Teorija Evolucije

Redukciona atmosfera.
„ Godine 1977. istrazivaci zivota Sidni Foks (Sidney Fox) i Klaus Dous (Klaus Dose) objavili su da je vazniji razlog zasto je za Zemljinu primitivnu atmosferu „rasprostranjeno verovanje da u svojim ranijim fazama nije sadrzala znacajnije kolicine kiseonika“ taj da „ eksperimenti pokazuju da bi hemijska evolucija, kakva se opisuje sadasnjim modelima , bila uveliko sprecena kiseonikom“. Dzejms C. G. Voker je takodje pisao da je „najjaci dokaz“ za sastav primitivne atmosfere „obezbedjen uslovima za nastanak zivota. Redukujuca atmosfera je POTREBNA“.
Ucesnici konferencije o poreklu zivota iz 1982. godine ( od kojih je jedan bio Stenli Miler) slozili su se da nije moglo biti slobodnog kiseonika u ranoj atmosferi „zato sto su redukujuci uslovi potrebni za sintezu organskih jedinjenja neophodnih za razvoj zivota“. Iste godine, britanski geolozi Heri Klemi (Harry Clemmey) i Nik Bedam (Nick Badham) pisali su da dokazi pokazuju da je „ od vremena najranije datiranih stena na 3.7 milijardi godina, ZEMLJA IMALA ATMOSFERU SA KISEONIKOM“. Klemi i Bedam su izjavili da je obicna „dogma“ tvrditi da je Zemljinoj ranoj atmosferi nedostajao kiseonik.
Ali, geoloski i biohemijski dokazi vise nisu bili vazni, zato sto su izvesni uticajni naucnici odlucili da je Miler-Urijev eksperiment pokazao prvi karak u nastanku zivota, i oni su prosto objavili da primitivnoj atmosferi mora da je nedostajao kiseonik. Klemi i Bedam su bili u pravu. Dogma je zauzela mesto empirijske nauke.
Sa naucne perspektive, ova dogma stavlja kola ispred konja. Miler-Urijev eksperiment je uspeo da sintetise organske molekule, ali pitanje nije bilo da li organski molekuli mogu da se sintetisu u laboratoriji. Naravno da mogu, i sintetisani su godinama. Mogu da budu sintetisani u laboratoriji iako je sadasnja atmosfera jako oksidujuca, zato sto hemicari stvaraju lokalne sredine iz kojih je kiseonik iskljucen ili u kojima je odrzavan na veoma niskim nivoima. Uspeh Miler-Urijevog eksperimenta ne dokazuje da je celokupnoj primitivnoj atmosferi nedostajao kiseonik nista vise nego sto uspeh savremene organske hemije dokazuje da savremenoj atmosferi nedostaje kiseonik.
… Iako su geohemicari bili ostro podeljeni po pitanju kiseonika, brzo su postigli saglasnost da primitivna atmosfera nije nimalo licila onoj koju je koristio Miler.“

Stvarni sastav primitivne atmosfere.
„ Holand i Abelson su 1960-tih godina zakljucili da je Zemljina primitivna atmosfera nastala od izbacivanja vulkanskih gasova i da se sastojala prvenstveno od vodene pare, ugljen dioksida, azota , i vodonika u tragovima. Sa gubljenjem vecine vodonika i njegovim odlaskom u svemir, ne bi bilo niceg da redukuje ugljen-dioksid i azot, pa metan i amonijak nisu mogli da budu glavni sastojci rane atmosfere.
Abelson je takodje naglasio da amonijak apsorbuje ultraljubicasto suncevo zracenje i brzo bi bio njim razoren. Stavise, da su velike kolicine metana bile prisutne u primitivnoj atmosferi, najranije stene bi sadrzale veliki udeo organskih molekula, a to nije slucaj. Abelson je zakljucio: „Koji su dokazi za primitivnu metan-amonijak atmosferu na Zemlji? Odgovor je da NEMA dokaza za nju, vec mnogo protiv nje“ (naglaseno u originalu). Drugim recima, Oparin-Haldejnov scenario bio je pogresan i rana atmosfera nije nimalo licila na jako redukujucu mesavinu koriscenu u Milerovom eksperimentu.
Drugi naucnici su se slozili. Godine 1975. belgijski biohemicar Marsel Florkin ( Marcel Florkin) objavio je da je „koncept redukujuce primitivne atmosfere napusten“ i da se Miler-Urijev eksperiment „danas ne smatra geoloski odgovarajucim“. Sidni Foks i Klaus Dous – iako su tvrdili da je primitivnoj atmosferi nedostajao kiseonik- ,priznali su 1977. godine da redukujuca atmosfera „ne izgleda geoloski realna zato sto dokazi ukazuju da …. Je vecina slobodnog vodonika verovatno otisla u svemir, a ono sto je ostalo od metana i amonijaka bilo je oksidovano“.
Po Foksu i Dousu, ne samo da je Miler-Urijev eksperiment poceo sa pogresnom mesavinom gasova, vec takodje „ nije zadovoljavajuce predstavljao ranu geolosku realnost zato sto nista nije ucinjeno za uklanjanje vodonika iz sistema“. Tokom Miler-Urijevog eksperimenta akumulira se gasoviti vodonik, cineci i do 76 % mesavine, ali bi na ranoj Zemlji otisao u svemir. Foks i Dous su zakljucili: „Tvrdnja da Milerova sinteza nema geoloski znacaj postaje sve vise rasirena“.
Do 1977. godine ovo je postalo skoro jednoglasno glediste medju geohemicarima. Kao sto je Dzon Kohen (Jon Cohen) pisao u casopisu „Science“ 1995. godine, mnogi istrazivaci porekla zivota danas odbacuju eksperiment iz 1953. godine zato sto „rana atmosfera nije nimalo licila na Miler-Urijevu simulaciju“.
Pa sta? Mozda bi atmosfera od vodene pare, ugljen-dioksida i azota i dalje podrzavala Miler-Urijev tip sinteze ( sve dok je kiseonik iskljucen). Ali, Foks i Dous su objavili 1977. godine da se u takvoj mesavini , uz prisustvo varnica, uopste ne dobijaju aminokiseline, a Hajnrih Holand je 1984. godine istakao da „kolicina i raznovrsnost organskih jedinjenja proizvedenih u ovim eksperimentima znacajno opadaju“ kada se metan i amonijak uklone iz pocetne mesavine. Po Holandu, mesavine ugljen-dioksida, azota i vode nisu uopste proizvele aminokiseline.
Godine 1983. Miler je objavio da su on i njegovi saradnici bili u stanju da proizvedu male kolicine najprostije aminokiseline, glicina, uvodeci varnice u atmosferu koja je sadrzavala ugljen-monoksid i ugljen-dioksid umesto metana, sve dok je slobodni vodonik bio ,prisutan. Ali, priznao je da je glicin najbolje sto su mogli da dobiju u odsustvu metana. Kako je Dzon Horgan (John Horgan) pisao u casopisu „Scietific American“ 1991. godine, atmosfera od ugljen-dioksida, azota i vodene pare „ne bi bila pogodna za sintezu aminokiselina“.
Zakljucak je jasan: Ako se Miler-Urijev eksperiment ponovi sa realisticnom simulacijom Zemljine primitivne atmosfere, on ne uspeva. Zbog toga, istrazivaci porekla zivota su morali da traze na drugom mestu.“

Oksidujuca…………………………………neutralna……………………………………redukujuca…………..
(sadasnja zemlja)………………………….(vulkanski gasovi)………………………….(Oparin-Haldejn)……….
………………………………………………………………………………………………………………………….
Azot……………………………………….vodena para ……………………………………….metan…………….
…………………………………………(vodonik +kiseonik)……………………………(ugljenik + vodonik)……..
Kiseonik………………………………….ugljen-dioksid………………………………….amonijak……………….
………………………………………….(ugljenik +kiseonik)…………………………….(azot + vodonik)…………
Ugljen-dioksid……………………………….azot…………………………………………….azot………………..
(ugljenik + kiseonik)…………………………………………………………………………………………………….
Vodena para…………………………………vodonik…………………………………….vodena para……………….
(vodonik + kiseonik)……………………(u tragovima, odlazi……………………………(kiseonik + vodonik)……….
………………………………………………u svemir)………………………………………………………………….

Poredjenje oksidujuce, neutralne i redukujuce

Misljenja naucnika o teoriji evolucije.
Metjus (Matthews), britanski biolog i evolucionista, u svom uvodu u publikaciju Darvinovog „Porekla vrsta“ iz 1971. godine kaze: „cinjenica evolucije je kicma biologije, i biologija je tako u takvom narocitom polozaju da je ona kao nauka zasnovana na jednoj nedokazanoj teoriji – je li ona, dakle, nauka ili vera? Verovanje u teoriju evolucije je tako potpuno paralelno verovanju u specijalno stvaranje – oba su koncepti za koje oni koji u njih veruju znaju da su istiniti, ali nijedan od njih nije do danas mogao pruziti dokaze“.
Murej Eden ( Murray Eden), matematicar, izjavio je sledece o dokazivanju neistinitosti: „ to se ne moze uciniti u evoluciji, uzimajuci je u njenom sirem smislu, i ovo je zaista sve na sta sam mislio kad sam je nazvao tautoloskom, na prvom mestu. Ona moze zaista objasniti sve. Vi mozete biti dovitljivi ili ne u predlaganju jednog mehanizma koji izgleda moguc ljudskim bicima i mehanizmima koji su u skladu sa drugim mehanizmima koje ste otkrili, ali je ovo jos uvek jedna teorija koja se ne moze pokazati laznom“.
Eden se tako obeshrabrio nakon sto su kompjuterska izracunavanja pokazala da je verovatnoca izvesnih evolucionih promena koje se javljaju (prema mehanizmima koje postuliraju moderni evolucionisti) bila u sustini nula, da je izjavio: „jedna adekvatna naucna teorija evolucije mora sacekati otkrice i rasvetljavanje novih prirodnih zakona – fizickih, fizicko-hemijskih i bioloskih“. Selsburi (Salisbury) je slicno teme izrazio svoje sumnje zasnovane na zakonima verovatnoce.
Poslednjih godina snazan je napad francuskih naucnika na moderne formulacije ove teorije. Jedan pregled situacije u francuskim naucnim krugovima tvrdi: „ ove godine se konflikt rapidno povecao, dok nedavno nije kulminirao u naslovu „Treba li da spalimo Darvina?“, izaslog na dve strane magazina „Science et Vie“. Ovaj clanak naucnika Ejm Misela (Aime Michel) zasnovan je na autorovim intervjuima sa takvim specijalistima kakvi su gospodja Endri Tetri (Andree Tetry), profesor na cuvenoj Ecole des Hautes Etudes, i svetskim autoritetom za probleme evolucije; profesor Rene Cuvin (Rene Chauvin) i drugi poznati francuski biolozi; i na temeljnoj studiji, nekih 600 strana sakupljenih bioloskih podataka, koje je u saradnji sa gospodjom Tetri sakupio pokojni Majkl Kuno ( Michael Cuenot), biolog svetskog glasa. Ejm Miselov zakljucak je znacajan: „ klasicna teorija evolucije u svom strktnom smislu pripada proslosti. Cak i ako ne zauzimaju javno jedan odredjeni stav, gotovo svi francuski specijalisti su danas vrlo rezervisani u pogledu istinitosti prirodne selekcije“.
U jednoj svojoj knjizi ( „L’ Evolution du Vivant“), Pjer Gras, jedan od najpoznatijih francuskih naucnika, ozbiljno je kritikovao modernu teoriju evolucije. Dobzanski, u svom osvrtu na ovu knjigu tvrdi: „knjiga Pjera Grasa je jedan frontalni napad na sve vrste „darvinizma“. Njena svrha je „da unisti mit evolucije kao jedan prost, shvacen i objasnjen fenomen“, i da pokaze da je evolucija jedna misterija o kojoj se malo zna, a malo se mozda i moze saznati. Sa Grasom se mozemo ne slagati, ali ne i ignorisati ga. On je najistaknutiji francuski zoolog, izdavac 28 tomova „Traite de Zoologie“, autor brojnih originalnih istrazivanja i bivsi predsednik Akademije nauka. Njegovo znanje o zivom svetu je enciklopedijsko. Gras zavrsava svoju knjigu recenicom: „ moguce je da je u ovom domenu biologija nemocna i da ustupa mesto metafizici“.
Kenet Hsu ( Kennet Hsu), bio je pokrenut da izrazi sledeca zapazanja u casopisu „Journal of sedimentary petrology“ : „svi smo culi za „Poreklo vrsta“, mada je malo nas imalo vremena da procita to delo; nisam nabavio primerak do pre dve godine. Letimican pregled tog klasika ucinio je da razumem bes Pola Fejerbenda (Paul Feyerabend) (1975.). On smatra nauku ideologijom. Fejerbend je pisao da „svi ideolozi moraju da se sagledaju u perspektivi. Njihova dela moraju se citati kao bajke koje imaju da kazu mnogo zanimljivih stvari, ali koje sadrze opake lazi“. Ne zelim da sledim njegovu sugestiju da viknem „triput ura fundamentalistima u Kaliforniji koji su uspeli da se jedna dogmatska formulacija teorije evolucije ukloni iz udzbenika i u njih ukljuci izvestaj iz 1. Knjige Mojsijeve“. Ipak, slazem se s njim da darvinizam sadrzi „opake lazi“; on nije „prirodni zakon“ formulisan na osnovu cinjenicnih dokaza, vec jedna dogma, koja odrazava preovladjujucu drustvenu filozofiju poslednjeg veka“. (ovo cisto da se vidi kako jedan kineski naucnik dozivljava teoriju evolucije, a u vezi primedbi o njenim rasistickim implikacijama – moja primedba)
Na omotu knjige Majkla Dentona ( Michael Denton), „Evolution: a theory in crisis“, zabelezeni su sledeci komentari: „teorija evolucije, kakvu je predlozio Darvin, a koju su biolozi razradili u „cinjenicu“, u ozbiljnoj je nevolji. Ova trezvena, autoritativna i odgovorna knjiga jednog prakticnog naucnika predstavlja tacan izvestaj o rapidno gomilajucim dokazima koji prete da razore gotovo svaki omiljeni princip darvinovske evolucije. Mada se ta teorija pokazala tacnom u pogledu relativno minornih pojava specijacije, njene glavne tvrdnje kojima objasnjava vezu izmedju klasa i redova, a narocito poreklo zivota, izgleda da su zasnovane na zaista vrlo nesigurnim naucnim temeljima. Ne samo da je paleontologija spektakularno zakazala u pogledu nalazenja fosilnih „nedostajucih karika“ koje je Darvin predvidjao, vec hipoteticne rekonstrukcije glavnih evolucionih razvoja – kakav je onaj koji povezuje ptice sa gmizavcima – pocinju da izgledaju sve vise kao naucna fantastika nego kao ozbiljne pretpostavke. Cak i trenutno sve prihvacenija teorija „isprekidane ravnoteze“ ne moze adekvatno ispuniti vrlo realne jazove s kojima se suocavamo kad predocavamo to kako su se pojavile glavne grupe biljaka i zivotinja“.
Sto je najvaznije, otkrica molekularnih biologa, sto je i Majkl Denton, daleko od toga da snaze Darvinove tvrdnje, vec bacaju sve vise sumnje na ispravnost cele te teorije. Kad se ispitaju aminokiselinski nizovi, osnovni dokazi vezani za nasledjivanje celije, rezultati ukazuju ne na darvinovsku sliku prirode povezane genetskim poreklom jedne klase od druge, vec na tipoloski model prirode koji je darvinizam uzurpirao. Na fundamentalnom nivou molekularne strukture, svaki pripadnik jedne klase izgleda jednako reprezentativan za tu klasu i nijedna vrsta ne izgleda da je u bilo kojem stvarnom smislu „posrednicka“ izmedju dve klase. Priroda, ukratko, izgleda da je duboko diskontinuirana. Dalje, napredovanja u biohemiji cine da postojanje „prebioticke supe“ – pretpostavljene primordijalne supe u kojoj je zapoceo zivot na Zemlji- izgleda vrlo neverovatno, ako ne i sasvim apsurdno.
Soren Lovtrup je poznati svedski biolog – evolucionista. U knjizi „Darvinizam: pobijanje jednog mita“ , kaze: „pretpostavljam da niko nece negirati da je velika nesreca ako cela jedna grana nauke postane privrzena jednoj laznoj teoriji. Ali to je ono sto se desilo u biologiji: sad vec dugo vremena ljudi raspravljaju o evolucionim problemima sluzeci se osobenim „darvinovskim recnikom“ – „adaptacija“, „selekcioni pritisak“, „prirodna selekcija“, itd. – verujuci da time doprinose objasnjenju prirodnih dogadjanja. Oni to ne cine, i sto se pre to otkrije, pre cemo biti sposobni da ucinimo stvarni napredak u svom razumevanju evolucije. Verujem da ce jednog dana DARVINOVSKI MIT BITI RANGIRAN KAO NAJVECA OBMANA U ISTORIJI NAUKE“. (naglasak dodat)

DARVINOVO DRVO ZIVOTA.
Od svih ikona evolucije, drvo zivota je najrasprostranjenije, zato sto je poreklo od zajednickog pretka osnova Darvinove teorije. Neo-darvinista Ernest Majer (Ernst Mayr) smelo je objavio 1991. godine da „danas verovatno nije ostalo biologa koji bi sumnjali da su svi organizmi koji se danas nalaze na Zemlji potekli od samo jednog izvora zivota“. Pa ipak, Darvin je znao – a i naucnici su nedavno potvrdili – da rani fosilni zapis okrece evoluciono drvo zivota naopacke. Pre deset godina se nadalo da bi molekularni dokazi mogli da spasu ovo drvo, ali su skorasnja otkrica razbila tu nadu.Iako to necete nauciti citajuci bioloske udzbenike, Darvinovo drvo zivota je iscupano.
Darvin i fosilni zapis.
Kada je Darvin pisao knjigu „Postanak vrsta“, navodno najstariji poznati fosili bili su iz geoloskog perioda poznatog kao kambrijum, nazvanog po stenama u Kambriji, u Velsu. Ali, kambrijumski fosilni zapis nije se slagao sa Darvinovom teorijom. Umesto da pocne sa jednom ili nekoliko vrsta koje bi se kroz milione godina postepeno razdvojile u familije, pa redove, zatim klase, i onda kola, kambrijum pocinje sa iznenadnom pojavom mnogih potpuno formiranih kola i klasa zivotinja. Drugim recima, najvisi nivoi bioloske hijerarhije pojavili su se odmah na pocetku.
Darvin je bio svestan toga i smatrao je to velikom poteskocom za njegovu teoriju. Pisao je u knjizi „Postanak vrsta“ da „ako je teorija tacna, nesumnjivo je da su pre nego sto je najnizi kambrijumski sloj natalozen protekli dugi periodi …(u kojima) je svet vrveo sa zivim bicima“. Ipak je priznao da se „nekoliko glavnih grupa zivotinjskog carstva iznenada pojavljuje u najnizim poznatim fosilnim stenama“. Darvin je zvao to „ozbiljnim“ problemom koji „za sada mora da ostane neobjasnjen; i mogao bi da bude sa pravom istaknut kao opravdani argument protiv ovde prikazanih gledista“.
Darvin je ipak bio ubedjen da su poteskoce bile samo prividne. Fosilni zapis je „istorija sveta nepotpuno sacuvana“, obrazlagao je, „i pisana u promenljivom dijalektu; od ove istorije posedujemo samo poslednji tom, koji se odnosi samo na dve ili tri zemlje“. Verovao je da su stene starije od kambrijumskog perioda bile toliko izmenjene usled toplote i pritiska da su unistile sve tragove fosila; zbog toga, za glavne grupe zivotinja samo „prividno izgleda da su se iznenadno pojavile“ u kambrijumu. Darvin je takodje naglasio da je „ samo mali deo povrsine Zemlje bio geoloski ispitan“, kao da je zeleo da sugerise da bi dalje traganje moglo da obezbedi bar neke nedostajuce dokaze.
Od tada, dalja istrazivanja su otkrila mnoge fosilne slojeve navodno starije od kambrijuma, tako da je nase sadasnje razumevanje prekambrijumske istorije mnogo bolje od Darvinovog. Paleontolozi su takodje nasli navodne kambrijumske stene u Kanadi, Grenlandu i Kini gde su dobro ocuvani fosili narocito obilni. Ali, ovo veoma poboljsano znanje o kambrijumskim i prekambrijumskim fosilima uvecalo je Darvinov problem umesto da ga umanji. Mnogi paleontolozi su sada ubedjeni da su se glavne grupe zivotinja stvarno iznenada pojavile u donjem kambrijumu. Fosilni dokazi su toliko jaki, i dogadjaj je toliko dramatican, da je postao poznat kao „kambrijumska eksplozija“ ili „bioloski veliki prasak“.

Ovu temu su zabacili ovamo gde retko zalazim (ako može da se prebaci na Prirodne nauke). Pošto nisam završio sa iščitavanjem, kasnije ću komentarisati.

Hm...temu sam namerno postavio ovde i voleo bih da tu i ostane...na ekologiji...

Nemam ništa protivu. Jedino je dugo vremena tu nisam primećivao. Ok.

Kambrijumska eksplozija.
U Africi i Australiji, geolozi su otkrili nemetamorfisane stene navodno starije vise od tri milijarde godina koje sadrze fosilizovane jednocelijske organizme. Nadjeni su samo malo mladji sedimenti koji sadrze fosile „stromatolita“, slojevite naslage fotosintetickih bakterija i sedimenata koji se formiraju u plitkim morima. Ali, prekambrijumski fosili su se sastojali samo od jednocelijskih organizama skoro do pocetka kambrijuma.
Visecelijski organizmi malo stariji od kambrijumskih prvi put su otkriveni u Ediakara brdima u Juznoj Australiji, ali su sada poznati sa mnogih drugih lokacija sirom sveta. Neki paleontolozi tvrde da su Ediakara fosili bili preci zivotinja koje su se kasnije javile u kambrijumu, dok drugi tvrde da su oni toliko drugaciji od svih drugih zivotnih formi da bi ih trebalo postaviti u sopstveno carstvo. Britanski paleontolog Simon Konvej Moris ( Simon Conway Morris) veruje da su bar neki od Ediakara fosila bili zivotinje, ali tvrdi da vecina od mnogih vrsta koje se javljaju u kambrijumu nisu imale pretke u Ediakari. „Osim nekoliko prezivelih iz Ediakare“, pisao je Konvej Moris 1998. godine, „cini se da ostra linija razdvaja cudan svet ediakarskog zivota i relativno obicne kambrijumske fosile“.
Postoje dva druga pokazatelja visecelijskih zivotinja malo pre kambrijuma: jedna „mala ljusturska fauna“, koja se sastoji od malih fosila koji ne lice ni na jednu savremenu grupu, i fosilni tragovi (kanali i brazde), koje su izgleda ostavili visecelijski crvi. Ali osim ovog drugog, i mozda nekoliko prezivelih iz Ediakare, ne postoje fosilni dokazi koji povezuju kambrijumske zivotinje sa organizmima koji su im prethodili. Danas dobro dokumentovani prekambrijumski fosilni zapis ne obezbedjuje nista nalik dugoj istoriji postepenog razdvajanja koja je potrebna po Darvinovoj teoriji.
Iako je iznenadna pojava zivotinjskih fosila u kambrijumu bila poznata Darvinu, potpun obim fenomena nije bio procenjen sve do 1980-tih, kada su fosili iz ranije otkrivene Bardzis gline ( Burgess Shale) u Kanadi bili ponovo analizirani od strane paleontologa Heri Vitingtona (Harry Whittington), Dereka Brigsa (Derek Briggs) i Simona Konvej Morisa. 1980-te su takodje obelezila otkrica druge dve fosilne lokacije slicne Bardzis glini: Sirijuski prelaz (Sirius Passet) u severnom Grenlandu, i Cengjiang u juznoj Kini. Sve ove lokacije dokumentuju zbunjujucu raznovrsnost zivotinja koje su se pojavile u kambrijumu. Ipak, izgleda da su Cengjiang fosili najraniji i najbolje ocuvani, i ukljucuju ono sto bi moglo da budu prvi kicmenjaci.
Prema paleontolozima Dzejmsu Valentinu (James Valentine), Stenli Avramiku (Stanley Awramik), Filipu Signoru (Philip Signor) i Piteru Sedleru (Peter Sadler), „najupecatljiviji fenomen ocevidan u fosilnom zapisu je iznenadna pojava i raznovrsnost mnogih zivih i izumrlih kola“ blizu pocetka kambrijuma. Mnogi zivotinjski oblici gradje tela svrstani u kola i klase „prvobitno su evoluirali u to vreme, tokom intervala koji je mozda trajao ne vise od nekoliko miliona godina“. Valentin i njegovi saradnici su zakljucili da je kambrijumska eksplozija „bila jos naglija i obimnija nego sto se ranije zamisljalo“.

Izazov Darvinovoj teoriji
Kambrijumska eksplozija predstavlja ozbiljan izazov Darvinovoj evoluciji. Dogadjaj je bio izuzetan zato sto je bio toliko iznenadan i obiman – to jest, zato sto se desio toliko brzo, geoloski govoreci, i zato sto se toliko puno glavnih grupa zivotinja prvi put tada pojavilo. Ali, njen izazov Darvinovoj teoriji lezi ne toliko u njenoj brzini ( nije stvarno bitno da li je trajao 5 miliona godina ili 15 miliona godina), ili u njenoj obimnosti ( nije stvarno bitno da li su joj sundjeri prethodili, ili da li su se neki tipovi crva pojavili kasnije), kao u cinjenici da su se kola i klase pojavili odmah na pocetku.
Darvinova teorija tvrdi da se razlike na nivou kola javljaju tek posle duge istorije razilazenja od nizih kategorija kao sto su vrste, rodovi, familije i redovi. Pa ipak, kambrijumska eksplozija nije u saglasnosti sa tom predstavom. Kao sto evolucioni teoreticar Dzefri Shvarc kaze, glavne grupe zivotinja „se javljaju u fosilnom zapisu kao boginja Atina iz glave Zevsa – potpuno razvijena i spremna da ide“.
Neki biolozi su opisali ovo u terminima evolucije „od osnove ka vrhu“ nasuprot „od vrha na dole“. Darvinova evolucija je „od osnove ka vrhu“, ukazujuci na njeno predvidjanje da bi nizi nivoi u bioloskoj hijerarhiji trebalo da se pojave pre visih. Ali, kambrijumska eksplozija pokazuje suprotno. Prema recima Valentina i njegovih saradnika, kambrijumski obrazac „stvara utisak da je evolucija (zivotinja) pocela i uveliko nastavila „od vrha na dole“.“
Ocigledno, eksplozija kambrijumskog fosilnog zapisa NIJE ono sto bi se ocekivalo po Darvinovoj teoriji. Posto se visi nivoi bioloske hijerarhije prvi pojavljuju, moglo bi se cak reci da kambrijumska eksplozija postavlja Darvinovo drvo zivota na glavu. Ako bi bilo koja botanicka analogija bila odgovarajuca, to bi bio travnjak, a ne drvo. Ipak, evolucioni biolozi nisu bili skloni da napuste Darvinovu teoriju. Mnogi od njih su umesto toga odbili kambrijumske fosilne dokaze.

Spasavanje Darvinove teorije.
Postoje tri nacina na koje su neki biolozi pokusali da spasu Darvinovu teoriju suocenu sa kambrijumskom eksplozijom. Jedan je da se tvrdi (kao sto je i Darvin cinio) da prividno odsustvo prekambrijumskih predaka postoji usled fragmentarnog fosilnog zapisa. Drugi je da cak i kada bi zapis bio neprekidan, prekambrijumski preci se ne bi fosilizovali – ili zato sto su bili previse mali, ili zato sto su imali mekana tela. Treci je da se odbace fosilne cinjenice na osnovu molekularnih poredjenja medju zivim organizmima koja ukazuju na hipotetickog zajednickog pretka stotine miliona godina pre kambrijuma.
Da li je fosilni zapis zaista previse fragmentaran i da zato postoji odsustvo prekambrijumskih predaka za kambrijumske zivotinje? Vecina paleontologa ne misli tako. Dovoljno dobrih sedimentnih stena iz gornjeg prekambrijuma i kambrijuma nadjeno je do danas da ubedi paleontologe da ako je bilo predaka, i ako su se fosilizovali, do sada bi bili pronadjeni. Dzejms Valentin i Daglas Ervin (Douglas Erwin) kazu: „Delovi kambrijumskih stena koje imamo ( a imamo ih mnogo) u sustini su kompletni koliko i delovi jednakog vremenskog trajanja iz slicnih taloznih sredina“ u skorijim stenama. Pa ipak, „preci ili prelazne forme“ su „nepoznati ili nepotvrdjeni“ za bilo koje kolo ili klasu koje se pojavljuje u kambrijumskoj eksploziji. Valentin i Ervin su zakljucili da je „eksplozija realna; previse je velika da bi bila prikrivena nedostacima u fosilnom zapisu“.
Da li preci zivotinjskih kola nisu uspeli da se fosilizuju zato sto su bili previse mali, ili zbog posedovanja mekih tela? Problem sa ovim objasnjenjem je da su mikrofosili sicusnih bakterija nadjeni u stenama navodno starim vise od tri milijarde godina. Pored toga, prekambrijumski organizmi nadjeni fosilizovani u australijskim Ediakara brdima imali su mekana tela. „Kod ediakarskih organizama nema nikakvih dokaza za bilo kakve cvrste skeletne delove“, pisao je Simon Konvej Moris u svojoj knjizi iz 1998. godine, „Testiranje stvaranja“ (Crucible of Creation). „Ediakara fosili izgledaju kao da su imali stvarno meka tela“. Isto je tacno i za mnoge organizme fosilizovane u kambrijumskoj eksploziji. Bardzis glina, na primer, ukljucuje mnoge fosile zivotinja sa potpuno mekim telima. „Ovi izuzetni fosili,“ po Konvej Morisu, „otkrivaju ne samo svoje spoljasnje crte, vec ponekad i unutrasnje organe kao sto su creva ili misici“.
Prema tome, bez obzira koji je razlog za odsustvo predaka, sigurno nije taj da su bili mali ili mekih tela. Kao sto je geolog Vilijam Shof (William Schopf) napisao 1994. godine: „postoji samo jedan izvor direktnih dokaza rane istorije zivota – prekambrijumski fosilni zapis; teorije iznesene u odsustvu takvih dokaza, cak i od strane siroko priznatih evolucionista, obicno su se pokazivale neosnovanim“. Jedna takva teorija jeste „dugo odrzavano isticanje da prekambrijumski organizmi mora da su bili previse mali ili previse nezni da bi se ocuvali u geoloskim naslagama“. Prema Shofu, to isticanje se „danas prepoznaje kao netacno“.
Treci nacin kojim su neki biolozi pokusali da „dezaktiviraju“ kambrijumsku eksploziju jeste tvrdjenje da molekularni dokazi iz zivih organizama ukazuju na zajednickog pretka zivotinjskih kola koji navodno potice stotinama miliona godina pre kambrijuma. Da bismo razumeli ovu odbranu Darvinove teorije – i zasto ona nije ispravna – moramo da se obratimo relativno novoj disciplini nazvanoj „molekularna filogenija“.

Moja podrska temi. Nisam ranije primetio da si poceo sa ovim, malo pre su mi javili to. Znaci, jos jedan od onih ljudi koji su spremni da budu bombardovani komentarima kvazi strucnjaka, Neucnika i ljudi sa povezom preko ociju. Nemoj da te to obeshrabri jer svaki put kad se iznese nova ideja koja je u kontradikciji sa ustaljenim nacinom razmisljanja ona biva ismevana od strane " bogova". Ograniceni umovi ne priznaju ono sto prevazilazi njihovu moc shvatanja.
Jedina primedba ( to je moje licno misljenje ) je sto nisi otvorio temu na prirodnim naukama. Taman bi mogla lepo da stoji sa mojom temom ;-), bombardovana sa svih strana i na svaki nacin tumacena.
No, vec si objasnio da je tvoja zelja bila da tema bude ovde i to postujem. Tako da prethodne dve recenice nemoj uzimati u obzir. ;-)

Hm...nemam ništa protiv da se prebaci...pre dvadesetak dana sam pisao i adminu da je premesti...ali čovek izgleda ima pametnija posla...
Pozz.

proximo:

Moja podrska temi. Nisam ranije primetio da si poceo sa ovim, malo pre su mi javili to. Znaci, jos jedan od onih ljudi koji su spremni da budu bombardovani komentarima kvazi strucnjaka, Neucnika i ljudi sa povezom preko ociju. Nemoj da te to obeshrabri jer svaki put kad se iznese nova ideja koja je u kontradikciji sa ustaljenim nacinom razmisljanja ona biva ismevana od strane " bogova". Ograniceni umovi ne priznaju ono sto prevazilazi njihovu moc shvatanja.

Kliknite za proširenje...

Da bi istinski bio iznad boldovanih kvalifikacija, nikad ih nikome ne bi pripisao. Spoznajna gordost neosetno može odvesti u obično diletantstvo.

Da bi istinski bio iznad boldovanih kvalifikacija, nikad ih nikome ne bi pripisao. Spoznajna gordost neosetno može odvesti u obično diletantstvo.

Kliknite za proširenje...

Ok, sad onda proveri moju iskrenost. Ti si jedan od tih kvazi strucnjaka, ti si jedan od onih sa povezom preko ociju ali i pored svega nisi previse ogranicen, jer priznajes nauku. Kvazistrucnak si jer ne razumes ni fiziku ni biologiju ( posle 9 godina bavljenja fizikom mogu reci da ni ja ne razumem mnogo mnogo toga i to je normalno ) da bi mogao da dajes komentare da nesto u njima nije ili jeste tacno. Povez preko ociju imas jer si u strahu, jer ne smes da ga skines zbog autoriteta koji ti je utisnut od samog detinjstva, kojeg ne smes ni ne mozes a sto je najgore ne zelis da se otreses jer u podsvesti imas njegov imaginarni uticaj na tvoju srecu i tvoja osecanja. Nisi rodjenj sa pecatom bozijim vec su ti ga dodelili oni sa kojima si rastao. Prestani da pokusavas da promovises ovde religiju jer ovde joj nije mesto. Imas crkve, dzamije, i hramove. Ovde se ljudi bave razumom a ne verom. 2+2 nije 4 zato sto verujem da je 4 vec zato sto cu izracunati da je 4 a ako ne mogu da izracunam, prebrojacu.

Molekularna filogenija.
Filogenija je evoluciona istorija grupe organizama. Do skora, o filogenijama je zakljucivano na osnovu anatomskih i fizioloskih osobina (kao sto je broj udova ili toplokrvnost). Medjutim, od napretka savremene molekularne biologije, mnoge filogenije su bile zasnovane na poredjenjima DNK i poredjenjima proteina.
Svi zivi organizmi, od bakterija do ljudi, sadrze DNK. DNK molekul je dugacak lanac koji se sastoji od razlicitih kombinacija cetiri subjedinice, skraceno oznacenih A,T,C i G; a redosled ovih subjedinica odredjuje redosled aminokiselina u proteinima organizma. Za vreme reprodukcije, redosled subjedinica se kopira sa jednog DNK molekula na drugi, ali molekularne slucajne greske, ili mutacije, nekada cine kopiju malo drugacijom od roditeljskog molekula. Prema tome, organizmi mogu da imaju DNK molekule ( i usled toga i proteine) koji se donekle razlikuju od DNK i proteina njihovih predaka.
Godine 1962., biolozi Emili Zukerkandl (Emile Zuckerkandl) i Linus Pauling (Linus Pauling) predlozili su da bi poredjenja DNK sekvenci i njihovih proteinskih produkata mogla da budu koriscena da bi se odredilo koliko su organizmi srodni. Organizmi cija se DNK ili proteini razlikuju u samo nekoliko subjedinica verovatno su srodniji u evolucionom smislu nego oni koji se razlikuju u vise njih. Ako su se mutacije vremenom polako akumulirale, broj razlika izmedju organizama moze da sluzi kao „molekularni sat“ ukazujuci koliko je godina proslo od kada su njihove DNK ili proteini bili identicni – to jest, pre koliko vremena su delili zajednickog pretka.
Molekularna filogenija i kambrijumska eksplozija.
Da li su zivotinjska kola nastala u kambrijumu, kako se cini da fosili ukazuju, ili su se polako razdvojila od zajednickog pretka pre vise miliona godina, kako Darvinova teorija nagovestava? Nije moguce analizirati DNK iz kambrijumskih fosila, ali su molekularni biolozi u mogucnosti da porede proteinske i DNK sekvence u zivim vrstama.
Ispostavlja se da datumi dobijeni ovom metodom pokrivaju sirok opseg. Brus Ranegar (Bruce Runnegar) poceo je licitiranje 1982. godine sa procenom od 900-1.000 miliona godina za pocetno razdvajanje zivotinjskih kola. Godine 1996., Rasel Dulitl (Russell Doolitle ) i njegovi saradnici predlozili su vreme od 670 miliona godina, dok su Gregori Vrej (Gregory Wray) i njegovi saradnici predlozili 1.200 miliona godina. Godine 1997. Ricard Forti (Richard Fortey) i njegovi saradnici potvrdili su starije vreme, a 1998. godine Francisko Ajala (Francisco Ayala) i njegovi saradnici potvrdili su mladje. Ali, ova dva vremena predstavljaju opseg od 530 miliona godina, ili isto toliko vremena koliko je navodno proteklo od kambrijumske eksplozije do danas. Ovaj „opseg procena razdvajanja“, prema misljenju americkog geneticara Keneta Halanica (Kenneth Halanych), svedoci „protiv mogucnosti da se datiraju tako davni dogadjaji“ koristeci molekularne metode.

Rastuci problem u molekularnoj filogeniji.
Savremene verzije Darvinovog drveta zivota zovu se „filogenetska stabla“. Idealno, filogenetska stabla bi trebala da budu otprilike ista bez obzira koji su molekuli uzeti za poredjenje.
Ali, ocekivanje da ce vise podataka pomoci u ovom slucaju „pocelo je da se mrvi pre jedne decenije“, napisali su molekularni biolozi sa Univerziteta Kalifornija, Dzejms Lejk (James Lake), Ravi Dzein (Ravi Jain) i Marija Rivera (Maria Rivera ) 1999. godine, „kada su naucnici poceli da analiziraju raznovrsne grupe gena iz razlicitih organizama i otkrili da njihovi medjusobni odnosi protivrece evolucionom drvetu zivota izvedenom samo na osnovu analize rRNK“. Francuski biolozi Herv Filipe (Herve Philippe) i Patrik Fortir (Patrick Forterre) kazu: „sa sve vise i vise dostupnih sekvenci, ispostavlja se da vecina proteinskih filogenija protivreci jedna drugoj kao i rRNK drvetu“.
Drugim recima, razliciti molekuli dovode do vrlo razlicitih filogenetskih stabala. Biolog Karl Vis (Carl Woese) sa Univerziteta Ilinois, koji je jadan od prvih pionira u konstruisanju filogenetskih stabala zasnovanih na rRNK, kaze: „Nijedna dosledna filogenija organizama nije proizasla iz mnogih do sada dobijenih pojedinacnih proteinskih filogenija. Filogenetska neslaganja mogu se videti svuda u univerzalnom drvetu, od njegovog korena do glavnih grana, u okviru i izmedju razlicitih (grupa), pa sve do sastavljanja samih osnovnih grupa“.
Vis se bavio uglavnom neslaganjima na nivou velikih carstava zivih bica, ali (kao sto je nagovestio) problem obuhvata cak i manje grane, ukljucujuci filogenije zivotinja. „Klasifikacija filogenetskih odnosa vecih zivotinjskih kola bila je neresiv problem“, pisao je biolog Majkl Linc (Michael Lynch) 1999. godine, „sa analizama zasnovanim na razlicitim genima ili cak razlicitim analizama zasnovanim na istim genima koje su davale raznovrsna filogenetska stabla“. Cak kada razliciti molekuli mogu da se kombinuju da daju jedinstveno drvo, rezultat je cesto bizaran: istrazivanje iz 1996. godine koje je koristilo 88 proteinskih sekvenci grupisalo je zeceve sa primatima umesto sa glodarima; analiza 13 gena u 19 zivotinjskih vrsta iz 1998. godine svrstala je morske jezeve medju hordate; a drugo istrazivanje iz 1998. godine zasnovano na 12 proteina postavlja krave blize kitovima nego konjima.
Primer- donja tabela predstavlja procenat razlike u sekvenci aminokiselina kod hormona insulina za razlicite organizme kada se uporede sa covekom.
ORGANIZAM……………… RAZLIKA (%)
Covek………………………………..0
Zec…………………………………..2
Bodljikavi mis……………………….4
Mis…………………………………..8
Svinja ………………………………..35
Dabar ………………………………..38
Slon …………………………………..4
Ovca …………………………………8
Kit ……………………………………6
Kokoska i curka …………………….14
Patka …………………………………12
Zmija ………………………………..24
Zaba ………………………………….34
Bakalar ……………………………….31
Riba pecac ……………………………29
Tunj …………………………………..29
Bonito ………………………………..22
Ruzna riba Atlantika …………………37
Primer 2 – procenat razlike u sekvenci amino-kiselina za enzim citohrom-C kada se uporedi sa onom kod coveka (kolona A) i onom kod kvasca (kolona B).
GRUPA…………………………………………..A………B
Primati..............covek ……………………………0……….41
……………….rezus majmun…………………….1……….41
Razni…………svinja, govece, ovca………..........10………41
Sisari …………konj ……………………………..12………42
……………….pas ……………………………….11………41
……………….sivi kit ……………………………10 ……..41
……………….zec…………………………………9………41
……………….kengur ……………………………10………42
Ptice………….kokoska, curka…………………….13……...41
………………pingvin……………………………..13……...40
………………pekinska patka…………………….11………41
……………….golub……………………………...12………41
Gmizavci……..kornjaca…………………………..14………44
………………zmija………………………………13………44
Vodozemci……zaba………………………………17………43
Ribe…………..tunj……………………………….20………43
……………….bonito…………………………….20……….41
……………….saran………………………………17………42
……………….ajkula……………………………..23……….45
……………….zmijuljica…………………………19……….45
Insekti….........vinska musica……………………...27………42
………………muva……………………………….25………42
……………….moljac…………………………….29………42
……………….duvanski moljac…………………..29………44
Biljke…………pasulj……………………………..40………45
………………..sezam…………………………….35……….44
………………..kastor……………………………37………..42
………………..suncokret………………………...38……….43
………………..psenica………………………......38……….42
Kvasac……….candida kruses……………………44……….25
……………….debaryomyces kloeckeri…………41……….27
……………….bejkerov kvasac………………….41……….0
Gljivice………neurospora crassa………………..44………..38
Bakterije……..rhodospirillum rubrum………….65………..69

Ocigledno, kvalifikovani biolozi mogu, a i dovode u pitanje Darvinovo drvo zivota. Medjutim, neki uticajni pisci nastavljaju da insistiraju da je evolucija – u smislu porekla sa promenama od zajednickih predaka – „cinjenica“. Ali, osim ako ne ukazuju samo na ono sto se desava u okviru vrsta, to je otprilike onoliko daleko od istine koliko se god moze ici. Na nivou carstava, kola i klasa, poreklo sa promenama od zajednickog pretka ocigledno NIJE uocena cinjenica. Procenjivano na osnovu fosilnih i molekularnih cinjenica, nije cak ni dobro potkrepljena teorija.
Pa zasto onda drvo zivota nastavlja da bude tako popularna ikona evolucije? Najbolji nacin za studente biologije da to saznaju jeste da pitaju one koji nastavljaju da je koriste. Ali, njihovo pitanje bi moglo da ne bude toplo docekano, bar ne u Sjedinjenim Drzavama. Godine 1999. kineski paleontolog koji je priznati ekspert za kambrijumske fosile, posetio je Sjedinjene Drzave da odrzi predavanja na nekoliko univerziteta. Prisustvovao sam jednom predavanju (Dzonatan Vels) na kojem je istakao da „od vrha na dole“ obrazac kambrijumske eksplozije protivreci Darvinovoj teoriji evolucije. Posle toga, naucnici u publici su mu postavljali mnogo pitanja o specificnim fosilima, ali su u potpunosti izbegli raspravu o Darvinovoj evoluciji. Kada me je kasnije nas kineski gost pitao zbog cega, rekao sam mu da su mozda samo bili ljubazni prema svom gostu, zato sto je kritikovanje Darvinizma nepopularno medju americkim naucnicima. Na to se on nasmejao i rekao:
„U Kini mi mozemo da kritikujemo Darvina, ali ne i vladu; u Americi, vi mozete da kritikujete vladu, ali ne i Darvina“.
(krstici i kvadratici su greske u prenosu - nebitni su).

Obersturmfuehrer:

znaci ne znas...
nemoj da upotrebljavas termine i izraze za koje ne znas sta su i onda da se trudis da ispadnes pametan.

Kliknite za proširenje...

A ti nemoj da se pravis da citas tekstove, pa da na osnovu njih postavljas pitanja.

ja sam procitao tekst, nego sam samo hteo da vidim da li ti razumes ono sto pise u njemu , ali tebi smisao teksta ocigledno nije bitan, vec samo zakljucak u kom se osporava evolucija...

E, logike. Hoces da kazes da je meni bolje da me smatras neznalicom, nego da prepisem prvu recenicu u okviru teme?

Kliknite za proširenje...

To si vec pokazao da ti je bitno samo da prekopiras nesto sa nekog sajta a pri tome da se ne potrudis da razumes. Nego je bitno da je samo protiv ili evolucije ili velikog praska. To si pokazao i ranije kada si lupao o drugom principu termodinamike kao nacinu starenja organizma. Nisi imo pojma ni sta je drugi princip dinamike i gde ga mozes primeniti. Da si znao, nebi ni citao onaj antievolucionisticki sajt vec bi sam rekao oni grese jer drugi princip dinamike govori o izolovanim zatvorenim sistemima.
Nemoj se truditi da prosipas pamet vise kad smo te dovoljno procitali. Pises ovde vise od 4 meseca sa nama a za to vreme nista nisi dokazao, ni jednu jedinu formulu nisi upotrebio, sve sto si radio jeste kopirao sa drugih sajtova stvari koje ni ne razumes i koristio samo svoju logiku za koju bi trebalo malo da se zapitas sta nije u redu sa njom jer zbog nje cesto sam sebe dovodis u kontradikciju.

Kako god okrenuli taj darwinizam ništa ne stoji!Čak ni za životinje i zato je glupo praviti se pametan i braniti te darwinističke teorije!
Ovo sam već napisao ali ajmo još jednom!!



Svi viši primati a tu se uključuje i onaj tvoj neandertalac i moj kromanjonac i današnje gorile orangutani imaju 48 kromosoma a čovijek ih ima 46!!!!
Tu pada svako znanstveno i darvinističko tumačenje u vodu.Kromosomi se ne mogu izgubiti kroz evoluitivni proces,a istovremeno dobiti bolju vrstu,pardon pametniju intiligentniju!!!!
Naši navodno daleki rođaci čimpanze i gorile dijele sa nama otprilike 96% DNA.Njihov genetski presjek pokazuje bića sa jedva nekoliko genetskih dfekta.
Od fizički otpornog i nadmoćnog Homo Erectusa dolazi se evolucijom do Homo Sapiensa koji ima 4000 genetskih defekata.
Jednostavnije rečeno 4000 mogućih bolesti i hendikepa tokom života!!!!! I plus Homo Sapiens je relativno neotporno biće na postojeće klimatske uvijete na zemilji!!!!



I gdje je tu darvinizam gospodo???

pa tu ti je darvinizam
najprostije receno, evolucija se i ogleda u tome sto si rekao - mutacije...

Hm...mali dodatak...



Početak vremena: Opšte je prihvaćena teza da je vasiona začeta "velikim praskom" pre oko 13,7 milijardi godina, iz tačke beskonačno velike gustine u kojoj se sažimala sva materija današnje vasione. Iluzorno je pitati šta je bilo pre "big benga" i gde se on zapravo zbio – pre velike eksplozije nisu postojali ni prostor ni vreme. Postoje i druge teorije o nastanku vasione, ali se teorija o velikom prasku najbolje uklapa u ono što astronomi danas opažaju: vasiona se širi, galaksije se udaljavaju, njihova relativna brzina u odnosu na našu povećava se sa rastojanjem. Samo teorija velikog praska može da objasni sveprisutno "pozadinsko zračenje", mikrotalasni eho velike eksplozije, koji su 1964. godine otkrili Penzias i Vilson. Osim toga, teorija velikog praska predviđa da se kosmos sastoji od vodonika i helijuma u odnosu 3:1, uz tragove drugih elemenata, što se savršeno uklapa u ono što opažamo.

Prva sekunda vasione: Danas znamo da svetom upravljaju četiri prirodne sile: dve nuklearne, gravitaciona i elektromagnetska (u svakodnevnom životu opažamo samo poslednje dve). Tokom jednog nepojamnog kratkog početnog perioda kada je čitav svemir bio nemerljivo manji od glave čiode (Plankova epoha), sve ove sile bile su ujedinjene. S obzirom na to da danas nemamo objedinjenu teoriju prirodnih sila, ne možemo ni da nagađamo šta se sa svemirom zbivalo na samom početku, tokom Plankove ere. Međutim, do kraja prve sekunde, sve prirodne sile su se izdiferencirale, formiran je proton, nukleus atoma vodonika, a kroz proces fuzije i jezgro helijuma.

380.000 godina posle velikog praska: Završava se tzv. mračna era vasione. Tokom ove epohe materija je bila jonizovana, sastavljena od mešavine naelektrisanih čestica, suviše brzih da bi se formirali klasični gasoviti elementi. S obzirom na to da ovakva materija (plazma) apsorbuje svetlost svih talasnih dužina, vasiona je tokom prvih nekoliko stotina hiljada godina bila potpuno neprozirna. Kada su pozitivno naelektrisana atomska jezgra počela da "zarobljavaju" negativne elektrone, formirali su se gasovi koji apsorbuju samo deo svetlosnog spektra i vasiona je postala prozirna. Počinje dominacija materije kakvu danas poznajemo i srećemo svuda oko nas.

Sto miliona godina posle velikog praska: Nastaju prve galaksije i kvazari, primitivni kosmički objekti koje i danas možemo da vidimo. Usled malih varijacija u gustini materije dolazi do lokalne agregacije materije što dovodi do pojave prvih zvezda.

Životni vek zvezda zavisi od njihove mase: one najmanje sagorevaju lagano i mogu da traju hiljadama milijardi godina, dok one najveće traju manje od dvadeset miliona. Fuzioni procesi u zvezdama osnovni su izvor težih hemijskih elemenata kao što su ugljenik, kiseonik ili silicijum. Ostaci sagorelih zvezda postaju gradivni materijal za one koje će se tek upaliti – kroz takav proces nastalo je naše Sunce i čitav planetarni sistem. Broj zvezda i galaksija raste a doba "zvezdanog izobilja" traje i danas. Ipak, vreme najintenzivnijeg rađanja novih zvezda odavno je prošlo.

Pre šest milijardi godina: Vreme nastanka prvobitnog Sunca iz velikog tamnog oblaka vodoničnog gasa i prašine. Pod dejstvom gravitacionih sila ovaj oblak nastavio je da se zgušnjava, postajući sve topliji i svetliji.

Pre 4,5 milijardi godina: Temperatura u Sunčevom jezgru dostigla je 15 miliona stepeni. Na ovoj temperaturi započinje proces termonuklearne fuzije (spajanja) atoma vodonika u helijum, uz oslobađanje ogromne količine energije. Tadašnje Sunce bilo je bitno drugačije: deset odsto manje, 30 odsto tamnije i nešto hladnije. Pod dejstvom sunčevog vetra, prvobitni oblak gasa i prašine oduvan je u kosmos, sa izuzetkom malog procenta materije u Sunčevoj ekvatorijalnoj ravni. Od nje će, u procesu koagulacije koji će trajati stotinak miliona godina, nastati sve planete sunčevog sistema, uključujući i našu.

Pre četiri milijarde godina: Nastanak primitivnog života na Zemlji, verovatno u formi samoreplicirajućih molekula ribonukleinske kiseline. Zemljina atmosfera još uvek ne sadrži dovljno kiseonika potrebnog za život kakav danas poznajemo.

Pre tri milijarde godina: Nastaju cijanobakterije, sposobne da vrše fotosintezu uz oslobađanje kiseonika. Život buja u morima, a povećana koncentracija kiseonika pogoduje razvoju novih bakterijskih vrsta koje potrebnu energiju proizvode oksidacijom organskih materija.

Pre 1,2 milijarde godina: Evolucija se rapidno ubrzava kroz proces seksualne reprodukcije. Najveći deo života koncentrisan je u morima i okeanima, manji broj bakterijskih vrsta naseljava kopno.

Pre milijardu godina: More naseljavaju prvi višećelijski organizmi: alge, sunđeri i morske trave. Zemaljska godina traje 480 dana, svaki dan po 18 sati.

Pre 450 miliona godina: Ekspanzija života i ubrzavanje evolucije, nastanak dalekih predaka mnogih današnjih vrsta. Biljke izlaze na kopno, u moru nastaju prvi kičmenjaci – ribe. Pauci, škorpioni i prvi insekti bez krila naseljavaju kopno.

Pre 360 miliona godina: Biljne vrste ubrzano osvajaju kontinent zahvaljujući semenu koje je otporno na vremenske uslove i dovoljno lako da "preleti" velika rastojanja.

Pre 250 miliona godina: Iz razloga koji još nisu utvrđeni dolazi do istrebljenja oko 95 odsto životinjskih vrsta. Nakon toga uslediće period vrlo suve klime kao uvod u epohu dinosaura. U to vreme, svi zemljaski kontinenti deo su jedne ogromne, kompaktne kopnene celine – Pangee, koja se nakon toga raspala na Lauraziju (današnja Severna Amerika, Grenland, Evropa i najveći deo Azije) i Gondvanu (Afrika, deo Azije, Južna Amerika, Antartik i Australija). Tektonske ploče, delovi zemljine kore debeli oko 80 kilometara koji plutaju na strujama vrele, žitke magme duboko ispod površine zemlje, poprimaju oblik sličan današnjem. Brzine kretanja tektonskih ploča veoma su male ali postojane, ne veće od nekoliko centimetara godišnje.

Pre 150 miliona godina: Dinosauri su na vrhuncu, nastaju gmizavci čiji su udovi pokriveni perjem, preteče današnjih ptica. Prvi sisari datiraju iz ovog perioda.

Pre 65 miliona godina: Još jedno veliko istrebljenje vrsta i kraj ere dinosaura. Iako razlog izumiranja živog sveta još nije definitivno utvrđen, pretpostavlja se da je udar meteorita u oblast današnjeg Meksičkog zaliva doveo do izbacivanja velike količine prašine u atmosferu što je dovelo do globalnog zahlađenja. U odsustvu velikih dinosaura-predatora prvobitni sisari dobijaju priliku da se razmnože i evoluiraju.

Pre dva do pet miliona godina: Ljudski preci diferenciraju se od šimpanze (DNK čoveka i šimpanze sadrži 98 odsto identičnih gena). Najstariji čovekov predak, "milenijumski čovek", pronađen je u Keniji. Dva miliona godina kasnije, u afričkim savanama, nastaje australopitekus, prvi hominid sa čvrstim osloncem na dve noge. Homo habilis koristi prve alatke za odsecanje i sakupljanje plodova. Homo erektus evoluira u Africi a zatim naseljava Aziju.

Pre 200.000 godina: Iz ovog doba datiraju ostaci najranijeg poznatog homo sapiensa, pronađeni u okolini reke Omo u Etiopiji. Postoje dokazi da se ovaj naš predak hranio loveći nilske konje u afričkim rekama.

Pre 130.000 godina: Evropu naseljava "neandertalski čovek": on sahranjuje svoje mrtve, vodi brigu o bolesnima, upražnjava ritualne obrede, koristi koplje. Kod neandertalca je izolovan gen vezan za sposobnost govora.

Pre 40.000 godina: "Kromanjonski čovek" lovi mamute i druge životinje, oslikava predmete i svoja staništa, ima izuzetne mentalne sposobnosti što ga za kratko vreme dovodi na sam vrh lanca ishrane. Aboridžini naseljavaju Australiju. Čovečanstvo se, verovatno preko Sibira, širi i na Amerku.

Pre 15.000 godina: Završava se poslednje ledeno doba, prouzrukujući porast nivoa mora i formiranje brojnih ostrva od nekad celovitog kopna (Japan). Jedna grupa ljudi naseljava se u Mesopotamiji, plodnom polumesecu oko reka Tigar i Eufrat, i počinje da se bavi poljoprivredom. Uslediće poriod izobilja koji će dovesti do formiranja prvih stalnih ljudskih naseobina. Nastaju čuvene slike u pećinama Lasko i Altamira.