ADHD ili hiperaktivnost kod dece

BLPD: Profesor je sjajan, ima malo narkolepsiju pa moze da se desi da zaspi u sred razgovora, ali to mu ne smeta d abude jedno divno ljudoljubivo i toplo bice, i sasvim se slazem da smo mi kojima je on bio mentor i koji imamo srecu da ga poznajemo i volimo (a i on nas!) zaista retyko srecni ljudi, i profesionalno i licno! Sto se tice publikacije, kod nas nisam sigurna d aimate nesto vise od Psihijatrija danas.

ALEKSA 72: Institut za mentalno zdravlje, Dr Rudic, Dr Milica Pejovic Milovancevic;
Klinika za psihijatriju i neurologiju dece i omladine u Dr Subotica, dr Aneta Lakic;
Dispanzer za mentalno zdravlje, Savetovaliste za decu i omladinu, Toplicka 8 Zemun (oba lekara koja tamo rade); Institut za govornu patologiju u Kralja Milutina (ne znam mu tacno ime) i njihovo osoblje takodje se bave ovom decom. POzdrav

BLPD:

Da, ja još uvek ne kogu da dodjem k sebi kada se setim doktorovog ponašanja, načina na koji nam je saopštio to što je saopštio, načina na koji je komunicirao sa mladim čovekom, a da ne govorim o tome što je to što je procenio od nemedicinskog dela procenio apsolutno tačno, kao da je dete njegovo. Vaspitan, uzdržan taman koliko treba, smiren - u vreme kada se sve raspada, kada niko nema strpljenja, kada se svi deru i vredjaju...

Jao, tačno znam šta bi mi moj psihijatar sada rekao. Rekao bi da je ovaj opis čoveka čist moj spliting, ali nije i neću da se pravdam.

Moslim da profesora Bojanina treba upoznati i mislim da su oni koji su imali priliku da uče od njega zaista rođeni pod srećnom zvezdom.

Sa psihijatrima sam provela 8 godina jer sam u IMZ ušla kao pacijent, a završila kao doktorant u laboratoriji i na projektu sa stipendijom Ministarstva za nauku pa ih poznajem iz oba ugla. Generalno - radi se o veoma obrazovanim ljudima, koji jako lepo govore, znaju da prave stvari nazovu pravim imenom. Pored njih sam obogatila rečnik, naučila da postavljam distancu jer sam anketirala bipolarne, osvestila svoje potencijale i ograničenja, naučila da prepoznam tudje (maligni mirroring), stekla mnoge uvide, saznala da alkohol i droga samo prepokrivaju neku psihopatologiju i da je detoksikacija najmanji problem i još mnogo toga što ni ne pokušavam da objašnjavam ljudima koji nisu bili u kontaktu sa psihijatrima pa me belo gledaju. Drugim rečima, naučila sam koliko i na svojim osnovnim studijama i magistarskim zajedno.
Ali profesor Bojanin je zaista nešto posebno - očigledno učenju nikad kraja!

Kliknite za proširenje...

Eh, kad bi nam svi granicni poremecaji licnosti bilo ko Vi, gde bi nam kraj bio!

WithdrawnWater:

Eh, kad bi nam svi granicni poremecaji licnosti bilo ko Vi, gde bi nam kraj bio!

Kliknite za proširenje...

kako god da mi glasila dijagnoza - šta ću joj ja, to je što je
pitala sam da li sam nekada bila možda i psihotična za sve ove godine. odgovorio je da nisam. ah - očuvana realnost - bar nešto!

ne sekirajte se, odmah mi je moj psihijatar rekao za narkolepsiju samo što nisam dobila odgovor na pitanje kako to može da smeta u postavljanju dijagnoze i pravljenju procene jednom iskusnom lekaru

možda smeta kao i meni moj granični poremećaj u životu i radu

znači - ne gine mi Psihijatrija danas. Ništa, svrnuću do Maje Kaličanin da vidim prebukiranost.

PA znate kako - neki i spavajuci znaju vise od nekih budnih - sta reci, sve VAm se samo kaz'lo, zar ne?!

E bas sam se obradovala sto sam naletela na ovaj forum. Moja sedmogodisnja devojcica (Mila) je dobila dijagnozu da ne ADD sa malom hyperaktivnscu pre dva dana. Dijagnoza je postavljena od strane psihijatra na osnovu pisma koje je napisala uciteljica, deset minuta razgovora samnom i bivsim suprugom i 5 minuta razgovora sa Milom. Ritalin je bio predlozen kao jedino resenje a i ja i bivsi suprug smo protiv bilo kakve vrste lekova koji mogu da joj poremete hemikalije u mozgu pogovu ako su prepisani na osnovu tako povrsinske dijagnoze.

Istina je da ona ima problema sa koncentracijom i da zbog toga ima (sto se nas tice ne tako velikih) problema u skoli. U pitanju je citanje i "spelling". Ona na testu svaki put prodje super ali uciteljica kaze da to sto je naucila ne zna da primeni....??? Iz matematike je na primer prosle godine (u prvom razredu, sada je drugi) imala problema, mi smo je poslali na dopunke casove (u okviru skole) i sada je na nivou 3eg razreda. Cak uciteljica koja joj drzi te dopunske casove kaze da je njoj dovoljno jednom nesto objasniti da bi shvatila.

Ona je je jedna mala bistra chigrica koja je iako ume da bude impulsivna jedno dobro veselo dete sa ogromnim srcem. Mi uzivamo u njoj bas ovakvoj kakva je i nemamo nikakvu zelju da je umirimo da bi uciteljici bilo lakse. (inace 6oro dece u njenom razredu je na Ritalinu) Inace je miljenica svih clanova sire porodice i prijatelja.

Mi ne poricemo da ima neki blazi oblik ADHD ali bi smo zaista da pokusamo sve drugo pre nego se odlucimo za opciju lekova.

Vec sam pocela da joj dajem Omega 3 i 6, i jos neke vitamine koji pomazu koncentraciji. Mene zanima koliki je uspeh tretiranja ADHD poremecaja prirodnim putem, naravno uz puno rada sa njom?

hvala unapred

WithdrawnWater:

PA znate kako - neki i spavajuci znaju vise od nekih budnih - sta reci, sve VAm se samo kaz'lo, zar ne?!

Kliknite za proširenje...

A, to sam shvatila - nije bitno, bilo pa prošlo.

Nego, stvarno moram da napišem jer nemam gde drugde, a ovde će me svi razumeti. Sin mi se rano jutros vratio sa šestodnevne košarkaške turneje po Francuskoj i Italiji gde je bio sa svojim trenerom i svojom ekipom u kojoj igra medju 12 igraca.
On dosta solidno igra, uvežbao se da kada uđe u igru da svoj maksimum što se tiče koncentracije, pamti igrača koga čuva po markeru na dresu ili patikama itd. Ima meku ruku i dobar šut i puno lucidnih momenata u toku igre koji nisu zapaženi ni kod jednog drugog deteta iz ekipe i vrlo igra fer u smislu da nije siledzija koji vidi samo sebe i loptu i koš.
I - da ne dužim priču, od 10 prijateljskih utakmica negde u blizini Marseja moj sin je jedini koji nije dobio šansu niti jednom da uđe u igru bar na minut. I ne samo to - trener mu je rekao da ne mora ni da se skida. I ne samo to - trener mu je rekao da će on služiti da nosi dresove svojim suigračima i da čuva stvari na tribinama i onda ga je kaznio stajanjem sat vremena ispod drveta zato što je za vreme čuvanja stvari gubio koncentraciju. Takođe je donosio i flaše sa vodom.Takođe je bio zadužen da trojici igrača iz svoje ekipe (koji su btw na hormonu rasta, testosteronu i kreatininu) čisti mrve sa stola posle ručka. I od cele ekipe svi su došli sa medaljom, njemu je nisu dali.

Toliko o tome kako se kod nas danas tretira 16godišnjak sa ADDom. Uz to 16godišnjak koji je miran i nikoga ne dira niti ugrozava i za koga je dr. Bojanin rekao da je, osim što je težak za porodicu, zaista jedan dobar dečko.

mila.dacha:

Ona je je jedna mala bistra chigrica koja je iako ume da bude impulsivna jedno dobro veselo dete sa ogromnim srcem. Mi uzivamo u njoj bas ovakvoj kakva je i nemamo nikakvu zelju da je umirimo da bi uciteljici bilo lakse. (inace 6oro dece u njenom razredu je na Ritalinu) Inace je miljenica svih clanova sire porodice i prijatelja.
hvala unapred

Kliknite za proširenje...

Izvinite što moram da primetim, ali šestoro dece na jedan razred i ona sedma - tu nešto bazdi na selekciju od strane psihologa skole i kliničku studiju jer prevalenca poremećaja nije tolika, a za random je malo moguće. Ukoliko se ne radi o nekakvim inkluzivnim razredima ili nečemu sličnom.

mila.dacha:

Mene zanima koliki je uspeh tretiranja ADHD poremecaja prirodnim putem, naravno uz puno rada sa njom?

hvala unapred

Kliknite za proširenje...

Uspeh zavisi od mnogih faktora - uzrasta i pola deteta, okruzenja, intenziteta poremecaja itd.
I molim d ase ne navode imena lekova, odnosno ordinirana terapija, jer to ne praktikujemo da komentarisemo na forumu.

BLPD:

A, to sam shvatila - nije bitno, bilo pa prošlo.

Nego, stvarno moram da napišem jer nemam gde drugde, a ovde će me svi razumeti. Sin mi se rano jutros vratio sa šestodnevne košarkaške turneje po Francuskoj i Italiji gde je bio sa svojim trenerom i svojom ekipom u kojoj igra medju 12 igraca.
On dosta solidno igra, uvežbao se da kada uđe u igru da svoj maksimum što se tiče koncentracije, pamti igrača koga čuva po markeru na dresu ili patikama itd. Ima meku ruku i dobar šut i puno lucidnih momenata u toku igre koji nisu zapaženi ni kod jednog drugog deteta iz ekipe i vrlo igra fer u smislu da nije siledzija koji vidi samo sebe i loptu i koš.
I - da ne dužim priču, od 10 prijateljskih utakmica negde u blizini Marseja moj sin je jedini koji nije dobio šansu niti jednom da uđe u igru bar na minut. I ne samo to - trener mu je rekao da ne mora ni da se skida. I ne samo to - trener mu je rekao da će on služiti da nosi dresove svojim suigračima i da čuva stvari na tribinama i onda ga je kaznio stajanjem sat vremena ispod drveta zato što je za vreme čuvanja stvari gubio koncentraciju. Takođe je donosio i flaše sa vodom.Takođe je bio zadužen da trojici igrača iz svoje ekipe (koji su btw na hormonu rasta, testosteronu i kreatininu) čisti mrve sa stola posle ručka. I od cele ekipe svi su došli sa medaljom, njemu je nisu dali.

Toliko o tome kako se kod nas danas tretira 16godišnjak sa ADDom. Uz to 16godišnjak koji je miran i nikoga ne dira niti ugrozava i za koga je dr. Bojanin rekao da je, osim što je težak za porodicu, zaista jedan dobar dečko.

Kliknite za proširenje...

Strasno?!?! Pa ko je taj kreten od trenera? Jeste pricali s anjim, jeste ga pitali zasto vas sin nije imao sansu da igra i za koji klinac trenira ako ce da cisti mrve saigracima? Je l on nesto kaznjen (ili je trener samo retardirani skot!?). Sta je, uplasili su se da na sred utakmice Vas sin ne pocne d avice kako pas smrdi - ko da bi ga Francuzi razumeli i d avice?! NEVEROVATNO! Kako je decak to podneo?? I ko Vam je sve to ispricao, on ili ste culi od druge dece??

WithdrawnWater:

Strasno?!?! Pa ko je taj kreten od trenera? Jeste pricali s anjim, jeste ga pitali zasto vas sin nije imao sansu da igra i za koji klinac trenira ako ce da cisti mrve saigracima? Je l on nesto kaznjen (ili je trener samo retardirani skot!?). Sta je, uplasili su se da na sred utakmice Vas sin ne pocne d avice kako pas smrdi - ko da bi ga Francuzi razumeli i d avice?! NEVEROVATNO! Kako je decak to podneo?? I ko Vam je sve to ispricao, on ili ste culi od druge dece??

Kliknite za proširenje...

Au! Nisam Vam rekla da je posle razgovora sa doktorom Bojaninom pas prestao da smrdi! Inace, to je govorio samo u okviru porodice, u kosarkaskom klubu ga "vode" kao "igraca sa problemom u glavi" na osnovu celokupnog ponasanja. Zvuke pusta takodje samo kod kuce i to jos uvek radi.

Sin mi je ispricao telefonom da nije igrao i da se nije ni skidao, a ocu je rekao da zeli da promeni klub. Mene je to jako zacudilo jer on nema narocitu volju da trenira, ali ide na treninge bez da ga iko tera. On je tip koji pusti druge da se skrse od borbe za loptu pa kada im lopta izmakne, on je mirno uzme i ubaci u kos. Borbenost mu je nikakva i ne sekira se mnogo. Mislim da mu je jedini motiv sto trenira taj sto to njegovi najbolji drugovi cene, sto se lepo razvio i porastao 1.94. Onda nas je zvao otac jos jednog decaka koji je bio ubacen u samo jednu utakmicu od 10 na nekoliko sekundi i koji je bio odredjen da pomaze mom sinu u cuvanju stvari i sakupljanju tih mrva i donosenju sladoleda. Nisu bili kaznjeni, trener je tom ocu rekao da ne zeli da mu igraju nedovoljno motivisani igraci. Ali moj sin je ocigledno bio motivisan samo to nije pokazivao kada je sve ovo tesko podneo. Inace, motivisan ili ne - on izgleda i ponasa se isto. Nekako je sav zaravnjen. A ne znam - meni se 50% profesora na fakultetu klelo u majku posle ispita da su mislili da cu pasti na prvi pogled, a ja znala kao iz rukava i dobila 10 - takav je moj sin u kosarci i trener ga poznaje.

Vec dva dana muz i ja nismo od sekiracije spavali. Koje je to neljudstvo povesti decaka u najosetljivijim godinama na toliki put i ne dozvoliti mu da igra ni malo. I jos ga zezati i kaznjavati zbog koncentracije. Narucili smo ispisnicu i sin je izabrao drugi klub, u nasem kraju. Rekao je da je bio i gledao treninge u tom klubu sto nismo ni znali i da je atmosfera zdravija, decaci korektniji. Rekao je i da je njegov trener lud. (Nije lud, ali je cinjenica da je neuravnotezen i los covek i da je zeljan izivljavanja).

Ja nisam zelela da razgovaram sa trenerom jer, kako sam impulsivna i na nepravdu pobesnim - poslala bih ga gde mu je mesto i rekla bih mu sve sto mislim o patologiji sportskog funkcionisanja (ili sve ili nista!) na koju se on navukao i ne primecuje sta radi toj deci od 16 godina, a takvo moje ponasanje nikako ne bi mom sinu dalje koristilo. Muz mu je na njegovo insistiranje poslao sms sa obrazloženjem zasto smo ispisali dete i prebacili u drugi klub. Nije nista odgovorio. Kada se smirim i odspavam malo, mozda odem da mu kazem.

Sin u petak ide kod doktora.

BLDP, kakav trener, kakav kreten. Užas, užas, užas. A zašto ga je uopšte vodio - da dobije dnevnice i za njega, ili je bio potreban broj da se ode? Ne očekujem odgovor, onako se, retorički, naglas pitam

Mila.dacha, dobro nam došli. Po svemu što ste izneli, ja mislim da treba da promenite učitljicu i školu, za početak. A onda da probate sa svim poznatim nemedikamentoznim načinima - Omega 3&6 (za dugotrajnu primenu kakva je u tim slučajevima preporučljiva postoje samo 2 vrste Omege koje ističu da nepoželjnih supstanci nema ni u tragovima - ProEFA i EyeQ), neurobiofidbek. Ja toplo preporučujem i homeopatiju, mislim da je kod mog sina dovela do drastčnog, drastičnog poboljšanja.

Zaboravih - i juče sam bila na predavanju prof. Bojanina. I pričao je, između ostalog o disgrafiji, disleksiji i generalno problemima u savladavanju školskog gradiva. Njegov stav je da je u velikoj većini slučajeva to posledica nekog "neodrađenog" prethodnog razvojnog obrasca. I savetuje posetu defektologu koji će isitati razvojnu šemu, i vratiti dete na "propušteno". To bi možda moglo da bude objašnjenje i rešenje i za Miline problemčiće.

Ana@Bg:

BLDP, kakav trener, kakav kreten. Užas, užas, užas. A zašto ga je uopšte vodio - da dobije dnevnice i za njega, ili je bio potreban broj da se ode? Ne očekujem odgovor, onako se, retorički, naglas pitam

Kliknite za proširenje...

Ma stvar je u tome što je sin išao sasvim normalno kao član ekipe u kojoj već 4 godine svakodnevno trenira od ukupno 8 godina koliko trenira. I uopšte nije loš u svemu tome, vikendom ima utakmice, snažan je i jak, dobro čuva igrača i dobro daje koševe. Ima i mana, naravno - nije prodoran u napadu što trenera nervira i to nikako ne popravlja.
Doduše, stvar stoji tako da mu je minutaza za vreme utakmica maksimum 15 minuta, a forsiraju tri igraca koja su na hormonu rasta i ostalim hemijama ne znam ni ja kakvim. Na pripreme na Kopaonik nose analgetike, izmedju ostalog i trodon jer imaju bolove u kostima, a kada ne mogu da disu na skoro 1800m (JUBAC kamp na Kopaoniku) oni upumpavaju nesto za sirenje bronhija i neki kiseonik iz nekakvih pumpica za astmaticare.
Toliko o tome koga forsiraju!
Ostala deca u ekipi se trude koliko mogu.
E, moj sin, sa sve svojim specificnostima sta god da su i sa sve svojim ocem koji na utakmicama ne urla "Upucaj se u kos! Pregazi ga! Ne gledaj nikoga! Ubi ga bre!" je sada prosao kako je prosao.
Nama je cilj bio da sin popravi svoj nezgrapan hod, da se lepo fizicki razvije, generalno popravi motoriku i fizicki ojaca i postane spretniji i da se necim bavi kada vec skola slabo ide. I to smo postigli. Ako ostane u sportu, ima visoku skolu kosarke na Megatrendu, nekakav sportski menadzment ako zeli, sve zavisi od toga sta mu je zapravo i kako ce se dalje razvijati, ako ne - Boze moj, moze nesto drugo ili ima sto sta da se radi sa srednjom skolom. Mislim, ne znam - moramo se truditi, ne mozemo dici ruke, reci da mu nesto fali i pustiti dete da skita po ulicama i igra Counter Strike celu noc. Ne znam sta ce od njega biti, ali mi se moramo truditi u skladu sa njegovim sposobnostima i uz pomoc lekara. Pa sta bude bice. I doktor Bojanin je insistirao na tome da za sada nista ne menjamo!

Ana@Bg:

Zaboravih - i juče sam bila na predavanju prof. Bojanina. I pričao je, između ostalog o disgrafiji, disleksiji i generalno problemima u savladavanju školskog gradiva. Njegov stav je da je u velikoj većini slučajeva to posledica nekog "neodrađenog" prethodnog razvojnog obrasca. I savetuje posetu defektologu koji će isitati razvojnu šemu, i vratiti dete na "propušteno". To bi možda moglo da bude objašnjenje i rešenje i za Miline problemčiće.

Kliknite za proširenje...

A gde se ta predavanja odrzavaju?

Ana@Bg:

BLDP, kakav trener, kakav kreten. Užas, užas, užas. A zašto ga je uopšte vodio - da dobije dnevnice i za njega, ili je bio potreban broj da se ode? Ne očekujem odgovor, onako se, retorički, naglas pitam

Kliknite za proširenje...

Ma da je kreten samo trener - bilo bi lako. Kretena po skolama - koliko hoces. Da mi sin ne ide u privatnu gimnaziju izgubio bi godinu, a ne znam sta bi radio u ovim godinama van socijalne sredine koju ne izbegava. On nema siroki krug prijatelja, ali voli da se druzi.
Da je meni neko rekao da dete nije za skolu, da ga ne upisujem nigde posle osnovne, da pokusam sa zanatom, da ga ostavim da zivi i ne radi nista jer je bolestan - hajde. Ali to niko nije rekao, a dete nije retardirano pa da ide u specijalnu skolu.
I sta onda, osim da mi se ceo zivot sastoji u tome da smisljam kako da zeznem sistem u koji moj sin ne moze da se uklopi. Sa skolom sam uspela (osim sto vise nemamo telefon, infostan ne placamo, struju nam dva puta iskljucivali - to zezanje sistema kosta 600 evra 10 meseci sa hranom i prevozom). Bez hrane i prevoza sledece godine bice bolje. A u New York-u skola besplatna, obisla sam ih nekoliko kada sam bila u oktobru da nadjem laboratoriju za postdoc.

Grupa mama iz Zemuna se divno organizovala, i profesor Bojanin im drži seriju predavanja o razvoju dece, po uzrastima. 4 predavanja su već prošla - prenatalni period, bebe, bajkovito doba (predškolski uzrast), logičko doba (školski uzrast). Sledeće srede je poslednje u nizu - o adolescentima. Poslaću ti sada privatnu poruku sa detaljima - da ne reklamiram, a i broj je manje-više ograničen, zbog kapaciteta sale, a i prilike da svi zainteresovani posle predavanja nešto pitaju. Eto sjajne prilike da se upoznamo

Pustite i meni obavestenje na PP - gde se drze predavanja i to....

Ana@Bg:

Grupa mama iz Zemuna se divno organizovala, i profesor Bojanin im drži seriju predavanja o razvoju dece, po uzrastima. 4 predavanja su već prošla - prenatalni period, bebe, bajkovito doba (predškolski uzrast), logičko doba (školski uzrast). Sledeće srede je poslednje u nizu - o adolescentima. Poslaću ti sada privatnu poruku sa detaljima - da ne reklamiram, a i broj je manje-više ograničen, zbog kapaciteta sale, a i prilike da svi zainteresovani posle predavanja nešto pitaju. Eto sjajne prilike da se upoznamo

Kliknite za proširenje...

Pa lepo, adolescenti - taman ono što meni treba. Upravo sam saopštila mužu da sledeće srede idemo. Jest da mi je psihijatrijskih dijagnoza više preko glave (stvarno se izvinjavam, ali je tako) i ništa više neću da pitam - ima da čekam da mi tim iz Teološkog savetovališta odradi svoje. Ali svakako želim da čujem, kamo sreće da sam se ranije uključila u tako nešto. Javiću se na pp ovih dana, inače stanujem kod Juge na početku Zemuna.

BLPD:

Izvinite što moram da primetim, ali šestoro dece na jedan razred i ona sedma - tu nešto bazdi na selekciju od strane psihologa skole i kliničku studiju jer prevalenca poremećaja nije tolika, a za random je malo moguće. Ukoliko se ne radi o nekakvim inkluzivnim razredima ili nečemu sličnom.

Kliknite za proširenje...

U pitanju je jedna najnormalnija skola...I meni je to malo cudno da je toliki broj dece na lekovima ali boze moj... Ovde (Juzna Afrika) je to toliko rasprostranjeno da kad kazete nekom da vam je dete ADHD reakcije su maltene kao da ste im rekli dobro jutro...

Mi smo zbog svega ovoga razmisljali da se vratimo za Srbiju ali mi se cini da je to tamo jos uvek poprilican tabu...

Izvinjavam se zbog pomene lekova, nisam znala da se to ne treba raditi...

hvala puno :-)

Nisam baš sigurna u kom smislu mislite da je tabu? Mislim da je 7 dijagnostifikovanih, i pod terapijom, u jednom odeljenju daleko, daleko iznad svetskog proseka procenjenog broja dece sa AD(H)D problemom. Ja nisam protivnik lekova, pristalica sam kada poremećaj detetu otežava život, onemogućava normalno funkcionisanje, dovodi ga u opasnost, čini nesrećnim jer ga zbog ponašanja okolina odbacuje... Ali iz Vaše priče ne bih rekla da je sa Vašom ćerkom to slučaj.

mila.dacha:

U pitanju je jedna najnormalnija skola...I meni je to malo cudno da je toliki broj dece na lekovima ali boze moj... Ovde (Juzna Afrika) je to toliko rasprostranjeno da kad kazete nekom da vam je dete ADHD reakcije su maltene kao da ste im rekli dobro jutro...

Mi smo zbog svega ovoga razmisljali da se vratimo za Srbiju ali mi se cini da je to tamo jos uvek poprilican tabu...

Izvinjavam se zbog pomene lekova, nisam znala da se to ne treba raditi...

hvala puno :-)

Kliknite za proširenje...

A, pa dobro, nismo mi - Juzna Afrika je. Mislim, nije dobro, ali verovatno daleko lakse ukljucuju lek u terapiju nego kod nas. Da li je to dobro ili lose nemam pojma.
Ja mrzim lekove, ali ako se uzme u obzir sta sve moze da se desi detetu sa tom dg bez leka - onda, ipak bolje kontrolisana droga nego da tu istu drogu dete nahvata samo, intuitivno, na prvom cosku.

Srbija je poprilican mrak za ADD/ADHD.

Uh, ja između dve krajnosti ipak biram - "mrak". Trećina dece (ako je odeljenje od 20 učenika) ili četvrtina (ako je od 30) na lekovima po mom mišljenju nikako ne može biti znak bilo čega pozitivnog. Mislim da je sam AD(H)D prisutan u nekoliko puta manjem procentu, statistički, a da se broj slučajeva koji se moraju tretirati lekovima meri procentima među populacijom sa ADHD-om, a promilima u ukupnoj populaciji.

Ja boh volela da je u Srbiji veće obrazovanje prosvetnog kadra, blagonakloniji stav ministarstva. Bolju organizaciju grupa podrške, neke metode (neurofidbek, npr) i suplemente (npr. Omega) i terapije (npr. hipoterapija) koje pokriva socijalno osiguranje. Pa da deca sa ADHDom imaju neke olakšice (tipa da mogu da kucaju na kompjuteru, umesto da pišu - ako bi im to značilo), ili da imaju asistenta koji bi im pomagao onoliko i onako kako to njima najviše treba.

Ako 'prosvećenje' znači da učiteljica može da sugeriše da je lek potreban, i da ga neuropsihijatar posle kratkog razgovora i propiše - ne, hvala, sama ću se sa tim boriti.

Ana@Bg:

Uh, ja između dve krajnosti ipak biram - "mrak". Trećina dece (ako je odeljenje od 20 učenika) ili četvrtina (ako je od 30) na lekovima po mom mišljenju nikako ne može biti znak bilo čega pozitivnog. Mislim da je sam AD(H)D prisutan u nekoliko puta manjem procentu, statistički, a da se broj slučajeva koji se moraju tretirati lekovima meri procentima među populacijom sa ADHD-om, a promilima u ukupnoj populaciji.

Ja boh volela da je u Srbiji veće obrazovanje prosvetnog kadra, blagonakloniji stav ministarstva. Bolju organizaciju grupa podrške, neke metode (neurofidbek, npr) i suplemente (npr. Omega) i terapije (npr. hipoterapija) koje pokriva socijalno osiguranje. Pa da deca sa ADHDom imaju neke olakšice (tipa da mogu da kucaju na kompjuteru, umesto da pišu - ako bi im to značilo), ili da imaju asistenta koji bi im pomagao onoliko i onako kako to njima najviše treba.

Ako 'prosvećenje' znači da učiteljica može da sugeriše da je lek potreban, i da ga neuropsihijatar posle kratkog razgovora i propiše - ne, hvala, sama ću se sa tim boriti.

Kliknite za proširenje...

Ja uopšte nemam želju da otvorim Kaplana i Sadocks-a i da vidim incidencu poremećaja, ali 6+1 na jedno odeljenje nikako ne može da bude, ukoliko deca nisu namerno raspoređena u isti razred prilikom testiranja za upis i onda strpana na lek - da budu na gomili i da ih lakse prate. Kazem - stvar bazdi na klinicku studiju. Ako nije studija, onda nesto nije u redu sa dijagnostikom.

Uh, šta bih ja sve volela. Volela bih da oni iz Farmaceutske industrije koji su izbacili ekstazi na ulice odu na dozivotne robije. Kako je to samo podlo smisljeno. I ko ce se navuci nego deca sa ADHDom kojoj bas to treba. Mislim - fantasticno. I onda to eskalira, ode se i na heroin, pa u Drajzerovu u kojoj diluju na angro, pa u nekakve manastire pa u nekakve ruske klinike za ugradnju nekakvih plocica...

Volela bih da skoro sve prosvetne radnike sutnu sa posla jer su glupi i neobrazovani. Oni su vecinom suvi prosek na Gausovoj krivoj i nemaju kapaciteta da razumeju razlicitu decu. Oni umeju samo da kazu "Moze, ali nece." A ja od te recenice dobijam dijareju i gastritis. Vredjaju i ponizavaju i decu Bez "problema", a da ne govorim o ovima sa "problemom". Njih bukvalno teze da sutnu na ulice gde ih ceka sto sam gore navela.

Sto se tice kucanja na kompjuteru umesto pisanja, sta da ti kazem kada privatna gimnazija za 5 do 10 000 evra koliko kosta godina nije u stanju da nabavi racunare u svakom kabinetu nego deca sa katastrofalnom grafomotorikom hvataju beleske. Ne smatram ja da svi treba tako, ali u razredu mog sina ima jedna autisticna devojcica i bar dvoje nestrpljive dece (necu zaista da ulazim u to da li je ADHD ili ne), pa bar za njih kojima je pisanje veliki problem a sa tastaturom su veoma spretni. Znaci, bar 5 racunara na 15 ucenika po razredu, pa neka se i menjaju. Taj set u osnovne skole za mladju decu takodje ne bi bio na odmet.

U skoli postoji jedan psiholog i jedan pedagog (u srednjoj cesto ili psiholog ili pedagog) i niti jedan defektolog niti jedan socijalni radnik niti jedan decji psihijatar. Mislim - vise nego strasno. Da ne govorim o tome da kada odvedes dete kod decjeg psihijatra proglase ludim i tebe i dete i kopaju ti po porodici kao da se ovde ne znam sta desilo. Pa, mislim, ***** se obesilo kada moram da budem prosta - dete ima smetnje, a mi nismo idealni jer niko nije, a osecaj neadekvatnosti se pojacava i stvar se vrti u krug. Neko od nas je vlasnik ADHDa a da ni ne zna.

Meni je u porodici picvajz jer je 600 evra mesecno uz mene koja ne mogu naci posao ogromna para. Muz mi je navukao psorijazu i kolitis, ja cir na zelucu. Treba premostiti jos jednu godinu do New Yorka, ako sin nije autistican i ako uopste budem mogla da odem. A ja stvarno nemam ideju kako drugacije da ga sprovedem kroz skolu, a ne bih ga u ovim godinama na vanredno, ne bih da ga izolujem iz socijalne sredine. On je zaista ovamo u privatnoj mentalno procvetao jer ga ne vredjaju i ne ponizavaju. A sto se sporta tice, verovatno ce odluciti da se u novom klubu bavi rekreativno, a ne profesionalno.

Ja bih se rado ukljucila i u neki rad tipa podrske ili predavanja u smislu iskustva sa teskim detetom, samo ne znam postoji li to kod nas.

Postoji, pri Dispanzeru za Decu i omladinu u DZ Zemun. Da bi se učestvovalo, mora dete da bude njihov pacijent. Tako moraju, uslovljeni su. Da bi postalo pacijent - potreban je uput. Da biste dobili uput, potreban je pedijatar koji razume motive zašto biste da traćite novac matičnog doma zdravlja, kad i on ima isto takvo savetovalište u kome rade dve divne gospođe. Tačka. Zid.

Postojala je neka ideja da se oformi jedna nezavisna grupa. Nema dovoljno zainteresovanih, javljaju se jedan po jedan u velikim vremenskim razmacima.

No, srećom, postoji internet, postoje ovakve teme i ovakvi forumi. Pa se mame upoznaju i razmenjuju informacije i iskustva, a deca se druže.

U konačnom - tako je kako je.

Btw. u skolama bi trebalo da radi i dijeteticar i to ne samo zbog dece sa ADHDom vec generalno zato sto smo mi sad u fazonu u kome su bili u Americi pre 20 godina - junk food, koka kola i sl. A mislim da sam negde cak i procitala da je utvrdjena pozitivna korelacija izmedju konzumiranja takve hrane i ADHDa. Amerika je sada otkrila Ameriku, pa svako iole bolje stojeci tezi zdravijoj ishrani. A drugovi moga sina zive na nekakvim sis cevapima, uzimaju besplatnu koka kolu jer svaka treca flasica donosi nagradu, majke im na sporetima gaje cvece i td. Ja se prosto sve teze odupirem svemu tome.
S tim u vezi zaista moram pohvaliti gimnaziju moga sina - profesorka biologije ih je oducila od kecapa i senfa, naucila da jedu bonzitu pred treninge, deci koja nisu uopste jela voce naredila je da smesta pocnu itd. Govori im o gaziranim picima kako su stetna i ima uspeha u tome, a mislim da i profesorka hemije ucestvujr u strucnim objasnjenjima.
Za uzinu dobijaju gomile voca (ogromne jabuke, banane, kruske, bonzite i vocne sokice), a receno im je i da je najzdravije da kod kuce piju cedjenu pomorandzu i limun.

I tako - ja imam silne ideje kako bih promenila svet, a to moj psihijatar zove, ne znam ni ja kako zove, valjda negativizmom prema okolini. I onda se ja naterujem da budem pozitivisticki nastrojena prema svemu pa navucem cir.