T
Tekilas
Gost
Nedavno smo bili na jednom kratkom ali lepom putovanju,pa utiske o tome želim da podelim sa vama. Beirut. Damask. Beirut ??? Pa gde to nađe? Tamo putuju samo novinari- bilo je jedno od pitanja. Damask, pa ko još tamo ide- a Ameri, pa mogući napad.??...Sasvim slučajno. Ma ko me gurnuo? Naš prijatelj, svetski putnik, koji je obišao više od 60 zemalja sveta, zarazio nas je sa tim. Uopšte nije skupo, nije tako strašno kao što svi misle, nema Al Kaide ili je mi nismo videli za vreme našeg boravka tamo. Prvo je potrebno naći jeftine karte na Internetu. Ako sad naručite karte za Novu Godinu naćiće te ih jeftinije nego u to vreme. Najbolje je otići na www.malev.hu i lepo prosurfati pa naći što vam odgovara. Ima tih sajtova još- www.whichbudget.com www.ryanair.com. Mi smo karte naručili još u drugom mesecu, može se platiti karticama, povratna za let Budimpešta-Beirut je tad koštala 233 eura sa svim aerodromskim taksama. Kako idu godišnji odmori sad je mnogo skuplja.Međutim, postoji mogućnost da bukirate kartu Budimpešta- Larnaka na Kipru pa odatle Larnaka- Beirut(ali je to mnogo skuplje) ili brodom Larnaka –Beirut.Videli smo brod u luci, njime je verovatno putovala i Isidora Bjelica kad je pisala «Ljubav u Beirutu».Nedugo posle naše narudžbe karata, desila se velika ekplozija auto bombe u centru Beiruta i poginuo je libanonski premijer Hariri i , mislim ,devetnaest drugih ljudi, zajedno sa njim. To je unelo zebnju u naša srca ali šta je tu je, neće valjda baš nas. Pripreme su dugo trajale, poneli smo sve što treba,odeća, suva hrana ako zatreba, vlažne maramice za higijenu. Krenuli smo 24. maja. Do Budimpešte smo putovali autom i tamo ga ostavili kod rodbine.Vi se svakako raspitajte za voz, bilo direktno Osijek- Budimpešta ili Beli Manastir- Pečuj, Pečuj- Budimpešta, pa onda lokalnim prevozom na aerodrom.Za putnike iz SCG- verovatno znate bolje od mene kako se stiže iz Bgd do Budimpešte. Avion je polazio u 23,20h pa budite na aerodromu dva sata ranije da se čekirate.Još nešto,prilikom naručivanja karata, pitaju vas za koji obrok će te se opredeliti, pa nude standardni, vegetarijanski ili košer( jelo za pravoverne jevreje koje je blagosiljao rabin ).Na nagovor prijatelja odlučili smo se za košer,mnogo bogatiji obrok od standardnog, ali je to možda moglo da bude nezgodno u punom avionu koji leti za jednu muslimansku zemlju.Međutim nije bilo nikakvih problema.Noćni let, uz košer i filmove i displej da u svakom trenutku vidite gde se nalazite –a leteli smo preko Rumunije, Bugarske, Turske, do Kipra pa skrenuli za Beirut. Aerodrom u Beirutu se nalazi u blizini morske obale pa smo celo vreme sletanja posmatrali svetla grada.Stigli smo po našem vremenu u 02,15h, ali u Libanonu sat ide još jedan sat ranije , pa je to u lokalu bilo 03,15h . Za ulazak u Libanon nam je potrebna viza i nju dobijete na aerodromu. Za prvih 48 sati viza je besplatna, ako ostajete duže od 10 dana viza je 17 dolara po osobi. Međutim proverite, kasnije po povratku sam pronašao da državljani SCG imaju besplatnu vizu. Proverite!!! Libanonska ambasada u Beogradu. Menjačnica na aerodromu, 1 dolar vredi 1500 libanonskih lira.Nevolja tih noćnih letova je što javni prevoz u gradu ne radi pa ste oslonjeni na taxi. A taxi kao svuda u svetu je isti. Do grada smo platili 20 dolara, ali ako vam se ne žuri probajte da se cenkate sa njima ili sačekajte javni prevoz.Mi smo imali gde da idemo, mali hotel,u blizini centra,downtown, oni kažu.Soba za dvoje, sa klimom,TV, frižiderom, tušem i wc, košta 18 dolara.Imali smo i zajedničku kuhinju gde smo mogli da skuvamo kafu ujutro ili nešto za jelo . Kasnije ujutro smo videli da je to više mali hostel, sa nekoliko više krevetnih soba i zajedničkim tušem i wc.Cena po ležaju 6 dolara za noć, pa ako ste mladi i ne smeta vam društvo... Malo,pristojno, puno mladosti iz svih krajeva sveta.Beirut- posle godina krvavog građanskog rata i tridesetogodišnje prisutnosti siriske vojske,ne možete verovati koliko je lep, čovek bi mogao tamo živeti. Mediteranska klima, toplo sa vetrom koji duva i donosi miris mora, gradi se na sve strane, gradi se bukvalno i danju i noću. Puno sveta na ulicama i iznenađenje . Beirut, govorili su Pariz Bliskog istoka, je mešavina istoka i zapada, muslimanskog i hrišćanskog sveta,jedna pokraj druge džamija,katolička i pravoslavna crkva, žene su i pokrive i otkrivene, svi moderno obučeni. Nigde vike, nigde galame i trčanja, automobili najnovijih marki, puno velikih džipova. Taksisti na sve strane i kad nas vide, prepoznaju u nama strance pa zastanu, svirnu i nude svoje usluge. A što se tiče taxija, nikad ne sedajte u njega dok se ne sporazumete sa taksistom na engleskom, gde idete i koliko to košta, jer kad vide stranca rebnu ga sigurno.Pogledajte www.downtownbeirut.com Šetajući uz obalu dolazimo do razrušene zgrade, čija oštećenja kazuju da je tu bio atentat na Haririja. Malo dalje pomodan restoran na obali,bilo je vreme ručku pa su cele familije došle na ručak. Ekspreso kava sa mlekom 5000 LL ili nešto više od 3 dolara.Iznenađuje da nema autobusa,ali je puno malih minibusa, koji voze sa jednog kraja na drugi i jeftiniji su od taxija
opodne odlazak u Biblos ,pola sata vožnje minibusom duž rivijere, kažu najstariji grad na svetu. I opet, na stanici nam vozač minibusa uzima 5000LL za nas dvoje, niko ne zna engleski, kad kažem Biblos, jedan dečko na arapskom opominje vozača da nam stane na magistrali. Silazimo prema moru u gužvu, glasnu pesmu, aute ,zastave i masu ljudi koji svi hitaju negde. Upali smo na neki predizborni miting verovatno nekog hrišćanskog lidera, jer su u nedelju zakazani izbori, prvi posle odlaska sirijaca iz zemlje. Svi su ljubazni prema nama,sporazumevamo se i upućuju nas na pravo mesto.Biblos,ostaci starog grada,okruženog crkvama, maronitska, pravoslavna. Ulice prepune malih radnji sa suvenirima, veliki stolnjak ručni rad 20 dolara,posteljina od damasta 20 dolara. Pada mrak, vraćamo se uz brdo ka magistrali, uz muziku iz auta,kilogram banana 1000LL. Na magistrali dovoljno da podignete ruku i prvi minibus će vam stati , nema klasičnih stanica. Ulazimo, šofer ne zna engleski, dajemo 3000 LL za nazad.Na ulici blizu hotela vidimo restorančić, naručujemo švarmu sa piletinom i salatom urolano u veliku palačinku.Sve rađeno i pakovano rukama pa malo zagrejano na plotni, košta 2 dolara jedna.Kasno naveče šetamo do Američkog univerziteta –AUB, osnovanog davne 1846(ako sam dobro upamtio). Centar vrvi od mladosti ,restorani puni, pije se kava ili čaj, puši nargila, jede sladoled (4500 LL jedna velika kugla u kartonskoj čašici-doduše u ekskluzivnoj poslastičarnici na uglu kod sata) ili kolači. Sve prodavnice rade do duboko u noć, puno naoružane policije i vojske sa automatima, svadba u ponoć....Sutradan put za Baalbek, ali sada malo naučeni o minibusu-platite 500LL po osobi do stanice Cole, a tu presedate u drugi minibus,platite 4000LL po osobi i put za Baalbek. U početku smo jedini putnici ali se kasnije minibus puni običnim svetom i vojnicima. Iznenađenje- naš mobilni 098 radi u roamingu, poruke stižu i odlaze u Hrvatsku, poruke idu i za SCG ali ne idu nazad, prihvaćen poziv iz SCG. Druga mreža 063 idu poruke a moguć i poziv-provereno.Napuštamo Beirut ali je to sve kao jedan grad, gradi se na sve strane, penjemo se stalno, serpentine, minibusevi pretiču jedan drugog kupeći putnike, Bejrut ko na dlanu, aerodrom. Na vrhu , sa druge strane planine puca pogled na nepreglednu, prelepu dolinu Beka- Bekka Valey. Uz put na nekoliko mesta suženje puta i vojne kontrole. Oprez !!! ponesite putovnice i adresu hotela gde ste odseli za svaki slučaj, nas nisu kontrolisali ali ko zna. Dugačak ravan put kroz dolinu i za dva i nešto sata smo u Baalbeku , nekih 86 kilometara. Mislio sam da antika počinje i završava u Atini i Grčkoj ali sam se prevario. Ovo vredi videti, ogroman Jupiterov hram, kolonade i gromade kamena. Ulaz se naravno plaća 12000 LL po osobi, a ako hoćete i vodiča on košta 17 dolara.Ali vam on ne treba jer sve najvažnije vam piše na tablama u hramu na engleskom i francuskom.U pozadini hrama se vide planine prekrivene snegom. Predivni stari mozaici i...malo turista.Napolju dosadni prodavci suvenira, nude «stari novac», maramu za glavu najpoznatiju što je nosio Jaser Arafat za 5 dolara jer smo iz Hrvatske.Toaleti čisti,sa toplom i hladnom vodom 1000LL. Baalbek gradić pun orjentalnih mirisa, gužve i minibusa.Radnje suvenira, cipela, mali restorančić, prodavnica mobitela-pitao za samsung E 300, kad su čuli engleski uz smešak kažu 250 dolara,verovatno nije toliko ali su hteli da se cenkaju.Prodavnice zlata, ogrlica od belog zlata sa safirima 250 dolara, pozlaćeni sat navodno švicarski 100 dolara. Prva i jedina mesara koju smo videli,iznenađujuće čista, jagnjetina koju bi nam ispekao na roštilju oko 10 dolara kilogram.Odlučujemo se za provereno- švarma ( meso, videli ste, okreće se a gril je sa strane, pa ga seckaju odozgo na dole , piletina ili jagnjetina)umotano u veliku palačinku, naravno sve rukama, unutra vegetarijanske ćufte sa pomfrijem, naravno serviranje sve rukama, sa dve pepsi iz boce i dve kave sve za 6000 LL. Opredelite se za flaširanu vodu obavezno, 1500LL boca od 1,5 litar.Poželeli smo da se slikamo sa dve sestre pokrivene maramom ali otkrivenog lica, one su, uz osmeh, odbile uz konstataciju da se ne poznajemo dovoljno..Povratak za Beirut minibusom, cena ista, plaćanje u dolarima, kusur u libanskim lirama.Na stanici u Beirutu saznajemo da posle 18 sati minibus do naše stanice ne vozi. Polako smo šetali užurbanim gradom, prošli pored novog stadiona.Svi su ljubazni kad ih upitamo da nam objasne put do našeg prebivališta.Ipak smo morali da uzmemo taxi jer smo bili dosta daleko od našeg hotela, i opet ista priča, ne zna engleski, par puta je stao da se kod kolega raspita za put, na kraju je rebnuo 10000LL ali sam mu dao 7000LL(naš gazda kaze da je 5000LL bilo dosta ).Petak ujutro, 5,30 h nas čeka taxi ispred hotela, krećemo za Damask, Sirija.Taxi treba samo bukvalno shvatiti jer na njemu nema nikakvih oznaka.Pre 08,00h nema autobuskog prevoza za Damask sa obližnje stanice,cena prevoza nepoznata, pa smo se zato odlučili za taxi. Dogovorili smo se da prevoz bude 10 dolara po osobi ali taxi do Damaska košta 50 dolara.Ponovo prelazak preko planina i kroz dolinu Beka skrećemo za Siriju. Za Siriju nam treba viza, možete je dobiti na granici ali verovatno uz puno čekanja, a možete je dobiti u Siriskoj ambasadi u Beogradu, ulica Mlade Bosne. Potrebno je da popunite jedan formular sa vašim osobnim podacima,da odgovorite na par pitanja, da imate obezbeđen smeštaj u Damasku,dve iste slike i da platite 36 dolara vizu(koja važi mesec dana ) za jednokratan ulazak i izlazakLjubazan gospodin iz ambasade mi sve objašnjava.Na izlasku iz Libanona popunjavate formulare o izlasku, na ulasku u Siriju popunjavate obrasce o ulasku. Sve relativno brzo traje i evo nas u Siriji.Planinski put, širok, dobar, malo vozila, malo drveća.Za dva i po sata evo nas u Damasku. Kao da sa planine polako silazimo u Damask.Taxi nas ostavlja na autobuskoj stanici, Baramka. Užurban, uzavreo grad. Doznajemo da je Baramka terminal sa koga se kreće i gde stižu putnici sa aerodroma.Jedna od mogućnosti je bila da idemo Budimpešta-Beirut a da se vratimo Damask-Budimpešta, cena je navodno ista ali to nismo uspeli da postignemo.Prolazimo pored stare željezničke stanice, u više hotela tražimo smeštaj ali su svi popunjeni. Doznajemo da je 1 dolar 50 Sf-siriskih funti.Ipak u jednom blizu centra nalazimo mesta. Dvokrevetna soba sa TV, frižiderom,wc i kupatilom i plafonskim ventilatorom košta 700 Sf ili14 dolara.Obe naše mobilne mreže rade, 098 i 063. Na trgu bankomat prima Mastercard zagrebačke banke ( moram malo reklame ). Inače, postoje i ulični kupci deviza, ali postoje i legalne radnje gde možete unovčiti bilo koju vašu kreditnu karticu i dobijete gotovinu. Jedan mi je ponudio 4800 Sf za 100 dolara na kartici ( uzimaju bukvalno sve kartice koje su i kod nas u opticaju ) što je nešto malo nepovoljnije od zvaničnog kursa. Petak je i ne radi se, ali su ulice pune sveta. Mnogo više pokrivenih žena, i to bukvalno od glave do pete tako da im se samo oči vide, u crne haljine. Ima i dosta moderno obučenih žena u zapadnjačkom stilu. Neki od muškaraca obučeni u tradicionalne bele haljine,sa belim kapama na glavi. Svi su ljubazni prema nama, ne oseća se i ne vidi preterana radoznalost jer zaista odudaramo od okoline.Krećemo prema čuvenom Suku,najstarijem bazaru na svetu. Šteta što je petak pa su sve radnjice zatvorene, ali ipak nailazimo na puno manjih otvorenih dućana i začudo puno, puno sveta sa decom, koji kupuju. Između se provlače prodavci toplih napitaka, nosi ga na leđima, šoljice su mu napred na jednoj tacni, malo se nagne i isipa kafu ili čaj u čašicu.Ljudi se okupljaju i oko prodavca soka od duda, mislim da je to, jer su uz sok prodavali i zrele crne dudinje.Bazar je dug oko 500 metara ali ima i par ulica sa leve i desne strane. Na kraju bazara vide se rimski stubovi i otvara se mali trg sa glavnim ulazom u Ummajed džamiju. Produžili smo u čuveni stari grad Damask-vidi www.olddamascus.com . To su male uske uličice prepune raznih dućana, sandala i cipela od devine kože; tepiha svih boja, vrsta i veličina; stolnjaka i prekrivača; tkanina i svile; parfema-mala bočica od 10ml mirisa mirte ili ruže 125 Sf; prekrasnih, tradicionalno rezbarenih stočića-30 dolara. Popili tradicionalnu sirisku kavu sa neobičnim mirisom u prekrasno uređenom malom kafeu u starom gradu,Albal cafe, obavezno poslužuju i bocu hladne flaširane vode u omotaču od pletenog drveta.-125 Sf.Pronašli zlataru,Bahri Jewerly,mnogo jeftinije zlato nego kod nas. Jedna žena na ulici prodaje lišće vinove loze, grašak i boraniju.Ručali švarmu,veliku za 50 Sf; vratili se taksijem do hotela-100 Sf-isto i ovde vredi, pre vožnje raspitajte se da li taxista govori engleski i koliko košta vožnja, obično pokaže novčanicu od 100Sf.Popodne obilazak čuvene Ummajed džamije. Ulaznica košta 50 Sf, žene moraju biti obavezno pokrivene od glave do pete i dobija se braon kabanica i ulazi se sa strane gde je i prijemna kancelarija a ne na glavni ulaz koji je samo za muslimane. Obavezno je izuvanje na ulazu i hodate bosi po velikom trgu unutar džamije. Predivna džamija sa prelepim mozaicima, jedna od najstarijih na svetu. Predanje kaže , a to sam video kasnije na internetu , da je to bila prvo rimska pa hrišćanska pa onda na ruševinama izgrađena džamija. Predanje kaže da je tu bila sahranjena glava Svetog Jovana Krstitelja-Saint John the Baptist i ta grobnica se nalazi unutar džamije.Unutrašnjost džamije je prekrivena debelim tepisima, ljudi, žene i deca sede, meditiraju ili se mole.Naveče smo se vratili u naš mali kafe, na radost konobara,naručili smo arapski sladoled i nargile da probamo.Nargile su sprava za osvežavanje. U tom kafeu smo videli i muškarce i žene da sede piju kafu, razgovaraju i pućkaju nargile. Mirisi nargila mogu biti različiti, mi smo uzeli jabuku, preko nje se stavi žar, unutar nargile je voda i to se pućka. U ustima se oseti ugodan miris i okus jabuke. Konobari su umirali od smeha dok su nas gledali, pa dođu da nam pomognu, kad oni povuku dim im izlazi i na uši, a nama je to bilo interesantno.Sladoled i nargile su nas koštale 145 Sf po osobi.Noć nije donela smanjenje gužve na ulicama.Žuti taxi svuda oko nas , razdragani narod uživa u prekrasnoj,toploj noći. Subota je osvanula pretopla, malo odudaram od sveta u bermuda pantalonama , ali to kao da niko ne primećuje.Nigde ni jednog policajca, a kamoli vojnika na ulici, samo nekoliko saobraćajaca,koji zaustavljaju gustu kolonu vozila da bi pešaci prešli ulicuPijemo jutarnju kafu u prelepom malom restoranu blizu Ummajed džamije na terasi okupanoj suncem i sa pogledom na Damask. Konobar nam donosi i dve limunade, a kad poželimo da to platimo, odbija i kaže da smo mu prvi gosti tog dana i da je sve besplatno.Kasnije u centru ručamo- mala švarma 25Sf , boca vode 25 Sf. Muške papuče od prave kože 550 Sf, pozlaćeni sat 1000 Sf, kožni kaiš 200 Sf. Bližilo se podne kad smo morali da napustimo hotel.Potrošite sve siriske funte jer ih vani ne primaju, čak ni njihovi taxisti. Pokret prema Baramki gde je trebalo da nađemo prevoz za Beirut.Postoji direktna autobuska linija Damask-Beirut,razumeo sam da je taxista rekao da je cena 600Sf ali se putuje duže od 4 sata i dugo se čeka na granici.Pozor!!! žuti taxi ne mogu da voze preko granice pa ne sedajte u njih iako vam kažu da će vas voziti, birajte taxi bez oznaka, možete se dogovoriti, mi smo išli nazad za 40 dolara.Po povratku, prolazili smo širokim ulicama Damaska, punim cveća i zelenila, ambasadama,prelepim kućama načičkanim satelitskim antenama.Videli smo da je samo dva dana suviše malo da se otkriju i vide sve lepote tog divnog grada Damascusa i dali smo sebi obećanje da ćemo se sigurno ponovo videti ali na duže vreme. Na granici ponovno formalnosti izlaska iz Sirije i ulaska u Libanon, ali sad zbog toga što ostajemo manje od 48h dobili smo besplatnu vizu.Naveče šetamo Bejrutom. Topla noć, vetar nas hladi. Ulice prepune ljudi i automobila, da napomenem da semafore baš mnogo ne uvažavaju. Ako je crveno svetlo,malo zastanu i ako nema nikoga voze dalje.Međutim pešaci uvek imaju prednost.Kafei prepuni sveta, mlado, staro. Nigde vike,nigde glasne muzike,na stolovima nisam video alkohola pa ipak se svi lepo provode. Radnje otvorene,prodavci uslužni.Dve kafe sa bocom vode 9000 LL.Klima spašava stvar pa može noću da se spava.Nedelja, dan izbora u Beirutu.Žurimo u Pravoslavnu crkvu-Greek Ortodox,jer će službu služiti Mitropolit Beirutski i Bliskog Istoka.Pre službe se slikamo ispred predivne fontane, slika nas ljubazna žena koja je u prolazu sa svojim mužem. Služba počinje u 9,15 h i trajala je do 12h. Čitava služba je na arapskom jeziku, ali je sve ostalo isto kao i kod nas-krste se sa tri prsta, Mitropolit je održao propoved, na kraju službe svi su se pričestili.Prilikom pričešća sve su žene bile prekrivene maramom. Na kraju smo se sreli sa Mitropolitom a spojila nas je divna žena Dr.Mija i njen muž.Par snimaka za nezaborav, razgovor i razmena telefona, sa željom da se ponovo vidimo.Po podne šoping. Sve su radnje otvorene, sve najveće svetske marke mode su prisutne. Mokasine od kože u boji 30 dolara, damska torba Lui Wuton i što je najbolje ponovno prolazi Masterkard zagrebačke. Druge naše kartice ne prolaze.Naveče vatromet u slavu pobednika, pobedio sin ubijenog premijera Haririja. Iza pravoslavne crkve a ispred gradilišta najveće džamije na svetu , na velikom trgu, pod šatorom, slike ubijenog premijera Haririja i ljudi koji su poginuli sa njim, puno cveća, klanjamo se senima pomešani sa masom ljudi koji dolaze.Naručeni taxi nas čeka ispred hotela u 01,30h dogovoreno da vožnja košta 10 dolara.Beirutski aerodrom, stroge mere sigurnosti. Pozor!! Ne daju da se nosi boca maslinovog ulja u avion.Duty free mnogo veći od Budimpešte i mnogo jeftiniji. Trebalo je da krenemo u 04,15h po Beirutskom vremenu, ali nas je bilo samo osam putnika u avionu pa smo poleteli ranije. Na Feryheq smo sleteli u 05,35 h po našem vremenu, skoro 45 min. ranije. Ulazimo u Mađarsku sa osobnim iskaznicama preko dugačkog reda Kineza.U 12,30h prelazimo Mađarsko-Hrvatsku granicu. Ponovno kod kuće. Beirut i Damascus- vidimo se opet.
opodne odlazak u Biblos ,pola sata vožnje minibusom duž rivijere, kažu najstariji grad na svetu. I opet, na stanici nam vozač minibusa uzima 5000LL za nas dvoje, niko ne zna engleski, kad kažem Biblos, jedan dečko na arapskom opominje vozača da nam stane na magistrali. Silazimo prema moru u gužvu, glasnu pesmu, aute ,zastave i masu ljudi koji svi hitaju negde. Upali smo na neki predizborni miting verovatno nekog hrišćanskog lidera, jer su u nedelju zakazani izbori, prvi posle odlaska sirijaca iz zemlje. Svi su ljubazni prema nama,sporazumevamo se i upućuju nas na pravo mesto.Biblos,ostaci starog grada,okruženog crkvama, maronitska, pravoslavna. Ulice prepune malih radnji sa suvenirima, veliki stolnjak ručni rad 20 dolara,posteljina od damasta 20 dolara. Pada mrak, vraćamo se uz brdo ka magistrali, uz muziku iz auta,kilogram banana 1000LL. Na magistrali dovoljno da podignete ruku i prvi minibus će vam stati , nema klasičnih stanica. Ulazimo, šofer ne zna engleski, dajemo 3000 LL za nazad.Na ulici blizu hotela vidimo restorančić, naručujemo švarmu sa piletinom i salatom urolano u veliku palačinku.Sve rađeno i pakovano rukama pa malo zagrejano na plotni, košta 2 dolara jedna.Kasno naveče šetamo do Američkog univerziteta –AUB, osnovanog davne 1846(ako sam dobro upamtio). Centar vrvi od mladosti ,restorani puni, pije se kava ili čaj, puši nargila, jede sladoled (4500 LL jedna velika kugla u kartonskoj čašici-doduše u ekskluzivnoj poslastičarnici na uglu kod sata) ili kolači. Sve prodavnice rade do duboko u noć, puno naoružane policije i vojske sa automatima, svadba u ponoć....Sutradan put za Baalbek, ali sada malo naučeni o minibusu-platite 500LL po osobi do stanice Cole, a tu presedate u drugi minibus,platite 4000LL po osobi i put za Baalbek. U početku smo jedini putnici ali se kasnije minibus puni običnim svetom i vojnicima. Iznenađenje- naš mobilni 098 radi u roamingu, poruke stižu i odlaze u Hrvatsku, poruke idu i za SCG ali ne idu nazad, prihvaćen poziv iz SCG. Druga mreža 063 idu poruke a moguć i poziv-provereno.Napuštamo Beirut ali je to sve kao jedan grad, gradi se na sve strane, penjemo se stalno, serpentine, minibusevi pretiču jedan drugog kupeći putnike, Bejrut ko na dlanu, aerodrom. Na vrhu , sa druge strane planine puca pogled na nepreglednu, prelepu dolinu Beka- Bekka Valey. Uz put na nekoliko mesta suženje puta i vojne kontrole. Oprez !!! ponesite putovnice i adresu hotela gde ste odseli za svaki slučaj, nas nisu kontrolisali ali ko zna. Dugačak ravan put kroz dolinu i za dva i nešto sata smo u Baalbeku , nekih 86 kilometara. Mislio sam da antika počinje i završava u Atini i Grčkoj ali sam se prevario. Ovo vredi videti, ogroman Jupiterov hram, kolonade i gromade kamena. Ulaz se naravno plaća 12000 LL po osobi, a ako hoćete i vodiča on košta 17 dolara.Ali vam on ne treba jer sve najvažnije vam piše na tablama u hramu na engleskom i francuskom.U pozadini hrama se vide planine prekrivene snegom. Predivni stari mozaici i...malo turista.Napolju dosadni prodavci suvenira, nude «stari novac», maramu za glavu najpoznatiju što je nosio Jaser Arafat za 5 dolara jer smo iz Hrvatske.Toaleti čisti,sa toplom i hladnom vodom 1000LL. Baalbek gradić pun orjentalnih mirisa, gužve i minibusa.Radnje suvenira, cipela, mali restorančić, prodavnica mobitela-pitao za samsung E 300, kad su čuli engleski uz smešak kažu 250 dolara,verovatno nije toliko ali su hteli da se cenkaju.Prodavnice zlata, ogrlica od belog zlata sa safirima 250 dolara, pozlaćeni sat navodno švicarski 100 dolara. Prva i jedina mesara koju smo videli,iznenađujuće čista, jagnjetina koju bi nam ispekao na roštilju oko 10 dolara kilogram.Odlučujemo se za provereno- švarma ( meso, videli ste, okreće se a gril je sa strane, pa ga seckaju odozgo na dole , piletina ili jagnjetina)umotano u veliku palačinku, naravno sve rukama, unutra vegetarijanske ćufte sa pomfrijem, naravno serviranje sve rukama, sa dve pepsi iz boce i dve kave sve za 6000 LL. Opredelite se za flaširanu vodu obavezno, 1500LL boca od 1,5 litar.Poželeli smo da se slikamo sa dve sestre pokrivene maramom ali otkrivenog lica, one su, uz osmeh, odbile uz konstataciju da se ne poznajemo dovoljno..Povratak za Beirut minibusom, cena ista, plaćanje u dolarima, kusur u libanskim lirama.Na stanici u Beirutu saznajemo da posle 18 sati minibus do naše stanice ne vozi. Polako smo šetali užurbanim gradom, prošli pored novog stadiona.Svi su ljubazni kad ih upitamo da nam objasne put do našeg prebivališta.Ipak smo morali da uzmemo taxi jer smo bili dosta daleko od našeg hotela, i opet ista priča, ne zna engleski, par puta je stao da se kod kolega raspita za put, na kraju je rebnuo 10000LL ali sam mu dao 7000LL(naš gazda kaze da je 5000LL bilo dosta ).Petak ujutro, 5,30 h nas čeka taxi ispred hotela, krećemo za Damask, Sirija.Taxi treba samo bukvalno shvatiti jer na njemu nema nikakvih oznaka.Pre 08,00h nema autobuskog prevoza za Damask sa obližnje stanice,cena prevoza nepoznata, pa smo se zato odlučili za taxi. Dogovorili smo se da prevoz bude 10 dolara po osobi ali taxi do Damaska košta 50 dolara.Ponovo prelazak preko planina i kroz dolinu Beka skrećemo za Siriju. Za Siriju nam treba viza, možete je dobiti na granici ali verovatno uz puno čekanja, a možete je dobiti u Siriskoj ambasadi u Beogradu, ulica Mlade Bosne. Potrebno je da popunite jedan formular sa vašim osobnim podacima,da odgovorite na par pitanja, da imate obezbeđen smeštaj u Damasku,dve iste slike i da platite 36 dolara vizu(koja važi mesec dana ) za jednokratan ulazak i izlazakLjubazan gospodin iz ambasade mi sve objašnjava.Na izlasku iz Libanona popunjavate formulare o izlasku, na ulasku u Siriju popunjavate obrasce o ulasku. Sve relativno brzo traje i evo nas u Siriji.Planinski put, širok, dobar, malo vozila, malo drveća.Za dva i po sata evo nas u Damasku. Kao da sa planine polako silazimo u Damask.Taxi nas ostavlja na autobuskoj stanici, Baramka. Užurban, uzavreo grad. Doznajemo da je Baramka terminal sa koga se kreće i gde stižu putnici sa aerodroma.Jedna od mogućnosti je bila da idemo Budimpešta-Beirut a da se vratimo Damask-Budimpešta, cena je navodno ista ali to nismo uspeli da postignemo.Prolazimo pored stare željezničke stanice, u više hotela tražimo smeštaj ali su svi popunjeni. Doznajemo da je 1 dolar 50 Sf-siriskih funti.Ipak u jednom blizu centra nalazimo mesta. Dvokrevetna soba sa TV, frižiderom,wc i kupatilom i plafonskim ventilatorom košta 700 Sf ili14 dolara.Obe naše mobilne mreže rade, 098 i 063. Na trgu bankomat prima Mastercard zagrebačke banke ( moram malo reklame ). Inače, postoje i ulični kupci deviza, ali postoje i legalne radnje gde možete unovčiti bilo koju vašu kreditnu karticu i dobijete gotovinu. Jedan mi je ponudio 4800 Sf za 100 dolara na kartici ( uzimaju bukvalno sve kartice koje su i kod nas u opticaju ) što je nešto malo nepovoljnije od zvaničnog kursa. Petak je i ne radi se, ali su ulice pune sveta. Mnogo više pokrivenih žena, i to bukvalno od glave do pete tako da im se samo oči vide, u crne haljine. Ima i dosta moderno obučenih žena u zapadnjačkom stilu. Neki od muškaraca obučeni u tradicionalne bele haljine,sa belim kapama na glavi. Svi su ljubazni prema nama, ne oseća se i ne vidi preterana radoznalost jer zaista odudaramo od okoline.Krećemo prema čuvenom Suku,najstarijem bazaru na svetu. Šteta što je petak pa su sve radnjice zatvorene, ali ipak nailazimo na puno manjih otvorenih dućana i začudo puno, puno sveta sa decom, koji kupuju. Između se provlače prodavci toplih napitaka, nosi ga na leđima, šoljice su mu napred na jednoj tacni, malo se nagne i isipa kafu ili čaj u čašicu.Ljudi se okupljaju i oko prodavca soka od duda, mislim da je to, jer su uz sok prodavali i zrele crne dudinje.Bazar je dug oko 500 metara ali ima i par ulica sa leve i desne strane. Na kraju bazara vide se rimski stubovi i otvara se mali trg sa glavnim ulazom u Ummajed džamiju. Produžili smo u čuveni stari grad Damask-vidi www.olddamascus.com . To su male uske uličice prepune raznih dućana, sandala i cipela od devine kože; tepiha svih boja, vrsta i veličina; stolnjaka i prekrivača; tkanina i svile; parfema-mala bočica od 10ml mirisa mirte ili ruže 125 Sf; prekrasnih, tradicionalno rezbarenih stočića-30 dolara. Popili tradicionalnu sirisku kavu sa neobičnim mirisom u prekrasno uređenom malom kafeu u starom gradu,Albal cafe, obavezno poslužuju i bocu hladne flaširane vode u omotaču od pletenog drveta.-125 Sf.Pronašli zlataru,Bahri Jewerly,mnogo jeftinije zlato nego kod nas. Jedna žena na ulici prodaje lišće vinove loze, grašak i boraniju.Ručali švarmu,veliku za 50 Sf; vratili se taksijem do hotela-100 Sf-isto i ovde vredi, pre vožnje raspitajte se da li taxista govori engleski i koliko košta vožnja, obično pokaže novčanicu od 100Sf.Popodne obilazak čuvene Ummajed džamije. Ulaznica košta 50 Sf, žene moraju biti obavezno pokrivene od glave do pete i dobija se braon kabanica i ulazi se sa strane gde je i prijemna kancelarija a ne na glavni ulaz koji je samo za muslimane. Obavezno je izuvanje na ulazu i hodate bosi po velikom trgu unutar džamije. Predivna džamija sa prelepim mozaicima, jedna od najstarijih na svetu. Predanje kaže , a to sam video kasnije na internetu , da je to bila prvo rimska pa hrišćanska pa onda na ruševinama izgrađena džamija. Predanje kaže da je tu bila sahranjena glava Svetog Jovana Krstitelja-Saint John the Baptist i ta grobnica se nalazi unutar džamije.Unutrašnjost džamije je prekrivena debelim tepisima, ljudi, žene i deca sede, meditiraju ili se mole.Naveče smo se vratili u naš mali kafe, na radost konobara,naručili smo arapski sladoled i nargile da probamo.Nargile su sprava za osvežavanje. U tom kafeu smo videli i muškarce i žene da sede piju kafu, razgovaraju i pućkaju nargile. Mirisi nargila mogu biti različiti, mi smo uzeli jabuku, preko nje se stavi žar, unutar nargile je voda i to se pućka. U ustima se oseti ugodan miris i okus jabuke. Konobari su umirali od smeha dok su nas gledali, pa dođu da nam pomognu, kad oni povuku dim im izlazi i na uši, a nama je to bilo interesantno.Sladoled i nargile su nas koštale 145 Sf po osobi.Noć nije donela smanjenje gužve na ulicama.Žuti taxi svuda oko nas , razdragani narod uživa u prekrasnoj,toploj noći. Subota je osvanula pretopla, malo odudaram od sveta u bermuda pantalonama , ali to kao da niko ne primećuje.Nigde ni jednog policajca, a kamoli vojnika na ulici, samo nekoliko saobraćajaca,koji zaustavljaju gustu kolonu vozila da bi pešaci prešli ulicuPijemo jutarnju kafu u prelepom malom restoranu blizu Ummajed džamije na terasi okupanoj suncem i sa pogledom na Damask. Konobar nam donosi i dve limunade, a kad poželimo da to platimo, odbija i kaže da smo mu prvi gosti tog dana i da je sve besplatno.Kasnije u centru ručamo- mala švarma 25Sf , boca vode 25 Sf. Muške papuče od prave kože 550 Sf, pozlaćeni sat 1000 Sf, kožni kaiš 200 Sf. Bližilo se podne kad smo morali da napustimo hotel.Potrošite sve siriske funte jer ih vani ne primaju, čak ni njihovi taxisti. Pokret prema Baramki gde je trebalo da nađemo prevoz za Beirut.Postoji direktna autobuska linija Damask-Beirut,razumeo sam da je taxista rekao da je cena 600Sf ali se putuje duže od 4 sata i dugo se čeka na granici.Pozor!!! žuti taxi ne mogu da voze preko granice pa ne sedajte u njih iako vam kažu da će vas voziti, birajte taxi bez oznaka, možete se dogovoriti, mi smo išli nazad za 40 dolara.Po povratku, prolazili smo širokim ulicama Damaska, punim cveća i zelenila, ambasadama,prelepim kućama načičkanim satelitskim antenama.Videli smo da je samo dva dana suviše malo da se otkriju i vide sve lepote tog divnog grada Damascusa i dali smo sebi obećanje da ćemo se sigurno ponovo videti ali na duže vreme. Na granici ponovno formalnosti izlaska iz Sirije i ulaska u Libanon, ali sad zbog toga što ostajemo manje od 48h dobili smo besplatnu vizu.Naveče šetamo Bejrutom. Topla noć, vetar nas hladi. Ulice prepune ljudi i automobila, da napomenem da semafore baš mnogo ne uvažavaju. Ako je crveno svetlo,malo zastanu i ako nema nikoga voze dalje.Međutim pešaci uvek imaju prednost.Kafei prepuni sveta, mlado, staro. Nigde vike,nigde glasne muzike,na stolovima nisam video alkohola pa ipak se svi lepo provode. Radnje otvorene,prodavci uslužni.Dve kafe sa bocom vode 9000 LL.Klima spašava stvar pa može noću da se spava.Nedelja, dan izbora u Beirutu.Žurimo u Pravoslavnu crkvu-Greek Ortodox,jer će službu služiti Mitropolit Beirutski i Bliskog Istoka.Pre službe se slikamo ispred predivne fontane, slika nas ljubazna žena koja je u prolazu sa svojim mužem. Služba počinje u 9,15 h i trajala je do 12h. Čitava služba je na arapskom jeziku, ali je sve ostalo isto kao i kod nas-krste se sa tri prsta, Mitropolit je održao propoved, na kraju službe svi su se pričestili.Prilikom pričešća sve su žene bile prekrivene maramom. Na kraju smo se sreli sa Mitropolitom a spojila nas je divna žena Dr.Mija i njen muž.Par snimaka za nezaborav, razgovor i razmena telefona, sa željom da se ponovo vidimo.Po podne šoping. Sve su radnje otvorene, sve najveće svetske marke mode su prisutne. Mokasine od kože u boji 30 dolara, damska torba Lui Wuton i što je najbolje ponovno prolazi Masterkard zagrebačke. Druge naše kartice ne prolaze.Naveče vatromet u slavu pobednika, pobedio sin ubijenog premijera Haririja. Iza pravoslavne crkve a ispred gradilišta najveće džamije na svetu , na velikom trgu, pod šatorom, slike ubijenog premijera Haririja i ljudi koji su poginuli sa njim, puno cveća, klanjamo se senima pomešani sa masom ljudi koji dolaze.Naručeni taxi nas čeka ispred hotela u 01,30h dogovoreno da vožnja košta 10 dolara.Beirutski aerodrom, stroge mere sigurnosti. Pozor!! Ne daju da se nosi boca maslinovog ulja u avion.Duty free mnogo veći od Budimpešte i mnogo jeftiniji. Trebalo je da krenemo u 04,15h po Beirutskom vremenu, ali nas je bilo samo osam putnika u avionu pa smo poleteli ranije. Na Feryheq smo sleteli u 05,35 h po našem vremenu, skoro 45 min. ranije. Ulazimo u Mađarsku sa osobnim iskaznicama preko dugačkog reda Kineza.U 12,30h prelazimo Mađarsko-Hrvatsku granicu. Ponovno kod kuće. Beirut i Damascus- vidimo se opet.
