Slom Kraljevine Jugoslavije

u tim odnosima bese i atentat 1934 u marseju... od brace hrvata koji su u sprezi iskoristili vmr-ovca... svima dobro poznat krah i poslednji dani kraljevine... iznutra ju je rovario hrvat, a spolja potpomognut onim kome je pavelic i isao na referat u berlin...

koji mu rece: srbi i velikosrpska ideja su kao guja koju gledas kako raste...


pokusavao skratiti ono sto je i budali jasno...

ok mozda je trebalo pakta sa svabama? drugaciji odnos? sve je poznato... rvat rovario iz zagreba a rvat poveo uz naivne rankovica i djilasa srbe u "slobodu"... iz koje su anestirani hrvatski monstruozni zlocini a srbinu opet spremljena jama 1991...

ako oces bas u detalje ok , povlacim se, od toga nema nista svakako... jer rvata zabole za to
 
Zato se Pavelić onako dobro očuvao i otuda one priče da MI6 nije dopustio hapšenje Pavelića...

Глупости.
Имаш Визенталову изјаву о томе да југо службе никад ниједном нијесу помогле са информацијама у вези павелићеваца, иако је то Израел (и Визентал) то тражио више пута. Још ће испасти да је према павелићу направљен лик Џејмс Бонда.
 
Глупости.
Имаш Визенталову изјаву о томе да југо службе никад ниједном нијесу помогле са информацијама у вези павелићеваца, иако је то Израел (и Визентал) то тражио више пута. Још ће испасти да је према павелићу направљен лик Џејмс Бонда.

A šta je s onim teorijama da je klepio svo zlato koje su njegovi podanici uzeli od imućnijih Srba i Židova i da je pribjegao u Rim. Tamo se komotno šetko i da ga je CIA htjela klepiti al' dobila dopis iz engleske da je on zaštićeš, neka sorta agenta njihovog.

Bilo je to čak i ovdje.
 
Konstantin Fotić Memoari
O knezu Pavlu
"Rođen od oca Srbina i majke Ruskinje,kneginje Demidov,knez Pavle je nasledio mnogo više majčinih osobina.Obrazovan u Oksfordu,on je razvio istančano zanimanje za umetnost,naročito za slikarstvo a bio je i školovan muzičar.Boravio je van zemlje u vreme kad su Srbi vodili dva Balkanska rata 1912 i 1913,za oslobođenje od Turaka.Nije učestvovao ni u Prvom svetskom ratu,u kome je srpski narod,pretrpevši gubitke koji dosežu zastrašujući broj od 23 % stanovništva,zadivio svet svojom herojskom borbom.
Nedostatak aktivnog učešća u životu naroda tokom najznačajnih trenutaka u istojii njegove zemlje,nesumnjvo je uticao na oblikovanje karaktera knez Pavla.On se jamačno nikad nije nadao da će biti pozvan da odigra tako važnu ulogu koja mu pala u deo,niti da preuzme odgovornost za vođenje jugoslovenske politike u prelomnim godinama uoči Drugog svetskog rata.Bio je otuđen od svog naroda a u Londonu se osećao prijatnjije nego u Beogradu,krećući se s više lakoće među britanskim politiačarima i u britanskom društvu nego među ljudima iz svoje vlade i građanima svoje zemlje.Ukratko,nedostajalo mu je znanje o sopstvenom narodu kao i bliskost s njim,što je za donošenje krupnih odluka,od kojih zavisi život nacije mnogo važnije od apstraktnih političkih promišljanja".
 
Мало мог мишљења о 27. марту.
Пошто имам књигу Кнез Павле-истина о 27.3. рекао бих једну ствар-документа из књиге су одлична. С друге стране аутори мало превише потенцирају улогу Енглеза у читавој ствари.
Наиме, чињеница је да су Енглези имали улогу у 27.3 али се не бих сложио да је њихова улога била одлучујућа.
На енглеском платном списку су били СНО и Земљорадничка странка, али њихова улога у пучу је била ситна. Једина велика личност коју су Енглези платили био је Симовић, генерал Мирковић са друге стране је после пуча био у немилости Енглеза јер је подржавао Дражу.
Такође, тадашња Демократска странка која је имала највећу улогу у пучу, као и највећи део официра који су били учесници пуча нису били плаћеници Енглеза. Један од њих, поручник Милорад Поповић је био касније сјајан командант у Херцеговини, мајори Кнежевић и Тодоровић су касније ухапшени од стране Енглеза, итд.
Суштински, 27.3. је био пуч једне групе политичких слепаца против друге групе политичких слепаца. Једни су били вођени идеалима, други су невешто покушавали да воде реалполитику која је била осуђена на смрт чим је Милан Стојадиновић смењен.
Стојадиновић јесте после рата радио за Удбу, јесте правио споразум са Павелићем, јесте био лопов, али се не може одрећи да је водио одличну политику пре рата. У унутрашњој политици је створио антихрватску коалицију са Словенцима и муслиманима и сузбио хрватске тенденције одвајања, у спољашњој је одбио бугарске тенденције, потписао уговор са Италијанима и планирао да са њима подели Јадран.
Е онда после њега долази франкофил Цветковић и англофил Павле и креће пропаст, почевши са Бановином Хрватском па надаље.
Мада се не слажем са тврдњама Стојадиновића да је кнез Павле хтео да отме круну краљевићу Петру, лично сматрам Павла истим таквим политичким слепцем какви су били и пучисти и да је смењивање Стојадиновића била чиста глупост.
На крају, закључио бих писањем пуковника Ваухника : 1. да је пуч био погубан и да се није смео вршити пре рата Рајха са СССР. 2. Да пуч није одложио напад на СССР, него лоше време. 3. Да је пуч био погубан и по Енглезе који су победноносно наредовали у Африци дотад.
И закључак после закључка који је моје лично мишљење:1. Требало је оставити Стојадиновића 2. Требало је одмах чистити војску, полицију и администрацију од пете колоне
 
Мало мог мишљења о 27. марту.
Пошто имам књигу Кнез Павле-истина о 27.3. рекао бих једну ствар-документа из књиге су одлична. С друге стране аутори мало превише потенцирају улогу Енглеза у читавој ствари.
Наиме, чињеница је да су Енглези имали улогу у 27.3 али се не бих сложио да је њихова улога била одлучујућа.
На енглеском платном списку су били СНО и Земљорадничка странка, али њихова улога у пучу је била ситна. Једина велика личност коју су Енглези платили био је Симовић, генерал Мирковић са друге стране је после пуча био у немилости Енглеза јер је подржавао Дражу.
Такође, тадашња Демократска странка која је имала највећу улогу у пучу, као и највећи део официра који су били учесници пуча нису били плаћеници Енглеза. Један од њих, поручник Милорад Поповић је био касније сјајан командант у Херцеговини, мајори Кнежевић и Тодоровић су касније ухапшени од стране Енглеза, итд.
Суштински, 27.3. је био пуч једне групе политичких слепаца против друге групе политичких слепаца. Једни су били вођени идеалима, други су невешто покушавали да воде реалполитику која је била осуђена на смрт чим је Милан Стојадиновић смењен.
Стојадиновић јесте после рата радио за Удбу, јесте правио споразум са Павелићем, јесте био лопов, али се не може одрећи да је водио одличну политику пре рата. У унутрашњој политици је створио антихрватску коалицију са Словенцима и муслиманима и сузбио хрватске тенденције одвајања, у спољашњој је одбио бугарске тенденције, потписао уговор са Италијанима и планирао да са њима подели Јадран.
Е онда после њега долази франкофил Цветковић и англофил Павле и креће пропаст, почевши са Бановином Хрватском па надаље.
Мада се не слажем са тврдњама Стојадиновића да је кнез Павле хтео да отме круну краљевићу Петру, лично сматрам Павла истим таквим политичким слепцем какви су били и пучисти и да је смењивање Стојадиновића била чиста глупост.
На крају, закључио бих писањем пуковника Ваухника : 1. да је пуч био погубан и да се није смео вршити пре рата Рајха са СССР. 2. Да пуч није одложио напад на СССР, него лоше време. 3. Да је пуч био погубан и по Енглезе који су победноносно наредовали у Африци дотад.
И закључак после закључка који је моје лично мишљење:1. Требало је оставити Стојадиновића 2. Требало је одмах чистити војску, полицију и администрацију од пете колоне
Dragiša Cvetković je nevažan lik,on je bio marioeta u kneževim rukama.Malo je verovatno da je Pavle bio takav kursadžija,slepac kako kežeš.Pre će biti da su za njega,interesi Engleske bili prioritetni .Teško se saglasiti i sa tvrdnjom da je vodio nekakvu realpolitiku.Realna poliitka bi uvažavala realnost u pogledu odnosa snaga u Evropi a time i na Balkanu gde je Nemačka bila mnogo jača od Engleske.Pavle je međutim izabrao Englesku i od tog trenutka katastrofa se nije mogla izbeći.
 
Dragiša Cvetković je nevažan lik,on je bio marioeta u kneževim rukama.Malo je verovatno da je Pavle bio takav kursadžija,slepac kako kežeš.Pre će biti da su za njega,interesi Engleske bili prioritetni .Teško se saglasiti i sa tvrdnjom da je vodio nekakvu realpolitiku.Realna poliitka bi uvažavala realnost u pogledu odnosa snaga u Evropi a time i na Balkanu gde je Nemačka bila mnogo jača od Engleske.Pavle je međutim izabrao Englesku i od tog trenutka katastrofa se nije mogla izbeći.

Како год, у сваком случају сматрам обе стране негативнима...
 
A šta je s onim teorijama da je klepio svo zlato koje su njegovi podanici uzeli od imućnijih Srba i Židova i da je pribjegao u Rim. Tamo se komotno šetko i da ga je CIA htjela klepiti al' dobila dopis iz engleske da je on zaštićeš, neka sorta agenta njihovog.

Bilo je to čak i ovdje.

Пушти теорије ко да он није имао довољно Хрвата фратара и емиграната, па да је спао на то да га Енглези извлаче из гвана. ****** је такођер имао довољно пара и злата да плати на крају крајева. А да је неко био посебно заинтересован за њега од југо државе и није.
Пратили су га, па кад су видили да није опасан по њих, оставили су га на миру.
 
Пушти теорије ко да он није имао довољно Хрвата фратара и емиграната, па да је спао на то да га Енглези извлаче из гвана. ****** је такођер имао довољно пара и злата да плати на крају крајева. А да је неко био посебно заинтересован за њега од југо државе и није.
Пратили су га, па кад су видили да није опасан по њих, оставили су га на миру.

Znam da je bio neki visok čin u argentinskoj vojsci dok je onomad Argentina bila fašistička...
 
Мало мог мишљења о 27. марту.
Пошто имам књигу Кнез Павле-истина о 27.3. рекао бих једну ствар-документа из књиге су одлична. С друге стране аутори мало превише потенцирају улогу Енглеза у читавој ствари.
Наиме, чињеница је да су Енглези имали улогу у 27.3 али се не бих сложио да је њихова улога била одлучујућа.
На енглеском платном списку су били СНО и Земљорадничка странка, али њихова улога у пучу је била ситна. Једина велика личност коју су Енглези платили био је Симовић, генерал Мирковић са друге стране је после пуча био у немилости Енглеза јер је подржавао Дражу.
Такође, тадашња Демократска странка која је имала највећу улогу у пучу, као и највећи део официра који су били учесници пуча нису били плаћеници Енглеза. Један од њих, поручник Милорад Поповић је био касније сјајан командант у Херцеговини, мајори Кнежевић и Тодоровић су касније ухапшени од стране Енглеза, итд.
Суштински, 27.3. је био пуч једне групе политичких слепаца против друге групе политичких слепаца. Једни су били вођени идеалима, други су невешто покушавали да воде реалполитику која је била осуђена на смрт чим је Милан Стојадиновић смењен.
Стојадиновић јесте после рата радио за Удбу, јесте правио споразум са Павелићем, јесте био лопов, али се не може одрећи да је водио одличну политику пре рата. У унутрашњој политици је створио антихрватску коалицију са Словенцима и муслиманима и сузбио хрватске тенденције одвајања, у спољашњој је одбио бугарске тенденције, потписао уговор са Италијанима и планирао да са њима подели Јадран.
Е онда после њега долази франкофил Цветковић и англофил Павле и креће пропаст, почевши са Бановином Хрватском па надаље.
Мада се не слажем са тврдњама Стојадиновића да је кнез Павле хтео да отме круну краљевићу Петру, лично сматрам Павла истим таквим политичким слепцем какви су били и пучисти и да је смењивање Стојадиновића била чиста глупост.
На крају, закључио бих писањем пуковника Ваухника : 1. да је пуч био погубан и да се није смео вршити пре рата Рајха са СССР. 2. Да пуч није одложио напад на СССР, него лоше време. 3. Да је пуч био погубан и по Енглезе који су победноносно наредовали у Африци дотад.
И закључак после закључка који је моје лично мишљење:1. Требало је оставити Стојадиновића 2. Требало је одмах чистити војску, полицију и администрацију од пете колоне

Сасвим тако, теза о Енглезима који су узвели пуч 27. марта је настала комбинацијом деловања англофобних митомана (најчешће профашистички оријентисаних) и љубитеља такозване "историје кроз кључаоницу" тј. оних који сваки догађај виде као део неке завере или глобалног плана.

Не спорећи да су неки од пучиста били на платном списку британске обавештајне службе, није рационално претпоставити да би неколицина британских шпијуна могла да изведе државни удар а да онолика војска и официри све то мирно гледају и слежу раменима. Подразумева се да је подршка, макар и пасивна, за пучисте била одлучујући фактор успеха.

Нисам знао за те Ваухникове закључке. Где се то налази?
 
Нисам знао за те Ваухникове закључке. Где се то налази?

Књига Кнез Павле-истина о 27.3, аутори Вељко Лалић и Миодраг Јанковић. Ваухникови закључци и разматрања налазе се у поглављу Шта каже обавештајац. Цитирана литература за поглавље је Драгиша Цветковић-Документи о Југославији.Цветковић је прештампао Ваухников напис Десет година од распада Југославије, објављен у емигрантском часопису Слободна Словенија, који је излазио у Аргентини...
 
Сасвим тако, теза о Енглезима који су узвели пуч 27. марта је настала комбинацијом деловања англофобних митомана (најчешће профашистички оријентисаних) и љубитеља такозване "историје кроз кључаоницу" тј. оних који сваки догађај виде као део неке завере или глобалног плана.

Не спорећи да су неки од пучиста били на платном списку британске обавештајне службе, није рационално претпоставити да би неколицина британских шпијуна могла да изведе државни удар а да онолика војска и официри све то мирно гледају и слежу раменима. Подразумева се да је подршка, макар и пасивна, за пучисте била одлучујући фактор успеха.

Нисам знао за те Ваухникове закључке. Где се то налази?

Da li je inicijativa za organizovanje puča potekla od Engleza ili su je samo odobrili,možemo samo da nagađamo uglavnom bez njihovog "saveta" puča ne bi bilo.Možda bi bilo protesta na ulicama ,sukoba sa žandarmerijom i sl.ali i to bi se verovatno vremenom smirilo posebno što bi Nemci brzo oterali Engleze iz Grčke pa bi bilo manje usijanih glava među Srbima koji bi hteli rat protiv Nemačke.
 
Poslednja izmena:
Da li je inicijativa za organizovanje puča potekla od Engleza ili su je samo odobrili,možemo samo da nagađamo uglavnom bez njihovog "saveta" puča ne bi bilo.Možda bi bilo protesta na ulicama ,sukoba sa žandarmerijom i sl.ali i to bi se verovatno vremenom smirilo posebno što bi Nemci brzo oterali Engleze iz Grčke pa bi bilo manje usijanih glava među Srbima koji su bi hteli rat sa Nemačkom.
To za puč je moguće mada kao što kažeš nećemo nikad saznati. Takođe, moguć je i takav razvoj događaja u perspektivi kao što si opisao, i to nas onda vraća na pitanje - zašto je Hitleru uopšte trebao savez sa Jugoslavijom?
 
To za puč je moguće mada kao što kažeš nećemo nikad saznati. Takođe, moguć je i takav razvoj događaja u perspektivi kao što si opisao, i to nas onda vraća na pitanje - zašto je Hitleru uopšte trebao savez sa Jugoslavijom?


Sama reč savez implicira nekakvu ravnopravnost saveznika ili članova-članica saveza.Takav je slučaj i sa Trojnim paktom međutim države koje su kasnije pristupile tom savezu i nisu u punom smislu te reči bile članice saveza jer im je nedostajala ravnopravnost ali su pristupale iz različitih razloga među kojima je i prinuda.Zapravo je tu reč o pokušaju da se potčinjavanju slabijih država da nekakva pravna forma.
Ovaj svet nije pravedan ni danas a nije bio ni u vremenu o kome govorimo.Odgovorne vlade vode računa o interesima svojih država i najčešče samo o tim ne i o tuđim interesima.
Sigurno je za Hitlera koji se spremao da potisne Britance iz jedinog parčeta kontintenta gde su se oni još nalazili,bilo neprihvaljivo da Jugoslavija pod firmom neutralnosti koju nije priznala ni jedna ratujuća strana i ni jedna susedna država,vodi probritansku politiku.
 
"It was organized by Mikhail A. Allakhverdov, a veteran Chekist and Central Asian specialist who had just returned from Belgrade, reportedly after an attempt to stage a coup against the pro-German government. Some said he
was actually sent there to watch the British run their own coup. It was successful, but the patient died—Hitler immediately overran Yugoslavia."
What Stalin knew, the enigma of Barbaorossa,David E.Murphy
 
To za puč je moguće mada kao što kažeš nećemo nikad saznati. Takođe, moguć je i takav razvoj događaja u perspektivi kao što si opisao, i to nas onda vraća na pitanje - zašto je Hitleru uopšte trebao savez sa Jugoslavijom?
Требао му је неки споразум да пацификује земљу, као што знамо он није тражио употребу југословенску војске и она му није била потребна као ни војни капацитети Југославије.
Били су му потребни привредни ресурси и сировине за даље вођење рата на шта су Немци већ бацили шапу још пре почетка рата, то се некако заборавља.
Питање је дакле више економско него политичко.Уз то Немци су тада на врхунцу осиони и надмени нису размишљали да неко може и да одбије "понуду".
Такође лоша искуства из првог рата требало је превазићи и ставити на папир како би се избегле сваке евентуалије, игром случаја то упорно гурање Југославије у пакт и озваничавање односа по сваку цену је и довело до пуча и стављање земље на страну савезника (Срба конкретно).
Мислим да нису инсистирали на потписивању било каквог уговора са Југославијом она би остала ван рата свакако али су донели погрешну процену.
 
Требао му је савез са КЈ јер би након напада на СССР, Савезници се искрцали у нашу земљу и напали га с леђа
Таква калкулација подразумева претходни пад Италије. О томе се сигурно није размишљало почетком 1941.
 
Malo smo van teme ali kad je reč o otporu u organizaciji KPJ,u posleratnoj propagandi KPJ,uvek je isticano da su pripreme za ustanak počele još dok je trajao Aprilski rat a posebno je naglašavana navodna "konferenacija ili savetovanje održano tokom Maja " kad su u cilju organizovanja ustanka oformljeni "vojni komiteti" pri pokrajinskim partijskim rukovodstvima.Izvesno je reč o izmišljotinama.KPJ je u to vreme bila obična filijala Kominterne odnosno Staljina koji je u to vreme grozničavo pokušavao da odobrovolji Hitlera ne bi li ako ništa drugo, odložio rat što je moguće duže pa bi takva aktivnost KPJ bila u najdirektnijoj suprotnosti Staljivim željama.Ni u majskom broju Proletera,glasila KPJ nema ni govora o pripremama za ustanak a nema ni tragova antifašizma.Istina,KPJ nije pozdravila ali ni osudila okupaciju kao ni rasparčavanje Jugoslavije,stvaranje NDH,Velike Albanije i dr. a što je naravno bilo u saglasnosti sa željama Staljina koji takođe nije osudio invaziju i okupaciju Jugoslavije ali je zato jugoslovenskom ambasadoru uskratio gostoprimstvo.
 

Back
Top