William Adama
Početnik
- Poruka
- 11
Branko Mikašinović
VAŠINGTON
21/02/2007
Džon Bolton, bivši ambasador SAD u UN
“Ne verujem da bi ultimatumi ili nametnuta solucija bili pravi put za rešavanje budućeg statusa Kosova u Savetu bezbednosti UN” rekao je bivši američki ambasador u UN, Džon Bolton, u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem.
BOLTON: Cilj bi trebalo da bude da budući status Kosova bude prihvatljiv svim stranama. Ako jedna strana insistira na nezavisnosti, onda je očigledno da neće biti postignut sporazum. Mislim da je vlada Srbije spremna da ponudi Albancima visoki stepen nezavisnosti i nadam se da će biti postignuto sporazumno rešenje. Ne bi trebalo da se vežemo samo za formule, već da to budu pregovori dva naroda u okviru jedne demokrastke uprave.
GLAS AMERIKE: Ako sporazum Beograda i Prištine na osnovu predloga Martija Ahtisarija ne bude moguć, kakva procedura predstoji u UN?
BOLTON: Mnogi u UN smatraju da prema postojećoj rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244, Savet ima pravo da nametne novu rezoluciju, ukoliko se ne bude postignuto rešenje privhatljivo obema stranama. Možda je to tačno na teoretskom planu, ali mislim da bi za Savet bezbednosti bilo vrlo nesmotreno da pokuša da nametne rešenje bez obzira da li je reč o Ahtisarijevom planu ili nečem drugom. Najverovatnije bi Rusija ili Kina, ili obe zemlje, stavile veto na takva nastojanja. Ne verujem da bi ultimatumi ili nametnuta solucija bili pravi put da se to pitanje reši u Savetu bezbednosti UN.
Džon Bolton u razgovoru sa Brankom Mikašinovićem
GLAS AMERIKE: Ukoliko Savet bezbednosti usvoji novu rezoluciju, a Srbija je ne prihvati, šta bi onda usledilo?
BOLTON: Ne bi bilo mudro da se Savet bezbednosti stavi u poziciju nametanja solucije, koja je neprihvatljiva vladi u Srbiji ili kosovskim Albancima. Prvo, nisam uopšte siguran da bi takva rezolucija ikada bila usvojena. Drugo, bilo bi veoma loše za Savet bezbednosti da sebi dozvoli još jednu situaciju poput one u Sudanu. Naime, Savet je usvojio rezoluciju, sudanska vlada ju je odbacila, a Savet ostao nemoćan, što svakako nije poželjan ishod. Mislim da bi Savet bezbednosti trebalo da nastavi da vrši pritisak da se pregovori nastave, da ne postavlja veštačke rokove i da insistira da obe strane pridju pregovorima u duhu dobre volje i pronadju rešenje.
GLAS AMERIKE: Neke zemlje smatraju da bi nezavisnost Kosova uspostavila presedan koji bi mogao da ima dalekosežne posledice u Španiji, Rusiji, Indiji i drugde...
BOLTON: Mislim da je to veoma validna teza. Nije u nadležnosti drugih zemalja ili UN da cepaju ili podele Srbiju bez saglasnosti njene vlade, jer je reč o novoj i demokratskoj Srbiji, a ne staroj Miloševićevoj Jugoslaviji. Mislim da bi bilo bez presedana da se UN umešaju u poslove jedne zemlje u demokratskom razvoju i donesu svoje rešenje. Pored toga, Kina i Rusija, svaka iz svojih razloga, i ne nužno povezanih sa Srbijom i Kosovom, ne bi želele da se na taj način uspostavi presedan. Sve ovo mi govori da još uvek ima prostora za pregovore i da bi to politika SAD trebalo da bude da vrši pritisak na obe strane, ne da bi se zauvek živelo sa statusom kvo, već da bi se definisalo obostrano prihvatljivo rešenje.
http://www.voanews.com/serbian/2007-02-21-voa3.cfm
VAŠINGTON
21/02/2007
Džon Bolton, bivši ambasador SAD u UN
“Ne verujem da bi ultimatumi ili nametnuta solucija bili pravi put za rešavanje budućeg statusa Kosova u Savetu bezbednosti UN” rekao je bivši američki ambasador u UN, Džon Bolton, u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem.
BOLTON: Cilj bi trebalo da bude da budući status Kosova bude prihvatljiv svim stranama. Ako jedna strana insistira na nezavisnosti, onda je očigledno da neće biti postignut sporazum. Mislim da je vlada Srbije spremna da ponudi Albancima visoki stepen nezavisnosti i nadam se da će biti postignuto sporazumno rešenje. Ne bi trebalo da se vežemo samo za formule, već da to budu pregovori dva naroda u okviru jedne demokrastke uprave.
GLAS AMERIKE: Ako sporazum Beograda i Prištine na osnovu predloga Martija Ahtisarija ne bude moguć, kakva procedura predstoji u UN?
BOLTON: Mnogi u UN smatraju da prema postojećoj rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244, Savet ima pravo da nametne novu rezoluciju, ukoliko se ne bude postignuto rešenje privhatljivo obema stranama. Možda je to tačno na teoretskom planu, ali mislim da bi za Savet bezbednosti bilo vrlo nesmotreno da pokuša da nametne rešenje bez obzira da li je reč o Ahtisarijevom planu ili nečem drugom. Najverovatnije bi Rusija ili Kina, ili obe zemlje, stavile veto na takva nastojanja. Ne verujem da bi ultimatumi ili nametnuta solucija bili pravi put da se to pitanje reši u Savetu bezbednosti UN.
Džon Bolton u razgovoru sa Brankom Mikašinovićem
GLAS AMERIKE: Ukoliko Savet bezbednosti usvoji novu rezoluciju, a Srbija je ne prihvati, šta bi onda usledilo?
BOLTON: Ne bi bilo mudro da se Savet bezbednosti stavi u poziciju nametanja solucije, koja je neprihvatljiva vladi u Srbiji ili kosovskim Albancima. Prvo, nisam uopšte siguran da bi takva rezolucija ikada bila usvojena. Drugo, bilo bi veoma loše za Savet bezbednosti da sebi dozvoli još jednu situaciju poput one u Sudanu. Naime, Savet je usvojio rezoluciju, sudanska vlada ju je odbacila, a Savet ostao nemoćan, što svakako nije poželjan ishod. Mislim da bi Savet bezbednosti trebalo da nastavi da vrši pritisak da se pregovori nastave, da ne postavlja veštačke rokove i da insistira da obe strane pridju pregovorima u duhu dobre volje i pronadju rešenje.
GLAS AMERIKE: Neke zemlje smatraju da bi nezavisnost Kosova uspostavila presedan koji bi mogao da ima dalekosežne posledice u Španiji, Rusiji, Indiji i drugde...
BOLTON: Mislim da je to veoma validna teza. Nije u nadležnosti drugih zemalja ili UN da cepaju ili podele Srbiju bez saglasnosti njene vlade, jer je reč o novoj i demokratskoj Srbiji, a ne staroj Miloševićevoj Jugoslaviji. Mislim da bi bilo bez presedana da se UN umešaju u poslove jedne zemlje u demokratskom razvoju i donesu svoje rešenje. Pored toga, Kina i Rusija, svaka iz svojih razloga, i ne nužno povezanih sa Srbijom i Kosovom, ne bi želele da se na taj način uspostavi presedan. Sve ovo mi govori da još uvek ima prostora za pregovore i da bi to politika SAD trebalo da bude da vrši pritisak na obe strane, ne da bi se zauvek živelo sa statusom kvo, već da bi se definisalo obostrano prihvatljivo rešenje.
http://www.voanews.com/serbian/2007-02-21-voa3.cfm
