O cemu pricamo dok setamo

O cemu pricamo dok setamo

O cemu pricamo dok lutamo
u predvecerje gradom?
U stvari, mi samo cutimo,
cutimo i gledamo se kradom.
U stvari, mi se u sebi pitamo
nesto sto nikom nije jasno.
I sanjamo. I skitamo. Skitamo.
I katkad smrknemo glasno.
A kad se nebo skoro vec smraci
i od svetiljki noc pozuti,
odjednom znamo sta sve znaci
to sto se ovako cuti.
U stvari, mi to u sebi slutimo
reci narasle u bezmerje.
Pa nam je dosta i da cutimo
i lutamo kroz predvecerje.

O cemu pricamo/cutimo dok setamo sa voljenom osobom?

Pricati mozemo o bilo cemu. O CEMU SE CUTI?
Cutimo kad smo posebno srecni i kad budni sanjamo, ili kad smo tuzni i zabrinuti... O cemu VI cutite?
Da li vam se skoro desilo da cutite sa ''voljenim'' a da jedva cekate da odete kuci (to ste mu rekli - navodno, dolaze vam gosti), jer posle imate sudar sa nekim sa kim se tek muvate i ko je poceo da zauzima dobar deo vasih misli?

ovo je pesma u kojoj se nalazim,jedna od mojih omiljenih...
inace sam teska blebetusa ali u poslednje vreme se to promenilo...cutim o svemu,jednostavno sam povredjena i to od osobe kojoj sam se najvise otvorila,razocarana sam i pocinjem da verujem da je bolje u tisini...cutim da glumim...da mi nije svejedno...da ga jos volim...da se nisam pomirila jos uvek sa situacijom...uglavnom cutim kad sam tuzna......

Stvarno, zasto cutati…?
Pa vidi… Ne znam da li znas… Ali…
Postoji prica, tajna o starom drvetu koje raste na nicijoj zemlji izmedju devet gora u fantazmagoricnoj oazi koja se u Sahari zivota prividja samo onda kada se to njoj prohte, tako da ni najboljim geometrima nikad nije poslo za rukom da je osvoje svojim instrumentima…
I tako, obicno u nekoj vedroj noci, roj Neizgovorenih Reci nepovratno odbegne iz kosnice misli i u potrazi za novim mestom sumanuto pokusava da otkrije precicu do najblizih zvezda, ali zna se, jos niko sem Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo…
I onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropostavaju, vetar probere najlepse, podmetne pod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastucice i nezno provuce finu cetku te velike krosnje kroz svoju kosu…
I Neizgovorene Reci ostaju da trepere u liscu starog drveta zauvek, kao miris njene kose negde duboko u meni…
Zauvek!?
Izvini zaboravio sam da “zauvek” ne postoji…
Jednog dana, svakako, strovalice se i to stabalo, oprljice ga oluja senlucheci gromovima nad ravnicom, slozice se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reci, ili polegnuti tiho i neprimetno, kao kazaljke na tri i petnaest, ko ce ga znati?
Ali naici ce cerga tog leta, veseli sviraci tuznih ociju, praceni crnim kosovima iz visokih Prekodonskiih stepa i jos izdaleka, uspravivsi se u sedlu, primetice u gustoj travi narocitu racvastu granu boje majskog sumraka od koje bi se mogla izdeljati odlicna viola…
I, vise nego dovoljno godina kasnije, mozda necija, mozda proseda, mozda bez ikoga, ona ce ugledati belog leptira na jorgovanu i sirom otvoriti prozore mameci ga da joj sobu oprasi polenom i prolecem. A ulicom ce prolaziti mali Cigan sa violom, videce samo drozdovo pero na sesiru kako promice za shimshirom i zacuce neku staru dobru nepoznatu pesmu, koju prvi put cuje a godinama je zna…
I zaplakace istog casa…
I najzad shavatiti koliko sam je voleo… (Hvala ti Djole)

Ne znam zasto.... ali uvek kad se spomene cutanje vratim se na ovo...

crveno_crna6:

ovo je pesma u kojoj se nalazim,jedna od mojih omiljenih...
inace sam teska blebetusa ali u poslednje vreme se to promenilo...cutim o svemu,jednostavno sam povredjena i to od osobe kojoj sam se najvise otvorila,razocarana sam i pocinjem da verujem da je bolje u tisini...cutim da glumim...da mi nije svejedno...da ga jos volim...da se nisam pomirila jos uvek sa situacijom...uglavnom cutim kad sam tuzna......

Kliknite za proširenje...

Sta se dobija cutanjem u situaciji kad smo povredjeni?
Da. Mozemo setati i praviti se da je sve ok - ali ko tada pati? Onaj ko cuti. A da li je bilo ko vredan toga?
Najvaznije je biti iskren prema sebi! Mozda treba da kazes... da kazes tacno sta se desilo i sta te je povredilo...a u zavisnosti od reakcije, mozes da vidis da li je to neko kome i dalje treba verovati i otvarati se, ili treba dati poverenje nekom drugom...
Reci, a onda i podneti posledice svojih reci. Mozda ce otici, a mozda i nece.
Vredi pokusati...

xysve:

Stvarno, zasto cutati…?
Pa vidi… Ne znam da li znas… Ali…
Postoji prica, tajna o starom drvetu koje raste na nicijoj zemlji izmedju devet gora u fantazmagoricnoj oazi koja se u Sahari zivota prividja samo onda kada se to njoj prohte, tako da ni najboljim geometrima nikad nije poslo za rukom da je osvoje svojim instrumentima…
I tako, obicno u nekoj vedroj noci, roj Neizgovorenih Reci nepovratno odbegne iz kosnice misli i u potrazi za novim mestom sumanuto pokusava da otkrije precicu do najblizih zvezda, ali zna se, jos niko sem Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo…
I onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropostavaju, vetar probere najlepse, podmetne pod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastucice i nezno provuce finu cetku te velike krosnje kroz svoju kosu…
I Neizgovorene Reci ostaju da trepere u liscu starog drveta zauvek, kao miris njene kose negde duboko u meni…
Zauvek!?
Izvini zaboravio sam da “zauvek” ne postoji…
Jednog dana, svakako, strovalice se i to stabalo, oprljice ga oluja senlucheci gromovima nad ravnicom, slozice se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reci, ili polegnuti tiho i neprimetno, kao kazaljke na tri i petnaest, ko ce ga znati?
Ali naici ce cerga tog leta, veseli sviraci tuznih ociju, praceni crnim kosovima iz visokih Prekodonskiih stepa i jos izdaleka, uspravivsi se u sedlu, primetice u gustoj travi narocitu racvastu granu boje majskog sumraka od koje bi se mogla izdeljati odlicna viola…
I, vise nego dovoljno godina kasnije, mozda necija, mozda proseda, mozda bez ikoga, ona ce ugledati belog leptira na jorgovanu i sirom otvoriti prozore mameci ga da joj sobu oprasi polenom i prolecem. A ulicom ce prolaziti mali Cigan sa violom, videce samo drozdovo pero na sesiru kako promice za shimshirom i zacuce neku staru dobru nepoznatu pesmu, koju prvi put cuje a godinama je zna…
I zaplakace istog casa…
I najzad shavatiti koliko sam je voleo… (Hvala ti Djole)

Ne znam zasto.... ali uvek kad se spomene cutanje vratim se na ovo...

Kliknite za proširenje...

Da li je ovo citat, a ako jeste, odakle je?

Stvarni zivot ne sacinjavaju nasi planovi o sreci, nego bas ono sto se protivi tim planovima i namerama, ono sto se slucajno desava, sto je potpuno nepredvidjeno i sto izaziva samo razocarenje i bol.

atrajk:

Stvarni zivot ne sacinjavaju nasi planovi o sreci, nego bas ono sto se protivi tim planovima i namerama, ono sto se slucajno desava, sto je potpuno nepredvidjeno i sto izaziva samo razocarenje i bol.

Kliknite za proširenje...

Au, kako tako?
Pa zar se u stvarnom zivotu ne desavaju i lepe stvari? Zar nam se, bar po nekad i stina mnogo redje, ne desavaju i ispunjenja nasih zelja? Zar je stvarni zivot tako samo los?
Nemoj tako gledati na stvari zbog sebe samoga/same! To ti je moj najprijateljskiji savet! Gore glavu, desavaju se i lepe stvari, samo ako hocemo i umemo da ih primetimo!

http://s2.bitefight.ba/c.php?uid=35062 znam da nije na temu,ali malo da se igrate
Kiss...

Pitam se zasto je tako tesko setiti se o cemu pricamo dok setamo... ili ne pricamo ili ne setamo?!
Sta se desava sa razgovorom uopste, zasto imam utisak da ljudi sve manje govore jedni sa drugima?

Razmisljam samo koliko mi treba da dodjem di prvog miliona<susta realnost> Oko novca sve se vrti!!!

Salim se.. nekad razmisljam o bivsim cicama... o svemu pomalo!!!!
Razmisljam o svemu pomalo
da vidim koliko mi je stalo
koliko i cega mi treba
da dodjem do neba...
Koliko ljubavi i srece,
Boze zasto me nista nece,
valjda sve na bolje krece,
i koli srece se okrece!!!

P.S. Evo malo FREE STYLE...rekao bi jos al me mrzi

riders on the sotrm:

Salim se.. nekad razmisljam o bivsim cicama... o svemu pomalo!!!!
Razmisljam o svemu pomalo
da vidim koliko mi je stalo
koliko i cega mi treba
da dodjem do neba...
Koliko ljubavi i srece,
Boze zasto me nista nece,
valjda sve na bolje krece,
i koli srece se okrece!!!

P.S. Evo malo FREE STYLE...rekao bi jos al me mrzi

Kliknite za proširenje...

Pesmica je SJAJNA!
Dobro je, ipak neko o necemu razmislja... :razz: ;-)
VEEEEELIKI pozdrav.

riders on the sotrm:

Salim se.. nekad razmisljam o bivsim cicama... o svemu pomalo!!!!
Razmisljam o svemu pomalo
da vidim koliko mi je stalo
koliko i cega mi treba
da dodjem do neba...
Koliko ljubavi i srece,
Boze zasto me nista nece,
valjda sve na bolje krece,
i koli srece se okrece!!!

Kliknite za proširenje...

Sjajno!!
Super "bacas", aj jos malo ako te ne mrzi...
zop

8-)

Ima li jos neka vesela pesmica o onom o cemu razmisljamo, ili to ne ide u pesmu, ili nije veselo... ili...

Ja se svađam više puta sama sa sobom,
Ako idem šetati u prirodu e tada pričam sa Cocom,mada mu više puta znam reći da je konjina muška neposlušna uglavnom pravdam se sa njim a on kad mu dosadim ugrize me za nogu ili ruku

"Daš?"
"Hajdemo na laptop, pa dam."

Meni su zabranili da pričam dok šetamo,rekli su mi ovim riječima

...Ajde hebi boga koliko ga možeš mliti,ili stani ili se mi vraćamo nazad pa se šetaj sama,bogati ne gasiš se nikako kako te više grlo ne zaboli i jezik

"Hoćemo li?"
"Posle..."

Ja bi da pričam ali kome svi su pobjegli od mene

"O kako bih te..."
"Kako?"

U zadnje vrime ne pricam,samo gledam i gledam i puno toga vidim sto ne bi trebala da vidim uopce.

ono što sam zadnje pricala ne bi bilo pametno tu napisati,
skresala sam im sve po spisku i njima i drzavi i firmi i radnicima koji su glupi ko
ku... od ovce, ma brate bila sam ljuta ko pas.........