Sol Belou - Žrtva

Upravo sam procitao knjigu "Zrtva" pisca Sola Beloua i ostavila je na mene jako dobar utisak.
Knjiga odise zaista jednim realnim prikazom sveta kroz odnos Ase Leventala i Kirbi Olbija i predstavlja za mene vanvremensku sliku drustva kakvo je bilo, kakvo jeste i kakvo ce zauvek i biti.
Naravno, fokus knjige je prvenstveno usmeren na karakter Ase Leventala ali se iz njegovih razmisljanja, osecanja i postupaka saznaje "prava" stvarnost zivot a razbija se "lazna" stvarnost zivota odnosno prelazi se preko granice onoga sto coveka sam zeli da vidi i izdize se iznad ogranicenih vidika i sagledava se sva sustina i istina zivota.

Vasi utisci?

Sol Belou je prvo intelektualac, a onda i književnik. Svaka njegova knjiga je iskustvo za sebe. "Zrtvu" nisam čitala, moram potražiti i tu knjigu, hvala na predlogu. Ali bih preporučila i ostale njegove knjige: "Henderson- kralj kiše", "Čovek na klackalici", "Ne propusti dan", "Pustolovine Ogija Marča", "Prosinac jednog dekana"(hrvatski prevod, ne znam da li je objavljivana kod nas).
Svaki put su me oduševili beskrajni duhoviti monolozi njegovih junaka, koji se uglavnom suočavaju sa samim sobom dok se hvataju u koštac sa nekim od životnih problema. To prebiranje po duši natera čoveka da se identifikuje, pa čak i ako problem nema mnogo veze sa njim lično. To je kombinacija realnog života, filozofije, psihoanalize i duhovitosti. Nema greške.

Teatrina:

Sol Belou je prvo intelektualac, a onda i književnik. Svaka njegova knjiga je iskustvo za sebe. "Zrtvu" nisam čitala, moram potražiti i tu knjigu, hvala na predlogu. Ali bih preporučila i ostale njegove knjige: "Henderson- kralj kiše", "Čovek na klackalici", "Ne propusti dan", "Pustolovine Ogija Marča", "Prosinac jednog dekana"(hrvatski prevod, ne znam da li je objavljivana kod nas).
Svaki put su me oduševili beskrajni duhoviti monolozi njegovih junaka, koji se uglavnom suočavaju sa samim sobom dok se hvataju u koštac sa nekim od životnih problema. To prebiranje po duši natera čoveka da se identifikuje, pa čak i ako problem nema mnogo veze sa njim lično. To je kombinacija realnog života, filozofije, psihoanalize i duhovitosti. Nema greške.

Kliknite za proširenje...

U "Zrtvi" nisam primetio, ili mozda za mene i nisu, duhovite monologe glavnih likova, bar ne u nekoj velikoj meri, mozda je to slucaj u drugim njegovim delima koje cu verovatno po tvojoj preporuci nabaviti. Sve ostalo je nepogresivo moguce pronaci u "Zrtvi".
Po tvom opisu njegovih ostalih dela mislim da ce ti se "Zrtva" svideti.

Kada sam pomenula duhovitost, nisam mislila na štos kao takav, iako i toga ponegde ima, nego na virtuoznost kako da neka razmišljanja ili postupci junaka budu vispreno opisani ili izmešteni iz konvencije, tako da je to iznad svega zanimljivo, i duhovito u svakom slučaju.
Zaboravila sam da pomenem roman Herzog. Nisam sigurna, ali mislim da je baš tu oko njega i dobio Nobelovu nagradu. Skroz čudna priča o intelektualcu, profesoru na sveučilištu, koji napušta svoju karijeru, ženu i ljubavnicu, osamljuje se i počinje da piše zamišljena pisma. To su poruke pojedinca svetu, institucijama, poznanicima, nepoznatim ljudima, čak i umrlima. Koliko je tu pametnih opaski, ironije, osećanja. Izuzetno pametna i emotivna knjiga, ni malo nema melodrame i cinizma, što bi se moglo pretpostaviti iz sižea, a završava se upravo kako nalikuje intelektualcu, bez tragedije, samo prividno primirje sa otvaranjem novih mogućnosti.
Žrtvu ću svakako potražiti.