prosidba

  • Začetnik teme neodlucna x
  • Datum pokretanja
N

neodlucna x

Gost
zabavljam se sa deckom skoro dve godine,mnogo me voli i ima zelju da me ozeni kada zavrsim fakultet.ja neznam sta da radim.veoma je lep i pametan a ja glupa jer takvog decka bi svaka pozelela.jos bi da zivim malo,pomozite sta da radim,ako ne pristanem bojim se raskinuce samnom :idea: :idea:
 
Znam jednog koji je isto tako bio takav da bi ga svaka poželela, imao je devojku sa kojom je hteo da se oženi, ali ona nije htela da se udaje. A on je smatrao da mu je vreme i hteo je da se ženi, da osnuje svoju porodicu. Našao je drugu, koja je htela da se uda za njega, i naravno oženio se. Posle ga je ona prva proganjala, javljala se, pisala, slala poruke. 'Tela da mu rasturi brak. Ali, bilo je kasno.
E sad ... Ne kažem, ne mora tako da bude i sa tobom. Ali eto, ovo je priča iz života. Razmisli.
 
on tebe mnogo voli i on ima zelju da te ozeni. ne pishe da ga ti mnogo volish i da imas zelju da se udas. onda nemoj. nekako delujes malo pasivno u prici. da li si vezana za njega i cesto idete negde zajedno (tj retko sama?)
 
neodlucna x:
zabavljam se sa deckom skoro dve godine,mnogo me voli i ima zelju da me ozeni kada zavrsim fakultet.ja neznam sta da radim.veoma je lep i pametan a ja glupa jer takvog decka bi svaka pozelela.jos bi da zivim malo,pomozite sta da radim,ako ne pristanem bojim se raskinuce samnom :idea: :idea:
Kliknite za proširenje...
:arrow: pa onda nema puno mozganja-nisi spremna još i nemoj ulijetati u to samo zato što on to želi!da ti se ne bi obilo o glavu!uvijek slušaj sebe i svoje srce što ti kaže.a ako će zbog toga raskinuti sa tobom,onda vjeruj i nije za tebe(jer te očigledno ne voli dovoljno kako ne poštuje tvoje želje).
sretno!
 
25 godina,neznam jos sta da radim.znam i to da niko ne ulazi u brak 100% spreman ja bi da sacekamo jos do sledece godine,a on se plasi da onda nenadjem drugi razlog,kada zavrsim fakultet on se boji da cu mu reci e cekaj da nadjem posao,a ja mu ni na to pitanje nemogu dati odgovor,sa njim mi je fenomenalno lepo ,kao u nekoj bajci,ali se jednosavno plasim,kao i on da ne izgubi vreme jer je on 29.nisam sama sebi jasna.sta ce biti sa nama?jos jednom hvala svima koji mi pisete,nadam se da ce te mi pomoci u ovoj teskoj dilemi :roll:
 
on radi ja ucim i usaglasimo vreme nekako,izadjem van i sa njim a i sa prijateljicama ,nije u tome problem,kada smo sami uvek je romantican,sto mi prija ali kad pocne pricu o buducnosti ja se skamenim i prosto me je strah
 
Evo da i ja kažem još koju reč. Zaintrigirala si me svojom poslednjom reči: strah.
Nije to šala. Pre svega, saberi se malo, opušteno. Nećeš bukvalno sutra biti pred oltarom. Imaš još nekoliko meseci, zar ne ?
Čega te je strah ? Braka ? Vezivanja za "ceo život" ? Muškarca uopšte ? Konkretog muškarca ? Gubitka "slobode" ? Obaveza ? Dece ? Svekra i svekrve ? Nečeg drugog ?
Uzmi čist papir i zapiši sve što ti padne na pamet a što te odvlači od udaje. Lepo, taksativno. A onda svaku stavku pojedinačno prostudiraj, pronađi dobru i lošu stranu, srećan i nesrećan ishod. Možda zaista ne treba da se udaš, ali možda si u bespotrebnoj panici.
 
neodlucna x:
zabavljam se sa deckom skoro dve godine,mnogo me voli i ima zelju da me ozeni kada zavrsim fakultet.ja neznam sta da radim.veoma je lep i pametan a ja glupa jer takvog decka bi svaka pozelela.jos bi da zivim malo,pomozite sta da radim,ako ne pristanem bojim se raskinuce samnom :idea: :idea:
Kliknite za proširenje...
Bas si smesna.Ako se udas za njega i tada ces da zivis lepo,mozda i bolje.Necete vi odmah da dobijete decu cim se budete uzeli.Jos 2-3 godine cete se zezati a tek posle dolaze deca.Zato prihvati ponudu,to ti je moj savet!
 
moje ti je misljenje
ja razumem da se ovde postavljaju svakakva pitanja ali ti pretera.cim ti postavljas ovde pitanje da li da se udas za tu osobu,nema od toga u sustini nista.
 
Evo ti jedna pricica: bili smo u vezi dve godine kada me je prvi put zaprosio, ali rekoh daj da zavrsim fakultet, mlada sam, posle jos dve godine, ja zavrsih fakultet, pa opet isto pitanje, a ja rekoh daj da nadjem posao, a njemu vec trideseta, posle pola godine nadjoh posao i to veoma dobar, ali opet daj malo da prozivim, da vidim kako je biti zaposlena devojka... Verovatno bi tako jos odgovarala da me nije ostavio. Sta mislis kao se jos uvek osecam, sest zajednicikh godina je proslo i ostalo daleko iza mene i to sve zbog navodnog straha. Kao, sad mi je dobro???!!!!!! Nemoj se bojati da uzmes zivot u svoje ruke i ne ponovi moju gresku.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top