- Poruka
- 33.624
Космет као први европски регион
Истраживачи „Балканске опсерваторије” из Италије предлажу да јужна српска покрајина добије статус првог аутономног европског региона
Луиза Кјоди
Од нашег специјалног извештача
Роверето, фебруара – Косово као о први аутономни европски регион, идеја коју је „Балканска опсерваторија” представила још пре две године, заснована је на позитивном искуству италијанске провинције Болцано (Бозен), односно Јужног Тирола, а подстакнута жељомда се нађе решење које ће задовољити и међународну заједницу, и Београд и Приштину, и испунити очекивања свих житеља Косова. То би био и начин да Европска унија преузме већу одговорност за Косово, и у пракси покаже колико је одана принципу развоја локалне самоуправе, насупрот већ превазиђеном концепту националне државе – каже за „Политику” Луиза Кјоди, директорка „Балканске опсерваторије” из Роверета (провинција Тренто), водећег италијанског истраживачког центра који се бави Балканом.
Опсерваторија је недавно у Риму организовала стручни скуп на којем је обновила ову идеју из „европске перспективе”. То значи без мењања граница, на миран, демократски и толерантан начин, уз законски оквир који ће, како унутар покрајине, тако и на нивоу српске државе, заштитити интересе свих грађана, припадника свих националних група на Космету, и обезбедити политичку стабилност и привредни напредак, без којег би – независно или не – Косово могло постати талац организованог криминала, истичу у Опсерваторији. Управо на овим претпоставкама је у протеклих 35 година грађен систем аутономије Јужног Тирола, који се сматра једним од најуспешнијих модела за решавање међуетничких сукоба у Европи.
„Аутономни статус Косова као европског региона био би гарантован на међународном нивоу кроз чврсто везивање за институције ЕУ, а на унутрашњем плану кроз локалну самоуправу”, предлажу у Опсерваторији. Почетак би била одлука о успостављању „првог европског региона” на основу које би Космет био заступљен у Комитету региона ЕУ, у Конгресу локалних и регионалних власти Савета Европе, у специјализованим агенцијама УН, у ММФ-у и Светској банци. Следи дефинисање Статута аутономије у свим административним структурама региона. Упоредо мора доћи до признавања мултикултурног и вишенационалног наслеђа на Косову и демилитаризације, уз присуство полицијских снага ЕУ које ће обезбедити заштиту тог наслеђа, права мањина и очувања верског идентитета. Наредни корак је укидање виза за житеље аутономног региона Косово како би могли слободно путовати у суседне земље и ЕУ. Шесто би било формирање Комисије за истину и помирење, која би се бавила питањима несталих особа и правде за жртве, а уследила би ефективна примена права на повратак свих који су живели на Косову пре 1999. ЕУ би основала посебан фонд за помоћ расељенима који одлуче да се не врате, и обезбедила финансијску помоћ за развојне и образовне програме, увођење евра и отплату спољног дуга. Последњи корак би било решавање несугласица између Београда и Приштине поводом власништва над својином некадашње Југославије или Србије, у чему би међународна заједница помогла извесним компензацијама.
Додуше, и међу сарадницима „Балканске опсерваторије” постоје разлике у виђењу статуса Косова као првог аутономног европског региона. Микеле Нардели верује да би то могло бити трајно решење, по узору на Јужни Тирол, док га Кристоф Солио види пре свега као прелазни облик ка пуној независности ове српске покрајине, који би „задовољио косовске Албанце, а да не узнемири Београд”. ЕУ би, по њему, у почетку имала извршна овлашћења на Косову, док би по проглашењу његове пуне независности задржала само надзорну ...
ovo mi lici na ono "i srbi [vuk] siti i kosovo [ovce] na broju. ako i ovo ne odgovara nekima, onda zaista dizem ruke od toga da "zadovoljim" srbe
Истраживачи „Балканске опсерваторије” из Италије предлажу да јужна српска покрајина добије статус првог аутономног европског региона
Луиза Кјоди
Од нашег специјалног извештача
Роверето, фебруара – Косово као о први аутономни европски регион, идеја коју је „Балканска опсерваторија” представила још пре две године, заснована је на позитивном искуству италијанске провинције Болцано (Бозен), односно Јужног Тирола, а подстакнута жељомда се нађе решење које ће задовољити и међународну заједницу, и Београд и Приштину, и испунити очекивања свих житеља Косова. То би био и начин да Европска унија преузме већу одговорност за Косово, и у пракси покаже колико је одана принципу развоја локалне самоуправе, насупрот већ превазиђеном концепту националне државе – каже за „Политику” Луиза Кјоди, директорка „Балканске опсерваторије” из Роверета (провинција Тренто), водећег италијанског истраживачког центра који се бави Балканом.
Опсерваторија је недавно у Риму организовала стручни скуп на којем је обновила ову идеју из „европске перспективе”. То значи без мењања граница, на миран, демократски и толерантан начин, уз законски оквир који ће, како унутар покрајине, тако и на нивоу српске државе, заштитити интересе свих грађана, припадника свих националних група на Космету, и обезбедити политичку стабилност и привредни напредак, без којег би – независно или не – Косово могло постати талац организованог криминала, истичу у Опсерваторији. Управо на овим претпоставкама је у протеклих 35 година грађен систем аутономије Јужног Тирола, који се сматра једним од најуспешнијих модела за решавање међуетничких сукоба у Европи.
„Аутономни статус Косова као европског региона био би гарантован на међународном нивоу кроз чврсто везивање за институције ЕУ, а на унутрашњем плану кроз локалну самоуправу”, предлажу у Опсерваторији. Почетак би била одлука о успостављању „првог европског региона” на основу које би Космет био заступљен у Комитету региона ЕУ, у Конгресу локалних и регионалних власти Савета Европе, у специјализованим агенцијама УН, у ММФ-у и Светској банци. Следи дефинисање Статута аутономије у свим административним структурама региона. Упоредо мора доћи до признавања мултикултурног и вишенационалног наслеђа на Косову и демилитаризације, уз присуство полицијских снага ЕУ које ће обезбедити заштиту тог наслеђа, права мањина и очувања верског идентитета. Наредни корак је укидање виза за житеље аутономног региона Косово како би могли слободно путовати у суседне земље и ЕУ. Шесто би било формирање Комисије за истину и помирење, која би се бавила питањима несталих особа и правде за жртве, а уследила би ефективна примена права на повратак свих који су живели на Косову пре 1999. ЕУ би основала посебан фонд за помоћ расељенима који одлуче да се не врате, и обезбедила финансијску помоћ за развојне и образовне програме, увођење евра и отплату спољног дуга. Последњи корак би било решавање несугласица између Београда и Приштине поводом власништва над својином некадашње Југославије или Србије, у чему би међународна заједница помогла извесним компензацијама.
Додуше, и међу сарадницима „Балканске опсерваторије” постоје разлике у виђењу статуса Косова као првог аутономног европског региона. Микеле Нардели верује да би то могло бити трајно решење, по узору на Јужни Тирол, док га Кристоф Солио види пре свега као прелазни облик ка пуној независности ове српске покрајине, који би „задовољио косовске Албанце, а да не узнемири Београд”. ЕУ би, по њему, у почетку имала извршна овлашћења на Косову, док би по проглашењу његове пуне независности задржала само надзорну ...
ovo mi lici na ono "i srbi [vuk] siti i kosovo [ovce] na broju. ako i ovo ne odgovara nekima, onda zaista dizem ruke od toga da "zadovoljim" srbe
