Buduca_Srbija
Zainteresovan član
- Poruka
- 197
Наташа Кандић о стању људских права на Космету
У јуну 1999. почео лов на Србе
Према подацима Фонда, од јуна 1999. до децембра 2000. убијено више од хиљаду Срба, а исто толико их је нестало
Када се сетимо и вратимо на почетак 1999. године, према подацима којима ми располажемо, збиља почиње лов на Србе који су остали на Космету, а за њихов лош положај подједнаку одговорност сносе међународни фактори и привремене институције, поручила је директор Фонда за хуманитарно право Наташа Кандић у ексклузивном разговору за Глас Америке.
„У периоду од јуна 1999. до децембра 2000. велики број Срба, према нашима подацима, више од 1.000 је нестало под неразјашњеним околностима и исто толико је убијено”.
Оно што је утисак албанске јавности тада био, а што је изазивало забринутост код многих јесте чињеница да је међународна заједница заправо прихватила такав начин уређивања између Срба и Албанаца и то је створило утисак код обичних људи да међународна заједница даје зелено светло таквом обрачуну Албанаца са Србима, рекла је Кандић.
По мишљењу директорке Фонда за хуманитарно право, српско-албански однос мора бити коренито измењен. „Решење је интеграција Срба, али и ту постоје многа ограничења”. Пре свега Србија која има територијални приступ Косову, њу Срби уопште не занимају, она би хтела само преко Срба да задржи неко своје управљање делом Косова. Друго, интеграција није нешто што је у првом плану ни код преговарача Мартија Ахтисарија, ту се говори о децентрализацији, и треће ограничавајући фактор јесте то што албанска заједница и косовске институције не виде да је њихова најважнија карта да стварају механизме и канале за интеграцију Срба.
Упитана верује ли у могућност интеграције Срба у косовско друштво, када тамошњи премијер посећује бившег припадника ОВК и након што га је локални суд прогласио кривим за почињене злочине, Кандић је одговорила: „Наравно да је то штетно пре свега за само косовско друштво, то је нешто што плаши свакога, а посебно Србе. Међутим, ако погледамо како ствари стоје овде у региону у вези са оптуженима за ратне злочине видећемо да свуда постоји мање-више такав однос оних који су на власти према онима који су оптужени за ратне злочине.
„Имали смо ситуацију да је патријарх Павле благосиљао хашке оптуженике пре њиховог одласка у Хаг, примао их је премијер (Војислав) Коштуница, састајали су се са Расимом Љајићем који је био председник Националног савета за сарадњу са Трибуналом, што значи да смо ми болесна поремећена друштва у којима се слави и придаје значај онима који су оптужени за ратне злочине уместо да су потпуно маргинализовани и да се увек на њих показује прстом”, рекла је Кандић. (Фонет)
У јуну 1999. почео лов на Србе
Према подацима Фонда, од јуна 1999. до децембра 2000. убијено више од хиљаду Срба, а исто толико их је нестало
Када се сетимо и вратимо на почетак 1999. године, према подацима којима ми располажемо, збиља почиње лов на Србе који су остали на Космету, а за њихов лош положај подједнаку одговорност сносе међународни фактори и привремене институције, поручила је директор Фонда за хуманитарно право Наташа Кандић у ексклузивном разговору за Глас Америке.
„У периоду од јуна 1999. до децембра 2000. велики број Срба, према нашима подацима, више од 1.000 је нестало под неразјашњеним околностима и исто толико је убијено”.
Оно што је утисак албанске јавности тада био, а што је изазивало забринутост код многих јесте чињеница да је међународна заједница заправо прихватила такав начин уређивања између Срба и Албанаца и то је створило утисак код обичних људи да међународна заједница даје зелено светло таквом обрачуну Албанаца са Србима, рекла је Кандић.
По мишљењу директорке Фонда за хуманитарно право, српско-албански однос мора бити коренито измењен. „Решење је интеграција Срба, али и ту постоје многа ограничења”. Пре свега Србија која има територијални приступ Косову, њу Срби уопште не занимају, она би хтела само преко Срба да задржи неко своје управљање делом Косова. Друго, интеграција није нешто што је у првом плану ни код преговарача Мартија Ахтисарија, ту се говори о децентрализацији, и треће ограничавајући фактор јесте то што албанска заједница и косовске институције не виде да је њихова најважнија карта да стварају механизме и канале за интеграцију Срба.
Упитана верује ли у могућност интеграције Срба у косовско друштво, када тамошњи премијер посећује бившег припадника ОВК и након што га је локални суд прогласио кривим за почињене злочине, Кандић је одговорила: „Наравно да је то штетно пре свега за само косовско друштво, то је нешто што плаши свакога, а посебно Србе. Међутим, ако погледамо како ствари стоје овде у региону у вези са оптуженима за ратне злочине видећемо да свуда постоји мање-више такав однос оних који су на власти према онима који су оптужени за ратне злочине.
„Имали смо ситуацију да је патријарх Павле благосиљао хашке оптуженике пре њиховог одласка у Хаг, примао их је премијер (Војислав) Коштуница, састајали су се са Расимом Љајићем који је био председник Националног савета за сарадњу са Трибуналом, што значи да смо ми болесна поремећена друштва у којима се слави и придаје значај онима који су оптужени за ратне злочине уместо да су потпуно маргинализовани и да се увек на њих показује прстом”, рекла је Кандић. (Фонет)
..........Ona je kriva shto govori istinu....
