Sokolica_M
Domaćin
- Poruka
- 4.429
Pre neku godinu-dve, imala sam tu neobičnu sreću da mi, dok sam čekala kod frizera, pod ruku dođe neki magazin, u kome sam naišla na jedan vrlo zanimljiv članak. Ne sećam se više ni koji je magazin u pitanju, ni koja je novinarka tako luckasto i dosetljivo sročila text, ali se sećam vrlo dobro da se radilo o priči napisanoj na preko dve stranice, sačinjenoj od deset tačaka, u kojima je ona na neki humorističko-ironičan način pisala o opštim i glavnim karakteristikama Srba.
Pa evo ja prilažem ovde te tačke, sa svojim komentarima ili njenim kojih se sećam, a vi pročitajte, dodajte nešto ili pak, oduzmite...
1. PAMET (Nikola Tesla)
Svaki Srbin je u direktnoj vezi sa nekim uspešnim Srbinom iz prošlosti.
''Koga ti učiš, majmune? Još bi ti sedeo u mraku da MI nismo izmislili struju!''
Srbi ne osporavaju pamet pojedinačnog Srbina, ali smatraju da je taj Srbin (''naše gore list'') takav jer nam je to urođeno.
(Setite se samo ''Maratonaca'' i čuvene izjave najmlađeg od Topalovića prilikom čitanja testamenta: ''Hoću svoj deo!'')
2. Sve je zasnovano na srpskoj exkluzivnosti:
''Možda ne znamo da radimo, ali znamo da se bijemo!''
3. ''Ja dok trpim, trpim, ali kad poludim...''
Ako neko pređe Srbina, čekaju ga teške i nezamislive posledice.
Šta se desi?
''Bolje da ne znaš!''
Na primer, sedi Srbin u kafani ili kafiću i neko ga gleda. Može da ga pogleda normalno, ali nikako da ga gleda ''onako'' (niko ne zna šta se pod tim pojmom podrazumeva). Ako se taj ko ga je ''onako'' pogledao pravi nevin, Srbin ga pita: ''Šta je, šta me gledaš?'', a ovaj mu odgovara: ''Što, je l' zabranjeno?''
4. ''Budalu i Bog čuva.''
Ne govori se nikad u prvom licu . Svako ko sebe smatra pametnim, pod ''budalom'' podrazumeva one koji su manje pametniji od njega (većinu, znači). U tom broju ''budala'', postoji broj onih koji bolje žive nego on - ''Bolje se snaš'o!'', ''Budala, a pun k'o brod!'' - Srbi odmah posežu za ovim izrekama.
Sa druge strane, ima situacija u kojima Srbin govori: ''Velike smo mi budale!''
Ali to je nepostojano ''mi''. Kaže se ''mi'', a misli se ''oni'', pod ''mi'' ne spadam ''ja'')
5. ''Zezne ih Srbin uvek samo kad hoće!''
Nema tog pravila koje Srbin ne može popraviti, nema mobilnog kog ne može dekodirati, nema...
Sa jedne strane, nalazi se mašina, sistem koji ima snagu, politiku i sve sile kosmosa, a sa druge strane Srbin sa svojim zlatnom rukama i brilijantnim umom.
Brojni su primeri legendarnih srpskih pobeda nad uređenim sistemom. Tako je jedan naš čovek u Engleskoj ili Nemačkoj razgovarao iz govornice takoreći besplatno: uzeo novčić, izbušio ga, provukao končić kroz njega i nasrnuo na telefon. Ubaci ga vezanog na kratko, a kad telefon krene da ''proguta'', on izvuče novčić.
Tako nebrojeno puta, ljudi!
Srbi obožavaju ovakve priče. Smeše se zadovoljno dok slušaju i prenose dalje, s kolena na koleno.
''Mnogo smo, bre, moćni!''
Ako se neko usudi da upita: ''A koj će đavo da telefonira ceo dan?'', ostali (''normalni'') Srbi se ujedine (pošto su ujedeni za srce) i kažu: ''Ajde bre, ne lupetaj! Nije do para, stvar je u principu!''
6. Samo da je teže i gluplje: dok prelaziš ulicu, ne gledaš ni levo ni desno, ništa te ne može pregaziti. Još bolje ako se razgovara telefonom, kuca poruka, nosi televizor, vodi dete za ruku, najbolje ako nije zeleno za pešake...
7. Otpor u parkiranju. Srbin namešta kola uvek tamo gde hoće.
8. ''Samolečenje''
''Znam ja najbolje šta mi je.'' Bilo da je u pitanju bolest, kvar nekog uređaja, popravka automobila... (za ovo poslednje Srbin filozofski razmišlja: ''Čovek ga je napravio, čovek će ga i popraviti.'')
9. ''E, da mi je ova pamet...''
Prisećivanje onoga što su uradili ili nisu, a trebalo je. Ali ne iz gluposti (daleko bilo!), već iz naivnosti ili nedostatka lukavosti... Greška je naša što nismo pokvareni...
10. ''Braćo Srbi, nema nam spasa! Moramo pobediti!''
Svaki paradox, pa i ovaj, raduje Srbe, jer ih izdvaja iz reda običnih i logičnih. Logično bi bilo spasti se ili propasti, ali kod Srba... funkcioniše samo ''kontra-sistem''...
Gde ja stadoh - vi produžite...
Pa evo ja prilažem ovde te tačke, sa svojim komentarima ili njenim kojih se sećam, a vi pročitajte, dodajte nešto ili pak, oduzmite...
1. PAMET (Nikola Tesla)
Svaki Srbin je u direktnoj vezi sa nekim uspešnim Srbinom iz prošlosti.
''Koga ti učiš, majmune? Još bi ti sedeo u mraku da MI nismo izmislili struju!''
Srbi ne osporavaju pamet pojedinačnog Srbina, ali smatraju da je taj Srbin (''naše gore list'') takav jer nam je to urođeno.
(Setite se samo ''Maratonaca'' i čuvene izjave najmlađeg od Topalovića prilikom čitanja testamenta: ''Hoću svoj deo!'')
2. Sve je zasnovano na srpskoj exkluzivnosti:
''Možda ne znamo da radimo, ali znamo da se bijemo!''
3. ''Ja dok trpim, trpim, ali kad poludim...''
Ako neko pređe Srbina, čekaju ga teške i nezamislive posledice.
Šta se desi?
''Bolje da ne znaš!''
Na primer, sedi Srbin u kafani ili kafiću i neko ga gleda. Može da ga pogleda normalno, ali nikako da ga gleda ''onako'' (niko ne zna šta se pod tim pojmom podrazumeva). Ako se taj ko ga je ''onako'' pogledao pravi nevin, Srbin ga pita: ''Šta je, šta me gledaš?'', a ovaj mu odgovara: ''Što, je l' zabranjeno?''
4. ''Budalu i Bog čuva.''
Ne govori se nikad u prvom licu . Svako ko sebe smatra pametnim, pod ''budalom'' podrazumeva one koji su manje pametniji od njega (većinu, znači). U tom broju ''budala'', postoji broj onih koji bolje žive nego on - ''Bolje se snaš'o!'', ''Budala, a pun k'o brod!'' - Srbi odmah posežu za ovim izrekama.
Sa druge strane, ima situacija u kojima Srbin govori: ''Velike smo mi budale!''
Ali to je nepostojano ''mi''. Kaže se ''mi'', a misli se ''oni'', pod ''mi'' ne spadam ''ja'')
5. ''Zezne ih Srbin uvek samo kad hoće!''
Nema tog pravila koje Srbin ne može popraviti, nema mobilnog kog ne može dekodirati, nema...
Sa jedne strane, nalazi se mašina, sistem koji ima snagu, politiku i sve sile kosmosa, a sa druge strane Srbin sa svojim zlatnom rukama i brilijantnim umom.
Brojni su primeri legendarnih srpskih pobeda nad uređenim sistemom. Tako je jedan naš čovek u Engleskoj ili Nemačkoj razgovarao iz govornice takoreći besplatno: uzeo novčić, izbušio ga, provukao končić kroz njega i nasrnuo na telefon. Ubaci ga vezanog na kratko, a kad telefon krene da ''proguta'', on izvuče novčić.
Tako nebrojeno puta, ljudi!
Srbi obožavaju ovakve priče. Smeše se zadovoljno dok slušaju i prenose dalje, s kolena na koleno.
''Mnogo smo, bre, moćni!''
Ako se neko usudi da upita: ''A koj će đavo da telefonira ceo dan?'', ostali (''normalni'') Srbi se ujedine (pošto su ujedeni za srce) i kažu: ''Ajde bre, ne lupetaj! Nije do para, stvar je u principu!''
6. Samo da je teže i gluplje: dok prelaziš ulicu, ne gledaš ni levo ni desno, ništa te ne može pregaziti. Još bolje ako se razgovara telefonom, kuca poruka, nosi televizor, vodi dete za ruku, najbolje ako nije zeleno za pešake...
7. Otpor u parkiranju. Srbin namešta kola uvek tamo gde hoće.
8. ''Samolečenje''
''Znam ja najbolje šta mi je.'' Bilo da je u pitanju bolest, kvar nekog uređaja, popravka automobila... (za ovo poslednje Srbin filozofski razmišlja: ''Čovek ga je napravio, čovek će ga i popraviti.'')
9. ''E, da mi je ova pamet...''
Prisećivanje onoga što su uradili ili nisu, a trebalo je. Ali ne iz gluposti (daleko bilo!), već iz naivnosti ili nedostatka lukavosti... Greška je naša što nismo pokvareni...
10. ''Braćo Srbi, nema nam spasa! Moramo pobediti!''
Svaki paradox, pa i ovaj, raduje Srbe, jer ih izdvaja iz reda običnih i logičnih. Logično bi bilo spasti se ili propasti, ali kod Srba... funkcioniše samo ''kontra-sistem''...
Gde ja stadoh - vi produžite...
.....
