KREMLj će sigurno biti uz Srbiju u završnici rešavanja pitanja statusa Kosova i Metohije. Zlonamerne su i bez ikakvog osnova tvrdnje "nekih" na Zapadu kako će se tobože dogovoriti i istrgovati sa Moskvom i tako privoleti Rusiju da u Savetu bezbednosti ne upotrebi veto. Dakle, na podršku Rusije Srbija može računati, ali sada je važno da Srbi budu jedinstveni i da u izuzetno važnom trenutku ne počnu da se svađaju rukovodioci političkih partija.
Na Zapadu su svesni da danas nemaju nikakav mehanizam pritiska na Rusiju. Prošla su vremena vladavine Borisa Jeljcina kad je Rusija bila prilično zadužena, pa je Zapad mogao da je ucenjuje. Putin sada sa Zapadom razgovara kao ravnopravan partner.
To u razgovoru za "Novosti" kaže moskovski profesor dr Boris Šmeljov, jedan od najboljih poznavalaca situacije na Balkanu, a sada predavač na ruskoj diplomatskoj akademiji.
- Ne treba se plašiti pritisaka sa Zapada koji stalno požuruje donošenje odluke, jer želi sebi da skine sa glave problem Kosova. Srpski interes je da se odluka o statusu donese polako i da budu uvaženi zahtevi Srba. Žurba bi vam samo štetila. Tvrdnje o tome kako će Zapad zaobići Rusiju nisu realne. U njihove priče kako je "Kosovo unikalni slučaj" u Rusiji niti jedan ozbiljan političar ne veruje. Ako i proguraju u dnevni red Skupštine OUN temu Kosova, pa čak izglasaju da ono bude samostalno, to može biti samo preporuka Savetu bezbednosti, gde Rusiju ne mogu nadglasati jer ima pravo veta.
Očekujete li da će Zapad sada početi da pravi pritisak na Beograd nudeći razna obećanja?
- Pokušaće da privoli srpsko rukovodstvo da prihvati njihove predloge. U tom konteksu postoji opasnost da dođe do nejedinstva među vodećim srpskim političarima i da neki požure da se dopadnu Amerikancima.
Koji će, po vašem mišljenju, biti glavni "mamac" Zapada za rukovodstvo u Beogradu?
- Sasvim je jasno da će sada početi priče o "ekspresnom" kandidovanju Srbije za ulazak u EU. Ta kandidatura sama po sebi ništa ne znači. Logično je što Srbija hoće u EU. Uveren sam da će Srbija pre ili kasnije tamo i biti. U pregovorima o statusu Kosova Beograd mora pred Evropu da postavi zahtev da ona pomogne izbeglicama sa Kosova da reše svoje egzistencijalne probleme. Zapad samo priča o multietničkom Kosovu, ali realno pomaže samo Albancima. Srbi i dalje žive u getu. To na Zapadu znaju. Rukovodioci iz Beograda moraju bez ikakvog kompleksa da postave i pitanje pomoći izbeglicama koje žele da žive u Srbiji.
Kome se najviše žuri u određivanju statusa Kosova?
- Ko pažljivo prati rasprave o Kosovu na Zapadu, lako može da primeti da se najviše žuri Amerikancima. Zemlje koje se u zapadnoj Evropi protive žurbi, jer shvataju koju opasnost donosi otcepljenje Kosova od Srbije, nisu u stanju da se suprostave SAD. Jedan deo Evrope je shvatio svoje greške i učinjene nepravde prema Srbiji, ali ne može da se odupre Americi.
Šta su se toliko Srbi "zamerili" Amerikancima?
- Amerikanci su hteli da na Balkanu imaju samo poslušne narode. Njima je smetalo što se sva politika na Balkanu okretala oko Srbije. Osim toga, Vašington je po svaku cenu hteo da oslabi zauvek rusko-srpske odnose. Nije nikakava tajna da je na Balkanu jedini pravi saveznik Rusije Srbija. Jasno je da Rusija u vreme Jeljcina nije mogla ništa jer je bila preslaba. Černomirdinova pregovaračka misija bila je najobičnija blamaža. Ni tada ni sada srpsko rukovodstvo ne očekuje da Moskva krene u rat, ali može da pomogne drugim putem.
RASPLET
APETITI Albanaca će i dalje rasti. Kako vi vidite rasplet događaja u Makedoniji i Crnoj Gori?
- Iskreno govoreći, strah me je za našu slovensku braću u Makedoniji. Ako Albanci iskoriste istu formulu i povećanim rađanjem promene demografsku strukturu Makedonije, može se lako dogoditi da se tamo ponovi priča sa Kosmeta. Bez obzira na to što nekome može da zazvuči čudno, budućnost Crne Gore umnogom zavisi od investicija ruskog kapitala. Za Crnu Goru je bitno da tamo bude što više Rusa i njihovog kapitala.
.....Kao i ranije......
