eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
Китай напугал весь мир испытаниями новой баллистической ракеты, которая сбила на орбите спутник «Фэнъюнь-1С». Свой протест Пекину выразили США, Канада и Австралия, а Япония потребовала объяснений обстоятельств и цели проведенного испытания. Столь резкая реакция мира вызвана тем, что сбитый спутник летал на той же высоте, что и многие американские спутники-шпионы.
‘Kineska opasnost’ na vidiku
Amerikanci opet punim glasom pocinju da govore o "kineskoj opasnosti". Potpredsednik SAD Ricard Cejni - za vreme zvanicne posete Australiji - ocenio je da forsirano naoruzavanje Kine, cija armija je 11. januara (prva u svetu!) uspela da balistickom raketom unisti satelit na 864 kilometra visine, "nije u saglasnosti sa zvanicnim izjavama Pekinga da mu je jedini cilj - mirni preporod zemlje".
Cejni nije poput americkog ministra odbrane, Roberta Gejtsa, Kinu (zajedno sa Rusijom) svrstao medju moguce ratne protivnike SAD sa kojima se treba spremati za "veliki rat". Nije bio ni direktan kao drzavni sekretar SAD Kondoliza Rajs koja se nije ustrucavala da kaze: "Nasa rastuca strahovanja izazivaju vojna modernizacija Kine i sve veca udarna moc njenih oruzanih snaga". Busova "desna ruka" prvo je pohvalio Peking za ulogu koju je odigrao tokom nedavnih pregovora o severnokorejskom atomskom programu, pa - vezujuci svoju kritiku formalno samo za pomenuto obaranje satelita - upozorio: "Neki drugi potezi kineskog rukovodstva salju nam neke druge, manje dobre poruke. Probe antisatelitskog oruzja i povecavanje vojne moci Kine smatramo manje konstruktivnim i suprotnim proklamovanom cilju mirne izgradnje te zemlje".
Indirektno priznajuci da je Kina u eksperimentisanju sa antisatelitskim oruzjima pretekla i SAD i Rusiju i da uskoro moze ugroziti americku kosmicku satelitsku armadu bez koje bi Pentagon bio lisen "pametnih bombi" i "hirurski preciznih" raketnih udara", Cejni je novu zabrinutost Vasingtona podvukao recima: "Za kineskim uspesnim obaranjem satelita, nema sumnje, stoje godine i godine rada i mislim da su njime iznenadili sve u svetu. Nove kineske antisatelitske rakete nisu pretnja nasim satelitima niti protivraketnoj odbrani, ali to mogu postati u buducnosti. Pogotovo s obzirom na mogucnosti koje su nam bile prodemonstrirane 11. januara".
Potpredsednik SAD - ocito imajuci u vidu da nova "kosmicka strategija" njegove zemlje ima zadatak da SAD obezbedi "slobodu delovanjalj u kosmosu" i da ga zatvori za potencijalne protivnike - saopstio je da Vasington i Pentagon zasad ne planiraju da americku protivraketnu odbranu adaptiraju "kineskoj opasnosti". Naglasivsi: "Nasa PRO je okrenuta prema mogucim opasnostima sa strane Severne Koreje i Irana. Medjutim, mi je mozemo okrenuti i prema Kini, mada jos nemamo ni takve planove ni takve namere".
Donji dom Kongresa SAD obavezao je krajem jula 2005. Dzordza Busa da razradi mere za "obuzdavanje rasta vojne moci Kine", polazeci od pretpostavke da se Peking naoruzava i sprema da do kraja ove decenije u svoj sastav (bude li trebalo, i silom) vrati Tajvan. I, medju prvim potezima bilo je: prisiljavanje Izraela, Francuske, Velike Britanije, Nemacke i Ceske da prestanu da bilo cime pomazu modernizaciju kineske armije. Krajem 2005. tadasnji ministar odbrane Donald Ramsfeld zapoceo je kampanju sumnjicenja Kine da triput vise ulaze u armiju i njeno naoruzavanje nego sto oficijelno priznaje (da su njeni vojni rashodi pre dve godine, recimo, bili 90 a ne 29,6 milijardi dolara).
Ta kampanja ne prestaje sve do danas, a u medjuvremenu je Bela kuca optuzila Moskvu i Peking da potajno rade na "istiskivanju SAD iz Azije".
Vojni ekspert iz Hong Konga Endrju Can americku zabrinutost i Cejnijevo istupanje objasnio ovako: "Tajvan je pravi cilj Kine u ovoj fazi. Ona sada prema Tajvanu ima okrenuto oko 700 raketa, ali joj za sigurnu "operaciju ujedinjenja" nedostaje veca i mocnija ratna mornarica, bez koje bi mogla jedino da raketira i ostvro i drzi ga u blokadi. Ali, vec 2010. godine ce se i SAD i Tajvan suociti sa savrseno novom kineskom armijom, sa mnostvom modernih velikih ratnih brodova i podmornica. Sa armijom spremnom za sve izazove i zadatke".
Beogradski list "Vecernje novosti" pisao je sire na ovu temu. Videti: http://www.novosti.co.yu/ od 23. februara 2007. godine.
Medjutim, Kina nije uznemirila samo SAD lansiranjem svoje nove balisticke rakete, kojom je "izbacila iz upotrebe" (unistila) svoj zastareli satelit "Fenjun 1 C".
Kanada, Australija, Japan i SAD uputili su zvanicne proteste kineskoj vladi jer nije najavila cilj i vreme ispaljivanja rakete.
Reakcije mozda i ne bi bile tako bucne da se ne radi o raketi koja je dostigla visine na kojima su orbite americkih spijunskih satelita.
Samo lansiranje rakete izvedeno je jos 12. januara u 6.28 casova po lokalnom vremenu, ali nije jasno zbog cega je informacija objavljena tek sedam dana kasnije.
Prema informaciji koju je objavila revija "Aviation Week", lansirana raketa spada u tip tzv. kinetickih raketa a dostignuta visina je visa od 864 km od povrsine Zemlje.
Raketa je, iznad provincije Secuan, presrela i unistila zastareli kineski meteoroloski satelit "Fenjun 1 C".
Prema izvorima revije "Defence News", Kina je, istovremeno sa lansiranjem nove rakete, isprobala "zaslepljivanje" senzorskih sistema na americkim obavestajnim satelitima mocnim laserskim zracima.
"Eksperti raspravljaju kako da provere sposobnosti kineske tehnologije i tacno ustanove da li je ona u stanju da ‘zaslepi’ kosmicke osmatracke uredjaje kao sto se to desilo nedavno", saopstavaju specijalisti revije "Defence News".
Prema istom izvoru, vec je bilo nekoliko pokusaja da se dodje do rezultata ali ishod nije nikada objavljen.
U prkos svemu, iako je kineski kosmicki program veoma ambiciozan - od slanja kosmickog broda na Mesec do stvaranja kosmickih stanica - on je, kako isticu kineski rukovodioci, iskljucivo miroljubivog karaktera.
‘Kineska opasnost’ na vidiku
Amerikanci opet punim glasom pocinju da govore o "kineskoj opasnosti". Potpredsednik SAD Ricard Cejni - za vreme zvanicne posete Australiji - ocenio je da forsirano naoruzavanje Kine, cija armija je 11. januara (prva u svetu!) uspela da balistickom raketom unisti satelit na 864 kilometra visine, "nije u saglasnosti sa zvanicnim izjavama Pekinga da mu je jedini cilj - mirni preporod zemlje".
Cejni nije poput americkog ministra odbrane, Roberta Gejtsa, Kinu (zajedno sa Rusijom) svrstao medju moguce ratne protivnike SAD sa kojima se treba spremati za "veliki rat". Nije bio ni direktan kao drzavni sekretar SAD Kondoliza Rajs koja se nije ustrucavala da kaze: "Nasa rastuca strahovanja izazivaju vojna modernizacija Kine i sve veca udarna moc njenih oruzanih snaga". Busova "desna ruka" prvo je pohvalio Peking za ulogu koju je odigrao tokom nedavnih pregovora o severnokorejskom atomskom programu, pa - vezujuci svoju kritiku formalno samo za pomenuto obaranje satelita - upozorio: "Neki drugi potezi kineskog rukovodstva salju nam neke druge, manje dobre poruke. Probe antisatelitskog oruzja i povecavanje vojne moci Kine smatramo manje konstruktivnim i suprotnim proklamovanom cilju mirne izgradnje te zemlje".
Indirektno priznajuci da je Kina u eksperimentisanju sa antisatelitskim oruzjima pretekla i SAD i Rusiju i da uskoro moze ugroziti americku kosmicku satelitsku armadu bez koje bi Pentagon bio lisen "pametnih bombi" i "hirurski preciznih" raketnih udara", Cejni je novu zabrinutost Vasingtona podvukao recima: "Za kineskim uspesnim obaranjem satelita, nema sumnje, stoje godine i godine rada i mislim da su njime iznenadili sve u svetu. Nove kineske antisatelitske rakete nisu pretnja nasim satelitima niti protivraketnoj odbrani, ali to mogu postati u buducnosti. Pogotovo s obzirom na mogucnosti koje su nam bile prodemonstrirane 11. januara".
Potpredsednik SAD - ocito imajuci u vidu da nova "kosmicka strategija" njegove zemlje ima zadatak da SAD obezbedi "slobodu delovanjalj u kosmosu" i da ga zatvori za potencijalne protivnike - saopstio je da Vasington i Pentagon zasad ne planiraju da americku protivraketnu odbranu adaptiraju "kineskoj opasnosti". Naglasivsi: "Nasa PRO je okrenuta prema mogucim opasnostima sa strane Severne Koreje i Irana. Medjutim, mi je mozemo okrenuti i prema Kini, mada jos nemamo ni takve planove ni takve namere".
Donji dom Kongresa SAD obavezao je krajem jula 2005. Dzordza Busa da razradi mere za "obuzdavanje rasta vojne moci Kine", polazeci od pretpostavke da se Peking naoruzava i sprema da do kraja ove decenije u svoj sastav (bude li trebalo, i silom) vrati Tajvan. I, medju prvim potezima bilo je: prisiljavanje Izraela, Francuske, Velike Britanije, Nemacke i Ceske da prestanu da bilo cime pomazu modernizaciju kineske armije. Krajem 2005. tadasnji ministar odbrane Donald Ramsfeld zapoceo je kampanju sumnjicenja Kine da triput vise ulaze u armiju i njeno naoruzavanje nego sto oficijelno priznaje (da su njeni vojni rashodi pre dve godine, recimo, bili 90 a ne 29,6 milijardi dolara).
Ta kampanja ne prestaje sve do danas, a u medjuvremenu je Bela kuca optuzila Moskvu i Peking da potajno rade na "istiskivanju SAD iz Azije".
Vojni ekspert iz Hong Konga Endrju Can americku zabrinutost i Cejnijevo istupanje objasnio ovako: "Tajvan je pravi cilj Kine u ovoj fazi. Ona sada prema Tajvanu ima okrenuto oko 700 raketa, ali joj za sigurnu "operaciju ujedinjenja" nedostaje veca i mocnija ratna mornarica, bez koje bi mogla jedino da raketira i ostvro i drzi ga u blokadi. Ali, vec 2010. godine ce se i SAD i Tajvan suociti sa savrseno novom kineskom armijom, sa mnostvom modernih velikih ratnih brodova i podmornica. Sa armijom spremnom za sve izazove i zadatke".
Beogradski list "Vecernje novosti" pisao je sire na ovu temu. Videti: http://www.novosti.co.yu/ od 23. februara 2007. godine.
Medjutim, Kina nije uznemirila samo SAD lansiranjem svoje nove balisticke rakete, kojom je "izbacila iz upotrebe" (unistila) svoj zastareli satelit "Fenjun 1 C".
Kanada, Australija, Japan i SAD uputili su zvanicne proteste kineskoj vladi jer nije najavila cilj i vreme ispaljivanja rakete.
Reakcije mozda i ne bi bile tako bucne da se ne radi o raketi koja je dostigla visine na kojima su orbite americkih spijunskih satelita.
Samo lansiranje rakete izvedeno je jos 12. januara u 6.28 casova po lokalnom vremenu, ali nije jasno zbog cega je informacija objavljena tek sedam dana kasnije.
Prema informaciji koju je objavila revija "Aviation Week", lansirana raketa spada u tip tzv. kinetickih raketa a dostignuta visina je visa od 864 km od povrsine Zemlje.
Raketa je, iznad provincije Secuan, presrela i unistila zastareli kineski meteoroloski satelit "Fenjun 1 C".
Prema izvorima revije "Defence News", Kina je, istovremeno sa lansiranjem nove rakete, isprobala "zaslepljivanje" senzorskih sistema na americkim obavestajnim satelitima mocnim laserskim zracima.
"Eksperti raspravljaju kako da provere sposobnosti kineske tehnologije i tacno ustanove da li je ona u stanju da ‘zaslepi’ kosmicke osmatracke uredjaje kao sto se to desilo nedavno", saopstavaju specijalisti revije "Defence News".
Prema istom izvoru, vec je bilo nekoliko pokusaja da se dodje do rezultata ali ishod nije nikada objavljen.
U prkos svemu, iako je kineski kosmicki program veoma ambiciozan - od slanja kosmickog broda na Mesec do stvaranja kosmickih stanica - on je, kako isticu kineski rukovodioci, iskljucivo miroljubivog karaktera.
