Odnosi se na raspravu lissez fair (slobodno trziste, neoliberalizam) ili intervencionizam (drzava blagostanja). Kapitalizam ili socijalizam, u krajnjem obliku. Vecito pitanje... sta je efikasnije. Da li drzava treba ili ne, da se mesa u ekonomiju.
Sustina neoliberalizma je u ideji da trzisni mehanizmi automatski oblikuju ljudsko drustvo, da ekonomija mora diktirati svoje uslove drustvu, dakle da mora delovati nesputano od strane drzave.
Konkretno, promovise ekspanziju kapitalizma.
Ranije verzije ove doktrine bile su nazivane *laissez faire*, danas u Americi govore o neokonzervativizmu, evropljani i latinoamerikanci o neoliberalizmu, a Francuzi o *la pensee uniljue* - lat (jedinstvena misao).
Okupljeni oko nukleusa koji su cinili ekonomisti Cikaskog Univerziteta, predvodjeni Hajekom i Fridmanom, neoliberali su stvorili citavu mrezu fondacija, instituta, istrazivackih centara, publikacija, naucnika, pisaca novinara, koji su pomogli da se ova doktrina upakuje i plasira.
Njihovu sustinu cini ideja da je individualna sloboda neophodna i da je ona konacni socijalni ideal. Drzavna vlast je tkdj. neophodna ali ona mora biti ogranicena i decentralizovana. Intervencionizam je opasan i mora biti izbegnut. Ekonomska sloboda tj. kapitalizam je uslov za politicku slobodu.
I naravno druga strana koja je protiv neoliberalizma, a za mesanje drzave u ekonomiju (socijalizam), a njegov krajnji oblik je drzava blagostanja.
Ovi pojmovi se odnose i podrazumevaju gomilu stvari.
Sve sto treba da zna, nacice kad ukuca - Ludvig fon Mizes, Milton Friedman, Hajek (vs npr.) Karl Polanji - koji smatra da je ta ideja neostvariva, da bi neoliberalizam uzrokovao kraj drustva... Naravno u tom kosu je i Karl Marks.
