ПИСМО ИНДИЈАНСОГ ПОГЛАВИЦЕ СИЈЕТЛА АБРАХАМУ ЛИНКОЛНУ

Strela

Strela

Elita
Poruka
17.244
Велики бели поглавица из Вашингтона Френклин Пирс, четрнаести председник Сједињених Америчких Држава, замолио је 1854. године Абрахама Линколна, вођу новоосноване Републиканске странке, да у његово име понуди индијанском поглавици Сијетлу откуп земље његових саплеменика. За узврат, обећао је индијанском народу миран и безбедан живот у резерватима.

Сијетл је био поглавица мањих и мање познатих племена Дувамис и Суквамис који су живели у живописној области Падзет Саунд на западној обали САД, недалеко од данашње границе с Канадом, у савезној држави Вашингтон. Године 1851. ту стизу први пионири из далеког Илиноиса, предвођени извесним Артуром Денијем. Индијанска племена, на челу са поглавицом Сијетлом, дочекала су их пријатељски. Сијетл је рођен вероватно око 1790. године. Његов савременик, сенатор Бентон, сећао га се као гордог стаситог човека кога су поштовали сви, без обзира на боју коже. Људи су долазили издалека да га поздраве и чују његову реч.

Кад је примио понуду од председника САД, мудри Сијетл је закључио да за индијанска племена долази тешко време. Његов одговор Абрахаму Линколну, односно председнику Пирсону гласи: :arrow:
 
Земља нам је мајка, а небо отац.

Како можете купити или продати небо, топлину земље? Та идеја нам је страна.

Ако ми не поседујемо свежину ваздуха и бистрину воде, како ви то можете купити?
Сваки део те земље свет је за мој народ. Свака сјајна борова иглица, свака пешчана обала, свака магла у тамној шуми, сваки инсект, свети су у памћењу и искуству мога народа. Сокови који колају кроз дрвеће носе сећање на црвеног човека. Мртви бели људи заборављају земљу свога рођења када оду у шетњу међу звездама.
Наши мртви никада не заборављају ову лепу земљу јер је она мајка црвеног човека.
Ми смо део земље и она је део нас. Мирисно цвеће наше су сестре, јелен, коњ, велики орао, сви они су наша браћа. Стеновити врхунци, сочни пашњаци, топлина тела понија и човек - сви припадају истој породици.

Тако, кад Велики поглавица из Вашингтона шаље глас да жели купити нашу земљу, тражи превише од нас. Велики поглавица шаље глас да ће нам сачувати место тако да ћемо ми сами моћи живети удобно. Он ће нам бити отац и ми ћемо бити његова деца. Ми ћемо разматрати вашу понуду да купите нашу земљу. Али то неће бити тако лако. Јер та земља је света за нас. Та сјајна вода што тече брзацима и рекама није само вода, већ и крв наших предака. Ако вам продамо земљу морате се сетити да је то свето и морате учити вашу децу да је то свето и да сваки одраз у бистрој води језера прича догађаје и сећања мога народа. Жубор воде глас је оца мога оца.
Реке су наша браћа, оне нам утажују жеђ. Реке носе наше кануе и хране нашу децу. Ако вам продамо нашу земљу морате се сетити и учити нашу децу да су реке наша браћа, и ваша, и морате од сада дати реци доброту какву бисте пружили свакоме брату.

Ми знамо да бели човек не разуме наш живот. Један део земље њему је исти као и други, јер он је странац који дође ноћу и узима од земље све што жели. Земља није његов брат него његов непријатељ и када је покори он креће даље. Он за собом оставља гробове отаца и не брине се. Он отима земљу од своје деце и не брине се. Гробови његових отаца и земља што му децу рађа заборављени су. Односи се према мајци-земљи и према брату-небу као према стварима што се могу купити, опљачкати, продати као стадо или сјајан накит. Његов апетит прождерат ће земљу и оставити само пустош. Не знам. Наш начин је другачији него ваш. Изглед ваших градова боли очи црвеног човека. А можда је то јер црвени човек је дивљи и не разуме. Нема мирног места у градовима белог човека. Нема места да се чује отварање листова у пролеће или дрхтај крилаца инсеката. А можда је то јер сам дивљи и не разумем. Бука једино делује као увреда за уши. И шта је то живот ако човек не може чути усамљени крик козорога или ноћну препирку жаба у бари?

Ја сам црвени човек и не разумием. Индијанац више воли благи звук ветра кад се поиграва лицем мочваре као и сам мирис ветра очишћен подневном кишом или намирисан боровином. Ваздух је скупоцен за црвеног човека јер све живо дели једнаки дах - животиња, дрво, човек. Бели човек не изгледа као да опажа ваздух који дише. Као човек који умире много дана он је отупио на смрад. Али ако вам продамо нашу земљу морате се сетити да је ваздух скупоцен за нас, да ваздух дели свој дух са свим животом који подржава. Ветар што је мом деди дао први дах такође ће прихватити и његов последњи уздах. И ако вам продамо нашу земљу морате је чувати као светињу, као место где ће и бели човек моћи доћи да окуси ветар што је заслађен мирисом пољског цвећа. Тако ћемо разматрати вашу понуду да купите нашу земљу. Ако одлучимо да прихватимо, поставит ћу један услов: бели човек мора се односити према животињама ове земље као према својој браћи. Ја сам дивљак и не разумем неки други начин. Видео сам хиљаде распадајућих бизона у прерији што их је оставио бели човек устреливши их из пролазећег воза. Ја сам дивљак и не разумијем како димећи гвоздени коњ може бити важнији него бизон кога ми убијамо само да останемо живи.
 
Шта је човек без животиња? Ако све животиње оду, човек ће умрети од велике усамљености духа. Што год се десило животињама убрзо ће се догодити и човеку. Све ствари су повезане. Морате научити своју децу да је тло под њиховим стопама пепео њихових дедова. Тако да би они поштовали земљу, реците вашој деци да је земља с нама у сродству. Учите вашу децу као што чинимо ми с нашом да је земља наша мајка.

Што год снађе њу снаћи ће и синове земље. Ако човек пљује на тло пљује на себе самога. То ми знамо: земља не припада човеку; човек припада земљи. То ми знамо. Све ствари повезане су као крв која уједињује породицу. Све ствари су повезане. Што год снађе земљу снаћи ће и синове земље. Човек не тка ткиво живота; он је само струк у томе. Што год чини ткању чини и себи самоме. Чак и бели човек, чији Бог говори и шета с њиме као пријатељ с пријатељем, не може бити изузет од заједничке судбине. Ми можемо бити браћа после свега. Видећемо. Једну ствар знамо, коју ће бели човек једног дана открити - наш Бог је исти Бог. Ви сада можете мислити да га ви имате као што желите имати нашу земљу; али то не можете. Он је Бог човека и његова самилост једнака је за црвенога човека као и за белога. Та земља је драга Њему и шкодити земљи јест презирати њеног Створитеља.

Бели такође требају пролаз; можда брже него сва друга племена. Запрљајте ваш кревет и једне ноћи угушићете се у властитом ђубрету. Али у вашој пропасти светлећете сјајно, потпаљени снагом Бога који вас је донео на ту земљу и за неку посебну сврху дао вам власт над њом као и над црвеним човеком. Судбина је мистерија за нас јер ми не знамо кад ће сви бизони бити поклани и дивљи коњи припитомљени, тајни делови шуме тешки због мириса многих људи и поглед на зреле брежуљке замрљан брбљајућом жицом. Где је гуштара? Отишла је. Гдје је орао? Отишао је. То је крај живљења и почетак борбе за преживљавање.
 
Ово писмо је есенција мудрости о односу човека и природе, и требало би га у школама читати свој деци света, а одрасле редовно подсећати на њега. Ту је садржана суштина нашег опстанка на планети Земљи!

УНЕП, Програм ОУН за заститу човекове околине, послао је Сијетлово писмо готово свим земљама света поводим 5. јуна, Светског дана човекове околине.
 
Strela:
Ово писмо је есенција мудрости о односу човека и природе, и требало би га у школама читати свој деци света, а одрасле редовно подсећати на њега. Ту је садржана суштина нашег опстанка на планети Земљи!

УНЕП, Програм ОУН за заститу човекове околине, послао је Сијетлово писмо готово свим земљама света поводим 5. јуна, Светског дана човекове околине.
Kliknite za proširenje...

ovo pismo je sushtina paganskog pogleda na svet 8)

i ja sam, blago recheno, shokiran! strela da ga brani... :shock:
 
misoni:
Писмо је обухватило суштину постојања свих бића на нашој планети.Штета што такве ствари гута заборав.:(
Kliknite za proširenje...

Сетила сам се тог писма, пошто је ових дана било доста прича о глобалном загревању и ефекту стаклене баште, са несагледивим последицама по нашу планету, а самим тим и на наш опстанак, тако да ову тему сматрам пречом и битнијом од сваке друге дневно политичке играрије.

P.S. Пошаљи га својим пријатељима, ако си у могућности одштампај га, јер ово треба да чује што више људи!
 
jedite_kod_Joa:
Стрело,то писмо је већ постало легендарно.
Али,тешко ће га разумети они којима закон у топузу лежи.Тешко ће га разумети они којима је важније злато од воде...
Kliknite za proširenje...

Многи одрасли знају за то писмо, али долазе нови нараштаји, који на жалост одрастају уз "Великог брата" и "Гранд параду", па због њих, а и због ових дебилних властодржаца, који се само грабе за моћ, лову, привилегије...Треба их с времена на време подсетити на суштину, а суштина је садржана у овом писму.
 
offering20the20peace20pmu2.jpg
 
Колико су западњаци безобзирни и безочни и колико не схватају суштину постојања на овој нашој планети, сведочи и овај текст.

dzeronimoindijanskipoglvz6.jpg


Bušov deda ukrao lobanju Džeronima

Deda predsednika Buša, senator Preskot Buš ukrao je lobanju mitskog indijanskog ratnika, poglavice Apača Džeronima. Apači smatraju da je 1918. godine mladi Preskot, dok se kao oficir nalazio u Fort Silu u Oklahomi, sa par drugova vojnika iskopao iz groba lobanju i posmrtne ostatke njihovog poglavice.

Svoj plen, dodaju oni, predao je tajnom društvu „Lobanja i kosti“, pri Univerzitetu Jejl, kojem je pripadao, i kojem su kasnije prišli i njegov sin i unuk, predsednici Džordž Buš stariji i Džordž Buš mlađi. Pismo iz 1918. koje je otkrio jedan istraživač, a koje je objavio studentski časopis „Jejl alumni magazin“, govori u prilog tvrdnjama Indijanaca iz plemena Apača. U pismu koje je napisao Vinter Mid, član pomenutog društva, svom kolegi Trubiju Dejvisonu, ne pominje se ime Preskota Buša, koji je umro 1972. ali zato stoji da je „lobanja strašnog Džeronima, sada kod nas, na sigurnom“.

Reli Tompson priča kako je nekoliko godina posle smrti Preskota Buša, primio anonimnu informaciju sa Univerziteta Jejl o pljački groba. „Prilikom poslednjeg susreta predstavnika tog tajnog društva ponudili su nam jednu lobanju, pod uslovom da se obavežemo da sve ostane pod velom tajne“. Društvo „Lobanja i kosti“ nije negiralo njegove izjave.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Straks92
Vučić najavio promenu spoljne politike, Jeremić nosi njegovo pismo u UN
2
Odgovora
35
Pregleda
625
bas kao
B
Smorisha
Професори објавили протестно писмо поводом "неоусташких идеја" у српској академској јавности и конкретно расистичке харанге Динка Грухоњића
9 10 11
Odgovora
256
Pregleda
3.752
38imak
38imak
Grom_sa_neba!
Trampov sin dobio preteće pismo, u njemu bio i beli prah: Ljudi u skafanderima snimljeni ispred kuće
Odgovora
3
Pregleda
220
38imak
38imak

Back
Top