Uzmes sto evra, stavis ih na sto i odlucis da ces od njih da napravis dvesto. Das sebi neki rok za to.
Bio to proizvod ili usluga, ubedis sebe da je to najbolja stvar na svetu i na taj nacin pristupas poslovnim saradnicima, kupcima ili sta vec jesu.
Kada napravis tih dvesto evra, odvojis 10 posto za sebe a sve ostalo ponovo ulozis. I tako u beskonacnost. Ako si vredan i kvalitetan u svom poslu, ubrzo ce ti tih 10 posto biti sasvim dovoljno za zivot a ostali novac mozes ulagati u vece stvari, ako ne posao, onda u stvari koje tebe cine sretnim. Medjutim, potrebno je postaviti limit do kada ces uzimati samo 10 posto a kada mozes uzeti vise. Posto sam figurativno napisala sto evra za pocetak, neka taj limit bude 3000 evra. Ako krenes ranije da troskaris, desice se da nemas dovoljno novca za ulaganje kada to bude potrebno, a drugo sto ce ti se desiti je to da neces imati osecaj za taj novac, tj. da ces ga trositi olako. Vremenom se stekne osecaj za novac i postane ti nebitan, postane ti bitno saznanje da u svakom momentu imas znanja i sposobnosti da ga stvoris. A to je ono sto je najbitnije u poslu pa ma kakav on bio.
Bices uspesan samo ukoliko uvek imas dovoljne kolicine proizvoda sa kojim radis, isto toliko novca i zelju da napravis jos sto puta toliko.
