ГЕНЕРАЛ НЕДИЋ
Zainteresovan član
- Poruka
- 307
Dva pisma - prednost srpskog jezika
Cetvrtak, 21. decembar 2006. 23:26
Ćirilično i latinično pismo na našem jezičkom prostoru su prednost i treba ih posmatrati kao pozitivnu činjenicu, a ne kao razlog za konfrontacije, ocenili su učesnici Tanjugove tribine "Četvrtkom u šest", čija je tema bila Ustav Srbije i rešenje da je ćirilica zvanično pismo.
Profesor Filološkog fakulteta, lingvista Ranko Bugarski upozorio je da se poslednjih godina upotrebi ćirilice i latinice ne prilazi kao "kulturno-civilizacijsko-naučnom pitanju već kao političkom, politikantskom i ideologiziranom".
"Upotrebu ćiriličkog i latiničkog pisma treba iskoristiti kao prednost i doživljavati je kao pozitivnu činjenicu", rekao je Bugarski.
On je podsetio da mnogi ćirilicu doživljavaju kao deo nacionalnog identiteta, što je opravdano, ali je opasno kada se ta emotivna veza zloupotrebljava pa se latinica napada kao "nametnuto pismo".
Bugarski je podsetio da su u Ustavu SFRJ ćirilica i latinica bila dva ravnopravna pisma u službenoj upotrebi, da kasnije srpski ustav iz 1990. godine i Ustav SRJ iz 1992. godine daju prednost ćirilici, a latinica ostaje sekundarno pismo, dok u novom Ustavu Srbije latinica sasvim "iščezava i ne pminje se".
"Ćirilica se ne može štititi ustavnim proterivanjem latinice", ocenio je Bugarski, dodavši da je "nedopustivo u Ustavu ne pomenuti latinicu kao sekundarno pismo" jer se jednim potezom ne može precrtati realnost, a ona pokazuje "raskorak izmedju jezičke politike i jezičke prakse" pošto je upotreba latinice sve veća.
Novinar nedeljnika "Vreme" Teofil Pančić ocenio da je zakonsko nametanje ćirilice "nasilje nad identitetom pojedinca" jer će ljudi pisati i latinicom i ćirilicom.
"Ne verujem da će ćirilica nestati, ona će biti samo u defanzivi", rekao je Pančić.
Docent na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju Ana Trbović, jedna od 18 potpisnika peticije za zaštitu ćirilice, iznela je stav da "Srbi doživljavaju ćirilicu kao deo identiteta", ali da inicijativa nije imala za nameru "osporavanje latinice".
Ona je istakla da peticija ne sprečava nikog da upotrebljava latinicu, ali da njeni potpisnici ne prihvataju etikete da su zbog zalaganja za zaštitu ćirilice "nazadni i politički nekorektni".
"Nemamo radikalan stav, neka svi pišu kako hoće, ali se borimo za zaštitu ćirilice kao dela našeg kulturnog nasledja", rekla je Ana Trbović.
(Tanjug)
Cetvrtak, 21. decembar 2006. 23:26
Ćirilično i latinično pismo na našem jezičkom prostoru su prednost i treba ih posmatrati kao pozitivnu činjenicu, a ne kao razlog za konfrontacije, ocenili su učesnici Tanjugove tribine "Četvrtkom u šest", čija je tema bila Ustav Srbije i rešenje da je ćirilica zvanično pismo.
Profesor Filološkog fakulteta, lingvista Ranko Bugarski upozorio je da se poslednjih godina upotrebi ćirilice i latinice ne prilazi kao "kulturno-civilizacijsko-naučnom pitanju već kao političkom, politikantskom i ideologiziranom".
"Upotrebu ćiriličkog i latiničkog pisma treba iskoristiti kao prednost i doživljavati je kao pozitivnu činjenicu", rekao je Bugarski.
On je podsetio da mnogi ćirilicu doživljavaju kao deo nacionalnog identiteta, što je opravdano, ali je opasno kada se ta emotivna veza zloupotrebljava pa se latinica napada kao "nametnuto pismo".
Bugarski je podsetio da su u Ustavu SFRJ ćirilica i latinica bila dva ravnopravna pisma u službenoj upotrebi, da kasnije srpski ustav iz 1990. godine i Ustav SRJ iz 1992. godine daju prednost ćirilici, a latinica ostaje sekundarno pismo, dok u novom Ustavu Srbije latinica sasvim "iščezava i ne pminje se".
"Ćirilica se ne može štititi ustavnim proterivanjem latinice", ocenio je Bugarski, dodavši da je "nedopustivo u Ustavu ne pomenuti latinicu kao sekundarno pismo" jer se jednim potezom ne može precrtati realnost, a ona pokazuje "raskorak izmedju jezičke politike i jezičke prakse" pošto je upotreba latinice sve veća.
Novinar nedeljnika "Vreme" Teofil Pančić ocenio da je zakonsko nametanje ćirilice "nasilje nad identitetom pojedinca" jer će ljudi pisati i latinicom i ćirilicom.
"Ne verujem da će ćirilica nestati, ona će biti samo u defanzivi", rekao je Pančić.
Docent na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju Ana Trbović, jedna od 18 potpisnika peticije za zaštitu ćirilice, iznela je stav da "Srbi doživljavaju ćirilicu kao deo identiteta", ali da inicijativa nije imala za nameru "osporavanje latinice".
Ona je istakla da peticija ne sprečava nikog da upotrebljava latinicu, ali da njeni potpisnici ne prihvataju etikete da su zbog zalaganja za zaštitu ćirilice "nazadni i politički nekorektni".
"Nemamo radikalan stav, neka svi pišu kako hoće, ali se borimo za zaštitu ćirilice kao dela našeg kulturnog nasledja", rekla je Ana Trbović.
(Tanjug)
