eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
Својински проблеми Србa на Космету
Узурпирано земље за 10 милијарди евра
Огромна вредност рудног блага: само косметски лигнит вреди од 120 до 150 милијарди долара
У наставку преговора Космету који треба да уследе, значајно место имаће сегмент својинских и економских односа. Српски преговарачки тим спремни су за наставак преговора. Ово је, између осталог, за „Политику” рекао Душан Челић, члан Радне групе за својинска и економска питања српског преговарачког тима.
У области својинских и економских односа српски преговарачки тим ће настојати да, како каже Челић, заштити српску државну, друштвену и приватну имовину на Космету која је угрожена и узурпирана. С друге стране, постоји могућност да се преговорима дође до компромисних решења у сегменту својинских и економских проблема. На тај начин би се створила основа за одрживи развој Косова и Метохије, као суштинске аутономије у оквиру Србије.
Накарадна приватизација
Радна група за својинске и економске односе располаже подацима из поузданих извора из којих се, рецимо, види да је на Космету узурпирано милион катастарских парцела земљишта у власништву Срба, а тај податак су потврдили и међународни извори. Ако у просеку једна парцела вреди десет хиљада евра, онда укупна вредност узурпираног земљишта износи - десет милијарди евра.
Светска банка, пак, износи податак да је вредност рудног блага на Космету12,5 милијарди долара. Овај податак је, како каже наш саговорник, минимум минимума вредности природних ресурса. Примера ради, наводи Челић, зна се да на Косову и Метохији постоје резерве лигнита од 12 до 15 милијарди тона. Па, ако је цена тоне лигнита само десет долара, онда је укупна вредност резерви лигнита од 120 до 150 милијарди долара! „Тај лигнит може да се користи бар још 200 година”, додаје Челић.
Вредност природних богатстава – руда метала и неметала, затим пољопривредног земљишта и шума, водних као и других ресурса је огромна. Стратешки интерес Србије, али и свих грађана Космета је да се ова богатства сачувају, а не да се крчме, отимају и уништавају... Привремене институције Косова и Унмик су, међутим, наумили да државну имовину Србије на Космету прогласе за друштвену и да је као такву продају, односно распродају и то издавањем под закуп на 99 година.
Приватизација на Косову и Метохији, како наводи Челић, обавља се на незаконит начин и накарадно. Примера ради, предузеће „Фероникл” из Глоговца продато је за 50 милиона долара иако је његова реална цена бар десет пута већа...
Чији је спољни дуг
На преговорима у Бечу, како наводи Челић, одржан је само један састанак из домена својинских и економских проблема. Уз то, радна група за својинска и економска питања имала је три састанка са Штефаном Ленеом, чланом Уносека, односно Ахтисаријевог тима на преговорима у Бечу.
Српска страна се, наравно, томе успротивила. Прво, овај спољни дуг се враћа преко државе Србије, јер су својевремено и кредити тако узети. Друго, спољни дуг који се односи на Космет, само је један од проблема из области својине и економских проблема. Накарадна је и незаконита приватизација, односно издавање у закуп српске имовине на 99 година и давање концесија за коришћење државне имовине на Космету.
Радна група је на састанку у Бечу истакла да, по Резолуцији 1244 СБ УН, Унмик нема право да мења власничку структуру затечену на Космету, а тиме ни да врши приватизацију. Невоља је и у томе што се приватизација спроводи на основу квази регула и уредби које Унмик и привремене институције самоуправе доносе сами за себе. Радна група српског преговарачког тима је о свему овоме говорила у Бечу, али једнодневни састанак посвећен решавању проблема из области својинских и економских питања свакако није био довољан ни да се на ваљан начин изнесу сви ставови и документација.
Српска страна је, по речима нашег саговорника, спремна за наставак преговора. И то не формално, већ суштински. Наша страна је доказала да није тачно да се Срби залажу за суштинску аутономију Космета у оквиру Србије, а да о тој аутономији ништа не кажу. Србија је донела нови Устав и у њему је суштинска аутономија Космета постављена као уставна категорија.
-----------------------------------------------------------
Не може поклон Дечанима
На преговорима у Бечу расправљало се и о заштити српских културних и сакралних добара. Албанци су вербално и формално били за то, али је у пракси било сасвим другачије.
Влада Србије је својевремено, због тада непостојања закона о реституцији, поклоном вратила десет хектара земљишта манастиру Високи Дечани, који су били у власништву овог манастира. Међутим, Општински суд у Пећи оспорио је споразум Високих Дечана и Владе Србије. То је учињено због тога што, по Уредби првог изасланика УН за Косово Бернара Кушнера из 1999. године, Унмик не признаје правна акта и законе Србије донете после 22. марта 1989. године?!
Спор пред Општинским судом у Пећи и даље се води.
Стана Ристић
[објављено: 20.01.2007.]
Узурпирано земље за 10 милијарди евра
Огромна вредност рудног блага: само косметски лигнит вреди од 120 до 150 милијарди долара
У наставку преговора Космету који треба да уследе, значајно место имаће сегмент својинских и економских односа. Српски преговарачки тим спремни су за наставак преговора. Ово је, између осталог, за „Политику” рекао Душан Челић, члан Радне групе за својинска и економска питања српског преговарачког тима.
У области својинских и економских односа српски преговарачки тим ће настојати да, како каже Челић, заштити српску државну, друштвену и приватну имовину на Космету која је угрожена и узурпирана. С друге стране, постоји могућност да се преговорима дође до компромисних решења у сегменту својинских и економских проблема. На тај начин би се створила основа за одрживи развој Косова и Метохије, као суштинске аутономије у оквиру Србије.
Накарадна приватизација
Радна група за својинске и економске односе располаже подацима из поузданих извора из којих се, рецимо, види да је на Космету узурпирано милион катастарских парцела земљишта у власништву Срба, а тај податак су потврдили и међународни извори. Ако у просеку једна парцела вреди десет хиљада евра, онда укупна вредност узурпираног земљишта износи - десет милијарди евра.
Светска банка, пак, износи податак да је вредност рудног блага на Космету12,5 милијарди долара. Овај податак је, како каже наш саговорник, минимум минимума вредности природних ресурса. Примера ради, наводи Челић, зна се да на Косову и Метохији постоје резерве лигнита од 12 до 15 милијарди тона. Па, ако је цена тоне лигнита само десет долара, онда је укупна вредност резерви лигнита од 120 до 150 милијарди долара! „Тај лигнит може да се користи бар још 200 година”, додаје Челић.
Вредност природних богатстава – руда метала и неметала, затим пољопривредног земљишта и шума, водних као и других ресурса је огромна. Стратешки интерес Србије, али и свих грађана Космета је да се ова богатства сачувају, а не да се крчме, отимају и уништавају... Привремене институције Косова и Унмик су, међутим, наумили да државну имовину Србије на Космету прогласе за друштвену и да је као такву продају, односно распродају и то издавањем под закуп на 99 година.
Приватизација на Косову и Метохији, како наводи Челић, обавља се на незаконит начин и накарадно. Примера ради, предузеће „Фероникл” из Глоговца продато је за 50 милиона долара иако је његова реална цена бар десет пута већа...
Чији је спољни дуг
На преговорима у Бечу, како наводи Челић, одржан је само један састанак из домена својинских и економских проблема. Уз то, радна група за својинска и економска питања имала је три састанка са Штефаном Ленеом, чланом Уносека, односно Ахтисаријевог тима на преговорима у Бечу.
Српска страна се, наравно, томе успротивила. Прво, овај спољни дуг се враћа преко државе Србије, јер су својевремено и кредити тако узети. Друго, спољни дуг који се односи на Космет, само је један од проблема из области својине и економских проблема. Накарадна је и незаконита приватизација, односно издавање у закуп српске имовине на 99 година и давање концесија за коришћење државне имовине на Космету.
Радна група је на састанку у Бечу истакла да, по Резолуцији 1244 СБ УН, Унмик нема право да мења власничку структуру затечену на Космету, а тиме ни да врши приватизацију. Невоља је и у томе што се приватизација спроводи на основу квази регула и уредби које Унмик и привремене институције самоуправе доносе сами за себе. Радна група српског преговарачког тима је о свему овоме говорила у Бечу, али једнодневни састанак посвећен решавању проблема из области својинских и економских питања свакако није био довољан ни да се на ваљан начин изнесу сви ставови и документација.
Српска страна је, по речима нашег саговорника, спремна за наставак преговора. И то не формално, већ суштински. Наша страна је доказала да није тачно да се Срби залажу за суштинску аутономију Космета у оквиру Србије, а да о тој аутономији ништа не кажу. Србија је донела нови Устав и у њему је суштинска аутономија Космета постављена као уставна категорија.
-----------------------------------------------------------
Не може поклон Дечанима
На преговорима у Бечу расправљало се и о заштити српских културних и сакралних добара. Албанци су вербално и формално били за то, али је у пракси било сасвим другачије.
Влада Србије је својевремено, због тада непостојања закона о реституцији, поклоном вратила десет хектара земљишта манастиру Високи Дечани, који су били у власништву овог манастира. Међутим, Општински суд у Пећи оспорио је споразум Високих Дечана и Владе Србије. То је учињено због тога што, по Уредби првог изасланика УН за Косово Бернара Кушнера из 1999. године, Унмик не признаје правна акта и законе Србије донете после 22. марта 1989. године?!
Спор пред Општинским судом у Пећи и даље се води.
Стана Ристић
[објављено: 20.01.2007.]
.........
........Nju vrlo dobro poznajem i razumem se u istu
