Чекај, ти радиш посао који волиш, нашла си се у њему и у њему пронашла начин да испољиш своје таленте (наравно, не све, претпостављам да не певаш на послу
)...значи ЈЕСИ УСПЕШНА! Пронашла си себе!!! То је суштина мог писања!
Радим са децом и видим како то често уме да бива... Дете свим срцем жели да упише књижевност, то је једино што га интересује у животу - тата га отера на електротехнику јер је он сам то завршио и добро зарађује од тога! Ево ти и пример нашег Аце...(уф, ал ми је пример!
)
Или, дете има талента за нешто, воље, интересовања, али нема подршку код родитеља, или родитељ не уме то да препозна и да му да могућност да се оствари!
С друге стране има родитеља који се сами остварују преко детета, и на штету детета (Била је овде пре нека тема где мама каже: моја ћерка од 4-5 година је ''талентована за кастинг''... па их онда водају од једне до друге агенције и деца изгубе детињство да би се мама остварила!)
Ја рекох да нисам амбициозна мама. И управо се тога мало прибојавам. Знаш, моји родитељи, обоје просветари, имали су принцип да дете треба пустити, усадити му одговорност, и онда нема потребе за било каквим притисцима. Расле смо заиста без икаквих притисака. Али, ни један свој таленат нисам развила до краја. Никад ме нису ''мало јаче'' подржали, или чак мало натерали, ако је требало.
Била сам добра атлетичарка, могла сам постићи нешто, одустала сам код првих тежих ситуација, а они ништа...Подржали су ме у одсутајању, јер су увек били на мојој страни, шта год да одлучим.
Мој отац свира све могуће инструменте (сем дувачких), а ни један ме није научио! Ја сам хтела клавир, нисмо могли да га купимо, и ја сам одустала од учења, и ништа од свог знања није на мене пренео. Данас ми је криво што не свирам гитару или тамбурицу. Могао ми је бар мало и наметнути нешто, данас бих му била захвална.
Била сам екстра таленат за сликање, желела да упишем ликовну академију, али никада ме нису подстакли да идем на неке часове сликања, или тако нешто...
Стално су ме само пуштали да се играм, и да имам што мање ваншколских обавеза, да се не оптерећујем ...и ја мислим да је то ОК, али можда је ипак требало да некада покажу мало више истрајности, да ме мало погурају, да ме мало бар некад натерају.... Дивно је било тако слободно одрастати, али данас ми је жао што су неке стварти могле бити више искоришћене!
Могли су бити и мало амбициознији када сам ја у питању, данас бих вероватно и ја била амбициознија, и можда више постигла. (Мада сам, у суштини, ја задовољна собом..... јер сам ја увек задовољна малим! :wink: )
И због тога сма у дилеми око своје деце. Не бих да их преоптеретим, али не бих ни да после жале што су могле, а нису.
