Njegova majka - najgori neprijatelj!

......

Ostavi ga dok nije kasno, nemam nameru da te miniram al deluje kao da to nikad nece biti drugacije, a kad sad kazes za njega da je kukavica za 5 godina ces ga mrzeti. Zato - prekidaj dok je vreme ..

I srecno!

Slazem se sa Mirkom. Dalje moze da bude samo gore....

Kada bih ja mogla da napravim taj korak umesto njega odmah bih se razracunala sa svima njima, jer, kao sto sam i ocu rekla pre jedno mesec dana: "Ako ne promenis svoje ponasanje prema meni, zao mi je sto ovo moram da ti kazem, ali, izbacicu te iz svog zivota zauvek! Ja nisam duzna da trpim tvoja maltretiranja(naravno, psihicka), bez obzira sto si mi otac."

A otac je duzan da ti salje pare, iako si ti punoletna cerka?

Ma da, svi vi mislite, da su roditelji duzni ceo zivot da vam prinose sve dupetu i da se odricaju zbog vas, koji ste bogom dani!
Spusti se malo na zemlju, postuj malo momkove roditelje i svoje. Ej, pa oni su vas odgajili! Njegova mama kakva je takva je, ali ga je odgajila! Decka u kog si ti zaljubljena! Ili mozda nisi zaljubljena u njega?
A sa svekrvom nikad ne mozes biti prijateljica! To su dve razlicite generacije i to ne ide. Ja se sa mojoj svekrvom odlicno razumem, popijemo kavu, idemo u soping i slicno, ali ona nije moja prijateljica. Ona je mama mog muza i postujem je.

O Boze. A izvini - kolko ti i momak imate godina? I cime se bavite? I ko vas izdrzava? Mislim, lepo je to sto ste vi resili da se osamostalite (ti ocigledno malo vise nego on) - i lepo je to sto ti mozes da kazes tati 'necu da trpim tvoje maltretiranje i izbacicu te iz svog zivota..." a onda odes da podignes pare koje ti bas taj tata, zar ne, sajle jer te on izdrzava - i tvoj 'samostalni zivot' i tvoje studiranje....Hm. Postoje tu kako vidis neki minorni problemi. Ne mozes biti samostalna ako od nekog zavisis; ili ces da se lepo zahvalis svima, i tvojima i momkovim roditeljima i familiji, pa cete se sami izdrzavati (znas ono, kirija, racuni, skolarine eventuialno, ako ne to onda knjige i sve sto je vezano za faks, hrana itd) ili nisi samostalna pa sa tom mislju moras da zivis: da prosto nisu u situaciji da ti nekog uslovljavas i da ti nesto neces da trpis; sem ako ste oboje spremni da nadjete poslove, zivite u iznajmljenoj sobi od 15 kvadrata, studirate danju a radite nocu i izborite se za svoju samostalnost....
Ne znam. Mnogo toga je suplje u tvojoj prici. Nemoj da se ljutis ali meni to zvuci malo razmazeno.

a sto se samog odnosa sa NJEGOVOM mamom tice, i NJEGA sa njegovom familijom, misim da je krajnje nekorektno stavljati ga u situaciju da mora da od tebe trazi dozvolu da ode na rucak kod svoje rodbine?! Ti mozes da odbijes da ides, ali odakle dajes sebi za pravo da se tvoj momak (ne cak ni muz?!) oseca duznim (krivim!) da mora da te PITA da li sme on da ide sam?! Neverovatno. Zaboga, vi jos niste ni u braku, mozda nikada necete ni biti, a ti se ponasas kao da ste u braku bar 20 godina.....Ne sporim (verovatan) bezobrazluk njegove mame, ni ti se njoj nista vise ne dopadas nego ona tebi, sasvim sigurno, ima ona sigurno neku bolesnu ideju kako treba d aizgleda idealna snajka, a ti to svakako nisi ( ni jedna nece biti, takve su mame balkanskih sinova!), ali ako mislis da zadrzis i jednu svoju vezu, ovu i buducu, moras da budes daleko i mudrija i zrelija od ovoga kko se sada postavljas i razmisljas. Ocigledno je da ni ti ni tvoj momak niste ni spremni ni dovoljno zreli za zajednicki zivot, a posebno za stvaranje zajednice koja podrazumeva brak (bilo na papiru ili bez papira, sasvim je sve jedno).

Ne znam cemu takav odgovor? Kada ja procitam neciju muku sigurno mu necu odgovoriti osudama, pa makar ne podrzavala ponasanje te osobe, vec bih prepustila drugima koji ga razumeju da mu odgovaraju. Ja ne kazem i ne bunim se da mi bilo ko kaze da li ja gresim i da li imam neki problem, kao sto sam i pitala u drugoj poruci, ali ne sa osudom, vec sa razumevanjem. Ali ok, ja bar necu tebe osudjivati, verovatno i ti imas svoje razloge za takav odgovor, i hvala na isto, iako me je samo ozalostio, a nikako mi nije pomogao.
Ne sporim ja, mozda sam razmazena, ali to je problem sa kojim se ja nosim, i koji najteze pada meni, ako me razumes. I naravno da nisam mislila da cu reci ocu sve ono a da potom,ako ne bih naisla na razumevanje, otisla da podignem njegove pare, vise sam mislila da cinjenica sto me, nazalost, jos uvek izdrzava, ne znaci da se ja prodajem za taj novac. Nego istinu na videlo: da li me izdrzava i podrzava iz ljubavi, ili iz zelje da manipulise mojim zivotom i da se na meni iskaljuje zbog licnih nezadovoljstava, ako je tako, i ne zeli to da promeni, hvala lepo, dovidjenja, a onda cu znati na cemu sam, sta mogu a sta ne i kako cu dalje u zivot- a mislim da svako ko ima dve noge i dve ruke, malo mozga i puno zelje moze sam da se snadje u zivotu!!
A ja sam ionako pred diplomskim tako da necu jos dugo biti "razmazena" tatina devojcica sto se tebe tice, ali znaj da ta titula ne nosi zivot iz bajke izdrzavanoj osobi.
I da se razumemo, nikoga ja ne uslovljavam, daleko bilo.
i on svakako ima slobodu da radi onako kako on misli da je ispravno, ali, naravno, ili bar ja tako mislim, da bi odnos napredovao, valjda nijedna osoba ne treba da precutkuje ono sto misli i ono sto misli da je ispravno. Ono sto je jedino suplje u prici je to sto ja ne mogu navesti sve sto se dogodilo, kako se dogodilo i kako sam ja to dozivela, stoji samo to da sam se obratila ljudima koji ce me razumeti, pa kakva god ja bila, a znam da se uvek borim da budem ispravna, i nisam od onih koji ne priznaju greske, i ne traze oprost, a osudu mogu da nadjem na svakom koraku, trazila ili ne.
Zato hvala jos jednom na nerazumevanju, i tvom pravu koje smatras da imas, da me osudis.
Pomogla mi svakako nisi, ali nema veze.

e bljak, e provalila sam da ljudi kad dodju u neke godine daju sebi za pravo takva nebulozna ponashanja, ono tipa u sve moraju da se meshaju, o svemu moraju da iznose mishljenje i da ga namecu, ooo samo da ne budem takva. I to od ljudi koji kao deluju skroz normalno, obrazovano itd... sad kao chitava familija je u toj prichi, skroz bzv, koliko li je njima samo dosadno, odlichno znam takve ljude...
mada stoji i ovo shto su ti i drugi rekli, dakle oni vas izdrzavaju i to kako, zivite sami, a odmah da ti kazem malo njih tako neshto interesuje, ono ako vec hocete kako vi hocete onda izvolte pa se snadjite sami... e sad i taj tvoj odnos sa njegovom majkom, kao bile smo kao drugarice, mislim malo mi je to chudno, slichno je ochekivala i majka mog bivsheg shto sam ja kulturno zaobishla, shta sad ja u nekom razgovoru treba da budem u fazonu e ne seri kad se ne slazem s njom, neki red postoji valjda... e onda je ona pochela da sve glasnije izrazava negodovanje prema meni, kao ja sam uobrazena, mislim da sam iznad njih bla bla, pa peckanje, pa pogledi i prevrtanje ochima, nishta me to nije interesovalo jer sam zelela njega, sad josh treba ja da mu pricham i objasnjavam da treba da je prevaspitava, mosh misliti osobu koja nema shanse da se menja... i vremenom je iskulirala, skroz... a drame i skandali su stvarno suvishni, ako hocesh da budesh s njim budi i spusti loptu, ako ne mozesh to da trpish, a onda nishta dovidjena

StaDaRadim..:

Ne znam cemu takav odgovor? Kada ja procitam neciju muku sigurno mu necu odgovoriti osudama, pa makar ne podrzavala ponasanje te osobe, vec bih prepustila drugima koji ga razumeju da mu odgovaraju. Ja ne kazem i ne bunim se da mi bilo ko kaze da li ja gresim i da li imam neki problem, kao sto sam i pitala u drugoj poruci, ali ne sa osudom, vec sa razumevanjem. Ali ok, ja bar necu tebe osudjivati, verovatno i ti imas svoje razloge za takav odgovor, i hvala na isto, iako me je samo ozalostio, a nikako mi nije pomogao.
Ne sporim ja, mozda sam razmazena, ali to je problem sa kojim se ja nosim, i koji najteze pada meni, ako me razumes. I naravno da nisam mislila da cu reci ocu sve ono a da potom,ako ne bih naisla na razumevanje, otisla da podignem njegove pare, vise sam mislila da cinjenica sto me, nazalost, jos uvek izdrzava, ne znaci da se ja prodajem za taj novac. Nego istinu na videlo: da li me izdrzava i podrzava iz ljubavi, ili iz zelje da manipulise mojim zivotom i da se na meni iskaljuje zbog licnih nezadovoljstava, ako je tako, i ne zeli to da promeni, hvala lepo, dovidjenja, a onda cu znati na cemu sam, sta mogu a sta ne i kako cu dalje u zivot- a mislim da svako ko ima dve noge i dve ruke, malo mozga i puno zelje moze sam da se snadje u zivotu!!
A ja sam ionako pred diplomskim tako da necu jos dugo biti "razmazena" tatina devojcica sto se tebe tice, ali znaj da ta titula ne nosi zivot iz bajke izdrzavanoj osobi.
I da se razumemo, nikoga ja ne uslovljavam, daleko bilo.
i on svakako ima slobodu da radi onako kako on misli da je ispravno, ali, naravno, ili bar ja tako mislim, da bi odnos napredovao, valjda nijedna osoba ne treba da precutkuje ono sto misli i ono sto misli da je ispravno. Ono sto je jedino suplje u prici je to sto ja ne mogu navesti sve sto se dogodilo, kako se dogodilo i kako sam ja to dozivela, stoji samo to da sam se obratila ljudima koji ce me razumeti, pa kakva god ja bila, a znam da se uvek borim da budem ispravna, i nisam od onih koji ne priznaju greske, i ne traze oprost, a osudu mogu da nadjem na svakom koraku, trazila ili ne.
Zato hvala jos jednom na nerazumevanju, i tvom pravu koje smatras da imas, da me osudis.
Pomogla mi svakako nisi, ali nema veze.

Kliknite za proširenje...

Dok te neko finansijski podrzava, a ti si punoletna i zrela osoba, bez obzira sto je to tvoj roditelj i voli te, ima pravo da do neke mere upravlja tvojim zivotom, jer ti zavisis od njega. Ne govorim o izivljavanju, nego o normalnom mesanju u zivot. Ili to prihvati ili upotrebi te tvoje dve ruke i noge.

A decko ima pravo da sam odlucuje sta i kako ce sa svojim roditeljima, a ne da mu ti diktiras i saljes poruke njegovoj mami umesto njega (jer je on kukavica i seronja). Mislim svasta! Pusti ga, njegovi roditelji i njihov odnos su njegov problem, ne tvoj.

Vidi se da si i ti roditelj.

Pa ja sam bila u fazonu, necu da verujem u price svekrva-snajka i ako mi neka osoba "udje" u zivot, zelim da taj odnos ne bude formalan, bar sam zelela.. Uopste je nisam gledala kao njegovu majku, vec kao osobu. I bez obzira na razliku u godini, mislila sam da kada si iskren i dobar prema nekome, nemas nekih skrivenih motiva ili misli, tu ne moze ispasti nista lose. Iako se ne slazem sa nekim u razmisljanju, necu krenuti u rat da toj osobi unistim zivot! A meni se to sa njene strane desilo. Prvi put kada se desilo da se ne slazem sa njom, sve je krenulo nizbrdo. I u pravu si, sta se ja mesam! Ali, eto kada me zaboli, i kada mislim da je neko nepravedan ili bezobrazan,umesto da otpatim u tisini, i nadam se najboljem, i njemu i njoj, ja skocim i napravim, ocigledno buru! Pokusacu da spustim loptu, jer zelim da budem sa njim. Neka on sam izadje na kraj sa svojim problemima, a ja cu sa svojim. A iskreno, zelela bih da i njoj sve krene nekako nabolje u zivotu, i da shvati da samo od nje zavisi, i zelela bih da bude srecna i u miru sama sa sobom, jer onda, ne bi imala potrebe da radi ovo sto radi i kako se ponasa prema drugim ljudima i prema rodjenom sinu.
hvala na razumevanju Borg_Queen

Bejasmo pune razumevanja na temi "svekrve" za snajke kojima ove kupuju stanove, kamione, isl. samo sto, usput, zele da odlucuju kako da se isti nameste, kako da se deca vaspitavaju, koliko puta da se (ne)ide kod ginekologa i slicno... Necu da kazem da su sve te svekrve lose, zlobne i neprijateljski raspolozene prema snahama, cesto iz najbolje namere zele da organizuju zivot "deci" da se ova "ne muce".
Mene interesuje , zapravo, sledece: da li davaoci pomoci (u ovom slucaju roditelji) imaju svest o tome da uslovljvaju, cak i namecu, sebi zeljeno ponasanje "dece" i time vrse nasilje nad njihovim misljenjem, stavovima, ponasanjem, samo zato sto ovi nemaju para?
S druge strane, da li primanje pomoci automatski znaci da moras odstupiti od dela sebe, svog misljenja, stavova?
Za mene je to sustinsko pitanje medjusobnog odnosa.
Ne treba biti posebno dovitljiv pa zakljuciti da je bolje biti samostalan nego zavistan. (Sada ostavljam po strani to da li je neko lenj i razmazen pa voli da ga drugi izdrzavaju, ili nema mogucnosti ni da "cisti stepenice" kako bi se osamostalio). Tada ti ovo sustinsko pitanje i nije vise tako bitno. A trebalo bi. Jer, to je dvosmerna relacija pa se pitam da li ce neke buduce svekrve, koje su jos sada svesne plemenite misli "kakva je da je - rodila ti je muza", usmeravati zivote svoje dece bar u onom periodu (ukoliko do njega dodje) kada im budu materijalno pomagale?

Зар ово не потпада под лепљиву, ''неисцрпну тему''?

Meni je njegova keva oduvek bila okej...

gica:

Meni je njegova keva oduvek bila okej...

Kliknite za proširenje...

Ma daj, ona je SVEKRIVA

Zorab (a i postavljacici teme):

Naravno da ne; (na sva postavljena pitanja). Ali reci nekome da neces da ga trpis i da ces ga izbaciti iz svog zivota a pustiti da te on izdrzava; ili reci svom momku da nem oze da ide bez tebe na rucak kod svoje familije (na koji ti odbijas da ides inicijalno) - stvarno je vrhunac razmazenosti i nezrelosti. Mislim, sve je tu malo izmesteno u toj prici (pa i cinjenica da se devojka nasla strasno pogodjenom javnim misljenjem na javnom forumu koje odstupa od njenog ocekivanja da svi uzdahnu i valjda kazu 'jadna ti - kakvu kucku od momkove majke imas!..."?!). Studenti koje izdrzavaju roditelji zive sa roditeljima - onima koji daju pomoc (roditeljima) tako je znacajno jeftinije (posebno ako nisu u istom gradu). Oni koji misle da su dovoljno samostalni da zive sa momkom/devojkom u samostalnom domacinstvu, treba da se zaista osamostale - a ne da mama i tata finansiraju 'brak na probi'. Bilo bi zgodno da momkova mama daje pare ali da se on i njegova porodica uopste ne cuju i ne kontaktiraju jer ih njegova devojka pronalazi - kretenima?! Mislim - zaista?! LJudi pred diplomskim ispitom (22-23 godine dakle, sem ako ne studiraju medicinu) - bese im nezgodno da zive svako kod svoje kuce, da se vidjaju svakog dana (tamo gde im je ugodno, u stanu jednog od njih, u bioskopu, kaficu, nebitno gde), i vracaju svako svojoj kuci, i UOSPTE NE VIDJAJU ni jedne ni druge roditelje sem onog povrsnog 'dobar dan, kako ste' i 'dovidjenja'.?! Sto, nesto bi im falilo, svima onima mladima koji tako zive u svojim 2Otim godinama nesto fali? Ne razumem, u pravu je ova devojka. Stvarno. u 22-23 godine zasto je neophodno da provode vreme, ruckove, vecere bilo sa cijom od njihove dve majke?! Ili ne moze da se istolerise 4 puta godisnje da se ode na rucak/slavu/rodjendan kod jedne i kod druge porodice - zar je tolko strasna njegova majka? Je, sta ce biti kad se uda za njega (ako se uda za njega)? Boze mili! Kad sma imala 22 godine, nisam mom momku posteno ni videla majku prvih godinu dana, sem na dobar dan i dovidjenja, a kamoli da sma stigla sa njom da se ponasam 'ko drugarica' (svasta) ili da se sa njom ne slazem?? I jos - da mi bude najgori neprijatelj?? Ej bre?!

Slazem se da roditelji ne treba da monopolizuju svoju decu i da zato sto ih izdrzavaju treba da im ispijaju krv i uslovljavaju ih sve vreme svojim stavovima. Ali moras odluciti u jednom trenutku sta hoces u zivotu: hoces li da budes dete, ili ces da budes zreo samostalan covek. Ako roditelji finansiraju tvoje hirove (a zivot u odvojenom stanu na tudj racun sa deckom dok studiras i ne radis to JESTE) onda moras i ti da trpis neke njihove hirove. Ne kazem da je to prijatno, jer svakako nije. Ali ili ces se odluciti za razmazenost ili ces se odluciti za realnost i zrelost, pa zivi sa svojim izborom.
A razmenjivati poruke (ako je to bio slucaj) ili jos gore, slati poruke neprijatne sadrzine momkovoj majci je eklatantan primer bezobrazluka najgore vrste. Da ne verujes.

To je kod mene tzv. principijelno pitanje, bez nekog posebnog osvrta na konkretnu situaciju (ne tretiram da li je postavljacica teme razmazena ili je prisiljena da privremeno bude izdrzavana, bezobrazna je ili vaspitana).
Ako ne razmatram razne hipoteticke sitaucije (sin lenj, a ozenjen, sin je dobar student, ako se zaposli zapustice studije, sin je nesposoban za rad, sin trazi posao...)zbog kojih su ljudi u privremenom materijalno zavisnom polozju (i pored saznanja da su u zivotu neminovni kompromisi) zapitala sam se koliko je moguce da pomoc bude neuslovljena. Odnosno, zasto se smatra prirodnim da bude uslovljena (citiram : roditelj "ima pravo da do neke mere upravlja tvojim zivotom, jer ti zavisis od njega.")?
Postavljam sebi pitanje na koje hocu posteno da odgovorim: Da li bih htela da upravljam zivotom osobe kojoj pomazem, tj. da ocekujem ne samo da uvazava moje misljenje nego i da POSTUPA po njemu, i to zato jer "zavisi" od mene. Pri tom ne mislim o postovanju osnovnih pravila ("pod mojim krovom i dok te ja hranim", ovo se salim !) ) nekog doma, nego o sustinskom ingerencijama u zivot mladih.
Licno, ne bih htela da jedem 'leba u kuci u kojoj ne postuju moje misljenje, makar bila k'o crkveni mis. Takodje, ne bih ni nametala svoje ( iz najbolje namere, ali jedino ispravno misljenje! - ovo se opet zezam) onima koji trenutno jedu moj 'leba.
I na kraju, dolazimo do toga da je najbolje uzajamno postovanje, bez obzira na trenutno mesto u lestvici nasih (raznih) odnosa... Sto zvuci banalno, ali je istina, majke mi !

Dakle, tvoja poruka svim zenama je da cute i trpe, jer nisu zasluzile da razmisljaju svojom glavom i da brane svoj stav. Svaka cast!
A ako malo bolje procitas gornje redove, videces da ne ocekujem ni od koga da me izdrzava. I da razjasnimo, nisam se nasla pogodjena javnim misljenjem na forumu, vec sam se nasla pogodjena tvojim besom (iz kog razloga, to ja vec ne znam, mozda ti dopustas da od tebe prave ovcu, pa onda dodjes ovde da branis svoja uverenja) i nadam se, da ja nikada necu biti tako ogorcena.
Kao drugo, ti neznas sta sam ja sve dozivela od doticnih osoba, da bi se pitala : "Ili ne moze da se istolerise 4 puta godisnje da se ode na rucak/slavu/rodjendan kod jedne i kod druge porodice - zar je tolko strasna njegova majka? " Uostalom, vidi se da ti zivot nije bas onakav kakav bi zelela, i da si ogorcena, inace mi ne bi ovako odgovarala na trazenu pomoc.
Uostalom, sve najbolje..

U životu možemo ostvariti sve što želimo ako dovoljnom broju ljudi pomognemo da oni ostvare što žele.
Lao ce

odgovor g-ici Zorab..
naravno da je uzajamno postovanje najbolje, ali ko nema postovanja prema sebi nece ga imati ni prema drugima, sto opet zavisi od porodice u kojoj je osoba odrasla, - da li je u ranom detinjstvu stekla samopostovanje i veru i ljubav u sebe. Ali, to je retko slucaj.
Sustina je da svako ima problema, i uvek cemo ih imati. Necemo imati problema samo kada smo mrtvi. Sto smo zreliji, to su valjda i problemi tezi. Ali, kada se valjda suocis sa cinjenicom da ces ih celog zivota imati, onda ti nekako i lakse padnu ovi sadasnji (ako se stalno podsecas te cinjenice). Svako od nas se nosi sa njima na svoj nacin, a stvar je u tome da svako resavanje odgovarajuceg problema nosi i promenu u tebi samoj, a to je bolno. Moramo se stalno uciti da se odricemo delova sebe, stavova, misljenja. Ali, to je neminovnost.
Svako se bori kako zna i ume. Nikome nije lako u svom boju. Zato ja i ne osudjujem doticnu osobu na onakvim porukama. Ako se lepo oseca dok mi pise takve poruke, samo napred.
A sa svojim problemom cu se, kako tako izboriti sama, kao i uvek.
Pa u medjuvremenu, pomislih, hajde da malo podelim bol sa onima koji razumeju..

Nema coveka koji ne bi hteo dobro, kao sto nema vode koja ne bi tekla nizbrdo.
A ko ce ga na kraju znati ko je u pravu. Sto ljudi, sto cudi. Uostalom, to nije ni bitno. Svako je u pravu za sebe. Verujem da se sa tim svi slazu..
Veliki pozdrav svima od "postavljacice"..

Zorab,

ako ja finansijski pomazem neku socialno ugrozenu porodicu, decu u sirotistu, svoju drugaricu, mamu ili bilo kog drugog, relacija u odnosu je sasvim drugacija nego kad finansijski brines o svom detetu. Ako moje dete ne moze/nece da se osamostali i ja brinem o njegovim finansijama, znaci da se jos uvek staram o njemu. Samim time imam pravo i da mu se mesam u zivot u nekim granicama normale, jer zapravo on jos nije odrastao i ja brinem o njemu. Ako jos i zivi u mojoj kuci, ima da postuje moja pravila.

A sad zavisi i od mene, da li cu uspeti da vaspitam svog klinca da ume da se brine sam o sebi, da bude odgovoran i pouzdan. Ja se trudim, da ga postavim na njegove noge, jer mi zaista nije zivotni cilj, da se u cetrdeset i nekoj brinem o tome, da li je oprao zube pre spavanja, sta je jeo, da li je ujutro stigao na vreme na posao i da li se obukao primerno vanjskoj temperaturi. A finansijski cu ga pomagati koliko je u mojoj moci ali sigurno se necu odricati zato, da bi on mogao studije da prelezi na kaucu.

Postovanje... To je nesto, na sta cesto zaboravljamo. Treba postovati prvo sebe, pa postovati sve druge. Kad nekog postujes, prihvatas ga takvog kakav je. a kad ga takvog prihvatas, nema zamerki i najgorih neprijatelja.

Ne znam zasto stalno govorite o borbi za zivot o borenju sa problemima i slicno? Kad se boris, prizivas negativnu energiju i upotrebljavas negativne sile, borba je rec, koja sama oduzima dah, sila koja te gusi i oduzima snagu. Mnogo bolje (a i lepse zvuci) je upotrebljavati termin "put", zivotni put, put iz problema i slicno. Put znaci razvejana staza, uspon ili ravnica, mnostvo opcija, prostranstvo i puna pluca poleta.

Jao, al ja tebe ne bih zenila! Nadam se da ce taj decko da pobegne na vreme... Uopste mi nije namera da te vredjam - ne poznajem te. Ali iz ovih komentara zvucis alavo i agresivno: nisi jos ni diplomirala, niste se ni vencali, to ti je neki decko, BRE, a ti si vec uspela da se posvadjas sa porodicom i da njega postavis u neizdrzivu situaciju. Pa zar ne vidis da si i ti manipulatorka?

I jos jedna stvar: nije bitno ko je u pravu , bar kada je porodica u pitanju. Mislim, bitno je onako, tebi. Ono sto je stvarno bitno je da nadjes nacin da kako - tako miroljubivo plivash u tim vodama... zbog njega, recimo. To sto ces da ga posvadjas sa porodicom ili da mu ispires mozak njemu ne pomaze ... nikome ne pomaze kada ga odvojis od njegove porodice... da bi, sta? pio kafu sa tvojom kevom?

Al OK, sta sad ja da ti tupim, kad sam i sama bila najpametnija tako oko 17 godine - veliki borac za istinu i pravdu

heh, pobeze snajka. toliko o hrabrosti i borbi za svoja uverenja...

I, sta bi sa tim borcem od 17?
ubedili ga da gresi sto se bori pa bi sad i on druge da ubedi da odustanu..

a sto se tice onoga: "bitno je da nadjes nacin da kako - tako miroljubivo plivash u tim vodama... zbog njega" istina, jeste. Pokusacu tako. I zbog njega, i zbog sebe.

Bas interesantan nick.. muvalo..

I, nigde ne bezim, muvce..
Samo, uvidjam da ovo nikuda ne vodi..
Pozdrav svima, i dobronamernima i onima koji to nisu..
Cao..

StaDaRadim..:

I, sta bi sa tim borcem od 17?
ubedili ga da gresi sto se bori pa bi sad i on druge da ubedi da odustanu..

a sto se tice onoga: "bitno je da nadjes nacin da kako - tako miroljubivo plivash u tim vodama... zbog njega" istina, jeste. Pokusacu tako. I zbog njega, i zbog sebe.

Bas interesantan nick.. muvalo..

Kliknite za proširenje...

Ma ne... bori se i dalje - ali je naucila da bude pametna :wink: Cilj je da budes "the last woman standing". Polako, slatko, cic, mic, lepa rec gvozdena vrata otvara i tako to... od urlanja i svadjanja nema vajde - iskustvo je pokazalo - samo pregoris, otpadnes vec u prvoj rundi...
pozdrav!

cokoladic@:

Dok te neko finansijski podrzava, a ti si punoletna i zrela osoba, bez obzira sto je to tvoj roditelj i voli te, ima pravo da do neke mere upravlja tvojim zivotom, jer ti zavisis od njega. Ne govorim o izivljavanju, nego o normalnom mesanju u zivot. Ili to prihvati ili upotrebi te tvoje dve ruke i noge.

A decko ima pravo da sam odlucuje sta i kako ce sa svojim roditeljima, a ne da mu ti diktiras i saljes poruke njegovoj mami umesto njega (jer je on kukavica i seronja). Mislim svasta! Pusti ga, njegovi roditelji i njihov odnos su njegov problem, ne tvoj.

Kliknite za proširenje...

To je ono rodio/la sam te e sad cu ti Biiiip biiip!! ???? Nisam procitala uvod ali s ovim se ne slazem nikako!