Grozni uslovi u decjim bolnicama, necemo dav cutimo vise!

Postovani, ne znamo ko je od vas imao priliku da sa detetom bude u bolnici, ali sigurno je bar neko imao grozno iskustvo. Resili smo da probamo da promenimo srednjevekovne uslove u tim bolnicama ili barem grozan pristup medicinskih radnika. Kome niej tesko nek procita ovaj tekst, a na sajtu www.roditelj.org su ispovesti mama potpisane imenom. Ako neko od vas ima slicno iskustvo, molimo vas javite nam se na info@roditelj.org. Pozdrav!
]

Povodom nehumanih uslova lečenja u dečjim bolnicama

Mnogi roditelji koji su imali nesreću da provedu sa svojom decom nekoliko dana na bolničkom lecenju, vraćaju se veoma ogorčeni, a boravak u bolnici opisuju kao horor. Udruženju “Roditelj” u vise navrata javljali su se zgroženi roditelji, a neki od njih konačno su smogli snage da javno progovore o stvarima koje su odavno javna tajna, ali nikome ne pada na pamet da ih promeni i da se zapita: zasto su u nekim delovima Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta «Dr Vukan Čupić» uslovi za decu i mame neljudski? Zasto bubašvabe I bubaruse hodaju po deci, zasto mame «spavaju» na plastičnim stolicama(čak i one koje su svoj boravak platile), zašto se na pregled specijaliste ceka i po 5 dana, zasto mališane koji leže sami u bolnici medicinsko osoblje vezuje za krevet a deca sa zaraznim bolestima se ne stavljaju u izolaciju?


Ne, nisu u pitanju loši uslovi u nasem zdravstvu, bedan smestaj i hrana, na koje objektivno utiču ekonomska kriza i uslovi u kojima živimo. Roditeljima najvise smeta nehigijena, zapuštenost, bahatost medicinskog osoblja i tretman nedostojan ljudskih bića. Želimo da javnost zaviri malo dalje od donacija za automobile, investicionih planova, renoviranja i ž rekonstrukcija, uspeha ekskluzivnih operacija, vec da zavire u život u tim stanavama, da vide u kakvim se uslovima leče nasa deca…


Zar je to “propisano” Hipokratovom zakletvom, gde je tu ljudskost, topla reč, zasto uznemirene roditelje koji sigurno imaju million pitanja tretiraju nedostojno ljudskog bića?

Udruženje RODITELJ ne zeli da pravi nikakvu aferu da bi diskreditovali bilo koju zdravstvenu ustanovu ili profesiju, naprotiv. Mi želimo da roditelji, izbezumljeni bolešću svojih mališana, kao ni deca koja se leče i od teških bolesti, budu pošteđeni trauma koje u bolnicama prečesto doživljavaju.

Svi smo svesni da ne mogu sve bolnice ličiti na hotele i da sva odeljenja da se renoviraju odjednom, ali dopustiti da u 21. veku bubašvaba hoda po bebi, je nezamislivo! Ukoliko u nasem društvu postoji imalo sluha za decu i natalitet na koji se svi pozivaju, ove strašne price osvestiće bar neke ljude da se pokrenu, da zajedno učinimo nešto za nas i nasu decu!

Bahatost i neljudskost vređa mnogo vise od neokrečenih zidova i stare fasade. Koliko je to novca potrebno da, za početak, mame ne sede na plastičnim stolicama, da imaju gde da se istuširaju i okupaju bebe, makar na jednom nerenoviranom odeljenju Instituta? Ponašanje medicinskog osoblja je posebna priča. Njihove male plate ne smeju da budu opravdanje, jer ako se ne može naci malo duha, pozitivnosti i na kraju profesionalnosti i ljudskosti za najmanje pacijente – bebe, sta onda ostali da očekuju. Ili cemo svi da strahujemo od drskih i neljubaznih sestara, čekajuci konacno nagrađivanje rada po učinku, kada će one koje odgovorno i savesno rade svoj posao da budu adekvatno plaćene, a one koje viču na majke i decu, petogodišnjake teraju da vrse nuždu u pelenu i ponašaju se bahato i bezobrazno, biti na birou za nezaposlene.


Pozivamo sve roditelje koji su imali slicna iskustva u bilo kojoj dečijoj bolnici ili odeljenju, da nam se jave na info@roditelj.org i napišu svoje iskustvo. Napravimo bar mali korak da bi se i u bolnici osecali kao ljudi.

Bar jednom da se slozim i podrzim Vasu akciju...Posle predjite na porodilista , jer je vrlo losa situacija i na odeljenjima za odrzavanje trudnoce i na odeljenjima nakon porodjaja..

Pozdrav.

Evo ja da kazem nesto, problem po meni ne treba traziti u zdravstvenim ustanovama nego na mnogo nizem nivou tamo gde se buduci doktori uce svom poslu i gde se uce ponasanju a to je fakultet. Uobrazenost, bahatost i da ne nabrajam dalje profesora su sastavni deo naseg medicinskog i stomatoloskog fakulteta, naravno da ima izuzetaka. Ali generalno buduci doktori sticu los primer kako treba da se ponasaju. Odnos prema buducim doktorima je skoro pa kao prema bednim crvima ako ne i takav. I posle neko ocekuje da se i oni kad postanu doktori ne ponasaju tako???

hvala na podrsci. Za ovako nesto treba da postoji mnogo jaka organizacija, mnogo ljudi ,veza, ali od neceg mora da se krene. izasao je tekst juce u Glasu javnosti sa ovom temom a bice uskoro i u drugim medijima.

O hvala Bogu da se neko pobunio! Godinama govorim da se nista ne moze menjati ako se KORISNICI servisa ne zale: zdravstvo je JAVNI SERVIS gradjana, i nista se po tome ne razlikuje (ako se izuzme odgovornost koju podrazumeva) od na primer poste ili banke: zdravstveni radnici su placeni (jednako kao sto su i sluzbenici ili postari PLACENI) da rade svoj posao, a placeni su iz dzepova (da ne kazem primanja) poreskih obveznika, odnosno gradjana. Dakle, oni koji ih (neposredno) placaju moraju se, mogu se i trebalo bi da se zale ako taj servis ne funkcionise adekvatno: zalbe pa i tuzbe pravosudnim organima svuda u svetu su normalna stvar i jedan od kontrolnih faktora koji omogucavaju kvalitet rada. Nemati sredstava je jedna stvar, ponasati se neprofesionalno, neljdski i bahati i bezobrazno - nesto je sasvim drugo!
Podrzavam ovu akciju od sveg srca i nadam se da ce se javno mnjenje pokrenuti vremenom iz visedecenijske uparlozenosti, lenjosti i inertnosti i razviti SVEST o sopstvenoj SLOBODI ali i ODGOVORNOSTI da menja ono sto u ovom drustvu nije dobro, ukljucujuci tu i razne javne servise: jer drzava je tu radi naroda, a ne obrnuto. A ona je uvek onakva kakav je narod koji je cini.

www zvaka ti je zlatna. ali problem je iako u svim ustanovamap ostoji tzv pacijentov advokat jako malo ljudi se zali, iz raznih razloga - ne znaju, plase se, ne zele da gube vreme na papirologiju, razmisljaju samo o detetu koje je bolesno i sl.
ovo sto si ti napisala(o) je sasvim logicno, ali na zalost nije tako. Probacemo nesto, niko ne kaze da ce odmah biti bolje, ali barem da ljudi znaju svoja prava, da grupa pojedinaca ako se udruzi po bilo kom pitanju zadedno ima vecu snagu nego prost zbir tih jedinki.

Имала сам и добрих и лоших искустава и у породилишту и два пута у дечијој болници.
ОК је да се изјадамо, али шта конкретно предлажете да се учини по том питању?

helen, ni mi nemamo jos pravi odgovor na to pitanje, trazicemo sastanak sa gradskim vlastima i ditektorom klinike. voljne smo da sa novinama pokrenemo hum. akciju, a od grada cemo traziti da plati deratizaciju. znamo da to kad se ovak orpocita zvuci smesno, ali nas je porazilo kada smo citali svedocanstva da se javila zena koja je IDENTICNO iskustvo imala pre 20 godina. Pa da se radilo bilo sta bar nesto bi se promenilo.
Ko nije isao na nas sajt, moze ovde da vidi deo ispovesti mama:
Udruženju su se i ranije obraćali roditelji povodom neljudskog tretmana i uslova u dečjim bolnicama i dispanzerima, ali ovo je prvi put da su neki od njih konačno rešili da javno progovore o stvarima koje su odavno javna tajna, ali nikome ne pada na pamet da ih promeni.

Pozivamo sve roditelje koji su imali slicna iskustva u bilo kojoj dečijoj bolnici ili odeljenju, da nam se jave na info@roditelj.org i napišu svoje iskustvo. Zbog svih onih mama i beba koje upravo sada prolaze kroz ono kroz šta ste vi prošli - nemojte ćutati! Javite nam se!

Priča 1. ( U pitanju je petomesečna beba sa dijagnozom bronhijalitisa. Sa Instituta su izašli pre tri dana.)

Hitno odlazimo na institut, i tamo nas smeste na III sprat u bolnicu. I pocinje horor.
Prvo male bebe do godinu dana smestene su "zajedno sa majkama". Ali, bebe spavaju u gvozdenim kreveticima, na prljavim dusecima i prljavoj posteljini, a majke "spavaju" na plastičnim stolicama pored krevetica!! "ljubazne" sestre su mi rekle da slobodno donesem poljski krevet ako imam, a ako nemam nista! Helenu inhaliraju dva puta dnevno i nastavljaju sa lemodom i ako nema nikakvog pomaka!! Usput morali su da joj stave barunilu, a posto je bucko jedva su joj nasli venu izboli su je svuda! Po rukicama i nogicama!! Plakala je satima bez prekida! Od nekog pulmologa ili dra ni traga ni glasa, svi govore da ce dr doci posle vikenda!

Uvece totalni pakao! Iz svih rupa na plocicama u sobi, gde sam taj prvi dan bila sama izmilelo je milion bubarusa! Penjale su se po kreveticu po meni, po stvarima! svuda! Ja puknem i odem kod sestre zahtevajuci hitno dra, ona mi mrtva hladna kaze da dr dolazi samo ako je stanje kriticno sto kod nas nije slucaj i da se vratim u svoju sobu! U nadi da ce dr doci sutra ujutru ostajem u bolnici. Ujutru opet isto, ona krklja, inhaliraju je, daju joj lemod. Posle inhalacije ona naravno mnogo bolje dise a tad dolazi vizita. Pojavljuje se neki lekar koji mi kaze da panicim i da beba dobro dise. Kazem mu da je to zbog inhalacije, on mi kaze " majko, vasa beba ima bronhijalitis normalno je da otezano dise" Da, ali ja sam zbog toga u bolnici da to srede, a ne da mi kazu nesto sto vec znam!!

U subotu ujutru dobijam cimerku, neku jadnu mamu dvo mesecne devojcice, koja jos nije vakcinisana a ima istu dijagnozu kao Helena. Maloj je ocigledno lose, ali njoj pored lemoda daju i eritromicin.Opet zahtevam dra da dode. Pitam zasto ta mala prima eritromicin a Helena ne? Kaze njeno stanje je mnogo gore... jel'cekaju da se i kod Helene pogorsa ili sta?
Popodne u sobu nam dovode ciganku sa bebom od 5 nedelja koja ima bronhijalitis i tesku upali pluca!! Pitam dra jel' to virusna upala pluca, on mi kaze da nema pojma!!! Ciganka ostavlja bebu samu i odlazi!! Njena mala je toliko iscrpljena da moraju da joj daju infuziju, place non stop, i izgleda kao da je jedva ziva! Inhaliraju je, ali mi se cini da to nema efekta.
Pitam sestru zasto nas sve pakuju u istu sobu ako ne znaju da li je to virusna upala pluca? Ne odgovara mi vec prevrce ocima! I lupa vratima! Izbacuje mog muža iz sobe za posete!

I dalje se trudim da se ne svadam sa sestrama koje su uzasno neljubazne i samo vicu na majke koje pitaju za dr. Na celom odeljenju imaju samo jedan inhalator i 5 maski, a oko 50 zena sa bebama!! Trazim da vidim gde stoje prljave i ciste maske, sestre mi ne odgovaraju!! Prervcu ocima.

U bolnici nema kupatila, nemoguce je istusirati se a greju sobe do 50 stepeni! Dolazi sestra i otvara prozor, a pri tom bebe su skroz oznojene od grejanja i kaze :" mame, jel'vi znate kako se oseca ovde??!! Zasto ne vetrite jel'vi tako i kuci?!!!" galami na nas! U ponedeljak ujutru Heleni se iskrivila igla od braunile i moraju ponovo da je bodu. Odnosim je u sobu, i iz dobre namere kazem sestri da su je vec boli u ruke i da mozda probaju u nogicu jer ce tako lakse naci venu jer je debeljuca. Ona zalupi vrata, bukvalno me udarivsi u noge sa komentarom:" e, ajde sacekajte ispred, pa valjda sam ja isla u neku skolu!!!"

Trudim se da ne placem u hodniku.

U sobi do nase je zena iz Novog Pazara sa bebom koja ima bakterijski meningitis, a " mozda je i virusni, ne zna ni ona vise nista" . Ponovo trazim lekara. Pojavljuje se neki dezurni sa kojim odlazim u sobu sa Helenom na "pregled". Skidam bebu stavljam je na sto. On sedi na pultu sa lekovima i kzae mi :" ne razumem zasto panicite, vasa beba je bolje nego juce, ja to odavde vidim a vi ako niste zadovoljni tretmanom koji imate ovde uvek mozete da odete na licni zahtev"
Kazem da hocu da odem na licni zahtev, jer spavam na stolici i ne mogu nigde da sterilisem flasicu, jer moju bebu nije pregledao specijalista, jer su im parametri snimak pluca star pet dana a preglede rade sa pultova za lekove. Kucaju mi otpusnu listu. Zovem jednu privatnu kliniku gde mi kazu da ne mogu da me prime za vikend, a i pulmolog im nije tu!!
Posto shvatam da nemam gde ipak ostajem.

U trpezariji sede zajedno zene iz izolovanih soba sa bebama koje imaju razno razne probleme i mi (tj. ja nisam isla u tu trpezariju) sa dijagnozama virusa. Kasnije taj dan moj muzi ja sedimo SAMI u toj trpezariji i dolazi ista ona sestra koja je zavrsila skolu ( zove se Zora Cirovic) i i zbacuje mog muža. Posle toga daje Heleni lek i komentarise kako "neki ne bi trebali da imaju decu kad ne znaju da postuju red"

O kakvom redu mi prica??!! O tome da spavam na stolici vec tri dana a ni jedan dr ne dolazi da pregleda bebu??!! O tome da smo u sobi sa bebom koja umire od ko zna cega??!!!

Premestaju me u drugu sobu, opet trazim doktora. Dolazi neka mlada doktorka. Pitam je zasto Helena ne dobija antibiotik? Ocigledno je da je boli grlo, ne moze da jede, kaslje...a lemod ne daje efekta. Ona mi kaze da lemod moze da se daje i mesec dana da je reakcija individualna!! Inhaliraju je spalmotilom, pitam i za to, dobijam isti odgovor! Pokusavam da se smirim jer je sutra utorak pa dolazi taj pulmolog.

Konacno, utorak.
U vizitu dolazi ista ona mlada dr od juce, pregleda Helenu. Kaze:" ah..malo mi skripe pluca, jel'ona pije neki antibiotik?"
Ogurnem je od bebe i oblacim je, pa ista ona mi je juce rekla da ne mora da pije antibiotike!!Kasnije dolazi pulmolog, pregleda Helenu. Predlazem mu da posto imam kuci inhalator nastavim kuci sa inhalacijama, a dolazim u njihovu dnevnu bolnicu po terapiju. Slaze se, ali da idem na ORL. Odlazim sa bebom na ORL. Posle pregleda dr mi kaze :" majko, vasa beba ima upalu grla, koji antibiotik pije?"
Vracam se na odeljenje i kazem to onoj mladoj dr posto je slavni pulmolog nestao. Ona kaze da su to gluposti da se bebama do dve godine ne moze dijagnostikovati upala grla.

Cekam listu.

Dolazi jedna majka. Place. Beba joj je na kiseoniku. Sinoc je zaspala od iscrpljenosti a kad se probudila bebina maska je bila puna bubarusa koje su bebi pocele da ulaze u usta!!!


Konacno mi pukne film i zovem novine, nemam fotografije ali imam brojeve svih tih zena, imena sestara...nisam sve ni napisala ovde, ono je sramota i zlocin sta se tamo radi!!
Pri tom prijemno odeljenje je renovirano postaljeni su PVC prozori, spusteni plafoni, podovi, novi liftovi, a gore zene spavaju sa bubarusima i imaju jedan inhalator!!! I jo prisustvo majke za decu od preko godinu dana naplacuju po 600 din!!!

Milena Blagojević

Priča 2.


Boravili smo u Institutu za majku i dete od 17.2 2006 do 21.2.2006 na odeljenju nefrologije. Trogodi?nje dete je bilo pod visokom temperaturom i sa retencijom urina. Sumnjali su na urinarnu infekciju, medjutim po svim tamo uradjenim analizama infekcije nije bilo. Dr. Putnik je pratila naš slučaj i na svako moje pitanje o čemu se radi jedini odgovor je bilo sleganje ramena. Ne znam zbog čega je moje dete imalo 2 dana visoku temperaturu, primalo longacef i kalijum kroz braunilu.
Nas je zakačio vikend kada je jedina vizita bila predaja smene sestara - pa se pitam da li se vikendom deca ne razboljevaju ili već bolesnoj nema potrebe praviti vizitu ta dva dana.
O organizovanosti i komunikaciji između sestara da ne pričam. Dešavalo se da zaborave da daju mom detetu terapiju ili da dolaze dva puta u roku od pola sata da daju već datu.
Dr Putnik je insistirala da se mom detetu uradi mikciona urografija, bolna i invazivna metoda, iako kod mog deteta nije utvrdjena urinarna infekcija, niti je podložna njima. Posavetovala sam se sa pedijatrom iz Doma zdravlja koja prati moje dete od rođenja i predložila je da se sačeka sa mikcijom i da se kontroliše urin redovno u narednih godinu dana. Na to je mlada i arogantna dr Putnik poručila već iskusnom pedijatru da se 'ne pravi pametna".
Na otpusnu listu smo čekali u hodniku 4 sata, jer su dotična dr i specijalizantkinja prebacivale odgovornost i obavezu jedna na drugu.(nismo dobili listu taj dan)
Moram da napomenem da sam u to vreme bila 8. nedelja trudnoće, da sam noći provodila braneći dete od raznih buba, mereći temperaturu svom i ostaloj deci u našoj sobi koja su bila bez prisustva roditelja, vodeći ih do toaleta i odlazeći do sestara po antipiretik. S nama u sobi je bila devojčica od 11 godina koja je imala osip po telu i nisu znali sta joj je, tražili su od majke da nađe privatnu laboratoriju da joj se odrade analize na razne infektivne bolesti.

Posle ovog iskustva kolabirala sam i zavrsila u Gradskoj bolnici na infuziji
.
Dejana Žugić Dacić

Priča 3.

Na Institut za majku i dete sam došla u februaru 2006 godine sa bebom od nepunih mesec dana koja je imala povišenu temperaturu i kašljala. Lekar na prijemnom odeljenju me je maltene i ne pogledavši dete uputio na 3. sprat Instituta odbijajući da odgovori na moja pitanja da li je to zbog čega neophodno i koja je uopšte dijagnoza postavljena, uz komentar majko smirite se malo šta tu paničite. Po dolasku na famozni III sprat Instituta prvo što smo videli jesu prenatrpane sobe u kojima majke sede pored dece na plastičnim stolicama, a celo odeljenje deluje prljavo i neprovetreno. Sva deca koja su čekala da budu primljena na odeljenje, bez obzira na dijagnoze i činjenicu da je tu bilo i jako malih beba čekala su u prenatrpanoj tzv sobi za igru koja je sve samo ne to sa nekoliko tužnih prljavih igračaka, maleckih dečjih stolica na kojima su (jedva) sedeli roditelji i bubarusama koje su tu i tamo protrčavale i usred bela dana.

Budući da je beba bila tako mala stavljeni smo u tzv izolaciju, odmah kada se udje na odeljenje desno, na kojoj bi po pravilu trebalo da leže samo deca mladja od godinu dana i u kojoj je bilo po 4 kreveta u sobama - kreveta sa visokim ogradama za decu pored kojih se nalaze najobičnije plastične stolice na kojima majke koje na Institutu borave sa decom, sede i spavaju pored njih. Po dolasku na odeljenje detetu su uzete analize pri čemu su me neljubazne sestre bukvalno izbacile iz sobe za preglede dok su mu vadile krv da im ne bih padala u nesvest jer ne mogu i o meni da se brinu.


Iako po pravilu na ovom odeljenju ne bi smela da se nalaze deca starija od godinu dana u našoj sobi nalazio se dečkić , Rom, od svojih 5 godina jer za njega nije bilo mesta nigde drugde na odeljenju. Siroto dete je bilo vezano za krevet sve vreme svog boravka u toj sobi i skoro sve vreme plakao pošto sestre nisu htele da ga vode u WC iako je dete urlalo da hoće da ide, nego su mu stavili pelenu pa je petogodišnje dete moralo da obavlja nuždu u pelenu... pri čemu je tako vezan ležao najmanje dva sata pre nego što je sestra došla da mu presvuče tu pelenu.

O neljubaznosti i potpunoj nehumanosti sestara na odeljenju koje se bez ikakvih razloga deru i maltretiraju majke koje su dovoljno same po sebi istraumirane činjenicom da im deca leže u bolnici u takvim uslovima, moglo bi se napisati deset stranica...

Pravi horor počinje uveče kada iz pukotina na zidu i pločica počinju da izlaze gomile i gomile buba rusa koje gmižu svuda okolo po celoj sobi. Pri tome je na celom odeljenju (spratu) dežurna izgleda samo jedna sestra tokom noći koju smo uspeli da dozovemo tek posle pola sata. Najveći broj majki na odeljenju uključujući i mene (porodjenu pre manje od mesec dana) uopšte ne spava preko noći, prvenstveno plašeći se da će brojne bube ući deci u krevet. Ujutro otpuštaju dečkića iz naše sobe, a tu u krevet pored moje jednomesečne bebe, smeštaju dečka od 9 meseci koji navodno ima meningitis.
Tu definitivno donosim odluku da ću iz bolnice izaći na svoj potpis istog momenta, na moj zahtev da izadjem dežurna doktorka (specijalizant) me nagovara da ipak sačekam pulmologa, i posle razgovora sa njim on nas prebacuje na režim dnevne bolnice uz komentar da mu uopšte nije jasno zašto su nas na prvom mestu i stavili na odeljenje da ležimo (dete je primalo samo inhalacionu terapiju i ništa više).


Situacija u dnevnoj bolnici je bolja, a osoblje ljubaznije pa terapiju nastavljamo tamo, medjutim i tamo je bilo primetno da su najveći deo pregleda obavljali kao i na III spratu specijalizanti, uglavnom bez prisustva lekara specijalista.


Nikolina Ljepava


Priča 4.

Sve se to desavalo poccetkom februara prosle godine. Taj dan se Andjelija vratila sa zimovanja i negde oko devet sati uvecce poccne da se zali da je boli uho. Odmah smo se spakovali i otisli u Tirsovu - tamo, katastrofa. Medjutim, krajnje ljubazna sestra koja radi na prijemu nas odmah uputi na Usnu kliniku (koja se nalazi nekih stotinak metara niz ulicu), da ne bismo cekali red jer radi samo jedan doktor? A i bolje je da odemo tamo, da bi je pregledao strucnjak - dakle, otorinolaringolog.

Spustimo se nas dve peske (tata je otissao da preveze kola do klinike). Jedva nas puste da udjemo, "preljubazna" sestra sa vrata pita za uput? U deset sati uvece. Ja je pitam a gde sad da ga nadjem, a onda mi, hladnokrvno, odgovori - "U Tirsovoj". Ja opet da smo tamo bili i da su nam oni rekli da se spustimo do njih, da ne bismo cekali red. Njoj na pamet ne pada da pozove lekara. Vratimo se u Tirsovu i ja, sa sve Andjelijom u narucju, zamolim onu ljubaznu sestru da udje kod lekara i da ga zamoli da mi samo napisse uput, medjutim, ona se vracha i kazze da ne sme to da uradi - jedino da cekamo red (a da smo cekali, osvanuli bi). Uz sve to prokomentarise, ali, bass onako u cudu, da to ne smeju da rade - da vrate pacijenta, pogotovo ssto su dezurni. Ja sam samo rekla "vidite da mogu".

Tvrdoglavo se vratimo na Usnu kliniku, odlucni da dodjemo do lekara. Ovog puta je i tata usao sa nama . Napravimo mi tu manju frku. Medicinska sestra i dalje stiti lekarku (jedna mlada i nadobudna), kako je na intervenciji pa ce ona da je pita da li moze da pregleda dete, koje vech jeci. Mi pocnemo da se svadjamo, u tom izadje lekarka, koja, ne pogledavsi dete, isto tako, hladnokrvno kazze da ne mozze nista da uradi jer nemamo uput. U jeku nase rasprave, ulazi jos jedan par roditelja sa decacichem od nekih 7-8 godina koje kuka naglas i njih mrtvi hladni vrate sa vrata jer nemaju uput.

Ne zavrssivssi raspravu, lekarka nam okreche ledja odlazi, a mi ostajemo sa detetom koje jeci, ne znajuchi sta da radimo.Sve to je posmatrao neki braccni par, koji je, kada su nam medicinski radnici okrenuli ledja i otisli svako na svoju stranu, rekli da im damo telefon, jer on radi na televiziji i da ce pokussati nessto da naprave od toga, jer su videli sve - od prvog dolaska do kraja. Medjutim, nikada nas niko nije zvao. Potpuno sludjeni, vratili smo se kuci i pozvali kliniku "Dragisa Misovic". Covek, izuzetno ljubazan, koji radi na centrali, nas je, kad smo mu ispriccali o ccemu se radi, rekao "Da ne biste dolazili sad ovamo, odmah chu vas prebaciti kod lekara, bass je dezuran otorinolaringolog". Posle razgovora sa lekarkom, uradili smo kako nas je savetovala, Andjelija je ubrzo zaspala i ujutru smo otissli u nas DZ i zavrssili sa tom pricom.

Na kraju se sve zavrssilo, imala je virusnu upalu uha, ali ovo iskustvo sa mladom lekarkom sa Usne klinike ili ORL, ne znam kako se vech kaze, cemo zapamtiti za ceo zivot.

Marjana Tomić

jedno su losi uslovi zbog nedostatka sredstava koji bi se ulozili u adaptacije bolnica, ali glavni problem je los pristup *strucnog* kadra!!!!

ne bi trebalo izdvajati decije od ostalih bolnica.

porodila sam se u bolnici Dragisa Misovic `91. stanje u porodilistu - jadno.ali odnos lekara, babica, spremacica - za svaku pohvalu. pa onda ne smeta nista sto bode oci. sindrom je da je zaista svaka bolnica baza za buba svabe i ruse. da li je tako tesko i skupo raditi dezinsekciju periodicno?

ono sto hitno treba menjati - to je odnos lekara prema pacijentu.

pre dve godine mi je umro tata.

ujutru u 04 00 nasli smo ga bez svesti, na podu u kuhinji u lokvi krvi. prilikom pada je udario glavom o plocice, dobio masovan porers mozga (posle pregleda na skeneru lekar je rekao da mu je mozak izmesten) i frakturu lobanje.

pozvali smo ODMAH hitnu pomoc.

posle 7 ponovljenih poziva ekipa je stigla u 05 45!!!

usli su nazovi dr i njegov asistent - PODNADULI OD SPAVANJA!!!
nazovi *dr* je na mog oca samo bacio pogled i rekao *spakujte ga da ga vozimo u urgentni*.

imam utisak da mu je bilo gadno da ga dodirne! moja sestra je do tada ocu drzala glavu da mu ne bi zapao jezik i da se ne bi ugusio.
kada sam ga upitala *zar ga necete ni pogledati?* odgovorio mi je razdrazljivo i drsko *PA DA NE OCEKUJES DA GA OVDE OPERISEM?*
na to sam mu rekla da sam ocekivala makar da ga prikljuci na infuziju zbog obulnog krvarenja, ali da od njega nikada nece da bude lekar, a kamoli hirurg. da takav kao on ne zasluzuje da leci ni zivotinje i da mi nije jasno kako je uopste dobio dplomu!!!

bilo im je tesko da donesu nosila. oca smo iz kuce izneli na cebetu.napolju je padala kisa, a bunovnom vozacu nije padalo na pamet da pomeri dupe sa sedista i otvori vrata zadnjeg dela kombija.dok se on nakanio otac je vec rashladjen, u mokroj pidzami kisnuo.bio je 19. decembar.
posla sam sa njima. u kombiju ni carsava, ni cebeta, ni grejanja. pitala sam ih da li su normalni, posto mi nisu rekli da ponesem nesto da utoplim oca.dok smo cekali hitnu pomoc, mama je brisala skorelu krv mokrim sundjerom sa oceve koze i okvasila mu pidzamu. od banovog brda do urgentnog centra stigli smo za 40min.rashladjeno ocevo telo vec je pocelo da se trese. bio je leden. na sebi sam imala samo majicu koju sam skinula i bezuspesno pokusala oca da utoplim.

u urgentnom posebna prica.zaista ne mogu da se setim imena lekara. ali iz ambulante u koju je moj otac dovezen, izlazi sestra koja pevusi i ulazi u ambulantu do te da bi pitala cvrkutavim glasom dezurnog dr *da li zeli KAFICU*??!!

posle sat vremena ispitivanja i dalje nesvesnog oca vode na hitnu operaciju.
sutradan moj otac umire.
dr koja ga je operisala - izuzetan lekar i covek.po izlasku iz sale nasla je vremena da sestri i meni do detalja objasni ocevo trenutno stanje.

sutradan dezura njena koleginica. jedna MUTAVA dr koja prica sebi u bradu i ne gleda u oci.

sestra i ja smo bile tog podneva oko 12 15 i nije nam dozvolila da ga vidimo, iako smo dan ranije imale odobrenje dr (nacelnice neurologije) da mozemo.kad smo dosle po podne oko 18 30 samo je promumlala da je otac umro, okrenula se otisla i ostavila nas na sred hodnika.

izvinjavam se sto mi je post dug i mozda haotican, ali sve ovo me i dalje boli.

ne moze niska plata, losi uslovi rada, da budu nekom opravdanje za to sto lose radi posao.

po meni bi i lekari trebali da obnavljaju licencu svake godine. pa ako nisu vise u stanju da rade sa ljudima..neka nadju nesto drugo.

Evo sta ja vidim ko problem, pogledajte od cega nama umiru deca u bolnicama pa i na privatnim klinikama OD SEPSE, mislim to je samo jedan od primera, pre neki dan je dete umrlo od meningitisa, ako cemo i dalje zena je umrla od perforacije slepog creva 5 dana niko nije mogao da provali da je u pitanju perforacija slepog creva, ljudi umiru od nekih da kazem...pa po meni je zaista sramota da vam pacijent umre od tako necega.

A to je posledica loseg medicinskog obrazovanja. Sta ocu da kazem, ako ste abdominalni hirurg , a ne znate fiziologiju mozga u najsitnija crevca ko sto se to uci na fakultetu nikome nista nece biti i ovako vam to ne treba, ako ne ZNATE ANTI SEPSU MOZETE DA UBIJETE COVEKA.

Mnogo nepotrebne teorije, mnogo nepotrebnog teksta koji vecini nikad nece trebati u zivotu, a zapostavljaju se neke NAJOSNOVNIJE STVARI, mozda se recimo ANTISEPSA ili ANTI-SOK terapija cine male prema glomaznoj BIOHEMIJI, FIZIOLOGIJI, ali ta SEPSA i TAJSOK mogu nekoga da ubiju ma koliko bili mali, a to da li se FRUKTOZO 6 FOSFAT pretvara u GLUKOZO 6 FOSFAT to tesko da ce nekog da kosta zivota.

Aco, ne radi se o neznanju. Radi se o pukoj nemarnosti, o onoj vrsti lezernosti da ljudski zivot prestaje da bude vazan. Uopste se ne radi o neznanju; u 99% slucajeva nije neznanje presudilo ni to sto je neko umro od sepse, niti od soka: vec NEMARNOST i indolentnost da se principi antisepse i antisok terapija sprovedu. Brkas stvari u ogromnoj meri. Sedi i uci, kad zavrsis fakultet moci ces da diskutujes na temu znanja i neznanja. Dotle - uopste nisi stekao pravo niti si merodavan da nekome meris sta zna i kolko je potrebno a kolko nepotrebno da zna.

Dive: mogu samo da kazem - JEZIVO.

Linga: Treba dici prasinu, maksimalno. Mnogo zalbi, mnogo prituzbi,. mnogo ljudi; kriticna masa. To je uvek neophodno da bi se stvari menjale. Bolnice ne moraju da lice na svinjac, a doktori ne moraju da tretiraju ljude ko stoku. Tacka. I to nema nikakve veze sa visinom bilo cije plate ili bilo cijim znanjem/neznanjem.

Izvini kada neko bol u predelu slepog creva protumaci kao emboliju pluca i 5 dana leci uporno emboliju pluca pri tome nema pomaka (ja zaista ne znam ko 5 dana zivi sa embolijom pluca), i na kraju se ispostavi da je u pitanju perforacija slepog creva ali KASNO....kako se to zove?

Izvini ja sam student 1 godine pa znam da prvo gledao slepo crevo kad je u pitanju bol na takvom mestu, onda je zaista ne neznanje nego sramota da to ne zna specijalista urgentne medicine.

Могла бих и ја да причам своју тужну причу, такође са буба-русима и нељубазним сестрама (које прете деци да ће им дати боцу у језик ако буду плакали)...са 10 дана спавања на столици, са глистама и вашкама које смо покупиле у болници...

Само, ШТА предузети?

И само да напоменем: увек има и светлих примера, дивних људи који раде без најминималнијих услова (на дечијем одељењу, на 60 деце ноћу је дежурна само једна сестра без лекара и све сама ради, а онолике незапослене на бироу)....и медицинског особља којима треба дати орден што за те паре, у подрумима и зградама старим преко 100 година, без инструмената и лекова...и даље предано и савесно раде!

Hellen:

Могла бих и ја да причам своју тужну причу, такође са буба-русима и нељубазним сестрама (које прете деци да ће им дати боцу у језик ако буду плакали)...са 10 дана спавања на столици, са глистама и вашкама које смо покупиле у болници...

Само, ШТА предузети?

И само да напоменем: увек има и светлих примера, дивних људи који раде без најминималнијих услова (на дечијем одељењу, на 60 деце ноћу је дежурна само једна сестра без лекара и све сама ради, а онолике незапослене на бироу)....и медицинског особља којима треба дати орден што за те паре, у подрумима и зградама старим преко 100 година, без инструмената и лекова...и даље предано и савесно раде!

Kliknite za proširenje...

Neki hirurzi su 90 tih kupovali motor cangle (da motor cangle) da bi mogli da opetisu posto nisu imali sa cim i to od svojih para, i razni drugi alat. Kada su mi to pricali ja nisam mogao da verujem, lepo obican alat se sterilise i sa njim se radi.

WithdrawnWater:

Aco, ne radi se o neznanju. Radi se o pukoj nemarnosti, o onoj vrsti lezernosti da ljudski zivot prestaje da bude vazan. Uopste se ne radi o neznanju; u 99% slucajeva nije neznanje presudilo ni to sto je neko umro od sepse, niti od soka: vec NEMARNOST i indolentnost da se principi antisepse i antisok terapija sprovedu. Brkas stvari u ogromnoj meri. Sedi i uci, kad zavrsis fakultet moci ces da diskutujes na temu znanja i neznanja. Dotle - uopste nisi stekao pravo niti si merodavan da nekome meris sta zna i kolko je potrebno a kolko nepotrebno da zna.

Dive: mogu samo da kazem - JEZIVO.

Linga: Treba dici prasinu, maksimalno. Mnogo zalbi, mnogo prituzbi,. mnogo ljudi; kriticna masa. To je uvek neophodno da bi se stvari menjale. .

Kliknite za proširenje...

upravo tako Bolnice ne moraju da lice na svinjac, a doktori ne moraju da tretiraju ljude ko stoku. Tacka. I to nema nikakve veze sa visinom bilo cije plate ili bilo cijim znanjem/neznanjem!!!

htela sam da citiram www i da je potpisem, pa sam se spetljala

Institut za majku i dete i Tiršova su obe katastrofa, ni ja nisam imala lepo iskustvo. Upravo one ustanove koje treba da služe kao primer, u kojima se leče deca, su najkatastrofalnije. Moje iskustvo nije bilo tako jezivo, kao prethodna, ali sam dete dovodila 3 puta u roku od 20 dana kod oftamologa. Dotični Dr ga nije ni pogledao, samo je s vrata prepisao isti lek za konjuktivitis (koji mu nije pomagao), praktično bez najobičnijeg pregleda, a da ne govorimo o uzimanju brisa itd. Ja sam na kraju demonstrativno odvela dete na VMA, platila pregled i bila oduševljena pristupom lekara, a dete je izlečeno. I u Tiršovoj su nas vozali isto kao ovu mamu, čije dete je imalo upalu uva. Ista situacija, pada kiša, duva vetar, a mi sa bebom niz ulicu do ORL.

Moje dete od tri i po godine u to vreme,a radnja se desava letos pocetkom jula iznenada pocinje da trcka u toalet...kaki sve malo po malo...prducka,ali nista se ozbiljno ne zali... :-?
To traje dva dana,bez veceg gubljenja tecnosti,raspolozena je, doduse slabije jede,ali inace nije jesna...
Jedne noci pocinje iz sna obilno da povraca,trci u toalet...diarea,grcevi u stomaku i sve vec sto uz to ide...
Ujutru odlazimo kod pedijatra...dobijamo klasicnu terapiju,Probiotik,Orosal...i savet.
Stolice se nastavljaju,ne kontrolisane,sad vec bez sadrzaja,ona biva malaksala do popodne...ne ustaje iz kreveta.Samoinicijativno odnosim koprokulturu u priv laboratoriju...
Preguramo nekako i tu noc,gde ja vec m,olim prijatelje posto smo same,da mi donesu Pampers jer nemam vise ni ciste posteljine ni peskira,dete ne stize do toaleta.
Ujutru opet odlazim kod pedijatra u DZ,ispricam sve potanko na sta mi ona kaze da druge Th.nema..tecnost da joj dajem...to je najvaznije
(mozda je vazno da napomenem da smo i otac,koji nije sa nama i ja medecinske struke,dr.dakle,ali dete vodim kod pedijatra bez obzira i nikada se ne qrcim tamo,jer je iskustvo najvaznije!)
Ona je vec obnevidela od iscrpljenosti i izgubljene tecnosti,a i ja od petominutnog davanja iste na kasicicu kap po kap...
Odlucujem to popodne da je odvedem u Tirsovu ne bi li joj dali infuziju,jer je dete po meni vec suvo,jezik belicast i sva je providna i sa podocnjacima.
Dr.ne smatra da je za rehidrataciju infuzijom,vec da nastavim i dalje oralnu,i usput me pita da li znam da mi dete ima sum na srcu...
Becim se na nju.. :shock: prvi put to cujem,mada znam da u febrilnom stanju u kome je ona danima postoji taj neki tzv.funkcionalan sum i da to nije nista za paniku.
Vracam se kuci,dezuram pored deteta,ona mi se na oci topi...i prolazi i taj dan...Ujutru kazem sebi da ako u narednih sat vremena bude imala jos jednu stolicu,odlazim na kliniku da napravim haos,i trazim hospitalizaciju u dnevnu bolnicu...
Noseci dete u rukama jer ne moze da hoda od iscrpljenosti,sva sludjena zaboravljam na parne i ne parne dane i u Tirsovoj poljubimo vrata...
Sledeca destinacija Institut za majku i dete...I danas se pitam gde mi je bila pamet,i kako sam sebi dozvolila takvu ne promisljenost..umesto da dete odvedem na privatnu kliniku,da dobije malo glukoze jer i onako nema druge th za to...i dalje mislim da je neki stomacni virus koji mora da prohuji svojim tokom...
Tamo me po hitnom postupku primaju na cuveni 3 sprat u izolaciju,prikljucuju maloj infuziju i tek kada sam se opasuljila shvatam u kakav smo pakao dosle...
Popodne mi stize rezultat koprokulture gde zanemim od soka saznajuci da mala ima salmonelu....
Prikazem to sestri jer lekara nisam videla od prijema...subota je pa im je valjda vikend Ona uzima nalaz..i to je to.
Mala lezi zgrcena na krevetu za bebe,u sobi 2 sa 2 sa jos tri bebe i tri mame,vrucina je,kada se otvore vrata od terase promaja je..ja dobijam zutu plasticnu stolicu i agonija pocinje..
Naravno, bube sa prvim mrakom napadaju sobu,toalet za mame nema vrata,strokavo je i zapusteno,nova deca stalno pristizu,placu dok im uzimaju krv,mame placu u hodniku ispred...opsti haos i bezumlje...
Lekar ne dolazi ni u vecernju vizitu,prepusteni smo sami sebi...
Sestra mi kaze da eventualnu stolicu odnesem njoj na uvid da uzme uzorak i komentarise da to nije nista,da nema nista...
Pa naravno da nema kad smo najgori deo kod kuce pregurali.
Pitam da li ce se pojaviti neki lekar da ordinira th antibioticima jer sad vec znamo da je u pitanju salmonela eritidis a ona kaze da ce ujutru verovatno doci,ali da su za njih validni samo rezultati njihove laboratorije..
Ujutru se pojavljuje neki mlad doktor,letimicno prelazi po sobi,nista ne govori...gleda u temp liste i odlazi...pitam ga za terapiju kaze potrebno je da dodje virusolog,inace nacelnik odeljenja pa da ordinira...
A kad ce on doci..e to ne znamo...
Ponedeljak ujutru,konacno vizita u velikom sastavu,sestre nas jure da sredimo sobu,to im je najvaznije...
Mala je iskljucena sa infuzije,dobro je,i vidno je oporavljena od iste.
Doticni nacelnik dolazi i do naseg kreveta i pita zasto smo mi dosle u bolnicu!?nekim podjebackim tonom...
Ja mirno u interesu svog deteta ispricam tok bolesti,kazem da imam gotov nalaz laboratorije...on nista na to...merka me i snima od glave do pete,pa malu takodje...
Izmedju ostalog pomenem da sam koleginica,da sam se sama kod kuce borila nekoliko dana,da ne jurim na prijem u bolnicu na prvu loptu i sta sam sve davala i na svoju ruku ali kako smo same kod kuce da sam se ipak uplasila da ne dehidrira...
Od svega toga on hvata samo da smo same i pita:"A zasto ste same kod kuce koleginice!?"
najpre ga pogledam zacudjeno,a onda mrtva hladna kazem:"Zato sto me je ostavio muz...da li vam je sada ne prijatno kolega!?"
Nije mu ne prijatno,naravno...konstatuje da je detetovo opste stanje dobro i da mozemo i kuci,jer mali pored nas ima ne identifkovanu infekciju,pa da ne zakacimo jos nesto pride na oslabljen imunitet...
I tako...
Nakon tolikih ne prospavanih noci kod kuce i tri na stolici u polu snu,ja vise nisam ni bila sposobna da vodim brigu o detetu,pa bih i da nas nije otpustio trazila otpust...
Petnaestak dana nakon otpusta,stigla mi je otpusna lista na adresu gde kaze da je mala imala salmonelu i da je tokom hospitalizacije primila adekvatnu terapiju... Tog detalja se ja ne secam :? :wink:
Da nije odavno upokojen Hipokrat bi se ubio na sve ove nase ispovesti,ne verujuci ko mu se sve zakleo primajuci diplomu...
Ja razumem da para nema i da ne moze da se postavi italijanska keramika po toaletima i klime po sobama ,ali Arf i Vim postoje i ne razumem da ljudski faktor zataji na takvim mestima.Spremacice mlate nekim musavim krpama po podu,majke ciste za decom koja se ispovracaju,sestre uglavnom histerisu i hule na Boga sto rade za mizeriju,roditelji u strahu cute a deca ispastaju...
Bilo ne povratilo se!

Ljudi napolju kad upisujete medicinu pored bodova iz skole, morate da prodjete jos 1000 i jedan testi , psiholoski, psihijatrijski, razgovor sa komisijom.....ne prima se ko kod nas, samo da imas dovoljno bodova i to je to, gleda se kakav si covek, kakva ti je psiha, pa se na osnovu svega odlucuje mozes li ili ne da budes lekar.

I to nije dzabe.

Zgrozena sam. Znam da nam je zdravstvo u totalnom raspadu, ali zar bolesnu decu toliko zapostavljati. Nasa nam voljena domovina stalno apeluje da trebamo radjati sto vise dece a pri tome nije u stanju da pruzi toj decici pristojnu medicinsku zastitu. Medicinsko osoblje da ne spominjem, ima nas svakakvih i nismo svi za svaki posao, ali to nije izgovor. Samo se delimicno slazem s Acom. Nije samo stvar u znanju, stvar je u karakteru tih ljudi i njihovoj motivisanosti. I mislim da nije toliko fokus na lekarima koliko na ostalom osoblju. U bolnici se vise srecemo s sestrama i one su te koje nam pruzaju osnovnu pomoc, a one su upravo te koje su najnadrndanije, najbezobraznije i najnezainteresovanije. Mislim da bi tu trebalo uraditi jednu dobru selekciju.

sto se tice znanja stvarno ne mozemo generalizovati stvari. Poslovno sam bila u prilici da vidim kako ozbiljne i bitne stvari se rade na tom iNstitutu. Ali nije poenta u tome, vec da neke stvari koje mogu da budu u redu zak oje ne treba mnogo para, vec malo truda i volje, nisu.

AcaBg82:

Ljudi napolju kad upisujete medicinu pored bodova iz skole, morate da prodjete jos 1000 i jedan testi , psiholoski, psihijatrijski, razgovor sa komisijom.....ne prima se ko kod nas, samo da imas dovoljno bodova i to je to, gleda se kakav si covek, kakva ti je psiha, pa se na osnovu svega odlucuje mozes li ili ne da budes lekar.

I to nije dzabe.

Kliknite za proširenje...

Eh, druze, kakav bi ti alibi imao za mamu i tatu sto te nisu primili na faks da taj princip selekcije vazi i kod nas....! :razz: Vidim ja - zao tebi, ne mozes da oprostis sistemu sto te je upisao na faks a ti mucen nisi bio eto sposoban da ucis do 24te.....Muka je to, moj Aco, muka pregolema......

Ne znam bas da li ovo spada u zadatu temu, ali moram sa nekim da podelim, da ne puknem! Elem, dobila sam pre desetak dana jos jednu bebu na hraniteljstvo - a ona, jadnicak, dosla pravo sa Decje interne klinike sa SEST meseci i 4,5kg.. Da se uplasis! I jos se sestre hvalile kako su jako vodile racuna o njoj - kako li tek izgledaju one napustene bebe o kojima ne vode racuna u bolnici?!

Ja sam takodje lezala na Institutu sa bebom od mesec dana, na stranu cak i uslovi koji su katastrofa i bubetine koje je valjda moguce poubijati, ali neljubaznost osoblja, cinjenica da oni sve te majke i decu tretiraju kao poslednju stoku, totalno nepostojanje bilo kakve saosecajnosti... to je ono sto je strasno. Hej pa tu su bolesne bebe, bolesna deca pa ima li sta gore od toga!!? I u jednome cu se sloziti sa onim sto ste gore rekli, a to je da je to praksa koja se u okviru naseg medicinskog fakulteta prenosi generacijski, ta uobrazenost, taj stav kako je doktor iznad pacijenta. Svaka cast izuzecima ali malo ih je nazalost. Znanje im je takodje katastrofa (ja sam svojevremeno imala okrsaj sa doktorkom u domu zdravlja koja mi za Staphylococcus Aureus infekciju kod deteta prepisuje penicilinski preparat -- pa jer ja treba da vajnom pedijatru objasnjavam da penicilin tu nije delotvoran, i sta sa 95% populacije koja to ne zna ??)

Dopada mi se jedna stvar koju ste rekli a to je da je zdravstvo JAVNI SERVIS i kao takav u sluzbi gradjana i red je da vise onda gradjani koji placaju raznorazne poreze od kojh se zdravstvo finansira ustanu protiv ovakvih uslova...

Linga je vec rekla, javila nam se zena koja je isto iskustvo imala pre 20 godina!! Pa sta se to kao radi? Na 11. spratu instituta (URL) imaju luksuzni hotel sa apartmanima kao fudbalski tereni, krevetima za roditelje i gomilom prostora (kuda paradiraju svi posetioci Instituta, sad su koliko cujem sredili i prizemlje...) a na 3. spratu iste zgrade horor!!
Ali dzaba su i najbolji uslovi ako je sestra LENJA da odvede dete u toalet i detetu od 5 godina stavi pelenu! Ako je nesposobna da pronadje venu detetu pa ga bode sat vremena i ne da majci da za to vreme bude sa detetom koje urla....

Mediji se sve vise odazivaju, nadamo se da cemo uspeti da podignemo dovoljno prasine da se nesto konkretno od toga izrodi i preduzmu koraci za kakvo takvo poboljsanje uslova. A sto se tice ophodjenja prema pacijentima, plasim se da ce tu biti potrebno mnogo vremena i ozbiljnog rada da se pre svega uvedu zakonske sankcije za one koji se na ovaj nacin ponasaju prema pacijentima bilo gde, a narocito prema deci...

Potrebno je da sto vise nas isprica svoju pricu, zato nam se javite sa svojim iskustvima!