Hellen:
Из ког извора си покупио то да је ''Вук врло тенденциозно скинуо Доситеју епитет првог српског просветитеља''? И како је то урадио? Ја на то нигде нисам наишла...
Meša Selimović: Za i protiv Vuka, studija, 1967.
Odričući svu dotadanju literaturu srpsku zbog nenarodnog jezika, odričući čak i Dositeja i njegovu slavu rodonačelnika srpske književnosti, što je bilo gotovo bogohulno, Vuk neprestano insistira na tvrdnji da početak srpske književnosti pada u njegovo vreme, jer narodna književnost može početi samo sa narodnim jezikom, prostonarodnim jezikom, kako je govorio, jasno označavajući oprečnost prema jeziku više klase[5].
Vuk ne priznaje ništa od ranije, negira sve do temelja, ne pristaje na evoluciju, na poboljšavanja, popravljanje jezika, na kompromise. Vuk neće nagodbu, on hoće rat, hoće pobedu.
[5] Najoštrije i najnepovoljnije mišljenje o Dositeju izrekao je u recenziji "Primječanije na predgovor g. Pavla Solarića k Mezimcu Dositeja Obradovića" (prvi put u celini objavljena u Kovčežiću 1958. i 1960, u knjizi Vuk St. Karadžić -Kritike i polemike, Matica srpska i SKZ, odakle prenosimo ove navode i citate). To je prilično oštar pamflet, koji bi izgledao čudan i neobjašnjiv, kad se ne bi sagledao u kontekstu Vukova stava u celini, u odbijanju svega što se dešavalo u književnosti pre ustanka. Vuk ne prihvata Dositejev slavjanski jezik, zatim njegov kosmopolitizam, religioznu indiferentnost i naročito negativan stav prema narodnim običajima, što je za Vuka deo narodnog duhovnog bogatstva, jedna njegova dragocena osobenost, znak po kome se izdvaja medu drugim narodima. (Zakon, jezik i običaji su najsvetliji svakom narodu, kaže Vuk.)
http://www.rastko.org.yu/rastko-bl/umetnost/knjizevnost/mselimovic/mselimovic-vuk_l.html
ОБРАДОВИЋ Доситеј (пре ступања у калуђере
Димитрије, 1742-1811), књижевник, филозоф, педагог и народни просветитељ...
(Мала енциклопедија Просвета, Београд 1978 )
Извини, што сам Те, неук, навео на погрешан термин, тј. на
просвећеност, као покрет.
))))))