fosilvaso:
Tvrdnja: Demokratiju je često NEMOGUĆE uvesti Demokratskim metodama u razumnom roku života pojedinca!
Dokaz: Da ne lupetam uopšteno, uzmimo primer nedemokratskog, od dna do vrha korumpiranog sudstva. Zapošljavanjem novih mladih, nekorumpiranih kadrova ništa se bitno ne menja jer oni viši određuju ko, kada i zašto može napredovati, tj. ako ne prihvati igru, stagnira ili leti!
Zatim, recimo da organ koji bira sudije na razna mesta, čak i ako nije korumpiran, za izbor ima na raspolaganju sudije koji ispunjavaju potrebne uslove kao broj godina staža itd. Malo pre smo utvrdili da samo određeni mogu ispuniti te uslove, prema tome, i izborom novoga sudije, opet se ništa ne menja.
Zaključak: Jedno je rešenje MONARHIJA, a onda bi svi mandati išli na paspolaganje Kralju i mogli bi se 'preko noći' početi postavljati zdravi temelji. Jedini je problem tranzicije jer negde bi trebalo naći dovoljan broj sudija koji nisu u trulom sistemu?
Ili možda za početak svakom neproverenom sudiji pridružiti nekorumpiranog mladog pravnika koji uvek može nekoga pouzdanoga sa strane pitati ako mu nešto nije jasno?
Ili, imate li bolju ideju?
Ја немам ''бољу идеју'' али рећи ћу ти пар ствари о транзицији, што ће рећи да је већ изграћен цео систем који решава ову твоју тврдњу : Demokratiju je često NEMOGUĆE uvesti Demokratskim metodama u razumnom roku života pojedinca!
Наша ''срећа у несрећи'' је што смо закаснили са транзицијом па можемо посматрати које су грешке наших суседа и сл. земаља како не би поновили исте...
Прво шта је ''транзиција''? У савременој економској литератури се могу наћи два схватања појма транзиција. Шире схватање полази од становишта да је пројекат транзиције ослоњен на процес промена у економском систему и политици, којима се друштво прилагођава динамичким развојним променама у окружењу и захтевима технолошке револуције. Друго, уже схватање транзицију посматра као процес промена у: економском систему, политици и институционалном механизму екс-социјалистичких земаља источне, централне, и југоисточне Европе(прелаз са планских на тржишне институције; са колективног-државног на приватно акционарско власништво) итд.
Суштина транзиције у екс-социјалистичким земљама своди се нацеловит преображај етатистичког система. А да би се све то остварило потребно је стратегију реформи заменити трансформационом стратегијом која задире у вредносне и идеолошке односе система. То је оно о чему и ти говориш, да држава треба да створи темеље грађанског демократског друштва, где ће се поштовати подела на законодавну, извршну и судску власт, а што би уз економске приоритете везане за решавање својинских и структурних питања , ефикасно функционисање тржишта и поштовање уговора, створило претпоставке за ефикасан економски и друштвени развој.
Транзиција је сложен и динамички процес који се не може спонтано развијати. Транзиција није регулаторна реформа, још мање формула или образац, дакле кад неки политичар хоће да копира потпуно транзицију неке друге земље, он није на правом путу, то се другачије ради од државе до државе. Овај процес се битно разликује од реформи, које значе поправку стања без мењања суштине система.
На путу стварања демократских институција важна је улога државе и њених активности у домену институционалног пројектовања (правила закони исл. и поштовање истих) привредног и друштвеног система. Реч је о изградњи формалних институција којима се дефинише политички систем(нпр: управљачка структура, права појединца исл), привредни систем( својинска права, уговори) и систем заштите(судство полиција исл.). У поступку концепирања и успостављања формалног институционалног поретка, држава, по правилу, уважава аутентичне перформансе културе интерне средине(навике, обичаји, традиција).
Оно што се чини посебно значајним нагласити јесте да транзиција представља динамичку стварност, тј. скуп међузависних процеса који су сабијени у релативно кратком року. Она захтева промену начина размишљања, примену нове филозофије у решавању проблема који произилазе из транзиције, вредносну промену система, како би се сагледао на други начин. Зато у најширем смислу речи транзиција се може схватити као свеопшти преображај екс-социјалистичког друштва у модерно предузетничко друштво са са предузетничком стратегијом развоја и предузетничким менаџментом, са предузетничком државом, са човеком који на њега гледа са предузетничком филозофијом, која произилази из предузетништва и тржишта, а све то на принципима економске слободе и отвореног друштва.
Идем да одморим... па наставак