- Poruka
- 339
Постављам овај едукативни чланак и сигуран сам да ће многима користити. Препоручујем свима да га прочитају јер тема обрађена са чисто научног становишта без било каквих политичко-идеолошких примјеса.
Национализам је одредница која значи наклоност и оданост према својој нацији која происходи из културно-духовне, историјски формиране самосвијести о свом националном идентитету. Дио аутора се бави тзв. градирањем ове наклоности и оданости својој нацији не водећи рачуна о основним принципима научног сазнања, а то је дефинисање критеријума приликом типологизације било које врсте. У овом случају, градуирање квантума и квалитета оданости, привржености и наклоности својој нацији подразумијевало би сврставање различитих нивоа у типове или моделе, па би се, стога, могло говорити о типологизацији различитих градираних степена национализма, односно привржености својој нацији. Денунцијантски став према категорији национализма у којем је садржана некаква, метафизичка бојазан од ње, може бити посљедица идеолошко-политичке навике уобличаване дугододишњим животом у оним совијалним условима у којима се зарад других принципа (претежно политичко-идеолошких прим. аут.) национализам представља као пратећа јерес. Разлози за овакав однос према једном термину могу бити и друге, углавном сродне природе. Сигурно је, са друге стране, да је код појединаца више или мање изражен овај осјећај, док су други, могуће је, потпуно индиферентни према било каквој националној припадности. Наука није ту да суди и пресуђује већ да констатује, дескриптује и објашњава. Једноставно, реч национализам има такво значење, а други је проблем који се тиче злоупотребе и инструментализације овог националног осјећања у различите али понајприје политичко-идеолошке или чак војне сврхе. Дакле, бесмислено је бавити се којекаквом градацијом националних осјећања као осјећања заједничке националне припадности, привржености и оданости својој нацији, без ваљаних параметара и потребе.
Инструментализација национализма и његово преобликовање у одбојност и мржњу према другој или другима нацијама, означава се именом шовинизам. Тачно је, према томе, да шовинизам има коријене у национализму, али то не значи да се између ова два појма може ставити знак једнакости. Иначе, шовинизам као термин настао је по имену једног француског војника-Николаса Шовена, који је као велики прситалица Наполеона и поштовалац своје нације, активно радио на ширењу одбојности и мржење према другим нацијама.
проф. др. Зоран Николић
Национализам је одредница која значи наклоност и оданост према својој нацији која происходи из културно-духовне, историјски формиране самосвијести о свом националном идентитету. Дио аутора се бави тзв. градирањем ове наклоности и оданости својој нацији не водећи рачуна о основним принципима научног сазнања, а то је дефинисање критеријума приликом типологизације било које врсте. У овом случају, градуирање квантума и квалитета оданости, привржености и наклоности својој нацији подразумијевало би сврставање различитих нивоа у типове или моделе, па би се, стога, могло говорити о типологизацији различитих градираних степена национализма, односно привржености својој нацији. Денунцијантски став према категорији национализма у којем је садржана некаква, метафизичка бојазан од ње, може бити посљедица идеолошко-политичке навике уобличаване дугододишњим животом у оним совијалним условима у којима се зарад других принципа (претежно политичко-идеолошких прим. аут.) национализам представља као пратећа јерес. Разлози за овакав однос према једном термину могу бити и друге, углавном сродне природе. Сигурно је, са друге стране, да је код појединаца више или мање изражен овај осјећај, док су други, могуће је, потпуно индиферентни према било каквој националној припадности. Наука није ту да суди и пресуђује већ да констатује, дескриптује и објашњава. Једноставно, реч национализам има такво значење, а други је проблем који се тиче злоупотребе и инструментализације овог националног осјећања у различите али понајприје политичко-идеолошке или чак војне сврхе. Дакле, бесмислено је бавити се којекаквом градацијом националних осјећања као осјећања заједничке националне припадности, привржености и оданости својој нацији, без ваљаних параметара и потребе.
Инструментализација национализма и његово преобликовање у одбојност и мржњу према другој или другима нацијама, означава се именом шовинизам. Тачно је, према томе, да шовинизам има коријене у национализму, али то не значи да се између ова два појма може ставити знак једнакости. Иначе, шовинизам као термин настао је по имену једног француског војника-Николаса Шовена, који је као велики прситалица Наполеона и поштовалац своје нације, активно радио на ширењу одбојности и мржење према другим нацијама.
проф. др. Зоран Николић