Svako tezi ravnotezi

Svako tezi ravnotezi.

Svaki covek ima dve vrste bogastva, jedna je materijalno bogastvo (gde bih ubrojao i telesno- fizicku lepotu ),a drugo duhovno bogastvo ( veza izmedju mozga i duse, inteligencije i osecanja), tako da se ljudi mogu razvrstavati na osnovu ove dve komponente a i one same su u neraskidivoj vezi i kada se izjednaci duhovno bogastvo sa materijalnim bogastvom dolazi do ravnoteze koju ja nazivam harmonijom. Kako bi covek uspostavio harmoniju on pocinje da traga i iz toga proisticu covekove zelje koje stvaraju potrebe.
Kada covek ima nesto materijalno i duhovno kod njega se ne stvara potreba za time sto ima –logicki, vec potreba za ono sto nema i on pocinje da traga za time i pronalazi osobu koja to ima a nasuprot tome toj osobi nedostaje ono sto ona nema a ova prva ima i tada dolazi do zblizavanja radi podmirivanja potreba (nastaje drugarstvo, prijateljstvo , brak). Podmirivajuci potrebe oni izjednacavaju duhovno i materijalno bogastvo i time ulaze u stanje harmonije (dozivljavaju srecu) , gde je izjednacavanje bogastva isto sto i navikavanje jedne osobe na drugu. I time ispunjavaju osnovni zakon prirode a to je ravnoteza ili harmonija.
Ako su bogastva sa malom razlikom izmedju dve osobe a potrebe su im razlicite i mogu da ih uzajamno podmire oni ce pre doziveti harmoniju znaci bice manji vremenski period navikavanja i veci deo zivota ce proziveti u sreci pod uslovom da ne naruse ravnotezu.
Da li je ovo glediste po vasem misljenju ispravno i da li bi imali nesto da dodate tj. da dopunite.
Zbog cega se nebi slozili sa ovakvim misljenjem?

Prvo zbog čega nebi je "stanje harmonije".....

Ono zavisi od :
-načina kreiranja potreba
-načina kreiranja želja
-sposobnosti
-okolnosti
-iscrpljenosti duha

Način kreiranja potreba zavisi od materjalnih bogatstava (po tvojoj definiciji).
Način kreiranja želja od vaspitanja.
Sposobnosti i od genetike i od razvoja i od vaspitanja.
Okolnosti možeš i ne možeš da menjaš.
Iscrpljenost duha posmatram kao apatičnost, frustraciju, mržnju, kompleks, nervozu, nestrpljenje.Zavisi od predistorije.
------------------------------------------
Sparivanje:
kompenzacija vrednosti i zadovoljenja potreba , a ti postavljaš to kao da izjednačavaju i duhovno , a i materjalno bogatstvo , što jeste apsolut (para na paru, lepota na lepotu, zdravlje na zdravlje) ali je prevazidjeno (čudna rabota , ali je tako).
---------------------------------------------
Komunikacija je obavezno potrebna da bi se podudarne jedinke i spojile. To u tvojoj viziji ne postoji , već je na nivou eteričnog i samim tim uvek dostupnog i nebitnog.Komunikacija zavisi od društva (stereotipa i maltretiranja), predistorije, komunikativnih veština, sujete, interesovanja (opozit od onog iz tvoje početne teze , ovde je bolje da su sličnijih potreba , jer su im i oblikovanja i znanja onda sličnija i komunikacija bolja).

------------------------------------
Šta učiniti da ovakvo tvoje razmišljanje bude stvarno tačno, da se otklone smetnje..?

Moja teza bi bila:

Žene teže zabavnom i interesantnom i dinamičnom.
Muškarci teže zadovoljenju , proverenom , funkcionalnom(različito od praktičnog) , statičnom.

Ako se ove želje medjusobno ostvare onda imaš harmoniju....jesu suprotne , ali je ipak moguće....Tajna je u reči teže, koja se razlikuje od reči mora ili može.....

Mi težimo ravnoteži, ali sam mislila da je tema o onoj koja upućuje na umerenost...
Ovoliko šećera - toliko soli...
Mislim da se sreća-nesreća odnos, u svakoj datoj okolnosti može predstaviti kao količina "nečega" u vazduhu, a to nešto se troši i relativno je, obzirom na to koji su ljudi pod uticajem... Mada, trebalo bi mnogo više davljenja da bih objasnila ovu rečenicu, tako da je možda nepotrebno...

Posmatrajuci mentalno zdrave osobe pred kraj svog zivota I razmenjujuci misljenja sa njima relativno mladom coveku nemoze a da ne prodje kroz glavu misao o sustini njegovog postojanja. Kakvu ce on pricu pricati kad bude star. S obzirom da neke osobe koje smatraju da nisu uzalud zivele ( duhovno jos uvek jake osobe) umeju cesto da ispricaju pricu kako je zivot kratak, bez obzira na godine starosti i kako su u zivotu imali prilike da ostvare vise a nisu bili svesni toga ( coravi kod ociju ).
Ako je zivot zaista kratak ( sto je i ta cinjenica diskutabilna), kako to sebe trebamo videti i kako sebi objasniti zivotne situacije tj. da li mozemo saciniti univerzalnu formulu sa promenljive koju mozemo primeniti na zivotne tokove jedne jedinke tako da krajnji rezultat na kraju covekovog zivota bude pozitivan.
Vodeci se ovim motivom stvorio sam ovo glediste I imam zelju da sa raznim osobama razmenim misljenje sa krajnjim ciljem da definisem zivotnu formulu – ako je to upste moguce, I pre svega da pomognem sebi a I drugim mladim osobama.
Mozda ce neko smatrati da je ovo cisto zaludjivanje ali ce se i taj jednom u zivotu zapitati zasto je ziveo.
Sustina ovog misljenja da ne gubimo vreme sa osobama koje nemogu da nas podmire sa potrebama I da ne ljutamo mnogo trezeci takve osobe koje nas podmiruju jer zivot moze da bude kratak. Kada govorim o odnosu ne mislim samo na odnos suprotnih polova nego I na odnos istih. I taj odnos ne gledam samo kao odnos dvoje ljubavnika.
Zelja stvara potrebu tj . potreba je produkt zelje.
Primer: Imas zelju da odgledas dobar film ( da se duhovno dopunis) – stvara se potreba da odes u bioskop. Da bi to ostvario moras da potrosis materijalno bogastvo ( bioskopska karta ) kako bih povecao duhovno bogastvo u teznji da dodje do ravnoteze.
Nacin formiranja potreba ne zavisi samo od materijalnog bogastva nego preovladjuje potreba uzavisnosti koje bogastvo je manje, ako nije tako onda covek luta. U ovom vremenu cini mi se da je materijalno bogastvo vise trazeno od duhovnog – smatram da je samo tako vreme, procice to jednog dana nas.
Covek ulaze svoje materijalno bogastvo stvarajuci duhovno – trosi novac da bi se skolovo i prosvetio i spoznao neke druge vidike ( progledao) . Nasuprot tome, duhovno bogat covek trosi tj. svoju prosvecenost kreirajuci ideje stvarajuci materijalno. Kako nebi mnogo lutao on mora da poseduje zivotnu filozofiju tj. Da je sam stvori ili usvoji od nekog drugog.
Posto jedan covek nemoze malte nista, njemu je potrebna druga jedinka sa kojom ce da kompenzuje potrebe.

(para na paru, lepota na lepotu, zdravlje na zdravlje) ali je prevazidjeno (čudna rabota , ali je tako).
Ne bi se slozio da je prevazidjeno jer su ovo samo neki od nama poznatih tipova.
Bogat muskaras a duhovno siromasan (neprosvecen jer je na brzinu stekao svoje bogastvo) zeli da ozeni lepu duhovno bogatu a siromasnu devojku – kako bi se to moglo objasniti.
Ja to vidim ovako njemu je potrebno duhovno bogastvo a njoj materijalno bice malo duzi period privikavanja , razmene potreba i ako istraju u tome dozive harmoniju.

Ova zadnja rečenica ti je pretpostavka i, po mom mišljenju, pogrešna.
Nigde nisam srela tog duhovno siromašnog momka koji traži načitanu siroticu.
Ta priča o privlačenju suprotnosti je, verujem, krenula od same ideje da se dečaci i devojčice najzad venčavaju (razlike), pa je neko pametan izvukao zaključak da se nadopunjujemo našim partnerima, ali teško je i pretpostaviti da će takvi da imaju išta više od lude noći.
Ako je jedina materija koju je on pročitao u životu - Večernje Novosti, ona će se beskrajno dosađivati pored njega... Tj. neće prvih nedelju dana, dok se upoznaju, ali posle.....
Moj zaključak o ravnoteži je, nažalost, umerenost. Kažem nažalost, jer nije neki munjevit odgovor koji ti uzdiže pogled do zvezda, ali jeste objašnjenje za čovekov mir i sreću tokom života.
Sve nam je organizovano tako da moramo da se ograničimo. Mislim da je i samo ograničenje života naročit putokaz za naše ponašanje...

Prebiramo po smeću i tražimo sreću.....

Lexa:

Sve nam je organizovano tako da moramo da se ograničimo. Mislim da je i samo ograničenje života naročit putokaz za naše ponašanje...

Kliknite za proširenje...

Da, sve je podešeno za naše dobro. Prihvatanjem ograničenja ljudske prirode postiže se unutrašnji duhovni mir. Ovaj duhovni mir je najveće čovjekovo bogatstvo. Kad se jednom stekne treba stalno da se čuva i njeguje. On rešava sve čovekove probleme i eliminiše sve strahove. Sa nijm čovjek vidi sebe i sve postojeće ispunjeno visokim smislom i savršenom harmonijom. Sa njim se život sam od sebe odvija donoseći ljepote kao u bajci.

tebi dobro

Pitanje postizanja ravnoteže je najvažnije, i kod mene je svedeno na pitanje imati ili nemati meru.
Imati meru u svemu u životu, ravno je dostići ili bar dotaći savršenstvo. Tu postoji pravilna proporcija između značaja i težine.
Ako imate meru, bar u nečemu, automatski u tome imate i ravnotežu...Ne iskočiti iz tog blaženstva čula i odnosa znači verovati u sebe, ne lepiti se za problem, odpustiti stvari , raditi isključivo na dobrobit svih, raditi puno na sebi i, naravno učiti...kroz tuđa i sopstvena iskustva..
Sećam se najpametnijeg saveta koji sam u svom životu dobila, na početku karijere, od jednog mudrog, starog profesora..Rekao mi je: "
Vidi, prve godine ćeš, svakako biti ili prestroga, ili preblaga. Druge, obrnuto. Ali, ako želiš da uspeš u ovom poslu, trudi se da treće nađeš meru,. To je najvažnije. "
I verujte da jeste.

angel 021:

Pitanje postizanja ravnoteže je najvažnije, i kod mene je svedeno na pitanje imati ili nemati meru. Imati meru u svemu u životu, ravno je dostići ili bar dotaći savršenstvo. Ako imate meru, bar u nečemu, automatski u tome imate i ravnotežu...Ne iskočiti iz tog blaženstva čula i odnosa znači verovati u sebe, ne lepiti se za problem, odpustiti stvari , raditi isključivo na dobrobit svih, raditi puno na sebi i, naravno učiti...kroz tuđa i sopstvena iskustva..

Kliknite za proširenje...

Ovo je vrlo dobro rečeno. Verovanje u sebe uvek rezultira u verovanje u Viši smisao, što je još bolje.

Svako teži ravnoteži, a univerzum teži haosu (porast entropije). Nek vam je sa srećom!

tema koja me najvise zaokuplja u poslednje dve godine

jedino sto me muci je jedan apsurd...u vreme nekakve stagnacije, kad zivim neki uobicajen zivot, umeren, sto bi rekla leksa, lepo organizovan, dodjem posle odredjenog vremena u to stanje ravnoteye..gde kristalno jasno sagledavam lepotu zivota, njegov smisao i dubinu..i naravno, vera u sebe i ljubav prema sebi se povecava, i moja snaga raste, i redovno krenem u osvajanje nekog vrha..da li je to nova ljubav, ili resavanje nekog velikog problema, ili neko usavrsavanje..nije toliko vazno..uglavnom, svede se na to da iz tog stanja ravnoteze pozelim da obogatim svoj zivot na neki nacin, krenem da ulazem napor, stvar se zavrsi posle odredjenog vremena, uspesno ili neuspesno, ali, nebitno da li sam postigla cilj ili nisam, moja ravnoteza netragom nestane..onda moram da pravim pauzu, pa povlacenje u sebe, smirivanje tokova praceno prilicnom dusevnom patnjom i cesto prazninom, i jedno jutro se probudim u koritu, sto bi rekli, smirena, zadovoljna i u stanju ravnoteze...

nema izgleda da prestanem da postavljam sebi nove ciljeve..a ti povremeni padovi i disharmonija me umaraju, i pitam se da li bih mogla da ih izbegnem i kako?

Умара те и та ''равнотежа'', зато је и реметиш...
Иначе би било досадно....и стално бисмо се вртели у круг и стагнирали.

SINDI:

tema koja me najvise zaokuplja u poslednje dve godine

jedino sto me muci je jedan apsurd...u vreme nekakve stagnacije, kad zivim neki uobicajen zivot, umeren, sto bi rekla leksa, lepo organizovan, dodjem posle odredjenog vremena u to stanje ravnoteye..gde kristalno jasno sagledavam lepotu zivota, njegov smisao i dubinu..i naravno, vera u sebe i ljubav prema sebi se povecava, i moja snaga raste, i redovno krenem u osvajanje nekog vrha..da li je to nova ljubav, ili resavanje nekog velikog problema, ili neko usavrsavanje..nije toliko vazno..uglavnom, svede se na to da iz tog stanja ravnoteze pozelim da obogatim svoj zivot na neki nacin, krenem da ulazem napor, stvar se zavrsi posle odredjenog vremena, uspesno ili neuspesno, ali, nebitno da li sam postigla cilj ili nisam, moja ravnoteza netragom nestane..onda moram da pravim pauzu, pa povlacenje u sebe, smirivanje tokova praceno prilicnom dusevnom patnjom i cesto prazninom, i jedno jutro se probudim u koritu, sto bi rekli, smirena, zadovoljna i u stanju ravnoteze...

nema izgleda da prestanem da postavljam sebi nove ciljeve..a ti povremeni padovi i disharmonija me umaraju, i pitam se da li bih mogla da ih izbegnem i kako?

Kliknite za proširenje...

auh, identicnu stvar pricam jutros prijatelju... i identicno pitanje imam u glavi vec par godina! odgovor je mozda da se periodi patnje i praznine nikada ne izbegavaju u potpunosti, ali se godinama i zreloscu skracuju... i jos, nesto sto sam jos u osnovnoj skoli procitala, samo nisam bas uspela da ugradim u sebe... treba istovremeno ziveti u stvarima (koje nam se desavaju, stanjima u koja zapadamo i tako to) i izvan njih.
onda valjda ne bi bilo tih faza kad te zaokupljenost necim samo na kraju ispljune na obalu muke duse, uzasne samoce, preispitivanja i regeneracije...

neozbiljko:

Svako teži ravnoteži, a univerzum teži haosu (porast entropije). Nek vam je sa srećom!

Kliknite za proširenje...

Možda to po nas ne predstavlja nikakvu opasnost a, možda nije ni tačno.

drugi zakon termodinamike-energija prirodno ide od stanja vece organizacije ka stanju nize organizacije,od stanja visoke izdiferenciranosti ka stanju manje izdiferenciranosti.Stanje totalne dezorganizacije i neizdiferenciranosti je stanje entropije.

SINDI:

jedino sto me muci je jedan apsurd...u vreme nekakve stagnacije, kad zivim neki uobicajen zivot, umeren, sto bi rekla leksa, lepo organizovan, dodjem posle odredjenog vremena u to stanje ravnoteye..gde kristalno jasno sagledavam lepotu zivota, njegov smisao i dubinu..i naravno, vera u sebe i ljubav prema sebi se povecava, i moja snaga raste, i redovno krenem u osvajanje nekog vrha..da li je to nova ljubav, ili resavanje nekog velikog problema, ili neko usavrsavanje..nije toliko vazno..uglavnom, svede se na to da iz tog stanja ravnoteze pozelim da obogatim svoj zivot na neki nacin, krenem da ulazem napor, stvar se zavrsi posle odredjenog vremena, uspesno ili neuspesno, ali, nebitno da li sam postigla cilj ili nisam, moja ravnoteza netragom nestane..onda moram da pravim pauzu, pa povlacenje u sebe, smirivanje tokova praceno prilicnom dusevnom patnjom i cesto prazninom, i jedno jutro se probudim u koritu, sto bi rekli, smirena, zadovoljna i u stanju ravnoteze...
nema izgleda da prestanem da postavljam sebi nove ciljeve..a ti povremeni padovi i disharmonija me umaraju, i pitam se da li bih mogla da ih izbegnem i kako?

Kliknite za proširenje...

Da. Stanje duhovne smirenosti ne znači i gubitak životnih interesovanja i kreativnosti i padanje u razočarenja u slučaju eventualnih neuspeha. Naprotiv. Smirenoumnost upućuje na najkvalitetnije sagledavanje svoga odnosa prema postojanju i življenju uopšte. Ti si uradila samo prvi dio posla i to si opisala vrlo lepo. Drugi dio posla je upoznavanje sa verom i njenim moćima. Sa njom nestaje svih problema, a ono što si gore opisala postaje potpuno i savršeno. Preporučujem Moć pozitivnog mišljenja od Norman Vincente Peal kao najbolji uvod u veru.

Za sindi:

Posle zdravlja dolazi bolest, posle snage nemoć , posle mladost starost.....
Toga je čovek svestan kad se nekoliko puta razboli neopasnim boljkama.....
E zato čovek koji teži mudrim stvarima , kad dostigne ravnotežu , poželi da na izravnjanom terenu sagradi nešto više , znajući da će erozija i nepogode koje će doći , spustiti nivo njegovog prolaznog na nivo niži od trenutnog.....

kako_hocu:

drugi zakon termodinamike-energija prirodno ide od stanja vece organizacije ka stanju nize organizacije,od stanja visoke izdiferenciranosti ka stanju manje izdiferenciranosti.Stanje totalne dezorganizacije i neizdiferenciranosti je stanje entropije.

Kliknite za proširenje...

A, ako se rast entropije jednom zaustavi pa onda počne da se smanjuje, da li će i to biti težnja ka haosu? Po teoriji Velikog praska jednom će se zaustaviti širenje vasione.

Svako teži ravnoteži zato čujem viču: "Bolje me veži, bolje me veži."

ristob, ja sam samo napisao proverenu definiciju,posto vidim da nisi bio siguran i napisao si da to mozda nije tacno...Niko nije rekao da se iz haosa ne radja red i obrnuto...Psihijatar Skot Pek je izneo svoju teoriju recimo da se entropija u coveka moze okarakterisati kao lenjost a sila koja joj se moze suprotstaviti je evolucija ili ljubav kao volja da se prosirimo da bismo pothranili svoje ili tudje duhovno sazrevanje...to mi se ucinilo zanimljivim.