Kletvom protiv NATO pakta!?;)

jomini:

Ne smem ni da pomislim čega će ovde biti do sutra. :shock:

Kliknite za proširenje...

eremita:

Покојни Милић од Мачве - познати сликар, написао је једну феноменалну песму - клетву Америци, у коју је унео многе народне клетве, али на жалост не могу да је пронађем.

Kliknite za proširenje...

Kaca Božijeg gneva srucice se na tebe, Ameriko! Došao je vapat. Sram da te bude! Sa kakvom junecom upornošcu hoceš srpski plast sena da razbucaš! Usta ti se za vrat okrenula, guba ti se na dom rasputila, obadva ti oka iscurila, te vranama živa hrana bila; ka zengama Srbi što su sada!

Od šta bežala od tog ne pobegla, naopacke noge okrenula, sa psima se oko kosti klala, iz pasijeg korita lokala. Oko vrata verige nosila, dom ti crna koprena zavila. Na krovu ti zagraktale cavke ako bombe na Beograd sruciš! Ognjište ti kiša ugasila. Krv ti mrka za zverinje lokva. Na pseci se sugreb navrznula, svrab nosila - dranje ne pomoglo. Uskrsova jaja ne šarala, svoja oba u mengele metla što Bejkera i Buša ponela.

Bog veliki i velika sila, naredio te se ispunilo. Vriskom išla na casne verige, vrat slomila na vovedenije, manit lajala na voskresenije, Ameriko, cuj glas ponositog! Srpom žnjela nad zmijama trnje! Kosom strugala studeno kamenje! Užetom se konjskim opasala a prosjackim štapom poštapala. Kile vukla do zemljice crne, na glavi ti stajalo kamenje, oko vrata belutak privezla i u bunar kosmicki se vrgla. Smrcalo ti al ti ne svitalo. Plakalo ti al se ne tešilo. Veštice ti srecu odnosile a sove ti hranu donosile, po sred noci dok ljudi spavaju.

Snaga ti se u drobu prelila. Do pasa te živina kljucala a od pasa guba razjedala. S ježevima zime zimovala, oštre bodlje kapke ti grebale, tude oci zemljom te vodile, od kamenja koljivo kuvala, u rešeto vodu zavatala, psece meso u pomami jela a na glavi mravinjak nosila! Umirala a ne mogla umreti.

Grob sama sebi rukama kopala, raspadala se a ne raspala se. U krpelj se teški pretvorila, a iz kože nikad ne izišla što Tudmana demokratom tvoriš. Vetar meso sa tebe skidao, u kuci ti duša ne zborila, sve ti hladnim ledom zaledilo. Nit ženila niti se veselila, od kuce ti ostali ugarci, med zubima pseca deltina! Ameriko, Broz te usrecio! Da i tebe ropac drhtav snade! Crnacki te gnevi umorili! Kletva moja sa nebeskih soha neka bude Božija pomisao.

Kliknite za proširenje...

eremita:

КЛЕТВА АМЕРИКЕ!

Каца Божијег гнева сручиће се на тебе, Америко!
Дошао је вапат.
Срам да те буде!
Са каквом јунећом упорношћу хоћеш
српски пласт сена да разбуцаш!
Уста ти се за врат окренула,
губа ти се на дом распутила,
обадва ти ока исцурила,
те вранама жива храна била,
ка' Зенгама Срби што су сада!

Од шта бежала од тог не побегла,
наопачке ноге окренула,
са псима се око кости клала,
из пасијег корита локала.
Око врата вериге носила,
дом ти црна копрена завила.
На крову ти заграктале чавке
ако бомбе на Београд сручиш!
Огњиште ти киша угасила.
Крв ти мрка за звериње локва.
На псећи се сугреб наврзнула,
свраб носила - драње не помогло.
Ускрсова јаја не шарала,
своја оба у менгеле метла
што Бејкера и Буша понела.

Бог велики и велика сила, наредио те се испунило!
Вриском ишла на часне вериге,
врат сломила на Воведеније,
манит лајала на Воскресеније,
Америко, чуј глас поноситог!
Српом жњела над змијама трње!
Косом стругала студено камење!
Ужетом се коњским опасала
а просјачким штапом поштапала.
Киле вукла до земљице црне,
на глави ти стајало камење
око врата белутак привезла
и у бунар космички се вргла.
Смрчало ти, ал' ти не свитало.
Плакало ти, ал' се не тешило.
Вештице ти срећу односиле
а сове ти храну подносиле,
по сред ноћи док људи спавају.


Снага ти се у дробу прелила.
До паса те живина кљуцала,
а од паса губа разједала.
С јежевима зиме зимовала,
оштре бодље капке ти гребале,
туђе очи земљом те водиле,
од камења кољиво кувала,
у решето воду за'ватала,
псеће месо у помами јела
а на глави мравињак носила!
Умирала а не могла умрети!

Гроб сама себи рукама копала,
распадала се а не распала се.
У крпељ се тешки претворила,
а из коже никад не изишла
што Туђмана демократом твориш!
Ветар месо са тебе скидао,
у кући ти душа не зборила,
све ти хладним ледом заледило!
Нит' женила нити се веселила,
од куће ти остали угарци,
међ' зубима псећа детелина!

Америко, Броз те усрећио!
Да и тебе ропац дрхтав снађе!
Црначки те гневи уморили!
Клетва моја са небеских соха нека буде
Божија помисао!

(Милић од Мачеве)

Kliknite za proširenje...

eremita:

КЛЕТВА АМЕРИКЕ!

Каца Божијег гнева сручиће се на тебе, Америко!
Дошао је вапат.
Срам да те буде!
Са каквом јунећом упорношћу хоћеш
српски пласт сена да разбуцаш!
Уста ти се за врат окренула,
губа ти се на дом распутила,
обадва ти ока исцурила,
те вранама жива храна била,
ка' Зенгама Срби што су сада!

Од шта бежала од тог не побегла,
наопачке ноге окренула,
са псима се око кости клала,
из пасијег корита локала.
Око врата вериге носила,
дом ти црна копрена завила.
На крову ти заграктале чавке
ако бомбе на Београд сручиш!
Огњиште ти киша угасила.
Крв ти мрка за звериње локва.
На псећи се сугреб наврзнула,
свраб носила - драње не помогло.
Ускрсова јаја не шарала,
своја оба у менгеле метла
што Бејкера и Буша понела.

Бог велики и велика сила, наредио те се испунило!
Вриском ишла на часне вериге,
врат сломила на Воведеније,
манит лајала на Воскресеније,
Америко, чуј глас поноситог!
Српом жњела над змијама трње!
Косом стругала студено камење!
Ужетом се коњским опасала
а просјачким штапом поштапала.
Киле вукла до земљице црне,
на глави ти стајало камење
око врата белутак привезла
и у бунар космички се вргла.
Смрчало ти, ал' ти не свитало.
Плакало ти, ал' се не тешило.
Вештице ти срећу односиле
а сове ти храну подносиле,
по сред ноћи док људи спавају.


Снага ти се у дробу прелила.
До паса те живина кљуцала,
а од паса губа разједала.
С јежевима зиме зимовала,
оштре бодље капке ти гребале,
туђе очи земљом те водиле,
од камења кољиво кувала,
у решето воду за'ватала,
псеће месо у помами јела
а на глави мравињак носила!
Умирала а не могла умрети!

Гроб сама себи рукама копала,
распадала се а не распала се.
У крпељ се тешки претворила,
а из коже никад не изишла
што Туђмана демократом твориш!
Ветар месо са тебе скидао,
у кући ти душа не зборила,
све ти хладним ледом заледило!
Нит' женила нити се веселила,
од куће ти остали угарци,
међ' зубима псећа детелина!

Америко, Броз те усрећио!
Да и тебе ропац дрхтав снађе!
Црначки те гневи уморили!
Клетва моја са небеских соха нека буде
Божија помисао!

(Милић од Мачеве)

Kliknite za proširenje...

Obersturmfuehrer:

to samo i mozete - da bajete i bacate kletve, gledate u pasulj..

Kliknite za proširenje...

Obersturmfuehrer:

normalno.
dok god ne priznate ameriku kao vladara sveta.

Kliknite za proširenje...

fosilvaso:

Iračani Amere ubijaju na svakom koraku, a oni glume vladare sveta!? Dobar vic....Ej Ameri, treba vas još dosta izginuti da postanete vladari sveta....

Kliknite za proširenje...

Obersturmfuehrer:

ocigledno da ih ne ubijaju dovoljno, cim su jos tamo i samo srchu naftu...
jos jedno 3-4 godine da ostanu, a onda, mogu slobodno da prepuste sva ta nafta polja rusima recimo

Kliknite za proširenje...