Samanta_
Iskusan
- Poruka
- 6.229
Moglo je i jeftinije
)Broj političkih stranaka-učesnika na parlamentarnim izborima je bio velik, a svaka od njih uložila je u kampanju više od dva miliona eura pojedinačno.Kada bi se to procentualno uporedilo sa nacionalnim dohodkom Srbije one sve zajedno ne bi smele da potroše više od 400 hiljada eura.Na šta su trošile novac I koliko?
Savremene izborne kampanje su skupe. Političke stranke i drugi učesnici angažuju velike finansijske i ljudske resurse u želji da se u što boljem svetlu predstave potencijalnim biračima. Potreba da učesnici na izborima obezbede veliki priliv novca za kratko vreme je potencijalno opasna za demokratiju, zato što može stvoriti zavisnost trenutnih ili budućih donosilaca odluka o javnom interesu od finansijera.
Na četiri petine budžetskog novca, ali samo za pokriće već nastalih troškova kampanje, mogu računati političke stranke koje postanu parlamentarne, srazmerno broju osvojenih poslaničkih mesta.
Druge antikorupcijske odredbe su one kojima se zabranjuje primanje priloga za kampanju od inostranih donatora, preduzeća koja imaju učešće državnog ili društvenog kapitala, priređivača igara na sreću, anonimnih darodavaca, pravnih lica koja nisu izmirila obaveze prema javnim prihodima.
Vlada Srbije donela je 11.01.2007.godine odluku o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve, kojim se odobrava 323.026.000 dinara na ime finansiranja izborne kampanje za izbor poslanika Narodne skupštine.
Sredstva u tom iznosu utvrđena su u skladu sa Zakonom o finansiranju političkih stranaka i predstavljaju 0,1 odsto budžeta Srbije, umanjenog za transfere drugim nivoima vlasti i organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja.
Imovinu državnih funkcionera niko ne kontroliše, stranke od devedesetih godina prošlog veka ne odgovaraju ako prekrše pravila za prekomerno trošenje novca u kampanji. U novoj vladi morao bi biti postignut dogovor po kojem stranke, za razliku do sadašnje vlade, više neće rukovoditi ministarstvima kao svojim feudima.
Dogovor po kome svaka stranka vodi ministarstvo koje dobije na osnovu koalicionog dogovora je generator korupcije. Mora hitno da se menja. Pošto ćemo imati koalicionu vladu jer ni jedna stranka neće moći sama da je formira, mora da se prekine sa praksom podele plena i vertikalne podele ministarstava. To je generator korupcije i štetno deluje na javnu administraciju jer se ne može depolitizovati.
Kampanja za ove parlamentarne izbore bila je mnogo skuplja od prethodnih, a jedan od osnovnih razloga je što je bila duža od prethodnih kampanja (trajala je oko 70 dana).
Razlog što su stranke ulagale mnogo više novca u kampanju je što je postojala veća mogućnost oglašavanja na bilbordima, više se koristio zatvoren prostor za partijske konvencije nego otvoreni trgovi...
Najskuplji su u svakom slučaju bili spotovi-pored bilborda i scenografija na skupovima, ali ni upola koliko sekunda na televiziji koja sada košta 50 do 100 evra, što je dvostruko skuplje nego za privredni marketing.
Marketing grupe elektronskih medija istakle su svoje nove cenovnike, pa je tako sekunda reklame u centralnoj informativnoj emisiji,Dnevniku 2 na RTS-u od 1.januara koštao 15.000-24.000 dinara, a u drugim terminima od 3.000-15.000 dinara.
Po posebnim cenama u elektronskim medijima se plaćao zakup rezervisanih termina za
promocije stranaka, te dokumentarnih emisija ili prenosa mitinga.
Reklamne promotivne kampanje su sve okupirale pa su se I u novinama zakupljivale čitave stranice sa pozivima, promocijama I obaveštenjima stranačkih lidera.
Ali, to nije sve-time se troškovi ne iscrpljuju, jer njima treba dodati one za izradu spotova koji košta najmanje 15.000 eura, za štampanje letaka, postera I plakata trebalo je izdvojiti još 3.000 eura, dok je stranačko oglašavanje na bilbordima (zavisno od dužine iznajmljenog vremena I broja bilborda) koštalo oko 20 000 eura.
Troškove uvećavaju i zakupi hala i sala za organizovanje predizbornih skupova, obilazak glasača od vrata do vrata, slanje pisama, flajera i poruka na kućne adrese, te računi za telefonsko kontaktiranje s potencijalnim glasačima i putovanja stranačkih aktivista.
Da bi predizborna kampanja dala efekte, neophodno je angažovati (pa i dobro platiti) i specijalne
lobiste, savetnike i konsultante u marketinškim agencijama.
Da li je sve ovo moglo proći malo jeftinije?Računica je tu,a moglo se videti ko je imao najbolju, najkavalitetniju kampanju.
)Broj političkih stranaka-učesnika na parlamentarnim izborima je bio velik, a svaka od njih uložila je u kampanju više od dva miliona eura pojedinačno.Kada bi se to procentualno uporedilo sa nacionalnim dohodkom Srbije one sve zajedno ne bi smele da potroše više od 400 hiljada eura.Na šta su trošile novac I koliko?
Savremene izborne kampanje su skupe. Političke stranke i drugi učesnici angažuju velike finansijske i ljudske resurse u želji da se u što boljem svetlu predstave potencijalnim biračima. Potreba da učesnici na izborima obezbede veliki priliv novca za kratko vreme je potencijalno opasna za demokratiju, zato što može stvoriti zavisnost trenutnih ili budućih donosilaca odluka o javnom interesu od finansijera.
Na četiri petine budžetskog novca, ali samo za pokriće već nastalih troškova kampanje, mogu računati političke stranke koje postanu parlamentarne, srazmerno broju osvojenih poslaničkih mesta.
Druge antikorupcijske odredbe su one kojima se zabranjuje primanje priloga za kampanju od inostranih donatora, preduzeća koja imaju učešće državnog ili društvenog kapitala, priređivača igara na sreću, anonimnih darodavaca, pravnih lica koja nisu izmirila obaveze prema javnim prihodima.
Vlada Srbije donela je 11.01.2007.godine odluku o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve, kojim se odobrava 323.026.000 dinara na ime finansiranja izborne kampanje za izbor poslanika Narodne skupštine.
Sredstva u tom iznosu utvrđena su u skladu sa Zakonom o finansiranju političkih stranaka i predstavljaju 0,1 odsto budžeta Srbije, umanjenog za transfere drugim nivoima vlasti i organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja.
Imovinu državnih funkcionera niko ne kontroliše, stranke od devedesetih godina prošlog veka ne odgovaraju ako prekrše pravila za prekomerno trošenje novca u kampanji. U novoj vladi morao bi biti postignut dogovor po kojem stranke, za razliku do sadašnje vlade, više neće rukovoditi ministarstvima kao svojim feudima.
Dogovor po kome svaka stranka vodi ministarstvo koje dobije na osnovu koalicionog dogovora je generator korupcije. Mora hitno da se menja. Pošto ćemo imati koalicionu vladu jer ni jedna stranka neće moći sama da je formira, mora da se prekine sa praksom podele plena i vertikalne podele ministarstava. To je generator korupcije i štetno deluje na javnu administraciju jer se ne može depolitizovati.
Kampanja za ove parlamentarne izbore bila je mnogo skuplja od prethodnih, a jedan od osnovnih razloga je što je bila duža od prethodnih kampanja (trajala je oko 70 dana).
Razlog što su stranke ulagale mnogo više novca u kampanju je što je postojala veća mogućnost oglašavanja na bilbordima, više se koristio zatvoren prostor za partijske konvencije nego otvoreni trgovi...
Najskuplji su u svakom slučaju bili spotovi-pored bilborda i scenografija na skupovima, ali ni upola koliko sekunda na televiziji koja sada košta 50 do 100 evra, što je dvostruko skuplje nego za privredni marketing.
Marketing grupe elektronskih medija istakle su svoje nove cenovnike, pa je tako sekunda reklame u centralnoj informativnoj emisiji,Dnevniku 2 na RTS-u od 1.januara koštao 15.000-24.000 dinara, a u drugim terminima od 3.000-15.000 dinara.
Po posebnim cenama u elektronskim medijima se plaćao zakup rezervisanih termina za
promocije stranaka, te dokumentarnih emisija ili prenosa mitinga.
Reklamne promotivne kampanje su sve okupirale pa su se I u novinama zakupljivale čitave stranice sa pozivima, promocijama I obaveštenjima stranačkih lidera.
Ali, to nije sve-time se troškovi ne iscrpljuju, jer njima treba dodati one za izradu spotova koji košta najmanje 15.000 eura, za štampanje letaka, postera I plakata trebalo je izdvojiti još 3.000 eura, dok je stranačko oglašavanje na bilbordima (zavisno od dužine iznajmljenog vremena I broja bilborda) koštalo oko 20 000 eura.
Troškove uvećavaju i zakupi hala i sala za organizovanje predizbornih skupova, obilazak glasača od vrata do vrata, slanje pisama, flajera i poruka na kućne adrese, te računi za telefonsko kontaktiranje s potencijalnim glasačima i putovanja stranačkih aktivista.
Da bi predizborna kampanja dala efekte, neophodno je angažovati (pa i dobro platiti) i specijalne
lobiste, savetnike i konsultante u marketinškim agencijama.
Da li je sve ovo moglo proći malo jeftinije?Računica je tu,a moglo se videti ko je imao najbolju, najkavalitetniju kampanju.
