- Poruka
- 134
Iako je američkim kompanijama zabranjeno da posluju u Iranu, za one firme koje se bave prodajom prehrambenih proizvoda postoji rupa u zakonu, koju su Koka Kola i Pepsi Kola rado iskoristile. Ova dva giganta su preko irskih podružnica snabdevaju iranske kompanije neophodnim koncentratom. Ipak, ni u Iranu ima nekih koji ne zaboravljaju poreklo ovih proizvoda, i smatraju da se profitom od prodaje pića «finansira Izrael».
Istorija poslovanja dve najveće američke kompanije za proizvodnju bezalkoholnih pića u Iranu – Koka Kole i Pepsija, jednako je zamršena kao i odnosi dve zemlje. Naime, iako dolaze iz ideološki nepodobne zemlje, ovi proizvodi zauzimaju 50 odsto tržišta bezalkoholnih pića u Iranu, koje je vredno milijardu dolara godišnje.
Ipak, neki zvaničnici poput Mehdija Minai-ja, iz Saveta za javni interes, ne prestaju da podsećaju na poreklo ovih proizvoda i forsiraju domaća pića, poput Zamzam Kole. Kompanija proizvođač ovog pića, inače, u svojih 17 punionica puni i Koka – Kolu, i pod kontrolom je Fondacije beskućnika, dobrotvorne organizacije formirane posle revolucije 1979. godine. Zamzam je odgovoran samo vrhovnom lideru Irana, Ajatolahu Ali Hamneiu, na koga Minai vrši pritisak kompaniji zabrani proizvodnju Koka Kole.
Inače, zanimljivo je da je Zamzam pre revolucije punio Pepsi Kolu. Koka Kola je 1950 se povezala sa firmama Sasan (sada puni Pepsi) i Kogošvar, u vlasništvu bogate familije Jazdi. Ali pošto je na Pepsi Ajatolah bacio kletvu, zbog toga što su neki prodavci poštovali bahai verziju islama, što je za Šiite nezamislivo. Koka Kola je u tome videla šansu, ali se ipak povukla 1978. godine, tik pred revoluciju. Posle revolucije sve do 1991. godine, zbog sankcija nije bilo američkih proizvoda.
Te godine, Koka Kola sklapa posao sa Kogošvarom, koji je u želji da dominira tržištem Teherana, kupio punionicu u prestonici. Ipak bio je prisiljen da je proda investicionoj kompaniji Nušab, koja je bila u bliskoj vezi sa tadašnjim predsednikom i sada jednim od najbogatijih ljudi Irana Akbarom Rafsadžanijem. Tako, 1994. godine, Koka Kola je dala licencu Nušab-u za prodaju pića u Teheranu. Samo godinu dana kasnije SAD uvode sankcije Iranu, što dovodi do kratkotrajnog prekida proizvodnje. Iako bez originalnog koncentrata, Nušab nastavlja proizvodnju a svoju ruku, zbog čega ga Koka Kola tuži i na iznenađenje mnogih dobija spor. Tako danas imate dve Koka Kole u Teheranu – u staklenim bocama (Nušab), i original u plastičnim bočicama.
Danas Iranci popiju u proseku 95 bočice bezalkoholnih pića godišnje, a očekuje se da do 2010. godine se to popne na 120. U poređenju sa Nemačkom koja ima sličnu populaciju, gde se pije prosečno 195 bočica godišnje, to je ipak malo.
Istorija poslovanja dve najveće američke kompanije za proizvodnju bezalkoholnih pića u Iranu – Koka Kole i Pepsija, jednako je zamršena kao i odnosi dve zemlje. Naime, iako dolaze iz ideološki nepodobne zemlje, ovi proizvodi zauzimaju 50 odsto tržišta bezalkoholnih pića u Iranu, koje je vredno milijardu dolara godišnje.
Ipak, neki zvaničnici poput Mehdija Minai-ja, iz Saveta za javni interes, ne prestaju da podsećaju na poreklo ovih proizvoda i forsiraju domaća pića, poput Zamzam Kole. Kompanija proizvođač ovog pića, inače, u svojih 17 punionica puni i Koka – Kolu, i pod kontrolom je Fondacije beskućnika, dobrotvorne organizacije formirane posle revolucije 1979. godine. Zamzam je odgovoran samo vrhovnom lideru Irana, Ajatolahu Ali Hamneiu, na koga Minai vrši pritisak kompaniji zabrani proizvodnju Koka Kole.
Inače, zanimljivo je da je Zamzam pre revolucije punio Pepsi Kolu. Koka Kola je 1950 se povezala sa firmama Sasan (sada puni Pepsi) i Kogošvar, u vlasništvu bogate familije Jazdi. Ali pošto je na Pepsi Ajatolah bacio kletvu, zbog toga što su neki prodavci poštovali bahai verziju islama, što je za Šiite nezamislivo. Koka Kola je u tome videla šansu, ali se ipak povukla 1978. godine, tik pred revoluciju. Posle revolucije sve do 1991. godine, zbog sankcija nije bilo američkih proizvoda.
Te godine, Koka Kola sklapa posao sa Kogošvarom, koji je u želji da dominira tržištem Teherana, kupio punionicu u prestonici. Ipak bio je prisiljen da je proda investicionoj kompaniji Nušab, koja je bila u bliskoj vezi sa tadašnjim predsednikom i sada jednim od najbogatijih ljudi Irana Akbarom Rafsadžanijem. Tako, 1994. godine, Koka Kola je dala licencu Nušab-u za prodaju pića u Teheranu. Samo godinu dana kasnije SAD uvode sankcije Iranu, što dovodi do kratkotrajnog prekida proizvodnje. Iako bez originalnog koncentrata, Nušab nastavlja proizvodnju a svoju ruku, zbog čega ga Koka Kola tuži i na iznenađenje mnogih dobija spor. Tako danas imate dve Koka Kole u Teheranu – u staklenim bocama (Nušab), i original u plastičnim bočicama.
Danas Iranci popiju u proseku 95 bočice bezalkoholnih pića godišnje, a očekuje se da do 2010. godine se to popne na 120. U poređenju sa Nemačkom koja ima sličnu populaciju, gde se pije prosečno 195 bočica godišnje, to je ipak malo.
