DA POSTOJI VREMEPLOV...

Ne bih nikako prestala da se bavim sportom.....
Mirno bih se prepustila momku svoje najbolje drugarice u koga sam bila do usiju zaljubljena sa 17(imali smo sansu, ali ja budala zbog lojalnosti kao - nista, a posle ga ona prevarila sa drugim, sutnula ga, ponovo mu se vratila, udala se za njega, napravili dete, razveli se - pogadjate, ona ga opet sutnula, ona zivi na jednom kraju sveta, on na drugom, dete pola godine kod jednog pola kod drugog, niko srecan....A sve zbog glupave klinacke - lojalnosti, 'ebala me lojalnost!:) )

To je otprilike - to.

A ti?
 
svi u proslosti imamo po nekog - ne ispunjenu zelju, kao water..ko zna koliko bi nam to promenilo zivote..

ne bih bila ovoliko tolerantna..

pogresni ljudi su mi oduzeli previse pozitivne energije..

to danas pokusavam da promenim kod sebe..ne treba bas za sve da imam razumevanja..nekad treba biti i kucka..
 
Znate onaj film "Efekat leptira"? (Samo što je on u filmu menjao krupne stvari.) Ja sam i pre toga razmišljala na ovu temu, ali nisam baš mogla da verbalizujem: NE bih promenila ništa, jer ko zna u kom bi pravcu krenuo moj život. Primer: da sam pobegla sa časa fizike možda bi me zgazio auto. Ili bih videla kevu sa švalerom pa bi mi ostali emocionalni ožiljci za ceo život. Ili bih prošla pored Narodne lutrije, uplatila loto i postala milioner.
 
Mnogo stvari.......neke stvari nikada ne bih uradila,poslusala bih neke ljude,ali opet sve te moje katasrofalne greske,ulazak u neke pogresne price doneli su mi dragoceno iskustvo.....ali opet zivela bih malo bolje i mirnije.
 
1.Naterala mamu da se razvede kad je bilo vreme.
2.Napravila pauzu posle skole dok ne sazrim za faks.
3. Onda upisala nesto od cega ima vajde
4. Nikad ali nikad se ne bi udavala( razlog- muskarci se taaaaaaaaako opuste u j.e.b.e.n.o.m braku)
5. Redovno isla kod nekog psihotarapeuta da se praznim.

Eto to mi prvo pada na pamet!
 
WithdrawnWater:
Ne bih nikako prestala da se bavim sportom.....
Mirno bih se prepustila momku svoje najbolje drugarice u koga sam bila do usiju zaljubljena sa 17(imali smo sansu, ali ja budala zbog lojalnosti kao - nista, a posle ga ona prevarila sa drugim, sutnula ga, ponovo mu se vratila, udala se za njega, napravili dete, razveli se - pogadjate, ona ga opet sutnula, ona zivi na jednom kraju sveta, on na drugom, dete pola godine kod jednog pola kod drugog, niko srecan....A sve zbog glupave klinacke - lojalnosti, 'ebala me lojalnost!:) )

To je otprilike - to.

A ti?
Kliknite za proširenje...

Nastavila bih skolovanje,zaposlila se pa tek onda rodila decu,vratila se u KUD Spanac i putovala po svetu,a onda zivela srecno do kraja zivota u kucici od slatkisa...da,bas kao u bajci ;)
 
Postoji jedna misao, parafraziram je... Covek je proklet i zali za svim putevima kojima nije prosao... A ko zna sta bi nas tamo cekalo...
Otrcano, ali istinito: da nam je ova pamet i iskustvo, ali neki bivsi dani... Ali onda ne bismo gresili, a bez gresaka nema zivota...
I mada sve ovo znam, kao sto znam da je kajanje njabeskorisnija stvar na svetu, ipak bih volela da imam tu moc, da vratim neke trenutke i da postupim drugacije...
 
Hm... Verovala bih ljudima više... Bila malo pozitivnije besna... Pokušala da nađem razlog zašto sam nesrećna.
Ko zna za čim ću tek žaliti. To je jezivo zamisliti, možda u ovom momentu činite nešto zbog čega ćete sutra žaliti...
Šteta je što se neke stvari shvate suviše kasno, mada možda i nije..... Svi su ljudi nesigurni i pomalo nesrećni. I niko nije vanzemaljac :?
 
postoji jedna stvar koja me muci zadnje dve godine.

o tome kako sam izgubila oca napisala sam na nekoj od tema.

posle pada..operacije.. bio je u komi ..petnaestak minuta pre nego sto je umro sestra i ja smo ponovo dosle u bolnicu. dr skot koja je tog dana dezurala nije nas pustila da ga vidimo, iako smo imale odobrenje nacelnice odeljenja, koja je mog oca operisala i znala da je samo pitanje sata kada ce da umre.
zao mi je sto sam naucena da respektujem, a ne da ***** mater onima koji mi stanu na put svojom gluposcu!

posle petnaestak minuta je umro.

a da se nisam oprostila sa njim.

dan ranije, iako je bio u dubokoj komi kada sam otisla u sok sobu, znao je da sam tu.zbog ostalih bolesnika od kojih su neki bili u polusvesnom stanju, nisam htela dugo da se zadrzavam. samo par minuta. med.sestra je popravljala carsave na njegovom krevetu, dodirivala ga ..i nikakve reakcije sem uobicajenog ritma nije bilo.
kada sam posla, poljubila sam ga u rame. pre toga ga nisam dodirivala, bio mi je tako krhak..sa svim onim cevcicama i zavojima.monitor je zapistao..uplaseno sam pogledala med sestru koja je prisla i bila tu dok se ritam srca opet nije normalizovao.pitala sam da li cesto tako oscilira.rekla je da je to prvi put otkako su ga doneli u sok.

posle mene je usla moja sestra. kao da smo se dogovarale, isto je uradila. na njen poljubac - otac je na isti nacin reagovao.

ne moze niko da me ubedi da nije znao da smo nas dve bile pored njega.

zao mi je..kako samo zalim sto nisam usla tog, njegovog poslednjeg dana da se oprostim sa njim. da poslednje trenutke na ovom svetu provede pored sestre i mene ..da ne ode sam..tako zalim..
 
sestrin i moj pakao tada se nije na tome zavrsio.

kako je otac umro u bolnici, bez nase saglasnosti su ga poslali na autopsiju.
otac mi je bio izuzetno vitalan za svojih sedamdeset godina.dan pre nego sto se sve to desilo, pomagao je sestri u adaptaciji potkrovlja, ali onako bas..fizicki..odrzavao celu kucu..travnjak u dvoristu..psa setao tri puta dnevno..ali ne izvodio - bas setao..ma bio je super dekica. nesrecom, u toku svog zivota je imao par operacija, pa jos i tog pretposlednjeg svog dana - operaraciju edema na mozgu, kao posledicu pada..
jednostavno - sestra, mama i ja nismo zelele da ga ponovo seku. ne bi dobile nista time.sta bi promenilo to sto bi saznale da je mu je mozda pukao neki krvni sud u glavi i da je to bio uzrok njegovog pada te noci? htele smo da ga bar sahranimo kompletnog.

ali ne.dezurni istrazitelj, pijan (to smo posle saznale) posle nikoldanske slave insistirao je da svi umrli te noci - moraju na autopsiju.

slomljene, kao zombiji, pokusale smo da mu objasnimo svoje razloge.presekao nas je sa komentarom - *pa i studenti medicine moraju nesto da rade.treba im materijal za SECKANJE!*(ne seciranje, SECKANJE!)

tu proradi nesto u glavi - valjda svi mi imamo vise licnosti u sebi..rekla sam mu da mog oca nece seckati, a ako studentima treba da se obrati svojoj porodici..

angazovali smo sve moguce veze. pijani se zainatio.

ponedeljak 09 00. moj otac im je na programu u 10 00.
na sudskoj medicini u suzama patolozima dajemo podatke o bolestima i operacijama koje je imao.
u poslednjem trenutku nasa veza uspeva da nam vrati telo oca sa patologije, bez autopsije.
da li mozete da verujete da u i u takvom trenutku naslutite trag ..ne mogu da kazem srece..mozda pre spokoja..


izvinjavam se penelopi sto sam joj malo skrenula temu..al` ovo je bilo jutro za otvaranje..o ovome pricam prvi put posle dve godine..znaci mi ..

a sad da se vratimo na temu..DA POSTOJI VREMEPLOV..
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Sensei
Da li postoji korelacija između pametnih telefona, depresije i samoubistva kod tinejdžera?
Odgovora
3
Pregleda
238
maybell
maybell
Отварач мозга...опет
"Nece moj mali da bude..."
Odgovora
12
Pregleda
323
Отварач мозга...опет
Отварач мозга...опет
ForestGreen
Veštačka oplodnja- Da li je vreme da se zna više?
Odgovora
16
Pregleda
307
doppler
doppler

Back
Top