Eeeee, dragi moj ti... Ja sam se ovde, kao što možeš da vidiš iznad, pre nekoliko meseci javila u totalnom zbunu, krajnje neiskusna i sluđena. No, otad je minulo mnogo dana, i verujem da sada mogu da smatram sebe iskusnim roditeljem ovih malih budala.
Po ovim fotkama koje si postavio, rekla bih da u pitanju hrčak Roborovski, ali te vrste se tako malo razlikuju, da nije ni toliko bitno. Tačno je da leminga nećeš naći na ovim prostorima kao ljubimca, a takođe je tačno i to da je leming, zapravo, širi pojam i da sve vrste hrčaka - osim velikog, "domaćeg", tj. sirijskog hrčka - spadaju u tu grupu. Ja imam tzv. ruskog patuljastog zimskog hrčka, što je gotovo isto, samo mi se čini da je Roborovski malo svetlijih boja i čupaviji.
Što se tiče razlikovanja pola, čim malo poodrastu, bićeš u stanju da uočiš razlike na "škakljivom" mestu. Takođe, kad su potpuno odrasli, mužjak je krupniji od ženke, razlike su suptilne, s obzirom na njihove dimenzije, ali vide se.
Vodu moraju da imaju, da znaš da je dosta piju. Najbolje ti je da im kupiš onu malu pojilicu, jer ako im staviš u činiju, sigurno će da je prevrnu i da se pokvase, i vrlo verovatno da se prehlade, jer su prilično osetljivi, a to bi moglo da bude pogubno.
Ishrana: pravi leminzi (oni koje NEĆEŠ naći kod nas) zaista su dijabetičari i ne smeju da jedu šećer. Ovi mališani koje ti imaš smeju da jedu gotovo sve, ne bi verovao čime ih sve ljudi hrane. Iz sopstvenog iskustva mogu da ti kažem da najviše vole semenke suncokreta, kukuruz, onu granulisanu hranu koja često dođe u pakovanju, onda šargarepu i kupus apsolutno razvaljuju! Obožavaju. Jabuku nešto manje, ali je jedu, a crveni kupus i zelenu salatu neće da jedu. Crni hleb su nešto slabo grickali. Ako se setim još nečega, dodaću.
Za bezbedno razmnožavanje... pa, ne znam šta bih ti rekla. Mene su moji prilično iznenadili kad su mi se jednog dana samo pojavili sa gomilom beba, tako da, ono - sve to oni obave sami. Bitno je samo kad dođu bebice da se ništa oko njih ne dira jedno tri nedelje. Možeš da im promeniš piljevinu, ali da im pri tom ne diraš gnezdo, da bi im ostali njihovi mirisi, i nikako, nikako da ne diraš mladunce dok ne prestanu da sisaju i počnu sami da jedu i da se slobodno kreću po kavezu, akvarijumu, čemu god. Mužjaka ne moraš da odvajaš, jer za ovu vrstu hrčaka (za razliku od drugih) važi da su sjajni roditelji, što mogu da ti potvrdim. Mužjak se pocimao oko njih koliko i ženka, ako ne i više. Non-stop je sa njima, spava sa njima, greje ih, ma ne bi verovao kako je divan, tako da ti je to potpuno bezbedno.
Što se tiče igračaka, ja sam skontala da im dosta prija točkić za trčanje, ne vade se iz njega. I ne bi bilo loše da im obezbediš bilo kakvu vrstu tunela, kanala, bilo čega kroz šta mogu da se provlače. Mi koristimo one kartonske rolnice od toalet papira, to je apsolutni hit. Njima je potrebno da budu skučeni i da imaju osećaj kao da zaista nešto kopaju i prokopavaju. Da, naravno, neku kućicu u koju mogu da se zavuku, obavezno. Ne vole da spavaju na otvorenom.
Eto, smorih se kucajući. Nadam se da sam ti pomogla.
I, da - nikad se nećeš smoriti od njih. Apsolutno su preslatki i nepredvidivi. Ovi moji svakog dana naprave po neku novu glupost nad kojom se onda smejemo.
Enjoy!
Ispravka: sad sam pročitala post nekoga ko o ovome zna dosta, ovo što ti i ja imamo je definitivno ruski hrčak. hehehe
ja bih uzela ali ne mogu kad cu tesko i mog prebaciti preko grane kad budem isla 