eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
Текст који вам стављам на увид написао је уважени професор и доктор - педијатар-психијатар...... не знам да ли неко од вас има малу децу, или можда малог брата или сестру у школи, тек ови подаци и сведочанства су више него забрињавајући.
Питам се КАКВА ЈЕ САДРЖИНЕ ТЕ БОЛОЊСКЕ ДЕКЛАРАЦИЈЕ коју је потписала Србија и какав је "задатак" Вуксановића у целој овој причи (човек који је изабран одмах пошто је присуствовао "молитвеном доручку" код Буша)
Школа на дну или антишкола
Проф. др Светомир Бојанин
„Тајна школе"
У Београду се појавио уџбеник енглеског језика под насловом „I - SPY", Course Book 1 (Julie Ashworth and John Clark, Oxford University Press). To је уџбеник намењен почетницима.
Прве гласовне целине овог језика деца треба да уче тако што ће опонашати гласове вештице, Дракуле, Франкенштајна, вукодлака. Када тако научи да спелује, ученик-почетник затим у стрипу прати активности, у виду пошалица и злурадости, ових ликова који, као што је познато, одувек персонификују зло. Учитељ који треба да уђе у овај разред то чини са стрепњом и крајње бојажљиво.
Када ови момци дају поклоне за Божић или за Ускрс, то су пакети који садрже у себи експлозив или опасност - на пример неког рептила који одмах после експлозије јајета истура своју главу и зграби за нос онога коме се поклон даје. На једном слављу где су се окупила сва та чудовишта људске фантазије, Дракула даје као рођендански поклон вампиру мртвачки сандук. На једном другом месту опет Дракула, сав усхићен, изјављује да не воли ни јабуку ни банану, али зато највише воли хамбургер
Фантазматични свет детета, као и човека уопште, у свим етапама његовог развоја јесте поприште унутрашње борбе за остварење сопствене личности и сопственог лика за себе сама и за друге. Ускраћења које нам наноси простор којим се крећемо, свет других са којим се сусрећемо, увек одјекну у нама одређеним ставом осећања према томе ускраћењу.
Врло рано у фантазији детињства јавља се осећајни „материјал", који се персонификује ликом вештице насупрот оном осећајном свету који је побуђен мајчинском нежношћу и бива персонификација, на пример, ликом Богородице.
С обзиром да је нагонска потреба увек елементарна и непомирљива, она може да се смири или када се „потроши", испољи до краја, као и свака друга стихија, или ако се на њу делује вољом и тада заустави или преусмери. Нагонске потребе, као и сваку другу стихију, може да преусмери, па и заустави, само потреба за етичким односом и доброта која је иманентна сваком људском бићу.
У области фантазије бије се битка између деструктивних тежњи агресије и освете, изражаваних обично импулсивношћу, и оних тежњи заснованих на доброти људи које су израз љубави према животу и свету у коме живе.
Цео ток историје је обележен том борбом добра и зла како у човековој личности, тако и у међуљудским односима. To зна и народна прича. Злог и агресивног отмичара-змаја увек убија најмлађи принц који је оличење невиности, храбрости, љубави и доброте. Сетимо се само приче „Чардак ни на небу ни на земљи" или оне о Биберчету.
Природан процес развоја, према томе, одвија се тако да се глобалне емоције разлажу и профињују, а човек у свом понашању одабире увек оне богатије и уклопљеније у захтеве заједнице којој припада. To је пут сазревања и услов социјализације личности.
На попришту фантазије, дакле, одигравају се борбе наших деструктивних потреба (персонификованих вештицом и вукодлаком), са најмлађим сином неког оца или најмлађим принцом или принцезом који су увек оличење врлине. Током детињства читав сплет бајки помаже деци да се извуку из своје примарне заснованости у свет љубави и социјалних односа.
И школу смо зато смислили да помогне да деца открију радовање својим уљуђеним понашањима и мотивима за живот. Међутим, прича позива нашу децу да се идентификују са својим злим помислима, са својим мржњама, осветољубивим потребама, потребама да се напакости другоме тек тако, чак и без икакве потребе за образложењем. У крајњој могућој последичности овај стрип зауставља цивилизацијски ток историје и нуди повратак у времена предцивилизације, у пуку деструкцију.
Родитељи су се бунили још 1998. године када су и мени донели тај уџбеник, обавештени су сви чиниоци у школству од градских „структура власти" у Београду, до надлежног министарства у Србији.
Није се учинило ништа. Ових дана сазнајем да се слично догађа и са почетним уџбеником француског језика.
И још нешто. Овај уџбеник и наставнички колектив који се томе није јавно супротставио делује у Основној школи „Свети Сава" у Београду. He знам да ли је то случајност или смишљени цинизам, али знам да је то обмана којом школа као институција државе, одводи нашу децу из нашег културног круга у неке друге, нама незнане просторе. Да ли и то можда спада у нека људска права, и то посебно она дечија права на културни и цивилизацијски успон?
Сасвим је јасно да је ово завођење намењено малолетној деци за чије васпитање још увек одговарају, у случају школства, сасвим обесправљени родитељи.
А та и таква „људска права", за кога су она заправо?
изводи - преузето из специјалног броја "Истине",
зборника посвећеног демонизацији деце,
број 2. 2005.
*********************************************************
Шта мислите о нашем школству ???
Питам се КАКВА ЈЕ САДРЖИНЕ ТЕ БОЛОЊСКЕ ДЕКЛАРАЦИЈЕ коју је потписала Србија и какав је "задатак" Вуксановића у целој овој причи (човек који је изабран одмах пошто је присуствовао "молитвеном доручку" код Буша)
Школа на дну или антишкола
Проф. др Светомир Бојанин
„Тајна школе"
У Београду се појавио уџбеник енглеског језика под насловом „I - SPY", Course Book 1 (Julie Ashworth and John Clark, Oxford University Press). To је уџбеник намењен почетницима.
Прве гласовне целине овог језика деца треба да уче тако што ће опонашати гласове вештице, Дракуле, Франкенштајна, вукодлака. Када тако научи да спелује, ученик-почетник затим у стрипу прати активности, у виду пошалица и злурадости, ових ликова који, као што је познато, одувек персонификују зло. Учитељ који треба да уђе у овај разред то чини са стрепњом и крајње бојажљиво.
Када ови момци дају поклоне за Божић или за Ускрс, то су пакети који садрже у себи експлозив или опасност - на пример неког рептила који одмах после експлозије јајета истура своју главу и зграби за нос онога коме се поклон даје. На једном слављу где су се окупила сва та чудовишта људске фантазије, Дракула даје као рођендански поклон вампиру мртвачки сандук. На једном другом месту опет Дракула, сав усхићен, изјављује да не воли ни јабуку ни банану, али зато највише воли хамбургер
Фантазматични свет детета, као и човека уопште, у свим етапама његовог развоја јесте поприште унутрашње борбе за остварење сопствене личности и сопственог лика за себе сама и за друге. Ускраћења које нам наноси простор којим се крећемо, свет других са којим се сусрећемо, увек одјекну у нама одређеним ставом осећања према томе ускраћењу.
Врло рано у фантазији детињства јавља се осећајни „материјал", који се персонификује ликом вештице насупрот оном осећајном свету који је побуђен мајчинском нежношћу и бива персонификација, на пример, ликом Богородице.
С обзиром да је нагонска потреба увек елементарна и непомирљива, она може да се смири или када се „потроши", испољи до краја, као и свака друга стихија, или ако се на њу делује вољом и тада заустави или преусмери. Нагонске потребе, као и сваку другу стихију, може да преусмери, па и заустави, само потреба за етичким односом и доброта која је иманентна сваком људском бићу.
У области фантазије бије се битка између деструктивних тежњи агресије и освете, изражаваних обично импулсивношћу, и оних тежњи заснованих на доброти људи које су израз љубави према животу и свету у коме живе.
Цео ток историје је обележен том борбом добра и зла како у човековој личности, тако и у међуљудским односима. To зна и народна прича. Злог и агресивног отмичара-змаја увек убија најмлађи принц који је оличење невиности, храбрости, љубави и доброте. Сетимо се само приче „Чардак ни на небу ни на земљи" или оне о Биберчету.
Природан процес развоја, према томе, одвија се тако да се глобалне емоције разлажу и профињују, а човек у свом понашању одабире увек оне богатије и уклопљеније у захтеве заједнице којој припада. To је пут сазревања и услов социјализације личности.
На попришту фантазије, дакле, одигравају се борбе наших деструктивних потреба (персонификованих вештицом и вукодлаком), са најмлађим сином неког оца или најмлађим принцом или принцезом који су увек оличење врлине. Током детињства читав сплет бајки помаже деци да се извуку из своје примарне заснованости у свет љубави и социјалних односа.
И школу смо зато смислили да помогне да деца открију радовање својим уљуђеним понашањима и мотивима за живот. Међутим, прича позива нашу децу да се идентификују са својим злим помислима, са својим мржњама, осветољубивим потребама, потребама да се напакости другоме тек тако, чак и без икакве потребе за образложењем. У крајњој могућој последичности овај стрип зауставља цивилизацијски ток историје и нуди повратак у времена предцивилизације, у пуку деструкцију.
Родитељи су се бунили још 1998. године када су и мени донели тај уџбеник, обавештени су сви чиниоци у школству од градских „структура власти" у Београду, до надлежног министарства у Србији.
Није се учинило ништа. Ових дана сазнајем да се слично догађа и са почетним уџбеником француског језика.
И још нешто. Овај уџбеник и наставнички колектив који се томе није јавно супротставио делује у Основној школи „Свети Сава" у Београду. He знам да ли је то случајност или смишљени цинизам, али знам да је то обмана којом школа као институција државе, одводи нашу децу из нашег културног круга у неке друге, нама незнане просторе. Да ли и то можда спада у нека људска права, и то посебно она дечија права на културни и цивилизацијски успон?
Сасвим је јасно да је ово завођење намењено малолетној деци за чије васпитање још увек одговарају, у случају школства, сасвим обесправљени родитељи.
А та и таква „људска права", за кога су она заправо?
изводи - преузето из специјалног броја "Истине",
зборника посвећеног демонизацији деце,
број 2. 2005.
*********************************************************
Шта мислите о нашем школству ???
