eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
Страдање деце у Јасеновцу
Велико интересовање у Барију за изложбу о страдању Срба у овом логору,
али и током 20. века
Деца из логора Јасеновац
Од нашег специјалног извештача
Бари, 26. јануара – Реномирана и иначе пространа сала Мурат на тргу Ферарезе у Барију била је синоћ премала да прими све заинтересоване за изложбу о страдању деце у логору Јасеновац и за разговор о страдању Срба не само у овом логору већ током целог 20. века. Пола сата пре отварања изложбе људи су чекали напољу, а унутра су многи стајали, док су млади, који су такође дошли у великом броју, седели и на поду.
Иза изложбе београдског Музеја жртава геноцида, коју је у Барију организовало Удружење „Мост за Београд”, званично су стали и град Бари, Провинција Бари и Регија Пуља, па је и то разлог што је била добро рекламирана и медијски покривена. Отварање изложбе и разговор о Јасеновцу пропратиле су све дневне новине и регионалне телевизије на челу са РАИ 3.
Међународни дан сећања на жртве холокауста, који је званично сутра, 27. јануара, и који овде зову једноставно „Дан сећања”, почео је да се обележава још синоћ, док ће данас бити отворена још једна изложба – о страдању Јевреја.
Манипулисање помоћу штампе
Оваква сећања помажу, како је прокоментарисао и Виторино Курчи, секретар за културу Провинције Бари, „да се ’Дан сећања’ не претвори у пуку реторику или, што је још горе, да се не угаси у равнодушности”. Лучано Канфора, један од највећих италијанских историчара 20. века, иначе професор на Универзитету у Барију, рекао је да ће овај дан увек бити у знаку сукоба између оних који желе да га забораве и оних који желе да га памте и обележавају.
Говорећи о Јасеновцу, професор Канфора је истакао да једно комплексније историјско осветљавање страдања у Јасеновцу и није могуће уклопити у слику фашизма 20. века зато што је штампа и онда, као и сада, увек говорила гласом власти. Професор Канфора је направио паралелу између онога што се догађало на територији Србије и бивше Југославије 1941. и 1991, нагласио је да су бомбардовања Београда и за време Другог светског рата, као и 1999, почела без објаве рата и додао да се деведесетих Хрватска вратила у прошлост.
Заборав, прећуткивање и ублажавање чињеница, то је оно што су истакли готово сви учесници разговора о Јасеновцу. Парадокс „југословенске идеје” најсуровије се испољио у Јасеновцу, потврдила је Светлана Стипчевић, професор Универзитета у Барију, и додала да је државни разлог и Краљевине Југославије и Брозове федеративне републике налагао да се злочини почињени у рату прећуткују и забораве, што је довело до тога да скриване истине испливају после неколико деценија у крвавим догађајима после сецесије Хрватске 1992. године.
Јасеновац је сличан Аушвицу и представља споменик највећег злочина против човечности, истакла је она.
Табу тема
У истраживањима а и у јавности владало је мишљење да је Јасеновац табу тема, пре свега због дневнополитичких разлога, истакао је професор Јован Мирковић из београдског Музеја жртава геноцида и један од аутора изложбе о страдању деце у Јасеновцу.
Наглашавајући да је питање броја жртава у јасеновачким логорима постао чвор сучељавања не само националистичких страсти већ и у историографији, он је рекао да је овај проблем повезан са непостојањем тачно утврђених људских губитака у Југославији. На стратиштима Јасеновца идентификовано је до сада укупно 84.300 жртава, од тог броја 47.666 Срба, 12.534 Јеврејина, 11.503 Рома, 5.932 Хрвата, 919 муслимана и 5.746 непознатих, рекао је професор Мирковић и додао да се броју страдалих Јевреја може прибројити око 4.000 Јевреја евидентираних у логору Ђаково који су доведени на ликвидацију у Јасеновац.
Између минимализовања броја жртава, с једне, и преувеличавања, с друге стране, најчешће процене броја страдалих крећу се од 500.000 до 700.000, док је у литератури која претендује на научни ниво исказан највећи број од 1.110.929 страдалих, рекао је Мирковић.
Међу страдалим логорашима највише је Срба (53 одсто), затим Јевреја (20 одсто), Рома (10 одсто), док је Хрвата 12 одсто и муслимана један одсто, рекао је професор Драган Цветковић из београдског Музеја жртава фашизма, који је говорио о страдању Срба на територији НДХ и БиХ.
Да можда није случајно што се о Јасеновцу говорило баш овде у Барију, могло се наслутити из онога што је рекао професор Антонио Леуци из Института за историју антифашизма, који је подсетио да је регија Пуља почев од 1943. па надаље прихватила логораше и партизане са простора Југославије, од којих су се неки прикључили италијанским партизанима у борби против фашиста.
Гордана Поповић
************************************************************************
Ето, као што видите, не само на овом подфоруму, него и у нашим медијима ОСИМ ЧАСНОГ МЕСТА ЛИСТА "ПОЛИТИКА" КОЈИ ОВО ОБЈАВЉУЈЕ - и даље се ради на минимализовању жртава холокауста Срба, маргинализовању и ПРЕПРАВЉАЊУ ЧИЊЕНИЦА.
Велико интересовање у Барију за изложбу о страдању Срба у овом логору,
али и током 20. века
Деца из логора Јасеновац
Од нашег специјалног извештача
Бари, 26. јануара – Реномирана и иначе пространа сала Мурат на тргу Ферарезе у Барију била је синоћ премала да прими све заинтересоване за изложбу о страдању деце у логору Јасеновац и за разговор о страдању Срба не само у овом логору већ током целог 20. века. Пола сата пре отварања изложбе људи су чекали напољу, а унутра су многи стајали, док су млади, који су такође дошли у великом броју, седели и на поду.
Иза изложбе београдског Музеја жртава геноцида, коју је у Барију организовало Удружење „Мост за Београд”, званично су стали и град Бари, Провинција Бари и Регија Пуља, па је и то разлог што је била добро рекламирана и медијски покривена. Отварање изложбе и разговор о Јасеновцу пропратиле су све дневне новине и регионалне телевизије на челу са РАИ 3.
Међународни дан сећања на жртве холокауста, који је званично сутра, 27. јануара, и који овде зову једноставно „Дан сећања”, почео је да се обележава још синоћ, док ће данас бити отворена још једна изложба – о страдању Јевреја.
Манипулисање помоћу штампе
Оваква сећања помажу, како је прокоментарисао и Виторино Курчи, секретар за културу Провинције Бари, „да се ’Дан сећања’ не претвори у пуку реторику или, што је још горе, да се не угаси у равнодушности”. Лучано Канфора, један од највећих италијанских историчара 20. века, иначе професор на Универзитету у Барију, рекао је да ће овај дан увек бити у знаку сукоба између оних који желе да га забораве и оних који желе да га памте и обележавају.
Говорећи о Јасеновцу, професор Канфора је истакао да једно комплексније историјско осветљавање страдања у Јасеновцу и није могуће уклопити у слику фашизма 20. века зато што је штампа и онда, као и сада, увек говорила гласом власти. Професор Канфора је направио паралелу између онога што се догађало на територији Србије и бивше Југославије 1941. и 1991, нагласио је да су бомбардовања Београда и за време Другог светског рата, као и 1999, почела без објаве рата и додао да се деведесетих Хрватска вратила у прошлост.
Заборав, прећуткивање и ублажавање чињеница, то је оно што су истакли готово сви учесници разговора о Јасеновцу. Парадокс „југословенске идеје” најсуровије се испољио у Јасеновцу, потврдила је Светлана Стипчевић, професор Универзитета у Барију, и додала да је државни разлог и Краљевине Југославије и Брозове федеративне републике налагао да се злочини почињени у рату прећуткују и забораве, што је довело до тога да скриване истине испливају после неколико деценија у крвавим догађајима после сецесије Хрватске 1992. године.
Јасеновац је сличан Аушвицу и представља споменик највећег злочина против човечности, истакла је она.
Табу тема
У истраживањима а и у јавности владало је мишљење да је Јасеновац табу тема, пре свега због дневнополитичких разлога, истакао је професор Јован Мирковић из београдског Музеја жртава геноцида и један од аутора изложбе о страдању деце у Јасеновцу.
Наглашавајући да је питање броја жртава у јасеновачким логорима постао чвор сучељавања не само националистичких страсти већ и у историографији, он је рекао да је овај проблем повезан са непостојањем тачно утврђених људских губитака у Југославији. На стратиштима Јасеновца идентификовано је до сада укупно 84.300 жртава, од тог броја 47.666 Срба, 12.534 Јеврејина, 11.503 Рома, 5.932 Хрвата, 919 муслимана и 5.746 непознатих, рекао је професор Мирковић и додао да се броју страдалих Јевреја може прибројити око 4.000 Јевреја евидентираних у логору Ђаково који су доведени на ликвидацију у Јасеновац.
Између минимализовања броја жртава, с једне, и преувеличавања, с друге стране, најчешће процене броја страдалих крећу се од 500.000 до 700.000, док је у литератури која претендује на научни ниво исказан највећи број од 1.110.929 страдалих, рекао је Мирковић.
Међу страдалим логорашима највише је Срба (53 одсто), затим Јевреја (20 одсто), Рома (10 одсто), док је Хрвата 12 одсто и муслимана један одсто, рекао је професор Драган Цветковић из београдског Музеја жртава фашизма, који је говорио о страдању Срба на територији НДХ и БиХ.
Да можда није случајно што се о Јасеновцу говорило баш овде у Барију, могло се наслутити из онога што је рекао професор Антонио Леуци из Института за историју антифашизма, који је подсетио да је регија Пуља почев од 1943. па надаље прихватила логораше и партизане са простора Југославије, од којих су се неки прикључили италијанским партизанима у борби против фашиста.
Гордана Поповић
************************************************************************
Ето, као што видите, не само на овом подфоруму, него и у нашим медијима ОСИМ ЧАСНОГ МЕСТА ЛИСТА "ПОЛИТИКА" КОЈИ ОВО ОБЈАВЉУЈЕ - и даље се ради на минимализовању жртава холокауста Срба, маргинализовању и ПРЕПРАВЉАЊУ ЧИЊЕНИЦА.
