Kako se ponašati prema uplašenima?

Онај ко је уплашен, не мора да значи да је истовремено лоша особа...тако да сам ја спреман да саслушам неку уплашену особу...и ако могу да дам неки савет...а ако неко није у добрим односима самном, највероватније неће ми ни поверити страх, тако да сам сигуран...само мени ближе особе ће ми се поверити, а ако се плаши неко ко није мени близак, ја ту не могу ништа, али највероватније ја не бих ни могао да сазнам да се та особа плаши, тако да не бих ни обратио пажњу, ја у том случају не могу ништа...

Сад, страх може бити тренутан...или ''животни''...или оправдан и неоправдан...али сваком човеку значи када имамо неког да нас саслуша, неког да независно од осећања, ''из трећег лица'' погледа ситуацију због које смо се уплашили, и да нам разумно, помогне...

Многи људи не желе да говоре отворено о својим страховима јер се боје да би их можда неко осудио... тако да са онима који не желе да покажу страх (а види се да их нешто тако ''притиска'' , често страх не може да се сакрије, а доста људи несвесно откривају свој страх јер желе да кажу неком а не знају да ли је то у реду) ја волим да их барем саслушам...почне разговор, и покушам да ''пробијем лед'' тако што наведем неку своју слабост, (наравно за тако нешто треба добро познавати особу, не говори се све сваком), и тад кад наведем ту своју слабост особа ће се ''отворити'', и не волим да уопште помињем дати проблем као ''страх'', не мора, нек буде ''проблем од'' нечега, а страх звучи као слабост, а задње што уплашена особа жели је да се још више осети слабом... многим људима (па и мени) много значи кад имамо неког ко без осуде може да нас саслуша, чудан осећај, али то је тако...једноставно се боље осећам него кад то стоји у мени...страх је притисак на ум, на душу, то нас мучи и изнутра ''једе'', тако да би велика помоћ некој особи била само један разговор.

Савет бих дао једино кад познајем дату ситуацију или сам био у сличној, а ако је страх неоправдан, што се често дешава, покушам да наводим примере, да објашњавам ствари разумно(што мени тешко иде:)) и да наведем неке чињенице које и дата особа зна, све како бих ту особу смирио...па другачије се и не може помоћи, сем смирити плашљиву особу...људи доста увеличавају...то и јесте већина страхова...услед затворености идеје у нашем уму, ја често почињем да доносим неке своје закључке, не мислим другачије, само си мисли иду неким путем....и тако долази до страха, овако кад попричам са неким он(она) може уразумити мој ток мисли, може ме смирити и помоћи да барем лакше пребродим те страхове...често ''кад чујем лупу копита помислим на зебру кад оно коњ'' , дакле ми компликујемо ствари и тако све више плашимо сами себе...неком много значи само један разговор да бих му ја то ускратио.

Дакле ја (ако сам близак са том особом) покушам да је саслушам и ако могу дам неки савет или помоћ....
 
err... svi na ovoj planeti sa plashe. ljudi se plashe. zveri se plashe.
ja se plashim.
Strah je snaga, dok je kontrolisan.... onda kada preovlada i osvoji nas.. onda nastoje problem.
medjutim.. niko ne moze uvek da ga kontrolishe.

elem.. kako se ponashati prema uplashenima? u kojoj situaciji? prema kome?

previshe uopshteno
 
Kad je neko uplasen,najbolji nacin da mu se pomogne je da ga nateramo da se nasmeje svojim strahovima.Za to je obicno potrebno vise vremena,ali to je prvi korak da shvati koliko su neki strahovi besmisleni.
Koliko cesto sretnem uplasenog?Pa svi smo mi pomalo uplaseni.Ako se neko nicega ne boji,ako se ni zbog cega ne brine,ako mu je sve ravno-taj uopste nije hrabar,taj je verovatno lud.
Ljudi sa stalnim strahovima su vec nesto drugo,njima je stvarno potrebna pomoc.
 
"kako se ponašati prema uplašenima?" je pitanje kojim se konstatuje odsustnost i prisutnost straha kod drugog, ali ne i sopstveni............iako većina ljudi priznaje da se plaši, nesvesni strah je nekad upravo vidljiv kod previše sigurnih i samopouzdanih ljudi, gde može biti i sopstvena loša procena, glupost, sujeta........prilično nepozdana merila ako o njima govorimo ovako uopšteno.........i to je pitanje karaktera....

većina ljudi kaže da se prema uplašenima ponaša ili zaštitnički ili saosećajno.........što nije tačno........... jer.........."ovca ne zna da se brani, vuk se njenim strahom hrani ........"
 
Наравно! У томе и јесте опасност од "помагања" онима који су у були. Прво треба да будеш сигуран да си довољно јак да их извучеш одатле. Да не буде да су они тебе повукли у булу пре него што си ти њих успео да извучеш. Зато се спасиоци на плажама обучавају како да спашавају дављенике, иначе, ако би то нестручно радили, дављеници би повукли и њих у пропаст.
 
Onim što se (mnogo) plaše preporučujem da nabave što više snimljenog materijala o ratinim razaranjima u Iraku. Scene koje gledam u svakodnevnim TV izveštajima sa tih strana prosto su frapanntne. U slici sveopšte katastrofe, i ljdskim i u materijalnim pokazateljima, na licima ljudi, čak i dece, ne može se otkriti prisustvo straha! Prosto da čovek pomisli kako su rasa koja ne poseduje mehanizme za detekciju straha.
 
Tuzni_patak:
Kako se ponašati prema uplašenima?
Kako kad ne kriju strah, kako kad kriju strah.....
Kako prepoznati šta je zbog straha , a šta zbog karaktera?
Koliko "jakih" uplašenih znate sada, ovog trenutka.....

Strah je posledica nezavidne situacije u kojoj se neko silom prilika našao.
Sad - koji aspekt posmatramo da li intelektualni ili egzistencijalni?
To su dva različita stanja i oba su veoma pogubna ako se sama individua ne snadje ili ne bude prihvaćena.
 

Back
Top