ponovnog osvajanja obuhvatio je i upad u Nubiju kojom je, krajem starog carstva, zavladalo domace stanovnistvo. „
„Pored naglasavanja porekla, Mentuhotepova strategija je delom isla i za tim da, uz pomoc samodeifikacije, poveca sopstveni ugled medju savremenicima i naslednicima. Na dva fragmenta iz Gebelejna oznacen je kao „sin Hathor“; u Denderi i Asuanu je prisvojio krune Amona i Mina, a na nekim mestima je prikazivan sa crvenom krunom koju nadvisuju dva pera. U Kanosu, u blizini File, poprimio je izgled ihtiofalicnog Mina. I navedena ikonografija i njegovo drugo Horus ime, Necherihedzet („bozanski bele krune“), naglasavaju njegovu samodeifikaciju. Podaci iz njegovog hrama u Deir el-Bahariju ukazuju na to da je nameravao da bude slavljen poput bozanstva u svojoj Kuci za milione godina. Time je stotinama godina prethodio idejama koje ce postati, u vreme novog carstva, centralna religijska tema. Izvesno je da je ponovo uspostavio kult vladara.“
„Mentuhotepovo samopromovisanje poput procesa samodeifikacije pratila je i promena imena. Njegovo Horus ime je promenjeno nekoliko puta tokom vladavine, a svaka promena je izvesno naglasavala politicke prelome. Poslednjom izmenom dobio je ime Sematavi („onaj koji ujedinjuje dve zemlje“).“
„Jos jedan pokazatelj nagovestava povratak snazne i jedinstvene uprave zemljom – preduzimanje pohoda izvan granica Egipta. Jedan od slavnih vodja ekspedicija tog vremena bio je Heti (cinovnik prikazan na reljefu iz Shat el-Rigala). Heti je krstario teritorijom Sinaja, a obavljao je poslove i u Asuanu.“
„Pored brojnih vojnih pohoda koje je Mentuhotep II preduzimao tokom svoje vladavine,. duge 51 godinu, podigao je i brojne gradjevine, iako je vecina njih unistena. Izgradjeni su novi hramovi i kapele, od kojih se vecina nalazila u gornjem Egiptu: u Denderi, Gebeleinu, Abidosu, Todu, Armantu, Elkabu, Karnaku i Asuanu.“
{Asi je prelik naziva Rasi, Anu je glavni bog, Asuan bi bio Rasian, Rasijan, Rasion}.
Ipak, najznacajnija gradjevina je:
„... hram u Deir el-Bahariju, u zapadnoj Tebi. Iako je od ovog spomenika danas malo toga ostalo sacuvano, bez sumnje je bio najimpresivnija gradjevina medju njegovim spomenicima koji su opstali. ... Ovaj inspirativni simbol ujedinjenja Egipta oznacava novi pocetak. Na primer, ovo je bila prva vladarska gradjevina koja je otvoreno naglasavala ozirijanska verovanja – odraz religijskog „izjednacenja“ u pogledu funerarnog kulta vladara i obicnih ljudi koje se razvilo tokom prvog medjuperioda. Znacajna novina u ovom hramu bilo je koriscenje terasa i pokrivenih setalista koja su dozidjivana na centralnu gradjevinu. Projekat je ukljucivao gajeve sikomora i tamariska, koji su bili zasadjeni ispred hrama u udubljenjima od po 10 m usecenim u kamen i nasutim zemljom. Dug, nepokriven, uzdignuti put vodio je iz posumljenog dvorista prema gornjoj terasi, iznad koje je bio podignut centralni deo hrama. Centralna gradjevina je mogla da ima oblik kvadratne mastaba-grobnice (iznad koje se mozda uzdizalo brdo).“
„Grobnice vladarevih supruga, kraljica Neferu i Tem, takodje su se nalazile u okviru kompleksa.“
„Iako je hram u potpunosti bio dekorisan, od njegove umetnosti nije se dovoljno sacuvalo da bi pouzdano mogao da se rekonstruise citav sistem dizajna i dekoracije, iako se uocavaju neke posebne teme. Naglasavani su vladarev natprirodni i ozirijski aspekt, ali su prikazivane i scene iz dvorskog zivota.
Zasto je kod ovog vladara narocito istican taj „ozirijanski aspekt“?
„Kraljica Tem je bila majka Sanhkare Mentuhotepa III (od oko 2004. – 1992. g. pne.), energicnog graditelja. ... Vladavinu Mentuhotepa III je obelezio odredjeni broj arhitektonskih novina, ukljucujuci i trojno svetiliste u Medinet Habuu koje je nagovestilo hramove 18. dinastije posvecene „porodicnim“ trijadama.“
„Kada je Mentuhotep III preminuo, oko 1992. g. pne., izgleda da je nastupio period „sedam praznih godina“, koje se pripisuju vladavini Nebtavire Mentuhotepa IV (mozda je u pitanju uzurpator prestola, jer ga u listama vladara nema). Njegova majka je bila iz nizeg staleza i jedina vladarska titula koju je nosila bila je „kraljeva majka“, te je moguce da nije ni pripadao vladarskoj porodici.“
„Najvazniji dogadjaj njegove vladavine bilo je upucivanje ekspedicije u kamenolome Vadi Hamamata. Amenemhat, vezir koji je predvodio ekspediciju, naredio je podizanje natpisa u kamenolomu da bi se zabelezila dva neverovatna znamenja za koja je druzina tvrdila da im je prisustvovala. Prvo znamenje bio je dolazak na svet mladunca gazele na kamenom bloku, koji je bio odredjen za poklopac kraljevog sarkofaga. Drugo cudo bila je divlja oluja sa kisom koja je, kada je utihnula, otkrila izvor deset lakata dubok, do vrha pun vode. U tako besplodnom okolisu ovo je svakako bilo spektakularno, cak i cudesno otkrice. Amenemhat je, sasvim je izvesno, osoba koja je postala prvi vladar 12. dinastije. Poput vecine cinovnika 11. dinastije, on je svakako obavljao razlicite, vazne duznosti. Slabost vladara ili nepostojanje muskog naslednika moglo je da bude uzrok prelaska prestola u ruke vezira.“
- nastavice se...
Hellen
Buduća legenda
- Poruka
- 29.970
Е, баш смо се зажелели, одавно није било ово исто.....
Sveta685:
Čisto sumnjam....
TOLKIN, TOLKIN, TOLKIN, ! ! !
UA PLAGIJATORI ! ! !
UA PLAGIJATORI ! ! !
Mikowiny
Zainteresovan član
- Poruka
- 423
crow:
To je bila i moja prva pomisao.
- stanje
