Koschei.Besmertnii
Poznat
- Poruka
- 8.488
Posle jucerasne emisije o masonima Mire Adanje Polak (komentarisao sam juce), u danasnjem Glasu javnosti imate intervju sa izvesnim Dragutinom Zagorcem (ovo zagorac mi je sumnjivo) koji je gran komander Velike ujedinjene loze Srbije.
Prenosim deo intervjua:
Da li se to dešava i u drugim masonskim organizacijama u svetu ili su podele isključivo srpska specijalnost?
- To se, nažalost, dešava i u drugim zemljama. Postoje pregrupisavanja i u drugim masonskim ložama, na primer, Velika regularna loža Engleske podelila se na dve, u Nemačkoj postoji pet organizacija, u Francuskoj dve... Dešavalo se da se na pojedinim skupovima u inostranstvu preklapaju lože iz Srbije, pa i da se pojedina braća svađaju pred strancima. Uveren sam da se to više neće dešavati i da će ovaj ujedinjeni srpski blok ostati kompaktan, jer usitnjena masonerija ne može da vodi bilo kakvu politiku.
Vaša organizacija je od svog nastanka prekrivena velom misterije. Pripisuju joj se različiti uticaji, a njenoj mistifikaciji često doprinose i sami članovi.
- Masonerija je tajanstvena, ali nije tajna organizacija. Nemamo nameru da vršimo bilo kakvu demistifikaciju, jer nismo ni mistifikovani svojom željom. Naravno, i u našoj organizaciji postoje pojedinci koji su skloni mistici, ali takvih ima i u bilo kojoj delatnosti ili organizaciji. Trudimo se da svoje osnovne, suštinske aktivnosti pružimo transparentno. Želimo da postignemo ljubav među ljudima. To, možda, deluje kao ofucana fraza, ali to je najvažnije. Treba stvoriti uslove za stvaranje budućnosti - pojedinca, porodice i društva u kome živimo. To su osnovni postulati masonerije.
Koliko je masona u Srbiji?
- Nije masonski da pričam koliko je braće, ali mogu da kažem da je VULS najbrojnija masonska organizacija na teritoriji Srbije. Ovde postoji čitav niz masonskih obedijencija, sve one rade po konstituciji i tu nije ništa sporno. Teško je reći koliko ukupno ima masona u Srbiji, barata se različitim podacima, ali mogu da kažem da ih je više od 500, ali manje od 1.000, što nije veliki broj. U svetu ih ima oko 3,5 miliona, a 70 odsto njih živi u SAD.
Ako je osnovni uslov za prijem u masoneriju, kako se tvrdi, da kandidat bude "slobodan čovek na dobrom glasu", ne čini li vam se da je taj broj ipak premali?
- Takvih ljudi možda nije malo, ali procedura prijema, koja je dosta komplikovana, ne dozvoljava da broj masona bude veći. Naime, ime kandidata koga predlože dva brata mora najmanje šest nedelja da bude na tabli kako bi se o njegovom prijemu odlučilo balotažom (glasanjem kuglicama), do koje opet treba da prođu tri nedelje. To znači da bi jedan kandidat bio izabran i postao brat, potrebno je da prođe skoro pola godine. Zbog veličine hramova nikada se ne prima više od dvojice, trojice braće po ritualnom radu. Ako se mesečno tim tempom prime, recimo, četvorica, to je maksimalno 500 ljudi za 10 godina. Masonerija nije masovna organizacija.
Ima li "smena" u masonskoj organizaciji?
- Naravno. Svaki brat koji u profanom životu bude zakonom osuđen, biće izbačen iz organizacije. To isto važi i za one koji iznevere aktivnosti organizacije. Hijerarhija u masoneriji nije stroga, nema vrha, jer smo svi braća, jednaki među sobom. Međutim, u operativnom smislu veliki majstor je, uslovno rečeno, šef. Svi poštujemo udarac njegovog čekića o sto, ali do te konačne odluke dolazi se konsenzusom. Konstitucija govori da ne postoji šef, nego bratska ljubav. Ako smo braća, onda nema bitne hijerarhije.
Za mnoge moćne ljude u našoj zemlji govori se da su masoni.
- Masonima je najstrože zabranjeno da za drugog brata kažu da je mason. Svako to može da kaže za sebe, mada ni to nije preporučljivo, osim kada se u okviru jedne obedijencije braća ne dogovore ko će da govori za javnost. Meni masonsko pravo i čast ne dozvoljavaju da kažem ime i prezime bilo kog brata. Oni koji to prekrše, mogu da budu izbačeni iz organizacije.
Jednom prilikom ste na pitanje da li je ministar prosvete Slobodan Vuksanović mason odgovorili: "Da je mason, već bi bio kandidat za predsednika Srbije". Znači li to da masoni zaista imaju veliki uticaj u našoj politici?
- U nekim trenucima - da. Mnogim našim političarima, diplomatama, bez obzira na to da li su masoni ili ne, omogućavali smo kontakte sa važnim ljudima u svetu, uvodili ih u određene kružoke, kako bismo pomogli našoj zemlji. Ali oni, često, nisu znali na pravi način da to iskoriste. Vuksanović je kao aktivista jedne demokratske ideje zaista u tom trenutku mogao da dobije podršku masonerije, a pogotovo je, da je mason, mogao da napravi veći iskorak. Među našim političarima, ipak, ima vrlo kvalitetnih ljudi kojima može da se pruži ruka, ne zbog njih samih, nego zbog opšte društvene koristi.
Prenosim deo intervjua:
Da li se to dešava i u drugim masonskim organizacijama u svetu ili su podele isključivo srpska specijalnost?
- To se, nažalost, dešava i u drugim zemljama. Postoje pregrupisavanja i u drugim masonskim ložama, na primer, Velika regularna loža Engleske podelila se na dve, u Nemačkoj postoji pet organizacija, u Francuskoj dve... Dešavalo se da se na pojedinim skupovima u inostranstvu preklapaju lože iz Srbije, pa i da se pojedina braća svađaju pred strancima. Uveren sam da se to više neće dešavati i da će ovaj ujedinjeni srpski blok ostati kompaktan, jer usitnjena masonerija ne može da vodi bilo kakvu politiku.
Vaša organizacija je od svog nastanka prekrivena velom misterije. Pripisuju joj se različiti uticaji, a njenoj mistifikaciji često doprinose i sami članovi.
- Masonerija je tajanstvena, ali nije tajna organizacija. Nemamo nameru da vršimo bilo kakvu demistifikaciju, jer nismo ni mistifikovani svojom željom. Naravno, i u našoj organizaciji postoje pojedinci koji su skloni mistici, ali takvih ima i u bilo kojoj delatnosti ili organizaciji. Trudimo se da svoje osnovne, suštinske aktivnosti pružimo transparentno. Želimo da postignemo ljubav među ljudima. To, možda, deluje kao ofucana fraza, ali to je najvažnije. Treba stvoriti uslove za stvaranje budućnosti - pojedinca, porodice i društva u kome živimo. To su osnovni postulati masonerije.
Koliko je masona u Srbiji?
- Nije masonski da pričam koliko je braće, ali mogu da kažem da je VULS najbrojnija masonska organizacija na teritoriji Srbije. Ovde postoji čitav niz masonskih obedijencija, sve one rade po konstituciji i tu nije ništa sporno. Teško je reći koliko ukupno ima masona u Srbiji, barata se različitim podacima, ali mogu da kažem da ih je više od 500, ali manje od 1.000, što nije veliki broj. U svetu ih ima oko 3,5 miliona, a 70 odsto njih živi u SAD.
Ako je osnovni uslov za prijem u masoneriju, kako se tvrdi, da kandidat bude "slobodan čovek na dobrom glasu", ne čini li vam se da je taj broj ipak premali?
- Takvih ljudi možda nije malo, ali procedura prijema, koja je dosta komplikovana, ne dozvoljava da broj masona bude veći. Naime, ime kandidata koga predlože dva brata mora najmanje šest nedelja da bude na tabli kako bi se o njegovom prijemu odlučilo balotažom (glasanjem kuglicama), do koje opet treba da prođu tri nedelje. To znači da bi jedan kandidat bio izabran i postao brat, potrebno je da prođe skoro pola godine. Zbog veličine hramova nikada se ne prima više od dvojice, trojice braće po ritualnom radu. Ako se mesečno tim tempom prime, recimo, četvorica, to je maksimalno 500 ljudi za 10 godina. Masonerija nije masovna organizacija.
Ima li "smena" u masonskoj organizaciji?
- Naravno. Svaki brat koji u profanom životu bude zakonom osuđen, biće izbačen iz organizacije. To isto važi i za one koji iznevere aktivnosti organizacije. Hijerarhija u masoneriji nije stroga, nema vrha, jer smo svi braća, jednaki među sobom. Međutim, u operativnom smislu veliki majstor je, uslovno rečeno, šef. Svi poštujemo udarac njegovog čekića o sto, ali do te konačne odluke dolazi se konsenzusom. Konstitucija govori da ne postoji šef, nego bratska ljubav. Ako smo braća, onda nema bitne hijerarhije.
Za mnoge moćne ljude u našoj zemlji govori se da su masoni.
- Masonima je najstrože zabranjeno da za drugog brata kažu da je mason. Svako to može da kaže za sebe, mada ni to nije preporučljivo, osim kada se u okviru jedne obedijencije braća ne dogovore ko će da govori za javnost. Meni masonsko pravo i čast ne dozvoljavaju da kažem ime i prezime bilo kog brata. Oni koji to prekrše, mogu da budu izbačeni iz organizacije.
Jednom prilikom ste na pitanje da li je ministar prosvete Slobodan Vuksanović mason odgovorili: "Da je mason, već bi bio kandidat za predsednika Srbije". Znači li to da masoni zaista imaju veliki uticaj u našoj politici?
- U nekim trenucima - da. Mnogim našim političarima, diplomatama, bez obzira na to da li su masoni ili ne, omogućavali smo kontakte sa važnim ljudima u svetu, uvodili ih u određene kružoke, kako bismo pomogli našoj zemlji. Ali oni, često, nisu znali na pravi način da to iskoriste. Vuksanović je kao aktivista jedne demokratske ideje zaista u tom trenutku mogao da dobije podršku masonerije, a pogotovo je, da je mason, mogao da napravi veći iskorak. Među našim političarima, ipak, ima vrlo kvalitetnih ljudi kojima može da se pruži ruka, ne zbog njih samih, nego zbog opšte društvene koristi.
