sinmbad
Veoma poznat
- Poruka
- 12.303
Hronika "martovskih" zločina nad Srbima
Gračanica, Kosovska Mitrovica, Beograd - Dvodnevnom albanskom nasilju nad kosovskim Srbima, od 17. do 19. marta prethodila su dva odvojena incidenta. Najpre je sredinom marta u pucnjavi iz vozila u pokretu teško ranjen Jovica Ivić 18 iz Čaglavice. Srbi iz ovog mesta u centralnom Kosovu započeli su blokadu autoputa Priština - Skoplje, tokom koje je došlo do incidenata sa UNMIK i Kosovskom policijom, a albanska vozila su kamenovana. Dan kasnije mediji na albanskom, a i mnoge svetske agencije pozivajući se na kosovske izvore emitovale su vest o nestanku trojice albanskih dečaka iz sela Čabra kod Zubinog Potoka. Za davljenje dece u reci Ibar okrivljeni su kosovski Srbi, iako sprovedena istraga i izveštaj UNMIK to nisu potvrdili.
Demonstracije kosovskih Albanaca zakazane za 17. mart u južnom albanskom delu Kosovske Mitrovice prerasle su u oružane napad na Srbe u severnom delu grada, a u narednih nekoliko sati i na celo Kosovo i Metohiju. Vartolomejska noć na Kosovu, kako je zvanični Beograd nazvao albansko nasilje nad Srbima u Pokrajini, odneo je, prema zvaničnim podacima UNMIK 19 života, osam srpskih i 11 albanskih, mada se nezvanično tvrdi da ima onih koji se vode kao nestali. Povređeno je 954 ljudi, uključujući albansku i srpsku stranu, kao i pripadnike misije UN.
Još 4.012 Srba dobilo je status proteranih lica, bilo da su interno raseljeni na Kosovu i Metohiji ili da su prešli na teritoriju cenralne Srbije, dok je sedam srpskih sela potpuno zbrisano sa zemlje. Zapaljena je 561 srpska kuća, njih 218 su teško oštećene, kao i 35 pravoslavnih crkva i manastira, Prizrenska bogoslovija, Episkopsko sedište u Prizrenu. Uništeno je na desetine srpskih grobalja iz kojih su iskopavani mrtvi i razbacivane kosti. Nisu pošteđene ni grobnice svetog Joanikija Devičkog, cara Dušana u Svetim arhangelima, strariji grobovi u prizrenskim crkvama Svetog Đorđa i Svetog Nikole. U crkvama su uništene vredne freske i stotine ikona, putira, odeždi i drugih crkvenih relikvija, kao i crkvenih knjiga krštenih, venčanih i umrlih.
Zbog učešća u martovskom nasilju deo odgovrnosti pao je na Kosovsku policijsku službu, privremene kosovske institucije, a među prozvanima bio je i Ramuš Haradinaj, predsednik Alijanse za budućnost Kosova, nakratko prvi čovek kosovske Vlade koji je prošle nedelje fotelju premijera zamenio za optuženičku klupu u Haškom sudu. Iako su čak i Rusija i Zapad gotovo jednodušno martovske događaje ocenili kao "etničko čišćenje" i tadašnjem šefu UNMIK Hariju Holkeriju činilo se da događaji nisu baš tako ozbiljni. U drugoj polovini 2004. nemačku i srpsku štampu neko vreme potresao je skandal o navodnoj obaveštenosti nemačkih obaveštajnih službi i KFOR o organizovanju martovskog talasa nasilja, ali se ni vlasti u Beogradu, ni u Berlinu tim povodom nisu zvanično i javno oglasile.
I kosti su prognane iz grobalja: Lobanja na pravoslavnom groblju u Vičitrnu
Gračanica, Kosovska Mitrovica, Beograd - Dvodnevnom albanskom nasilju nad kosovskim Srbima, od 17. do 19. marta prethodila su dva odvojena incidenta. Najpre je sredinom marta u pucnjavi iz vozila u pokretu teško ranjen Jovica Ivić 18 iz Čaglavice. Srbi iz ovog mesta u centralnom Kosovu započeli su blokadu autoputa Priština - Skoplje, tokom koje je došlo do incidenata sa UNMIK i Kosovskom policijom, a albanska vozila su kamenovana. Dan kasnije mediji na albanskom, a i mnoge svetske agencije pozivajući se na kosovske izvore emitovale su vest o nestanku trojice albanskih dečaka iz sela Čabra kod Zubinog Potoka. Za davljenje dece u reci Ibar okrivljeni su kosovski Srbi, iako sprovedena istraga i izveštaj UNMIK to nisu potvrdili.
Demonstracije kosovskih Albanaca zakazane za 17. mart u južnom albanskom delu Kosovske Mitrovice prerasle su u oružane napad na Srbe u severnom delu grada, a u narednih nekoliko sati i na celo Kosovo i Metohiju. Vartolomejska noć na Kosovu, kako je zvanični Beograd nazvao albansko nasilje nad Srbima u Pokrajini, odneo je, prema zvaničnim podacima UNMIK 19 života, osam srpskih i 11 albanskih, mada se nezvanično tvrdi da ima onih koji se vode kao nestali. Povređeno je 954 ljudi, uključujući albansku i srpsku stranu, kao i pripadnike misije UN.
Još 4.012 Srba dobilo je status proteranih lica, bilo da su interno raseljeni na Kosovu i Metohiji ili da su prešli na teritoriju cenralne Srbije, dok je sedam srpskih sela potpuno zbrisano sa zemlje. Zapaljena je 561 srpska kuća, njih 218 su teško oštećene, kao i 35 pravoslavnih crkva i manastira, Prizrenska bogoslovija, Episkopsko sedište u Prizrenu. Uništeno je na desetine srpskih grobalja iz kojih su iskopavani mrtvi i razbacivane kosti. Nisu pošteđene ni grobnice svetog Joanikija Devičkog, cara Dušana u Svetim arhangelima, strariji grobovi u prizrenskim crkvama Svetog Đorđa i Svetog Nikole. U crkvama su uništene vredne freske i stotine ikona, putira, odeždi i drugih crkvenih relikvija, kao i crkvenih knjiga krštenih, venčanih i umrlih.
Zbog učešća u martovskom nasilju deo odgovrnosti pao je na Kosovsku policijsku službu, privremene kosovske institucije, a među prozvanima bio je i Ramuš Haradinaj, predsednik Alijanse za budućnost Kosova, nakratko prvi čovek kosovske Vlade koji je prošle nedelje fotelju premijera zamenio za optuženičku klupu u Haškom sudu. Iako su čak i Rusija i Zapad gotovo jednodušno martovske događaje ocenili kao "etničko čišćenje" i tadašnjem šefu UNMIK Hariju Holkeriju činilo se da događaji nisu baš tako ozbiljni. U drugoj polovini 2004. nemačku i srpsku štampu neko vreme potresao je skandal o navodnoj obaveštenosti nemačkih obaveštajnih službi i KFOR o organizovanju martovskog talasa nasilja, ali se ni vlasti u Beogradu, ni u Berlinu tim povodom nisu zvanično i javno oglasile.
